СПЕКТАКУЛАРНА ЦРКВЕНА БОГОСЛУЖЕЊА ИЛИ ШУПЉЕ ЛИТУРГИЈЕ

[Kaludjerovic Sreten]

) facenew22222222

muvanje setanje po Crkvi a ne muvanje medju ljudima muvanje radi i muva kad se muva oko hrane

[Зосима]

Па шта знам,ја у Бгд-у искључиво посећујем непарохијске цркве,где је по правилу одлична екипа,добар свештеник неоптерећен парохијским пословима,,где литургијска заједница колико толико функционише,и где већина лаика има свест где је и чему присуствује.

А што се тиче мувања,оговарања и сличног,тешко да неко може томе да се одупре,али ето бар то оставити за после службе... 

[Kaludjerovic Sreten]

Па шта знам,ја у Бгд-у искључиво посећујем непарохијске цркве,где је по правилу одлична екипа,добар свештеник неоптерећен парохијским пословима,,где литургијска заједница колико толико функционише,и где већина лаика има свест где је и чему присуствује.

А што се тиче мувања,оговарања и сличног,тешко да неко може томе да се одупре,али ето бар то оставити за после службе... 

jel brate,posle sluzbe nastupaju muvacke,ogovaracke i slicne druzbe

[Zayron]

Crkve je ustvari i najstariji dating service,

ako hoćeš upoznat dobru i lijepu ženu,

onda je u crkvi nadješ u jednom trenu.

 

[w.a.mozart]

Crkve je ustvari i najstariji dating service,

ako hoćeš upoznat dobru i lijepu ženu,

onda je u crkvi nadješ u jednom trenu.

 

 

ona će posle od tebe, celog života

(na pobožan način) da pravi benu

[Ignjatije]

A na svakoj svojoj Misi je pričešćivao isto kao pravoslavci, podoboji,

i hljebom i vinom a ne samo hostijama, to je kod njega bilo običajem.

Odlično, Bibi. Na dobrom si putu. Samo tako nastavi.

[sanja84]

Odlično, Bibi. Na dobrom si putu. Samo tako nastavi.

off topic

 

Koliko sam pričala sa par katolika veoma vole kada se pričeste i hlebom i vinom...to retko imaju priliku, ali su po njihovom svedočenju jako srećni. Jedna baka mi je ponosno rekla da je na venčanju tako pričešćena. Ne znam kad ljudi toliko vole, što im to i ne omoguće...pa nema toliko vernika. Može se nešto organizovati.

[Ignjatije]

off topic

Koliko sam pričala sa par katolika veoma vole kada se pričeste i hlebom i vinom...to retko imaju priliku, ali su po njihovom svedočenju jako srećni. Jedna baka mi je ponosno rekla da je na venčanju tako pričešćena. Ne znam kad ljudi toliko vole, što im to i ne omoguće...pa nema toliko vernika. Može se nešto organizovati.

Postoji pravoslavnije rešenje tog problema.

[sanja84]

Postoji pravoslavnije rešenje tog problema.

dobro deder

[Midrash]

off topic

 

Koliko sam pričala sa par katolika veoma vole kada se pričeste i hlebom i vinom...to retko imaju priliku, ali su po njihovom svedočenju jako srećni. Jedna baka mi je ponosno rekla da je na venčanju tako pričešćena. Ne znam kad ljudi toliko vole, što im to i ne omoguće...pa nema toliko vernika. Može se nešto organizovati.

U Beogradskoj nadbiskupiji imaju tu priliku svaki dan.

[Иван Ивковић]

"Шупље литургије" се попуњавају молитвама/подвизима  свих појединаца које постају једно, "несливено и нераздељиво"... У томе нам много помаже свакодневна лична молитва, тј. молитвено правило.

