Zasto se religija povezuje sa psihickim oboljenjima?

[Дика Израиљева]

И ја се, Сања, смијем од срца...брат Лео и ја се не слажемо уопште по многим питањима сем по једном: да су то демонски утицају проузроковали.

Нигдје нисам ни близу рекао да је она/он обузет демонима...ни близу. Рекао сам да су демони на овај или онај начин проузроковали страх, да је сасвим здрава, да то није ништа, и да јој нису потребне хемикалије за то (осим оног желучаног дијела, наравно). Такође сам рекао да сматрам ако је кренула са медикаментима да је боље да настави, него да на своју руку прекида.

Све остало је расправа на тему: шта је, у већини случајева, узрок тзв. психичким обољењима.

Е сад што ни ти ни она нисте читали, то је друга ствар.

И да, рекао сам да сумњам да је провокација од некога, мушко/женско небитно, јер не поимам да неко ко има т проблеме резонује на тај начин.

Наравно своју "сумљу" стављам под сумњу, јер ако сумњаш не тврдиш ништа.

Као по обичају, као што се "на прву" прихвате таблетице, тако се прихвате и шљаштеће изјаве, које чак ни не читамо.

Hristos vaskrse

Нема разлога Сања даликујеш ни ти ни ја ни било ко...над чим ликујеш?

Једини разлог да сви будемо мало радоснији јесте што је Кале (ако заиста има проблем) ушла у општење, у комуникацију, са више људи. Истина на овај начин, али и то је помак.

Међутим, њен начин, сматрам, да је некоректан. Треба са више поштовања да се односи и према мишљењима њој најнеприхватњивијим, а не да одмах скаче его "ма ти мени ја сам крива"...то је тако плитко поимање хришћанства да...но добро, она и није дубље у вјери, тек прилази и то је разумњиво донекле.

Д пинт из: држимо се реченога, а не конструјишимо како нама одговара...посебно ако и не читамо, као што то многи не раде.

Твоја реакција је разумљива: пијеш антидепресиве и вријеђа те овакав приступ ствари. Али, никада човјек не треба да буде сигуран да је сигуран....дакле, са мало више поштовања ка саговорницима, и мало више скепсе ка својој сигурности.

Неће теби нико отети таблете из комоде/фиоке. То је твоја воља, убјеђење, и го он. Их, шт ј имм погрешних убјеђења, или сам имао...али она скупо могу да коштају. Но само паднемо, своја кољена лупамо, што су на, вазда други криви, зар не?

[SANJA]

@Diko, ti da si pravi hrišćanin, utešio bi ovu sestru i ne bi je zastrašivao video sadržajem sa isterivanjem demona iz neke žene u Rusiji. Misliš li da si je time utešio ili isprepadao? Ne vidim nikakvog smisla zašto si postavio taj video osim u cilju zastrašivanja onih koji i tako imaju svoje fobije. Malo razumevanja i ljubavi ne bi bilo na odmet womens.gif' class='bbc_emoticon' alt='1340_womens' />

P.S. Pažljivo čitam sve što pišeš, ali pošto u tvojim postovima ne uočavam ništa poučno i korisno za dušu, rešila sam da ih ubuduće ignorišem. 4chsmu1

[Дика Израиљева]

@Diko, ti da si pravi hrišćanin, utešio bi ovu sestru i ne bi je zaplašivao video sadržajem sa isterivanjem demona iz neke žene u Rusiji. Misliš li da si je time utešio ili isprepadao? Ne vidim nikakvog smisla zašto si postavio taj video osim u cilju zastrašivanja onih koji i tako imaju svoje fobije. Malo razumevanja i ljubavi ne bi bilo na odmet 4chsmu1.gif' class='bbc_emoticon' alt='1340_womens' />

Какав сам ја хришћанин не знам,знам  да никада нећу бити довољно добар.  "Прави, криви, овакви онакви" ја знам само за грешне хришћане, а за Свете сам чуо, и надам се да ћемо сви бити свети...но добро.

