Манастир Високи Дечани

[ribar]

Манастир Високи Дечани саградио је средином 14. века српски краљ Стефан Дечански и он је такође његов маузолеј. Црква представља последњу значајну фазу византијско-романичке архитектуре на Балкану. Саграђен од мермера, то је највећа од свих средњовековних цркава на Балкану и изузетно је богата добро очуваним византијским фрескама и романичким скулптурама.

Манастир Дечани заузима изузетно место у српској националној свести као један од најлепших споменика српске културе и историје. Због димензија цркве, манастир је популарно назван Високи Дечани. Дечанска црква је највећи сачувани споменик византијског фреско сликарства, највећа скупина романичких скулптура на Балкану, један од најкомплекснијих архитектурних достигнућа 14. века и један од најаутентичнијих сачуваних сакралних интеријера на територији под византијским културним и уметничким утицајем.

Упис у УНЕСКО-ву Листу светског наслеђа је извршен на основу критеријума ii и iv:

критеријум ii: манастир Дечани представља јединствену синтезу византијске и западне средњовековне традиције. Манастир је, а нарочито његове фреске, имао веома велики утицај на развој уметности и архитектуре за време отоманског периода.

критеријум iv: манастир Дечани представља последњу фазу развоја српско-словенске архитектуре. Ова грађевина је интегрисала источно-византијску и западну средњовековну традицију.

Историјска обележја

Манастир Високи Дечани је задужбина и маузолеј српског краља Стефана Дечанског, и сачувана је оригинална ктиторска повеља. Изградња је трајала 8 година (1327-1335) а главни мајстор је био фра Вита, фрањевац из Котора. Стефан Дечански је умро пре завршетка изградње, и сахрањен је овде, а надгледање радова је наставио његов син Душан. Црквени ентеријер је осликан у исто време, укључујући иконе за главни иконостас као и црквени намештај. Дрвени игумански трон је направљен око 1335. године, а резбарени дрвени саркофаг за краља Стефана Дечанског негде око 1340. године.

Писац Григорије Цамблак, аутор Житија светог краља Стефана Дечанског, био је игуман манастира почетком 15. века. Велики уметнички ентузијазам је оживео у манастиру у другој половини 16. века, када је зограф монах Лонгин провео тамо две деценије. Његово ремек-дело је икона св. краља Стефана Дечанског са низом композиција из његовог живота.

Пред крај 17. века, Турци су опљачкали манастир, али нису нанели никакву велику штету. У 19. веку манастир је обновљен, и нови иконостаси су стављени на параклисе св. Димитрија и св. Николе. Манастир је и данас у употреби, и велики број посетилаца посећује манастир из верских, културних и туристичких побуда.

Културни пејсаж

Српски средњовековни православни манастир Високи Дечани је смештен у клисури Дечанске Бистрице, у подножју Проклетија, у западном делу Косова и Метохије. Окружен је кестеновом шумом, а план манастирске порте је заснован на концепту који је уобичајен за српску средњовековну архитектуру још од 12. века. У складу са њим, зидови који окружују манастир формирају круг око свих зграда у свакодневној употреби. Црква је у центру, оријентисана од запада ка истоку. Друге манастирске зграде су уз кружни зид, на западним и северним странама: Лентијева спаваоница, југозападни улаз, западни улаз, кухиња, трпезарија, архимандритија, Милова спаваоница. Од свих ових зграда, само су кула изнад западног улаза и бивша трпезарија делимично сачувале оригинални изглед; остале су се мењале са временом.

Црква је посвећена Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем. Састоји се од три дела, а од западног улаза, то су:

- тробродна припрата

- петобродни наос кобинован са византијским планом у облику крста; северни и јужни брод су одвојени од средишњих са парапетима, и имају посебне апсиде са олтарима које формирају капелице (параклисе) посвећене св. Димитрију и св. Николу; купола висине 29 метара се на коцкастом постољу уздиже изнад централног брода наоса (рашка школа)

- тробродни олтарски простор са апсидама

Зидови цркве су изграђени од пажљиво истесаним блоковима од црвено-љубичастог и жућкастог мермера. Црква је украшена скулптурама, који су распоређени око портала, око прозорских оквира (бифоре и трифоре), на стубовима у унутрашњости као и на конзолама аркадног кровног венца.