[Blaža Željko]

Prilično kabaste reči. Mogu se donekle složiti da, usled nasleđenih praznina iz komunističkog perioda, ljudi jedva da razumeju šta su Crkva i Liturgija ...tj. da je to njihova sloboda a ne sistem formalizama, ovakvih ili onakvih, kojima treba "umilostiviti strogog sudiju tamo negde gore". Ne može se decenijama živeti jednim duhom a onda odjednom, kao da se ništa nije desilo, biti psihički i psihološki tj. duhovno zdrav i slobodan. Što bi rekao jedan filosof: "Možete od akvarijuma napraviti riblju čorbu ali od riblje čorbe ne možete napraviti akvarijum". Sve ima svoju cenu; svako odstupanje od Hrista i Crkve košta debelo; nije to samo tako "evo ja sam hrišćanin". Čovek (društvo) mora da se vrati do tačke sa koje je skrenuo na drugu stazu; ne može samo tako preskočiti na Hristovu stazu kad je između te dve staze bezdan! U međuvremenu, odvojivši se sa Hristovog puta, čoveka razne lažne vrednosti, praznine, podsmeh na Crkvu, nevera i naročito dela, potpuno promene, strukturno i "hemijski"!? Duhovno se izmeni pa čak i ako uspe da "preskoči" jaz između ta dva puta u nameri da odjednom bude aristokrata, čak i da se obrete na svadbi Jagnjeta ...odelo mu je nepristojno ...prljavo i nije svadbeno.

Čemu je to ontološki slično? Pa, suštinski sa relacijom čovek - čovek!  Pravo da Vam kažem, i meni su bliski prijatelji samo par ljudi ...tužna manjina od mnogih sa kojima sam bio ...ali oni su sa mnom bili u svim situacijama i lepim i teškim. Bili su mi lojalni drugari; ja mucavo njima ...i to je jedini parametar koji po dubini vezuje ljude u horizontali - s tim što i horizontala i vertikala imaju suštinsku izjednačenost kroz Hrista koji je odnos između Njega i nas uporedio sa odnosom među ljudima! Mnogi bi danas, kada sam malo stao na noge, hteli da se opet družimo ..ali "šta ćete mi"? Za šta mi trebate?! Jeste bili sa mnom kad mi je bilo teško? Niste?! Ne razumem šta sad hoćete?! Čak i kad malo popričamo ...doživljavam ih kao strance ..ne kao prijatelje. Kurtoazno izmenjamo par reči i svako na svoju stranu. DELA ODREĐUJU LJUDE! LOJALNOST ODREĐUJE PRIJATELJSTVO ...a usuđujem se reći da LOJALNOST Hristu kandiduje čoveka i za Njegovo Carstvo ...što opet i ipak zavisi samo od Božije dobrote i milosti. U svakom slučaju, kao što i mi drugačije gledamo čoveka koji je sa nama ostao u svim nevoljama usuđujem se reći da i Bog slično gleda na taj problem. Priča o mudrim i ludim devojkama prilično verodostojno svedoči tome u prilog. Mudre su istrajale do kraja, u svim teškoćama, stičući ulje za Ženika.

 

No, Božija dobrota nije merljiva nikojim instrumentima i On kod sebe može primiti koga On hoće a ne po automatizmu ili našim predpostavkama. Kao što ni meni niko ne može da određuje koga ću ja primiti u kuću koga neću. To ne zavisi od komšijskih želja! Ipak, nada u Njegovu milost je iznad svih pojmova jer je i Njegovo sažaljenje iznad svih pojmova, ali to podrazumeva da i sami moramo biti sažaljivi, ponizni i milostivi. Neosuđivanje je stavio iznad svih dela jer se osuđivanjem, pozitivnim ili negativnim, gradimo bogovima mimo Hrista ..i to je upravo demonska doktrina kojom nas je obmanuo još vo vremja ono preko Eve i Adama. A kad Gospod obeća da neće suditi onome koji ne sudi ...On ne laže ...tako će biti! To je radost i čast koja se ne da opisati.