Она ако је читала ја сам јој 10тине пута рекао, да ЈА мислим (а то је НАРАВНО моје субјективно мишљење) да је здрава...дакле тај видео благе везе нема са њом!

Он само има везе са тиме да сматрам да је узрок већини (рекох већини, не свим) тзв. психичким болестима духовне природе који се одражава и на тијелесно.

Шта ћемо рецимо са психо-соматским болестима? Не мош да је поп, Боже прости, проводник Духа Светога, не може да молитвом лијечи буквално мутиране људе, умно поремећене/заостале? Шта т конташ да ја то тако гледам...вараш се.

И дје су твоја мишљења? "Селендра, ма шт ати мени, крива, нисам крива, џа-бу"? То мишљења и дискусија икомуникација?

Иронија, сарказам, мало и оштрија ријеч...разумљиво је све...али ако има макар ИШТА друго, макар ПОКУШАЈ добре воље ка другој страни. А не на прву, ко...но добро. Разумљиво је и то.

Дакле немојмо погрешно КОНОТИРАТИ ствари. Ко то чини? Баш они који су слони на брзак да усвоје готова рјешења/понуде.

Биће прилике када ћу, ако Бог да, да изнесем живе примјере до детаља. Наравно они не значе неко правило и доказ, што ми иније циљ, него да размијенимо мишљења и искуства!

Ја нећу бити срећнији ако тебе намагарчим у дискусији, зашто бих био? Хипотетички говорим. Немој сад да ми кажеш "ти си ми рекао да сам ово и оно...".

Ја сам шокиран површним и "навијачким" приступу озбиљним стварима. Као да игра Звијезда и Динамо (или како се већ сада зове) па "ајмо"!

Што би рекли браћа Хрвати "дате се мало контролирајте".

У праву си, ја нисам ни близу "правог" хришћанина...ето бар се у томе слажемо, и то ти искрено говорим.

[Милан Меденица :)]

зла, зла медицина, да баталимо и трансфузије, лекове, операције, све што нам то зло доноси, него само да се молимо по цео дан Богу   slava3 ekstra dada

па ако нам не успе да умолимо или васкрснемо неког, не треба да се плашимо Бога што смо човека уствари убили јер нисмо ништа конкретно урадили  

опуштено  slava3 slava3 slava3

пс. јес, вала, психички проблем.

[Дика Израиљева]

http://video.google.com/videoplay?docid=9083404572198377643#

[Дика Израиљева]

http://video.google.com/videoplay?docid=-3609599239524875493#

[Дика Израиљева]

Izvještaj pred USA Senatom

http://video.google.com/videoplay?docid=-2502546838698762400#

[nikodina011]

Grigorije, ne mogu da pronadjem vas odgovor i da ga ovde citiram ( otvara mi se samo poslednja strana), pa cu morati ovako, bez citata (moj forumski staž je siromašan, ne zamerite )

Moram da priznam da sam pre neko veče kada sam pisala prethodni odgovor bila prilično umorna, tako da sam napravila neke greške (neurohirug umesto neurolog, kolosum umesto kalosum), pa se izvinjavam zbog toga.

Pažljivo sam pročitala tekst. I ono što sam prvo primetila je da autor potpuno netačno i neargumentovano za svoj iskaz, izjednačava svest i dušu. Čak i u kolokvijalnom govoru ova dva pojma imaju sasvim različite referente okvire. Tim pre, svaki tekst koji pretenduje da se nazove naučnim, mora svaki pojam dobro operacionalizovati, što ovde nije slučaj. Nego se na pogrešnim premisama izvode dalje generalizacije i zaključci.

Da parafraziram Gilbertov primer iz njegove knjige „Spoticanje o sreću“, svi znamo da veverice u kasno leto i jesen počinju da skupljaju orahe i skladište hranu. Da li možemo onda da zaključimo da veverice imaju svest (uvid) o tome da dolazi zima, te da uskoro neće moći da pronadju hranu. Složićete se sa mnom kada kažem da je odgovor ne. Onog momenta kada količina sunčeve svetlosti koja pada na rožnjače dostigne kritični nivo, aktiviraju se programi koji pokreću instinktivne radnje.

