Манастир Студеница

[ribar]

Манастир Студеница

Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 39 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.

Утврђени зидови манстира окружују две цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века.

УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

Историја

Манастир Студеница је посвећен Успењу пресвете Богородице. Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196, када је Стефан Немања препустио прество свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Кад је касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон се упокојио у Хиландару 1199. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао Студенички типик, у ком је задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У Житију СВ. Симеона Немање, описао је живот свог оца Немање (Св. Симеона) оставивиши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену.

Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.

Од пада последње српске средњовековне државе 1459, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569, када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манасти, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек.

Архитектура

Богородичина црква је једнобродска црква са кулом. На њеном источном крају је тространи свод, док се продужена припрата гледа према западу. На северној и јужној страни су предворја. Током 1230их је дограђена спољашња припрата. Фасаде су изграђене од блокова белог мермера. Изнутра је црква обложена туфом. Споља гледано, у цркви се складно мешају романски и византијски стил. Мешавина та два стила ће на крају произвести посебан стил архитектуре познат као рашка школа.

Северозападно од Богородичине цркве је Црква светог Јоакима и Ане, позната и као Краљева црква по свом ктитору краљу Милутину. Црква је саграђена 1314, у облику сабијеног крста, уз осмоуглу кулу. Изграђена је од камена и туфа, уз фасаде обложене гипсом.

Комплекс манстира укључује и Цркву Никољачу, малу једнобродску цркву, која је инутра осликана фрескама из 12. или почетка 13. века. Између Цркве Никољаче и Краљеве цркве се налазе темљи цркве посвећене Светом Јовану Крститељу. Западно од Богоридичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време Архиепископа Саве. На западниј страни комплекса је звоник подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела, а сада се само могу видети делови фресака. Остаци фресака се такође могу наћи на спољашњем делу припрате, и оне приказују генеалогију династије Немањића.

Северно од трпезарије се конаци за монахе из 18. века. Данас су они музеј и приказују бројне експонате из ризнице Студенице. Међутим, чести ратови и пљачкаши су значајно умањили ризницу манастира.

sr.wikipedia.org

[ribar]

Zaveštanje Stefana Nemanje o crkvama

Kad čovek zida kuću ne zida je za sebe, nego za svoju decu i unučad. Tako nastaje porodica i domaćinstvo.

Kad vladar zida crkvu, ne zida je za sebe, ni za svoje sinove, ni unučad, nego za narod koji će je kroz vekove pohoditi. Tako se stvara država.

Kuća je ono što ostaje posle čoveka.

Crkva je ono što ostaje posle vladara.

Kuća ostaje deci, crkva narodu.

A crkva je čedo moje, velika lađa koja plovi prema dubokim i dalekim nama neznanim vremenima i ljudima. U koji god vek doplovi dovešće i nas i pokazati nas - našim još nerođenim potomcima.

Sretan sam i miran čedo moje, što je sada moja Studenica, zaplovila prema vekovima.

U opštem potopu vremena samo su takve lađe poput nojeve, kadre da nas spasu najvećeg od svih ponora, od zaborava. A mi ćemo, čedo moje, koji sagradismo crkve biti u njima vremeplovci na tim velikim lađama.

A mi smo uzidani u svoje crkve tvrde građe, kadre da odole strašnim udarima vremena. Sve sam kamen i mermer, najtvrđe što postoji na svetu. Uzidali smo sebe u svoje crkve, ispisali svoju veru i živopisali svoje likove u njima.

Naši daleki potomci prepoznaće nas u Studenici. Znaće ko smo i kakvi smo. I čedo moje, biće ponosni - što nas imaju, pouzdano znam da hoće. Ponosiće se što su pleme Nemanjićko.

Sa blagoslovom igumana manastira Studenice

zaduzbine-nemanjica.rs/Studenica/latinica/Studenica.htm

[ribar]

[ribar]

[Милан Меденица :)]

мој допринос  klapklap

Црква Пресвете Богородице

http://www.srpskoblago.org/Archives/Studenica/Main_Church/index.html

Краљева црква

http://www.srpskoblago.org/Archives/Studenica/Kings_Church/index.html

Испосница светог Саве

http://www.srpskoblago.org/Archives/Studenica/Isposnica/index.html

[antipa]

Блаженопочивши архимандрит Јулијан (Кнежевић) игуман манастира Студенице један је од стубова наше Цркве. У разговору који је снимљен двије године прије његовог упокојења говори о покајању, исповести, гријеху, о мислима, миру, о женама, свештеницима, лажним учитељима и екуменизму.

