Питајте Александра Арсенина о информационим технологијијама

[коЖељ њацИ]

Наш нови гост је Александар Арсенин

 

 

Александар Арсенин, рођен 1973. године у Новом Саду. Од самог почетка стручног ангажовања (1996.), бави се интернет технологијама на пољима управљања информацијама и заштите података. Од 2000. године је уско усмерен на социјални аспект интернета и његов утицај на друштво. Исте године покреће десетогодишњи пројекат „Виртуелно детињство“ који се бави искоришћавањем деце путем интернета, а нарочито утицајем на развој, Он-лајн сектама и другим штетним садржајима попут дечије порнографије, педофилије, трафикинга... итд. 2011. године са групом стручних сарадника оснива Покрет за лектронску приватност. Данас, овај покрет окупља неколико десетина високостручних чланова и велики број сарадника из најразличитијих друштвених области. У својој каријери објавио је радове и књиге везане за информационе технологије: Програмски језици за ВЕБ апликације (1998), Маркетинг на интернету (1999), Виртуелно детињство (2004), Kако живети (не)глобално (2010), Заштита приватности и дигнитета личности у ин формационом добу (2011.), Алтер его - информатичка контрола, Студија - информационе технологије у области биомеханике и биоелектронике (ИТ као помоћ особама са оштећењима у развоју и особама са инвалидитетом), 2011, Свеобухватна студија "Записи живота", 2012. - стварност човека у информационом друштву. Објавио је (у Србији и региону – РС, Македонији, Хрватској, Словенији, Црној Гори), неколико стотина стручних чланака и публицистичких текстова на тему савремених технологија и свакодневног живота, породице: Политика, Е-магазин, Мобилни, Интенрет магазин, Православље, Православни мисионар, Печат, Геополитика, Нови стандард, НИН, Фронтал и дневне новине широм региона. Отац је двоје деце, ради и живи са породицом у Новом Саду.

 

 

www.youtube.com/user/zloupotrebaInterneta

[коЖељ њацИ]

Текст за Поуке:

https://www.pouke.org/forum/topic/37174-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD-%D1%87%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-ultimate-fight/

[коЖељ њацИ]

Ево прво питање:

 

Колико је близу тај библијски дан када ће човечанство бити чиповано, и да ли је то уопште могуће?

[Aleksandar Arsenin]

Ево прво питање:

 

Колико је близу тај библијски дан када ће човечанство бити чиповано, и да ли је то уопште могуће?

Генерално, ради се на логистичким припремама за то у прилично брзом ходу. САД  технолошки је потпуно припремљена и опремљена за испуњење задатка масовне идентификације, а препреке још постоје само у вољи грађана која је мање-више сломљена или медијским лажима или ултимативним убеђивањима и ударом на социјалне параметре. Европа, мало свеснија и промишљенија, каска за САД, но, кампање се врше унутар чланица ЕУ. Генерално, недостаје нечија чврста одлука да се процес почне спроводити и у пракси, а за то се вероватно чекају позитивне политичке струје. У суштини, ЕУ припрема уредбе и социјалне олакшице којима ће промовисати масовну идентификацију и тиме привући добровољце.

[Guest]

Добродошлица г. Арсенину!

[Srdjan]

Поздрав, поштовани Александре.

 

Да ли је тачно да иза феjсбука заправо стоји ЦИА?

[коЖељ њацИ]

Генерално, ради се на логистичким припремама за то у прилично брзом ходу. САД  технолошки је потпуно припремљена и опремљена за испуњење задатка масовне идентификације, а препреке још постоје само у вољи грађана која је мање-више сломљена или медијским лажима или ултимативним убеђивањима и ударом на социјалне параметре. Европа, мало свеснија и промишљенија, каска за САД, но, кампање се врше унутар чланица ЕУ. Генерално, недостаје нечија чврста одлука да се процес почне спроводити и у пракси, а за то се вероватно чекају позитивне политичке струје. У суштини, ЕУ припрема уредбе и социјалне олакшице којима ће промовисати масовну идентификацију и тиме привући добровољце.

 

 

Da li postoji mogućnost da Srbija to nekako izbegne?

[Juanito]

Да ли постоји начин да се Haskell монада напише као протокол у Swift-у?

[RYLAH]

Има ли неки начин преношења порука или разговора путем мобилних средстава комуникације, а да је релативно сигуран од спољних упада? Колико у свему томе могу помоћи разни програми за енкрипцију који се могу наћи по Интернету?

[ИгорМ]

Поштовање, добро нам дошли.

 

Бежична мрежна опрема која нас окружује, у којој мери су штетни сигнали по човека? Конкретно WiFi 2,4GHz од рутера који се налази у непосредној близини (1-3м) или уопште у стану, лаптоп рачунара који прима сигнал па и мобилног телефона (овде мислим само на WiFi који је активан на телефону). Колико знам не постоје званични подаци иако се могу наћи разна стручна/нестручна истраживања која своје рзултате пласирају на интернету.

 

Ова опрема је често у непосредној близини деце а неретко се чују и они који сматрају да изазива у најмању руку замор, депресивно стање и слично. Често могу видети клинце (па и своје сестриће) како кришом проводе време играјући игрице када се дохвате моб. телефона од родитеља док их они не примете. Такође на тим телефонима је активан и сигнал бежичне мреже због нета...

Успут и ја сам већи део дана изложен истој, због посла.

 

Уколико постоји и најмања сумња, требамо ли подићи свест о томе и на који начин то саопштити неком?

[Лапис Лазули]

Sta bi sa gostom A.A. na ovoj temi?