Да ли уопште постоји нормалан човек?

[Драган]

Неким људима мозак ради на другој таласној дужини различитој од фреквенције већине и систем такве људе теже контролише. Систематска колективна хипноза и испирање мозга не делује на те људе као на већинску популацију којој је та методологија и прилагођена. Пошто систем мора свакога да држи под контролом за те људе је направио дилкарнице у које их затвара и зомбира фармацеутским средствима.

[sekastarča]

89898989898989

Па тимпитањем су се бавили многи мислиоци, филозофи, социолози, па се и каже истраживати нормалност исто је што и трагати за златом на крају дуге И наравно да је Христос једини дао одговор на ово питање и да само преображењем, попут гусенице у лептира, обожењем, можемо добити овај лик и постати нормални.  vaistinu

Медицина прихвата дефиницију: ''здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног здравља, а не само одсуство болести и изнемоглости'', али је и свесна њених недостатака. Непрецизна је и необухвата многа стања као што су старост, или период инкубације који претходи појави симптома неке инфективне болести, који има великог значаја са аспекта превенције и епидемиологије, јер у овом периоду је човек извор заразе, т.ј. извор болести, као и друге болести које имају тиху, хроничну прогресију, попут артериосклерозе, али је њихово испољавање прикривено хомеостатским механизмима до њиховог савладавања...

Из тог разлога је ова дефиниција дата само да би била путоказ у процесима васпитања, превенције и лечења, а не да би се дефинисало нормално. Зато медицина дефинише болест и клиничке синдроме, па и психијатрија. Како си сам рекао:

Постоји формалан човек који се држи неких моралних, религиозних, политичких, естетских, идеолошких, или других модерних начела, али не постоји стопостотно здраворазуман човек.

Ако би посматрао различите културе, различите народе, где постоји и разлика у поменутим начелима, може се рећи да су ова начела само оквир, и да и уквиру ових начела човек израста у наметнуте му вредности читавог живота било да је то индијанац, ратник из неког афричког племена, еским, јапанац или кинез и пролази игру осуде за кршење ових вредности...

Лепо си приметио и да:

Треба споменути да ни лекови не лече аутоматски мимо наше слободне воље. Онда би оне имале неко магијско дејство да се сваки проблем може помоћу трика превазићи. Међутим, није тако. Ако не показујеш сам искорак да ти буде боље онда и медикамент остаје без ефекта па само успављује.

dada потребно је активно учешће наше слободне воље... Да би испитала тачно колики је удео самог лека у излечењу, познајући да слободна воља може да да излечење и без неке лековите материје користи се твз. двоструко слепа испитивања. На две групе болесника где се једној даје прави лек, а другој најчешће физиолошки раствор, а да притом ни испитивач, ни испитаници не знају која група добија лек, да би се искључили и утицаји од стране испитивача (онога који лечи, који такође имају великог удела у покретању слободне воље). И увек у резултатима постоји који случај излечења и међу онима који нису добили лек...

Ако нема слободне воље за промену обамрлости, ако је воља клонула и након телесног излечења, болест се наставља и тражи лек, не познајући клонулост воље за животом...

Потребно је пре свега упознати самог себе, свој лик да би смо могли да га мењамо ка Христу. Потребно је упознати сопствене болести и клонулости, да би се знао тражити лек. Потребна је борба и против клонулости воље, зато треба чувати веру, наду и љубав да ово излечење можемо и постићи уз оног који нам овај лек даје бесплатно! Ја сам пут, истина и живот, говори Господ  :bla:

[Никола Ђоловић]

@sekastarča

:bla:

[ego]

Постојао је само један - Христос. Како ли би тек било, да ни он није дошао и запалио огањ на земљи?  

:bla:

Jeste, ali On nije bio samo covek vec i Bog a pitanje se odnosi konkretno samo na ljude...

Али ако изоставимо Њега, ко преостаје (у најпотпунијем смислу)?

[Никола Ђоловић]

Постојао је само један - Христос. Како ли би тек било, да ни он није дошао и запалио огањ на земљи?  

:bla:

Jeste, ali On nije bio samo covek vec i Bog a pitanje se odnosi konkretno samo na ljude...

Али ако изоставимо Њега, ко преостаје (у најпотпунијем смислу)?

