Да ли треба узимати благослов од свештеника који је под забраном свештенодејства?

[Guest]

Шта мислите о томе? Може ли се од свештеника који је под забраном свештенослужења узети благослов, целивати рука?

[Zayron]

Pravilo 11 (apostolsko)

7 Bude li se neko od pripadnika klira molio

s osobom koja je iz klira izopštena, nek i sam bude rasčinjen.

 

Pravidlo 11. (apoštolské) 7 

Bude-li se někdo z příslušníků kleru modliti

s osobou z kleru vyvrženou, budiž i sám zbaven hodnosti.

http://www.pravoslavi.cz/download/data/kanony.htm

 

To bi se imalo odnositi na sve svešteničke ukone, sveštenodejstva pa i na blagoslov.

Ali kod rasčinjavanja. Za zabranu sveštenodejstva treba naći drugi kanon ili pravilo.

[Guest]

Па под забраном је служења, то не значи да му је и благодат под забраном. Што се мене тиче, требало би да може, не видим никакве препреке.

Да је рашчињен, била би друга прича.

 

Размишљам нешто: Ако већ не служи Литургију, има ли смисла узимати благослов? Наравно, то што је неко под забраном свештенодејства не значи a priori  да је крив, али ту се поставља и питање послушности Епископу.

 

Зато и даље имам ову недоумицу и нисам баш најзадовољнији одговором.

[Дејан]

Je li blagosiljanje sveštenodejstvo?

[Zayron]

Je li blagosiljanje sveštenodejstvo?

 

 

Blagosiljanje je uvijek sveštenodejstvo ako se obavlja u ime tj. ispred Crkve i ako onaj koji ga očekava i traži, očekava ga imenom Crkve a ne u lično ime te osobe.

A je li epitimija kazna? Nije! Ovdje piše da kaznom nije ali preventivnom mjerom. Prema ovom što sam pročitao sveštenik pod epitimijom uopšte uzevši, u duhu cjeline te pokorničke mjere ima mogućnost praktikovat sve što je na dobro njegovo i drugih (osim tih sveštenodejstava koja su mu zabranjena) ali mislim da za to mora imati izričito odobrenje onog episkopa koji mu je epitimiju uložio a ako ga nema onda ni te blagoslove ne može udjeljivati sam na svoju ruku. Izgleda da kao izuzetak od ostalih sveštenodejstava može udjeljivati blagoslove ali mimo liturgiju (pri ličnim susretima s ljudima) i taj izuzetak treba imati odobren tim nadležnim episkopom koji mu je epitimiju uložio, bez toga mislim da ne može.

http://www.pastorace.cz/Knihovna/2-Podklady-k-prednasce-Kajicnost-v-teologii-vychodni-cirkve-Michal-Spacek.html

[Zayron]

Ово нема везе са темом.

 

Da, znam. Našao sam i ono šta veze ima, ali bih morao provesti mnogo vremena nad tim da nadjem ta konkretna pravila.

U svakom slučaju, našao sam i još jedan text iz kojeg se vidi da sve ustvari zavisi od episkopa koji izuzetno može odobriti nekim sveštenicima pod epitimijom udjeljivati  blagoslove jer sveštenstvo tog sveštenika proizlazi iz episkopskog. Ako je pod zabranom onda nigdje ne može dejstvovat kao sveštenik ni u crkvi na liturgiji a ni mimo crkvene prostore i liturgiju a u službenim spisima bi se imao navoditi kao sveštenik koji je pod epitimijom. I episkop ima jedino ovlast takvima odobrit udjeljivanje blagoslova ali samo van liturgije, automatski to samo zato što je sveštenik mislim da ne proizlazi. Nije prestao biti sveštenikom ali je sveštenikom pod epitimijom. Dok nije bio pod epitimijom sva sveštenodejstva je mogao obavljati automatski. Sad to više ne može. Kad bi morao hitno bez odlaganja nekog krstiti, ispovijediti ili opojat umrlog u nužnoj situaciji jer nema na blizini drugog sveštenika koji bi to uradio mislim da bi mogao ali bi za to trebao dobiti jednokratno odobrenje od episkopa za svaki taj pojedini slučaj, telefonom recimo. Znači može sve ali sve mu je zabranjeno, kao izuzetak može dijelit blagoslove ako mu to dozvoli episkop trajno ali valjda samo mimo liturgiju i ovakve stvari koje sam naveo. Do doba dok mu ne prodje ta zabrana, do njenog isteka, naravno.Tako to meni izgleda.

[Ненад Р.]

Пошто су и свештеници људи са својим врлинама и манама , не мора не мора да значи да је свештенику праведно одузето право свештенослужења . Много зависи од саме ситуације , али ако мислим да је свештенику начињена неправда , свакако ћу тражити благослов од њега , без обзира на забрану.