Prilikomm rodjenja, obe hemisfere su evipotencijalne ( otuda se deca koja su levoruka mogu naučiti da pišu desnom rukom, otuda deca sa oštećenjima leve hemisfere, zbog tumora ili povreda, mogu da ovladaju govorom). I kada govorimo o njima (hemisferama), jedino o čemu možemo imati sigurno znanje su njihove funkcije. U manifestacijama funkcija ne možemo tražiti svest. U snimku koji sam komentarisala, vi vidite kao manifestaciju posebne, autohtone svesti nešto što je „per se“ funkcionalni iskaz svake od hemisfera. Kada moj pacijent sa ekspresivnom afazijom ne može da izgovori rečenicu „otvori vrata“, ali bez problema taj isti nalog može da izvrši (da ustane i otvori vrata), tu nemamo slučaj dve nezavisne, autonomne  svesti. Već jasnu manifestaciju ispada u kognitivnoj funkciji što je posledica oštećenja Brokinog i očuvanosti Vernikeovog područja.

Kod presecanja korpusa kalosuma unutrašnji transfer informacija izmedju dve hemisfere nije više moguć. Ali je funkcionalnost svake hemisfere očuvana. Otuda muškarac na snimku ne može da kaže šta vidi (jer nema vezu izmedju dve hemisfere), ali može da nacrtao(rukom koju kontroliše desna hemisfera) ono što vidi.

Kada je reč o različitim ispoljavanjima „ličnosti“ leve i desne hemisfere, koliko ja znam, uglavnom je reč o deskripcijama, sa brojnim metodološkim teškoćama.Tako da dok ne budu uradjena metodološki dobro potkovana istraživanja ( ili ih ja ne vidim), ne mogu govoriti o tome.

[nikodina011]

Kada sam se već ovoliko raspisala, moram da postavim jedno pitanje.

To nije nikakvno „trik“ pitanje, već nešto što mene „muči“ a na šta nemam odgovor.  Tako da bih bila veoma zahvalna kada bih dobila razmišljanja sveštenika i teologa o tome.

Naime, većinu svog profesionalnog života radim sa ljudima koji su imali traume glave, cerebrovaskularne bolesti i sl. Često dolazim u kontakt sa osobama koji su imali teške traume frontalnog (čeonog ) režnja i kod kojih se razvija tkz. frontralni sindrom, tj. frontalna ličnost. Takve osobe uglavnom gube inicijativu, spontanost, ne ispoljavaju želju za aktivnošću, obično spontano ne govore. Retko, ali češće nego što bih volela da vidim, razvija se manična slika sa psihomotornom aktivnošću, gubitkom inhibicija, impulsivnošću. U ekstremnim slučajevima vidi se „pseudopsihopatija“, osoba gubi kritičnost, sve inhibicije, razvija promiskuitetno ponašanje (iako je pre povrede osoba bila „normalna“ u svakom pogledu).

Dakle, moje pitanje je kako takvo ponašanje, koje je posledica teške povrede, ima uticaj na njihovu besmrtnu dušu.

Ukoliko ovo pitanje ne pripada ovoj temi, a biće da ne pripada, slobodno ga ignorišite sHa_sarcasticlol.

[Ignjatije]

http://www.svetigora.com/node/10046

[Дика Израиљева]

Монах Арсеније (Јовановић): "Шизофренија или светост“

У Духовном центру Црквене општине Подгорица монах Арсеније (Јовановић), аутор књиге "Бог и рокенрол“ одржао је, у недјељу 1. јануара 2012., предавање на тему "Шизофренија или светост“.

 

 

 

 

[Дика Израиљева]

Ett sekel med psykiatrin, Peter Anstrin, Stockholm 2001.

http://www.kmr.nu/bocker.htm

Kapitel 12


Sigmund Freud som kokainist


”Vid min senaste allvarliga depression tog jag kokain igen och en liten dos
lyfte mig till höjderna igen på ett underbart sätt. Jag är just nu upptagen med
att samla ihop litteratur för en hyllningssång till detta magiska ämne.”