Bez Njega - niko, nema nijednog...

[Никола Ђоловић]

Чуди ме да ме нико није укорио за светитеље... 4chsmu1

[antoneta]

    Господ Исус Христос је савршени човек. Нормалан. Не зато што је Бог, него зато што нема греха… А дар светитељства мислим да није увек у корелацији са нормалношћу, тачније мислим да се уопште не мора заснивати на нормалности.. што се тиче људи, нас обичних смртника, огрезлих у греху... хехе... Ми и треба да тежимо нормалности, позвани смо да будемо савршени, ма колико то деловало недостижно... Мрав никада неће стићи у Јерусалим, али битно је да се креће...

    Норме у које је укалупљен свет нису мерила нормалности пре свега зато што су променљиве, донете од стране нас самих несавршених, различито доживљене у очима сваког од нас (па и у том здравству при покушају дефинисања апстрактних појмова – здравља односно болести, где сама болест варира у свом присуству сагледано оком интернисте, патолога, психолога, хигијеничара... За интернисту човек са калцификованим ТБЦ огњиштем је здрав, за патолога је болестан. Са пато-анатомског становишта човек са психонеурозом је здрав јер нема пато-анатомског супстрата, за психолога је болестан. За хигијеничара неухрањен човек, човек који живи у лошим хигијенским условима је болестан, док га интерниста и патолог цене за здравог...) Наши критеријуми нису ти који ће поставити стандарде нормалности, и ми као хришћани нисмо ни позвани да се њима руководимо, већ наша мера лежи у Господу. У свету, а слободни од света.  :cheesy2: У тој сопственој ненормалности ми управо упознавањем Господа проналазимо Оног коме тежимо и на кога можемо да се ослонимо у свом стремљењу ка савршенству, ка Њему. Али то што као циљ имамо у виду Господа - нас, хришћане, не чини ни мало нормалнијим у односу на оне који то нису. Јер нас не унормаљује спознаја Његове воље већ њено испуњење. А за испуњење потребан је наш труд који ће изнедрити слобода љубављу потакнута.

   При том, Христов живот не служи за опонашање, бити његов следбеник не значи бити као Исус, већ угушити своју независност, тако да сам Господ заживи у нама, тако да гледамо Његовим очима, додирујемо Његовим рукама, слушамо Његовим ушима...

   У последње време баш ме је заинтересовала најновија естетска дефиниција: Лепо је оно што је ретко. А Господ, превазилази и ту границу лако. Створио нас је толико лепим, да не само да смо ретки него смо јединствени. Пример који иде у прилог несавршеним нормама нашим...  0110_hahaha

   А да нисмо нормални - то стоји. Али у потенцијалности свако од нас има прилику да постане нормалан. И то је стварно утешно.  4chsmu1  :cheesy2:

[Никола Ђоловић]

@antoneta

:cheesy:

[w.a.mozart]

nema normalnih... svi su nenormalni... postoje samo nenormalni koji umeju da projavljuju ljubav i nenormalni koji još uvek ne projavljuju ljubav u meri svojih mogućnosti....

sve što se zasniva na ličnosnom odnosu ne može imati parametre niti šablone  a i ovde... samim tim što čoveka nikada ne možemo posmatrati zasebno,kao jedinku već uvek u odnosu na drugog tj. druge... stvar je jasna...

nema normalnih- u tome je čarolija Hristova...

[ego]

:cheesy:  0212_rolleyes

[Сара]

Свако је на свој начин ненормалан  :cheesy:

[Сара]

[Пајко]

t1253 0110_hahaha

Како знамо да је неко нормалан? Да ли он мора да поштује (неке) норме или његову

"нормалност" одређује нешто друго?

[Милан Меденица :)]

link=topic=4409.msg325664#msg325664 date=1292579433]

nema normalnih... svi su nenormalni... postoje samo nenormalni koji umeju da projavljuju ljubav i nenormalni koji još uvek ne projavljuju ljubav u meri svojih mogućnosti....

sve što se zasniva na ličnosnom odnosu ne može imati parametre niti šablone  a i ovde... samim tim što čoveka nikada ne možemo posmatrati zasebno,kao jedinku već uvek u odnosu na drugog tj. druge... stvar je jasna...

nema normalnih- u tome je čarolija Hristova...

јеп.  srcee srcee