 

Vežbati se u neosuđivanju ili nekvalifikovanju ljudi težak je posao ali drugog i časnijeg nema koji bi nas mogao približiti Hristu. Srž je vratiti se u onu tačku gde smo skrenuli sa Hristovog puta a ne preskakati na Njegovu stazu! Između je provalija i lako može da se posrne i surva. Ključno je vratiti se (pokajanje ne samo na usnama) na raskrsnicu sa koje smo skrenuli; pokazati Hristu da nam više nije do lutanja  ...priznati Mu da smo nesvesno pa čak i svesno bili nelojalni u nekim trenutcima ...i izviniti mu se; zamoliti Ga da nas ne sudi strogo zbog toga ...mali smo i slabi. Na tom povratku ka ključnom mestu skretanja susrešćemo svoja (ne)dela; prljave duhove tih dela i laži koji će da se protive našem vraćanju, i da nas biju ko volove jer su, našom lojalnošću njima a ne Hristu, stekli pravo na nas! To i sam Gospod kaže u Jevanđelju: "bojte se onog koji ima vlast da pošto ubije baci u pakao"!  Ali hrabro nazad na Hristov put; put poniznosti, sažaljivosti prema svima, služenju svima kao što se i sveti Sava nije nadimao time što je kneževskog porekla već se izuo i služio siromašne starce po Atosu.

 

Najzad; Liturgija je uvek sveta i nikada nije nesveta pa makar je služio i sveštenik koji je "obukao na sebe svinjsku njušku" što bi rekao sv. Serafim Sarovski. Koliko je ko iskren ...pa ne možemo znati; nije mudro pačati se u to. Jedino što može da se konstatuje da mnogi, na žalost, ne shvataju problem slobode u Hristu i to je ono što se vidi ...premda se trudim da ne vidim ništa!    Ne shvataju da liturgijska obredna forma ima za cilj oslobođenje srca od svih formalizama i mirno unutrašnje prijateljstvo sa Hristom u "kom mi je sve dozvoljeno". Ali "mirno" je i neprimetno! Jedva da možete i naslutiti ko je istinski Hristov!? Možda čak neko ko je na Liturgiji napolju u porti; na oko zamišljen ...a Hristov ceo!? Taj se ne gura da bude što bliže Amvonu.

Ima u Jevanđelju jedan potresan događaj koji mnogo govori o Crkvi, crkvenosti, slobodi i veri. Ide tako Gospod kroz Jerusalim, oko njega more ljudi; gužva neopisiva ...ko u autobusu 95 u špicu popodne. Sve sami "sledbenici i obožavaoci" Hrista (na veliki Petak nigde žive duše). Ide tako Gospod, guraju Ga odasvud a onda On, koji je Crkva, odjednom primeti: "Ko me se dotače"!? Samo jedna osoba Ga je dotakla istinski, iskreno i sa verom ...sa srcem! Samo jedna od onolike raje?! Eno piše u Jevanđelju: "Ko me se dotače"? Čak i učenici primetiše (parafrazirano): "Vidi šta je ljudi koji te stišću a ti pitaš ko me se dotače" ...i tad je On dao odgovor na sve naše dileme ko je i koliko iskren u Crkvi: "Neko se dotače mene jer ja osetih silu koja iziđe iz mene" (Luka 8; 46) Nikog drugog nije osetio, opazio?! O kako malo znamo ko je i sa koliko vere u Crkvi! O kako ne znamo ništa; o kako samo On to zna zato što je ta "Sila" Njegova a ne naša! Ona se od Njega sliva u dušu koja veruje u Njegovo Božanstvo; a koliko je takvih u hramu to ne možemo znati; i nije naše da to znamo! U svakom slučaju svetost i celebnost Liturgije nikada ne prestaje makar sveštenici u nju uneli i elemente pozorišta! Tja; to je ljudska patetika, bofl roba, gluma, tendencioznost; ...ipak sve to ne utiče na svetost samog obreda koji je od otaca predat i svakako nije podložan kvarljivosti. Ljudi se tu tiskaju, shvataju sve ovako-onako ali Bog je sa onim s kim to On hoće da bude. Čak je i svom apostolu rekao za Sv. Jovana Bogoslova (prafrazirano): "Ako ja hoću da on ostane šta je tebi do toga"? Drugim rečima" "Šta te se tiče"?! On u Svome može da radi kako On smatra da treba a Crkva je Njegova. Zato Ga ne treba shvatati kao mehanizam; kao filosofski pojam već kao Ličnost koja je slobodna i koja sebi bira društvo (malo su ovo teške reči ...ali se i Carstvo svodi na Hristov odabir ljudi levo i desno) Tamo ulazi ko je u Njegovim merilima prijateljstva "dostojan" toga.  Ipak, pošto je On Ljubeći Gospod koji zavole ljude toliko da i Sina svoga dade da strada ...jedino i najvažnije je da se uzdamo da će i nas, svakog ponaosob, sa sažaljenjem uzeti sebi, pomilovati i ubeliti ...oprati dušu od grehovnog smrada i pustiti nas kod Njega ...i to je sve. Bez toga, samo tako mehanički da uđem u Njegov dvorac ... ma mogu na glavi da dubim ako me On ne želi ...mogu da se slikam! Neću s toga da poltronišem, da glumim, da se poništavam u očajanju! Uzdam se u to što On voli kad si iskren. "Oprosti Gospode, pogrešio sam ...ne prezri me! Nemoj se suditi sa slugom svojim! Pljuni me Gospode, zaslužio sam (priželjkujem to jer znam da tada još nije okrenuo glavu od mene)...jer je Tvoja pljuvačka celebna i njome si otvorio oči slepcu!?"