-Sigmund Freud

”När jag först läste dokumenten, insåg jag med en gång att de fastställde
Sigmund Freud som en av grundarna till psykofarmakalogin.”

Ur ”Cocaine papers” av dr Robert Byck, 1972

En samtida psykolog till Wilhelm Wundt var Sigmund Freud. Till skillnad från Wundt, som är
en ”doldis” för de flesta så klingar Freuds namn välbekant för alla i samhället än idag. Men
det finns vissa saker om Freud som inte är så kända, och som psykologerna av idag inte vill
tala om.
Det finns dock en hel del litteratur om Freud. Både om hans person och den psykoanalys
han utvecklade. I samband med att det var 50 år sedan han dog kom det ut en mängd böcker,
artiklar och annan skåpmat. Men bara ett fåtal av alla dessa böcker, varav vissa var på flera
hundra sidor, berör en mycket viktig faktor och ”ingrediens” i Freuds liv - och således psykoanalaysen.
Det verkar som psykologerna gör med detta som man gör med obehagliga minnen
- de förtrycker och förtränger.
Freud var nämligen kokainist. Ett missbruk som egentligen inte var hemligt eller helt okänt
- utom för allmänheten. De flesta psykologer och psykiatriker kände till det, men ville helst
inte dra någon slutsats av det. Vad som dock var mindre känt eller helt okänt, även bland dessa
människor, var att han använde kokain i mer än 10 år. I dessa gedigna böcker om Freuds liv,
om de ens tar upp det, benämns detta grava missbruk som en pikant ”episod” i hans liv. En
nutida psykolog ansåg inte Freud vara missbrukare på grund av sin starka personlighet. Tidigare
uppgifter gjorde gällande att hans missbruk endast varade åren 1884-1886. I ett brev som
Freud skrev till sin fästmö Martha Berney framgår det dock att han använde kokain ända fram
till 1895, och troligen ännu längre. 1892 blev han vän med läkaren Wilhelm Fleiss som föreskrev
applicerandet av kokain i näsan mot vad han kallade nasal reflex neuros. Fleiss trodde
att olika kroppsdelar hade ett motsvarande område i näsområdets olika håligheter och att
kokain på rätt ställe skulle kunna bota till exempel migrän, vilket Freud hade. I brevet till
Martha 1895, då han använt kokain i flera år, skriver han att han använder stora doser kokain
för att bota sina näsbesvär. Vad vi vet idag dröjer det inte länge förrän sniffandet av kokain
förstör näsgångarna.

E. M. Thornton är en av de få psykologer som tar upp Freuds kokainmissbruk. I sin bok
från 1984, The Freudian Fallacy, ger han sin synpunkt på detta:
”Där hans tidigare användning av drogen varit sporadisk och oral, så använde han nu det
mer fruktade sättet genom näsan och mycket mer regelbundet … den dramatiska bilden av
ett plågat geni som brottades med demonerna från sitt undermedvetna sinne förtäljer faktiskt
historien av ett kokainberoende av klassiskt slag.”1

Dr Max Schur, Freuds käre vän och läkare, skrev i sin biografi om Freud:
”Under 1890-talet nämnde Freud ofta att han led av migränattacker och förkylningar. Han
var benägen att relatera sin huvudvärk till näsan, med resultatet att han ... ofta gjorde lokala
appliceringar av kokain...”2


Det mest intressanta, och kanske mest skrämmande, med detta är inte bara att han använde
kokain, utan att hans kokainperiod sammanfaller med tidsperioden för själva utvecklandet av
psykoanalysens grunder. I inledningen av Psykoanalysens grunder av Charles Brenner, 1987,
en av de mest kunniga inom psykoanalysen och Freud kan man läsa följande:
”Psykoanalysen är en vetenskap som introducerades av Sigmund Freud och fortfarande är
oupplösligt förknippad med hans namn. Det går inte exakt att datera dess uppkomst, eftersom
dess begynnelse omfattade en period av flera år. Men omkring 1895 var psykoanalysens
utveckling på god väg.”