[Zayron]

По мом мишљењу, то нема везе што не служи Литургију, а и не видим везу са послушношћу епископу.

Јел свештеник сме да носи мантију док је под забраном свештенослужења?

Ако може, онда је он свештеник, који ако хода улицом и приђе му човек да тражи благослов, неће сигурно рећи: макни се, ја сам под забраном. А и забрана нема по мени везе са благодаћу коју свештеник и даље има, једино што не може а служи из разноразних разлога. Он је и даље спона између Христа и онога који тражи благослов.

Када еписком да забрану, он не може да му тиме прекине и благодат, јер онда испада да свештеник није свештеник у том тренутку. Час га има, час га нема. Зато и када се рашчињује свештеник иде нека процедура, која је много различита од забране чинодејства, која је више административна.

 

Šta je sad gora stvar, kad neko takvog sveštenika sretne na ulici i pozove dodje ispovijedit nekog teškog bolesnika ili kad ga neko zuaustavi samo da bi od njega uzeo blagoslov? Naravno da svešteniku nikada nije ukinuta ni nekud nestala blagodat i to ne samo ona koje se tiče blagosiljanja već i svih ostalih Sveti Tajni, kad bi to bilo da mu je ukinuta na osnovu čega bi je onda ponovo zadobio kad bi mu prošla zabrana sveštenodejstva?  To je samo privremena (može biti i doživotna) disciplinska mjera. Sveštenik koji je pod zabranom sveštenodejstva ako nema od episkopa izričito odobreno davat blagoslove onda naravno da to mora reći svima da je pod tom zabranom do tada i tada. Isto kao i kad bi ga pitali na ulici da ode ispovijediti bolesnika. On bi u tom slučaju morao pitati da li se radi o umirućem ili jednostavno samo o osobi koja je bolesna ali nikako ni u kojem slučaju ne umire. Toj osobi koja umire bi trebao otići a usput se barem potruditi sredit odobrenje barem telefonski od episkopa ako ne stigne naći drugog sveštenika koji nije pod zabranom koji bi to uradio. A ako ne stigne pitati episkopa za saglasnost onda otići opet može s tim što mu tu saglasnost može dati episkop naknadno ako i on nadje da je situacija zaista bila vrlo kritična i radilo se o minutama. A ako je ta osoba samo bolesna i leži nepokretna jer slomljenu nogu ili sl. ima onda bi joj trebao pronaći i poslat sveštenika koji nije pod zabranom sveštenodejstva i naravno da bi u tom slučaju morao reći da on to sad ne može uraditi zbog tog što je pod epitimijom. A ako neće da ga ljudi zaustavljaju pa da mora stalno objašnjavati kako je pod epittimijom onda može takodjer od episkopa zatražiti odobrenje da hoda u civilu dok mu ta zabrana ne prodje, no, svejedno bi ga i tako neki prepoznali jer ga znaju lično ali tako oni koji ga ne znaju ga ne bi imali mogućnost oslovit baš u tim hitnim slučajevima.

[Zayron]

Edit:

A ako neće da ga ljudi zaustavljaju pa da mora stalno objašnjavati kako je pod epittimijom onda može takodjer od episkopa zatražiti odobrenje da hoda u civilu dok mu ta zabrana ne prodje, no, svejedno bi ga i tako neki prepoznali jer ga znaju lično ali s druge strane oni koji ga ne znaju lično ga ne bi imali mogućnost oslovit i kontektirat baš u tim hitnim i izuzetnim slučajevima, zato se to oboje mora pažljivo promisliti. Dakle sveštenik pod zabranom može sve kao i prije samo za sve mora pitati episkopa, tj. od njega tražiti jednokratno odobrenje za sve, za svaki liturgijski čin posebno, a pitat ga može samo u izuzetnim i opravdanim situacijama i slučajevima koji se takodjer već unapred znaju kakvi mogu biti.

[Zayron]

И ти ћеш Зајроне под епитимију колико ја видим, ако тако наставиш

 

U nas zavisi ko ti da epitimiju tj. stavi pod zabranu tj. na kojem hijerarhijskom nivou. Kod nas ako te stavi pod zabranu jedan biskup to može važiti samo u jednoj biskupiji a u drugoj ne mora. Pa onda u tim slučajevima naši sveštenici praktikuju velike i male rošade. To tako može kod naših jeromonaha, sveštenika redovnika. Kad te stavi pod zabranu Vatikan to onda važi svuda na svijetu. Mene zanimaju te teme, naravno da tu istupam u svoje ime, lijepo mi tamo piše "rimokatolik" pa je svakom jasno da to što govorim ne mora da važi kod vas, zato ta tamo oznaka i piše. A ako me stavi pod epitimiju admin na ovom forumu ja onda odem na češki pravoslavni forum, i tamo sam učlanjen i nisam pod nikakvom epitimijom. Šta, baš lijepo pričamo, mene baš zanima šta ćete vi napisat.