Живописи у дечанској цркви - који су скоро у потпуности очувани - имају скоро енциклопедијски карактер. Постоји обиље сцена и фигура које прате историју хришћанства од тренутка Стварања до првих векова наше ере. Цела унутрашњост је практично прекривена фрескама, осликаних у складу са функцијама различитих делова цркве. Има преко 1000 индивидуалних ликова светаца и композиција уређених у двадесетак циклуса. На пример, у беми (делу око олтара) се налазе литургијске сцене, портрети владика, пророка и арханђела, као и сцене које сеодносе на Христа. У протезису (делу за припрему причешћа) су такође литургијске композиције и портрети, као и циклус из Живота Богородице. Зидови ђаконикона никад нису осликани. У куполи су насликани Христос Пантократор, Небеска литургија и фигуре пророка, а у поткуполном простору су циклуси везани за Христа и Богородицу. У наосу се налази пар обимних циклуса, као што су Дела апостолска и Страшни суд, као и животи светаца. Очуван је оригинални мермерни под, као и намештај у унутрашњости, укључујући дрвени игумански престо, иконостас, саркофаг и други комади црквене уметности; главни иконостас датира из 14. века. Дечанска ризница је најбогатија у Србији, са преко 60 изузетних икона направљених у распону од 14. до 17. века, као и са мноштвом старих рукописа, златарских радова и осталих предмета.

На југу, изван манастирских зидина, налази се природна зона под заштитом, укључујући стари црни бор, који је заштићен као споменик. Ту се такође налазе остаци Цркве цв. Николе, која је из истог периода као и манастир Високи Дечани. Ова црква је мања, и висе се трагови фресака. Око манастира се - на некадашњем манастирском имању - налазе села. Преко, на левој обали реке, високо у планини, налазе се три средњовековне испоснице које су некад користили манастирски монаси.

На раскршћу између историје и природе

Манастир Високи Дечани се сматра једним од најважнијих споменика српске културе и историје. Главне карактеристике манастира прате прототип Рашке школе, стила формираног у Србији у 12. веку. Просторни распоред цркве је православан, али је спољни изглед у романичко-готском стилу. Дечани су рађено по узору на манастир Студеницу (саграђен у 12. веку) и представља последње и највеће достигнуће те школе. Дечани су такође највећа средњевековна црква на Балкану и сачувала је своју архитектуру у изворном облику. У цркви се налази импресивна серија фресака у византијском стилу које су у потпуности сачуване. По погледу романичке скулптуре, црква представља врхунско достигнуће, а њена сакрална унутрашњост и оригинални намештај су такође изузетни по питању аутентичности и очуваности.

Манастир Високи Дечани је имао пуно утицаја на развој православне уметности у Балканском региону у пост-византијском периоду тј. за време владавине Турака, од 15. до 18. века. Црква и њене фреске су резултат утицаја источне (православне) и западне (романичке) уметности и архитектуре. Она је такође и изузетна синтеза уметничких трендова 14. века због великог броја уметника који су дошли из Грчке, са јадранске обале и из Србије, а који су радили на њој целих 15 година. Дечани су такође и највећи очувани српски па чак и јужнословенски споменик. Њихова вредност је у томе што представљају комплетну панораму иконографског репертоара и стилистичких покрета византијског сликарства 14. века.

www.sitiunescoadriatico.org

[ribar]

[deda]

Ја сам скоро био у Дечанима. И, стварно је... ма немам речи. Увече касно, после шиптарског дела, после бодљикаве жице и наоружаних људи који се крију по рововима, упали смо на једно "острво са благом". Увече кад смо ушли у манастир, тај дочек који нам је приредио Св. Стефан је био... незабораван. Иако су под бодљикавом жицом, та тишина даје неки мир и цела атмосфера.

п.с. Ваљда је потребно да нам га неко узме па да тек онда постанемо свесни блага које имамо.

[Vizantiona]

The Glory of High Decani. February 2003. Kosovo

[Тавита]

Одушевљена сам Дечанима  0409_feel

Останем без ријечи, али напуним душу  0110_hahaha

[markusxelena]

Надам се да ме Братија није заборавила у ствари знам да није. Неко од вас се молио за мене. Надам се да ће ми се ако бог да отворити пут ка вама. У срцу имам жељу да вас видим. 10 година нисам а сад мислим да сам узалуд протраћио једну деценију на безвредне ствари. молите се за мене ваш брат и радник Предраг Милићевић(брат бившег искушеника Ненада) пс.хвала вам што сте ме крстили и примили као брата доћиће време кад ћу моћи да вам се одужим осећам то

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]