Läkare som behandlade missbrukare runt 1890-talet observerade att det mest framträdande
draget hos dem som sniffar kokain var en ”opassande sexuell stimulering, abnorma, vällustiga
förnimmelser ... ofta av depraverande natur ... men att i allvarliga kroniska fall, impotens
var förhärskande”.3 Vi ser nu att psykoanalysens grunder faktiskt skapades under ett kraftigt
och regelbundet kokainmissbruk. Freuds kokainmissbruk har aldrig varit den direkta orsaken
till ifrågasättandet av psykoanalysens giltighet. Men om det nu är så att den skapats under ett
kraftigt kokainrus så får man nog lov att ställa en och annan fråga: Är psykoanalysen såväl
som psykologin och psykiatrin till stor del resultatet av en kokainists söndertrasade psyke,
besatt av en önskan att bli berömd?

Det finns ganska lite material om Freuds eget kokainmissbruk men boken Cocaine papers
av dr Robert Byck, 1972, är den mest kompletta och innehåller brev och material av Sigmund
Freud om sina experiment med kokainet på sig själv och andra. Den återger på ett utmärkt sätt
Freuds egen beskrivning av sitt kokainmissbruk. Robert Byck, som sammanställt materialet
till boken insåg ganska snart att det var unikt. I förordet skriver han:
”När jag först läste dokumenten, insåg jag med en gång att de fastställde Sigmund Freud
som en psykofarmakalogins grundare.”

 

[Дика Израиљева]

Један вијек са психијатријом, Петер Анстрин, Штокхолм 2001.




Глава 12


Сигмунд Фројд као кокаиниста

"При мојој последњој озбиљнијој депресији озео сам поново кокаин, и једна мала доза подигла ме у висине на један диван начин. Тренутно сам заузет у прикупљању литературе за величајућу пјесму (=студију) о тој магичној теми (=кокаину)"

Сигмунд Фројд

"Када сам прочитао документ, одмах сам увидио да су се сложили да је Сигмунд Фројд један од утемељивача психофармакологије".

Из књиге Кокаин студија од др Роберта Бајка, 1972.



Фројдов савременик је био и Вилхем Ванд. За разлику од Вандта који је "сакривен" (=непознат) за многе, Фројдово име звони свакоме у друштву, чак и данас. Али постоје неке ствари о Фројду који нису познате, о које психолози ни чак ни данас не желе да говоре. Постоји много литературе о Фројду, његовој личности, а и психоанализи који је утемељио. Везано за 50-годишњи јубилеј његове смрти излази низ књига, чланака и студија. Али само неке од тих књига, које имају више стотина страница, дотиче важне факторе и "састојке" Фројдовог живота - као и психоанализе.

Изгледа као да психолози чинеса тим оно што људи чине са лошим успоменама - потискују их и заборављају. Наиме, Фројд је био кокаиниста. Овисност која није била непозната, није била нити тајна - осим за јавност.

Већина психолога и психијатара је знала за то, али није жељела да износи никаве закључке поводом тога. Оно што је било мање познато, или чак непозанто, је то да је он узимао кокаин више од 10 године. У књигама о Фројдовом животу, ако се то уопште помињало, кокаин се помињао само као пикантна "епизода" у његовом животу. Један наш савремени психолог сматра да Фројд није био овисник због свог јаког карактера.

Пријашњи подаци су говорили да је узимао кокаин само између 1884.-1886. године. Међутим из писама које је Фројд написао својој жени Марти произилази да је он користио кокаин до 1895. године, а вјероватно и касније. 1892. године спријатељио се са љекаром Вилхемом Флеисом који је прописивао кокаин у нос против, како је он то називао, рефлексне неурозе. Флеис је вјеровао да разни дијелови тијела имају свезу у предјелу носа, те да кокаин може да лијечи, рецимо, мигрену, коју је Фројд имао.