Архимандрит Јулијан (Кнежевић) рођен је у селу Виткову код Крушевца 1918. године. Крштено му је име Радомир. Основно обарзовање стекао је у свом родном месту. Као дечак одлази у манастир Велуће за време старешине јеромонаха Платона Милојевића, а за тим у манастир Вету и у манастир Вујан код Горњег Милановца. Из тог манастира завршио је са још двојицом монаха, Николајем и Јустином, монашку школу у манастиру Високи Дечани, а онда се замонашио и добио монашко име Јулијан. Ускоро после примања монашког пострига 1938. године, владика Николај у Жичи рукополаже оца Јулијана за јерођакона а затим и за јеромонаха.

По одласку јеромонаха Николаја 1940. у Благовештење да прими управу манастира, јеромонах Јустин постаје старешина манастира Вујна, а отац Јулијан врши дужност пароха и намесника манастира све до краја рата. Крајем 1944. године, због одласка оца Јустина из Вујна, отац Јулијан прима дужност старешине манастира. Те јесени биле су велике борбе око манастира Вујна изнеђу четника, партизана и Немаца, па се због њихове најезде братство манастира морало разбежати у Бресницу и околна села. Свршени теолог Гојко Стојчевић, који тек што је дошао из овчарске Свете Тројице у Вујан, морао је са осталима поћи, али само до манастирске бање Трпче, па се вратио. Са својим нежним здрављем није хтео да иде у неизвесност, која нас је тада пратила, зато се и вратио у Вујан. После неколико дана из те бежаније вратио се и отац Јулијан. Тако су њих двојица живели у манастиру и, бринући тада о њему, чували што се могло сачувати до повратка осталог братства. Отац Јулијан, опслужујући манастирску парохију – Прислоницу и Брђане, имао је тада много сахрана изгинулих парохијана у борбама и имао је велике невоље и матретирања од разних војски. Али су га као младог, повученог од политике и финог у понашању, а познатог по лепим црквеним проповедима, пријатном разговору и пастирствовању, сви много волели и штитили. иако је тада Прислоница била више партизански настројена, а Брђани четнички.

По мудрости и лепом опхођењу са људима отац Јулијан је био свима познат, зато је рано произведен у чин игумана, тако да је после Другог светског рата он био најмлађи игуман у Жичкој епархији, а можда и у целој нашој Цркви, као што је пред рат његов брат од стрица (Предраг) монах Тимотеј постао у Жичи најмлађи ђакон, са непуних 17 година.

Једног дана с почетка јесени 1945. године, кад се у манастиру мало окућило, отац Јулијан је изненада премештен у манастир Благовештење. Са њим је пошао и Гојко. Узрок његовог премештаја нисмо одмах сазнали. Доцније смо тек чули да је владика Викентије Проданов тиме хтео укаже пажњу свом пријатељу игуману Софронију Ракетићу , Личанину, који је био код њега, пре рата, у Злетовско-струмичкој епархији. После неколико дана у Благовештење су прешла и друга два исушеника. Тако је Вујан са новим старешином ослабио у батству, а Благовештење ојачало. Оца Василија озарила је тиха духовна радост. Отац Јулијан постао је намесник и манастирски парох. Братство је наставило да живи у новом мучном послератном времену молитвено у благодатној монашкој слози и љубави до 1949. године, када ће напустити Благовештење. Оно што је у то време ту реметило монашки и тишину, била је изградња хидроцентрале у Овчар Бањи са буком и галамом , коју су правиле машине, мине и радништво.