 

Meni je najvažniji deo koji sam već spomenuo na više mesta i toga se držim ko pijan plota a to je neosuđivanje! Gospod je rekao da neće suditi ako ne sudim! Neću biti osuđen ako ne osuđujem!? Ljudi; ima li lepše nade i obećanja od kako je sveta i veka? On ne laže kada nešto kaže; On ne dvoliči! Kada obeća ispuni! Neopisivo sam izranjavan i gubav od grehova ...ali jedino svetlo koje me greje i razgoreva nadu je upravo ovo ...neću biti osuđen!! Samo da ne sudim nikome ... Držim se za te reči iskolačenih očiju i okačio sam Mu se za nogu i sad mora da me vuče kao bukagiju! Ali nedam! To je moje i neću da se kockam sa tom šansom!! Možda to, usuđujem se reći, osim "Oče naš.." i treba jedino pričati po hramovima ...nipošto, ni za živu glavu, politikantstva i prezir drugih naroda ... naopako, daleko bilo! "Ljubite i ne osuđujte i NEĆETE BITI OSUĐENI"! Važnije teologije za dušu nema. Čim narod prestane da osuđuje komšiju, nacionalnosti, bližnje ...razumeće zašto ide u Crkvu. Kao u ogledalu spadne sa srca strogi Božiji pogled ("znao si da sam ja čovek strog") i srce drugim očima vidi svet. Kakvi smo mi prema ljudima - takav je Život prema nama a Hristos je Put, Istina i Život! Baš kao u ogledalu. Kad nema mnogo razmišljanja da l' ovaj ili onaj greši, neka je to i sveštenik, nekako lakne duši i sve je drugačije. Razbudi se nada ...a to je jedino što čoveku treba.

 

(Izvinite ako sam malo odužio ... :bendoff: )

[w.a.mozart]

Otac se ponovo oglasio, i to u centar

 

ВКВ поп и слуга Божији

 

 

Свештеник није позван да буде чиновник, нити управитељ предузећа. На старословенском он се зове светјеник, а на хеленском хијерарх. Како ће освештати друге, ако сам није свети? Његов позив је да освештава најпре себе, па потом и остале. Свештеник је делитељ светих тајни, учитељ вере, чувар светиња и просветитељ. Ако то није, није свештеник, већ чиновник, мајстор вкв. Не само да споља буде посвећен, већ и изнутра. Своје служење врши у благодати, а не најамнички. Он се сам храни Литургијом и Литургијом храни народ Божији. Он је посредник између Бога и људи. Кроз свештеника верници примају све свете тајне и светост, зато се она излива управо кроз њега. Он заступа Христа. Ако је чиновник, а не слуга Божији, он је преступник и кривотворац. Лажов. „Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином“ (Јн 17,19). Лош свештеник издаје Христа. Јуда је. Изобличује га, искривљује његову икону у душама. Он није „добри пастир“ већ вук. Он не светли свима људима, он није „град на гори“, он није со (Мт 5,13), већ бљувотина. За светог Павла, за све свете оце, особито за Григорија Богослова, Јована Златоустог, Амвросија Миланског, свештеник је „други Христос“. Може ли бити „други Христос“ без светости!?