У писму Марти 1895. године, када је већ био вишегодишњи корисник кокаина, Фројд пише да он узима велике дозе кокаина да би лијечио свје носне проблеме. Оно што данас знамо, јесте да усисавање кокаина оштећује носне дупље.
Е. М. Тортон је један од ријетких психолога који потеже Фројдову овисност о кокаину. У својој књизи Фројдова заблуда он пише: "Његово пријашње спорадично узимање кокаина било је орално, али сада га узима на опаснији начин, на нос, и много чешће...драматична слика једног мучећег генија који се бори са демонима из своје подсвијести, уствари је прича о класичном овиснику кокаина".

Др Макс Шар, Фројдов близак бријатељ и љекар, пише у својој биографији о фројду: " 1890-тих Фројд је често помињао да има нападе мигрене и прехлада. Он је био упућен да релатира своју главобољу ка носу, што је разултирало да је...често тражио кокаин..."

Оно најинтересантније, или оно што највише плаши, није то што је Фројд узимао кокаин, него да се период овисноти о кокаину подудара са периодом када је утврђивао темеље псиоанализе. У уводу Основе психоанализе од Чарлса Бренера из 1987. године, једног од најбољих познавалаца психоанализе и Фројда читамо: "Психоанализа је утемељио Сигмунд Фројд и још увијек је нераскидово везана за његово име. Не може се тачно датирати њен настанак, пошто њен почетак обухвата један вишегодишњи период. Али око 1895. године развој психоанализе био је увелико поодмакао".

Љекари који су лијечили овисност око 1890-тих година подвлаче да је најизраженији симптом код оних који усисавају кокаин "несразмјеран, абнормалан, сексуални стимуланс..."

Видимо да су темељи психоанализи постављени под јеким и редовним узимањем кокаина. Фројдова овисност о кокаину никада није довела до тога да се исправност психоанализа стави под сумњу. Али пошто је психоанализа утемељена под јаким утицајем овисности од кокаина, не намећели то нека питања: Је ли психоанализа, а тиме и добар дио психологије и психијатрије, у многоме резултат једног кокаинисте којем је кокаин поломио психу, и који је опсједнут жељом за славом?

Не постоји много материјала о Фројдовој овисности о кокаину, али књига Кокаин студија од др Роберта Бајка из 1972. године је најкомлетнија и садржи писма и материјал о Фројду и његовим експериментима са кокаином на самоме себи и другима. Књига недвосмислено доказује овисност о кокаину. Аутор у уводу пише: "Када сам прочитао документ, одмах сам увидио да су се сложили да је Сигмунд Фројд један од утемељивача психофармакологије".

 

[Дика Израиљева]

Један вијек са психијатријом, Петер Анстрин, Штокхолм 2001.


Глава 12


Отац психофармакологије


Да је кокаин утицао на Фројдову психу нема дилеме. У писму Марти (Фројдовој супрузи) које слиједи може се видјети тај утицај кокаина на Фројдов интелект, као што се може видјети почетак једне философије која је црпила инспирацију из наркотичне збуњености:

"Париз, уторак 02. фебруар, 1886. године.

Груменчић кокаина који сам управо узео чини ме причљивим, мала моја. Наставићу да пишем и коментаришем твоје критике мога јаднога ја. Видиш ли како је човјек чудно конструисан, да су његове врлине често уз његов пад, а његове грешке извор среће? Налазиш ли заиста моју унутрашњост тако атрактивном? Сумњам у то. Ја мислим да људи виде нешто страно у мени, а прави разлог за то јесте да у својој младости никад нисам био млад, а сада када када старим не могу довољно да сазрим. Био је један паериод када сам имао амбиције и спремност да учим, када сам био увријеђен зато што природа није, у једном од својих расположења, опечатила моје лице знаком генија, како то она понекад учини са човјеком. Ја сам већ дужи период схватио да нисам геније, и не могу да схватим како сам икада желио да то будем. Ја нисам много талентован; сав мој капацитет произилази, вјероватно, из мога карактера, и из какактерне интелектуалне слабости... Сједим овдје и пишем ти глупа признања без икаквог разлога, или је то можда кокаин који ме чини причљивим...Сутра ћу те извијестити у потпуности о томе како је протекло вече са Шарлот.

Твој Сигмунд"


 

[grigorije22]

http://www.youtube.com/watch?v=IjwP5oJZilo