Тада 1949. године све братство из Благовештења прелази у мирније место, у манастир Рачу, у живописном подножју планине Таре, покрај саме речице Раче.Отац Јулијан пошао је тамо неколико месеци раније. Међутим, већ следеће године одсуствује годину дана, да би помогао манастиру Вујну, који је остао без старешине, а онда е поново враћа у Рачу 1951. године. Од тада он остаје у Рачи као старешине 10 година, све до 1961. За то време манастир је стекао братство од 15 чланова и био унапређен како у материјалном тако и у духовном погледу.

Када је епископ Василије Костић 1961. постављен на жичку епархију, он све рачанско братство, као најборјније и најјаче, премешта у манастир Студеницу, где су биле и највеће потребе. Игуман Јулијан постаје старешина студенички, а отац Василије Домановић намесник. У то братство долази из овчарске Свете Тројице, као појачање, теолошки образован јеромонах Симеон Василијевић, који ће за студеничко братство много значити, поготово после смрти оца Василија. Отац Јулијан ће, по већ устаљеној традицији братске љубави, једно време предати оцу Симеону управу манастир Студенице, а по смрти оца Симеона старешина студенички постаће млади јеромонах Јован Младеновић.

За то време отац Јулијан, уз помоћ Завода, обновио је Доњу и Горњу испосницу Светог Саве, где је извесно време и боравио у подвигу и молитви. Затим је по благослову надлежног епископа Стефана, као најпогонији и најискуснији монах, поризведен у чин архимандрита и задужен да се под његовим руководством и старањем изврши обнова порушеног и вековима запустелог манастира Градац код Рашке.

Када је архимандрит студенички Јован изабран за канадског епископа, архимандрит отац Јулијан поново постаје старешина студенички.

извор

http://radiosvetigora.wordpress.com/2009/08/05/%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%85%D1%83/

[Сефора]

Manastir Studenica ima i prelep '' hotel ''

mense0198626478946378946

[Љубичица]

Званични сајт манастира Студенице: http://manastirstudenica.org.rs/

Видео-презентација са истог сајта: http://manastirstudenica.org.rs/?page_id=322

_{Фотографија је са сајта http://manastirstudenica.org.rs/}

[Љубичица]

Мислиш, конак? 0102_laugh

Manastir Studenica ima i prelep '' hotel ''

mense0198626478946378946

[Сефора]

Мислиш, конак? algabacaju

Manastir Studenica ima i prelep '' hotel ''

mense0198626478946378946

Не,нисам мислила на манастирски конак.

Хотел. Платиш - Спаваш 

[Љубичица]

Морају и радници од нечег да живе. stadaradim

Да ли би ти радила без плате? https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='0409_feel' /> 89898989898989

Мислиш, конак?

Manastir Studenica ima i prelep '' hotel ''

mense0198626478946378946

Не,нисам мислила на манастирски конак.

Хотел. Платиш - Спаваш 

[gavrosaurus]

Дивна (моја) Студеница! Чудесни манастир и прелепа светиња где свака травка, сваки камен одише историјом и живим Христовим војницима, Србима, Симеону Мироточивом и Светитељу Сави. Нека би дао Бог да одем тамо још који пут.

 

Доња испосница Светог Саве

 

Горња испосница Светог Саве

 

Горња испосница Светог Саве

 

Улазна кула

 

Богородична црква

 

Трпезарија Светог Саве

 

Трпезарија Светог Саве (и моја дугогодишња позадина на мобу)

 

 

http://i83.photobucket.com/albums/j298/gavrosaurus/Picture784-r_zps8125db7c.jpg

http://i83.photobucket.com/albums/j298/gavrosaurus/Picture848-c_zps1c2e792e.jpg

http://i83.photobucket.com/albums/j298/gavrosaurus/Picture830-r_zps02c5f565.jpg

http://i83.photobucket.com/albums/j298/gavrosaurus/Picture968-r_zpsdc32f067.jpg

http://i83.photobucket.com/albums/j298/gavrosaurus/Picture969-r_zps88f203eb.jpg

http://i83.photobucket.com/albums/j298/gavrosaurus/Picture953-r_zps0a82c853.jpg

http://i83.photobucket.com/albums/j298/gavrosaurus/Picture974-r_zpsb124f2e2.jpg

[Milan023]

 

[Milan023]

[Milan023]