 

[Zayron]

Zanimljivi su i primjeri, po sagledavanju tih primjera meni tek onda pogotovu izlazi na potvrdu toga da sveštenici koji imaju zabranu sveštenodejstva nisu ovlašteni davat svešteničke blagoslove osim ako im to pravo nije ostavljeno kao iznimka koju im može i ima pravo ostaviti episkop, bez toga samo od sebe ne. I kod nas su poznati takvi slučajevi:

http://www.glas-koncila.hr/index.php?option=com_php&Itemid=41&news_ID=19754

A ovi su bili exkomunikovani ali to je onda druga priča, taj prvi je čak i redovnički subrat sadašnjeg kardinala Dominika Duke, nadbiskupa praškog i nekadašnji profesor na katoličkom teološkom fakultetu, i on se poslije zapetljao u nekakvu politiku, sad je kod starokatolika.

http://cs.wikipedia.org/wiki/Ivan_%C5%A0tampach

A ovaj Dohnalo je bio exkomunikovan češkom biskupskom konferencijom tj. istim

kardinalom Dukom, praškim nadbiskupom a poslije je to potvrdjeno i Vatikanom

http://cs.wikipedia.org/wiki/Eli%C3%A1%C5%A1_Anton%C3%ADn_Dohnal

 

Finski pravoslavni sveštenik sa zabranom sveštenodejstva uspješno kandidovao u Evropski Parlament

 

Pedesetogodišnji pravoslavni sveštenik Finske crkve bio je izabran u Evropski parlament za Socijaldemokratsku stranku. Postao je tako jednim od dvoje poislanika najjače opozicione stranke za Finsku. Svešteniku Mitro Repo bilo je zabranjeno svešteničko činodejstvo po dobu njegovog poslaničkog mandata. Bilo mu je zabranjeno nositi na javnosti svešteničku odjeću (rizu), sveštenički krst i druge atribute a to u suvislosti sa prekoračenjem crkvenih normi, koji ne dozvoljavaju učešće pravoslavnog duhovništva u politici.  

 

"Sveštenik je pozvan biti službenikom svih, što znači, da ne može zastupat samo jednu društvenu grupu," tako je stvar prosudila Finska Pravoslavna Crkva.

Bez ogleda na crkvenu zabranu sveštenik je nastavio sa izbornom kampanjom itokom cijele kampanje nastupao je na TV u svešteničkoj odjeći. Analitici si misle, da se pri svojoj kampanji najviše pouzdavao u svoj poseban smisao za humor.

"Boriću se za humaniju Evropu," govorio je poslanik - sveštenik, kojem je sad zabranjeno služiti liturgiju.

http://www.patriarchia.ru/db/text/671153.html

 

I šta sad kad svi znaju da je to čovjek vjeran toj jednoj političkoj stranci,

kako se ima tumačit taj njegov blagoslov, šta kad mu dodje pravoslavac

koji je slučajno političkim oponentom te finske socijaldemokratske stranke?

Izgleda da te zabrane padaju najviše u vezi sa politikom a izgleda da i s pravom.

[Zayron]

taj prvi je čak i redovnički subrat sadašnjeg kardinala Dominika Duke, nadbiskupa praškog i nekadašnji profesor na katoličkom teološkom fakultetu, i on se poslije zapetljao u nekakvu politiku, sad je kod starokatolika.

http://cs.wikipedia.org/wiki/Ivan_%C5%A0tampach.

 

Ovakvi kad se krenu kotrljat nizbro se više ne zaustavljaju dok se o nešto ne razlupaju. Šteta, takva obećavajuća karijera, teolog, obećavajući viskoškolski pedagog, potom od 1999-2002 kod starokatolika, izbačen zbog tog iz dominikanskog reda, exkomunikovan iz KC i sad više nije u nikakvoj crkvi jer se ni sa starokatolicima nije pogodio, sad je u ČSSD, kod čeških socijaldemokrata i kod čeških masona kojim se čak javno glasi, članom je češke masonske lože tj. Velike lože Češke Republike.

 

Od roku 1990 zahájil veřejnou pedagogickou činnost. Roku 1992 získal licenciát teologie na Papežské teologické akademii v Krakově (práce Nástin ekumenické teologie) a roku 1994 doktorát teologie na Papežské teologické fakultě v Poznani, jeho disertační práce byla Život, Duch a všechno. Duchovní směry nového věku. Na Cyrilometodějské teologické fakultě Univerzity Palackého v Olomouci se habilitoval roku 1996 (práce Náboženství v dialogu).

 

V roce 1991 se stal Štampach členem zednářské Velké lóže České republiky.