Санда vs Радун

[коЖељ њацИ]

Да ли ће бити патриотског блока или „не бива вожд у сукњи”

Пре неколико дана је у „Политици” објављен текст који је промовисао Санду Рашковић Ивић као „српску Марин ле Пен”. Сам контекст у коме сам дао изјаву и њена интерпретација стварају утисак да припадам групи „сандиниста” попут Вукадиновића који некритички и навијачки или намигујући „неутрално” попут Бакића говоре о председници ДСС-а. Верујем да ни њој самој не одговара да је еуфорично подржавају или пак да од ње очекују оно што је тешко оствариво, а то је лако и брзо окупљање широког патриотског блока.

Санда Рашковић Ивић јесте фина и културна женска појава у мушком друштву домаће политичке сцене, са солидним наступом и са значајним оцем као „политичким бекграундом”. Но, да ли је то довољно да стави ДСС на ноге и обједини оно што је остало од „патриотске инфраструктуре”. Тешко, јер ДСС је руиниран на изборима 2012, а декласиран на овим 2014. После тога се повлачи Коштуница, а странку напуштају људи попут Ненада Поповића и Синише Ковачевића.

Но, као да то све није довољно већ су ову странку која је пала на неколико процената подршке потресали унутрашњи сукоби поводом избора за председника. Функционери ДСС-а Јочић и Никитовић су оптужили садашњу „председницу ДСС-а да је у интервју у ’Слободној Далмацији’, изрекла став да је Хрватска имала право да успостави јурисдикцију над Крајином”. Без обзира на све, поводом тог интервјуа би се морала изјаснити и сама Санда. Уколико је реч о подметачини било је потребно да тужи „Далмацију”, а ако није да објасни шта је стварно мислила кад је то рекла. Врхунац удара по Санди Р.И. уследио је након што је из ДСС-а изашао њен оснивач и дводеценијски председник Војислав Коштунице уз образложење да је странка напустила досадашње принципе, а пре свега принцип неутралности. Странку је напустио и вероватно најпознатији српски живи рокер Бора Чорба. Све ово наравно није остало без последица на фракцију ДСС коју предводи Санда. Они који су изашли из странке су најавили оснивање државотворног покрета који би наводно требало да програмски наследи ДСС. Ретко виђен политички циркус.

Но, да ли то све значи да Санда нема шансе да подигне ДСС и направи некакав „евроскептични” политички блок? Наравно да не. Она има солидну медијску подршку у коју су се укључили бројни медији и здушно је промовисали као будућег „лидера српске деснице” (ма шта то значило). Таква медијска пажња и нападна промоција политичке личности код нас је ретко виђена, нарочито ако се узме у обзир проценат подршке ДСС-у. То некима подгрејава сумњу да је реч о пројектовању будуће патриотске опозиције садашњој власти Александра Вучића од стране моћних странаца.

Но, на страну српске кафанске „теорије завере”, Санда као фина госпођа тешко може да се у балканској политичкој кафани неком наметне, а још теже у мачо култури патриотског блока која тражи „вожда”. Додуше то није могао ни њен „мушки противкандидат” Алигрудић. Некако не бива „код Срба вожд у сукњи” рекли би они који говоре традицијским кодом.

Да не бисмо „мрачили”, како каже српска омладина, госпођа ипак није без шанси. Она је покренула причу о уједињењу деснице и може да покуша са Дверима и још некима да формира некакав савез који би се промовисао као евроскептична алтернатива власти. Но, каква би синергија била између гласача и симпатизера фракције грађанско-патриотског ДСС-а и православно-патриотског братства Двери? На почетку сигурно не позитивна због разлика у имиџу. А ту је и хамлетовско питање српске политичке сцене – ко ће бити лидер блока.

Политички аналитичар

Бранко Радун

објављено: 30.10.2014.

Извор: Политика

[коЖељ њацИ]

Санда Рашковић Ивић одговара Бранку Радуну - О "вожд у сукњи" и патриотском блоку

уторак, 04. новембар 2014.

Веома сам захвална г. Бранку Радуну, што пишући о најављеном формирању патриотског блока у Србији, доприноси, како сам каже, „код нас ретко виђеној” медијској пажњи и „јавној промоцији једне политичке личности”.

Како, међутим, г. Радун тврди да та заступљеност једне теме и једне личности – случајно моје – у медијима „некима подгрева сумњу да је реч о пројектовању будуће патриотске опозиције садашњој власти Александра Вучића од стране моћних странаца”, можда би он сам могао да нам нешто више каже о томе. Наиме, г. Радун који већ два пута за само десетак дана пише о патриотском блоку, ДСС-у и мени, чиме се сврстава у ред најупорнијих писаца о тим темама – могао би да нам понуди одговор да ли то чини из сопствених побуда или то од њега неко захтева. Можда „моћни странци”? Можда „моћна” ја? Можда неко трећи?

Овде се отвара и питање да ли би евентуални страни наручиоци текстова о патриотском блоку поздравили то када г. Радун тврди да „госпођа ипак није без шанси” да поврати стари сјај ДСС-у? Или би пре поздравили када само пасус пре тога каже да „Санда као фина госпођа тешко може да се у балканској политичкој кафани неком наметне”. Афирмишући две потпуно супротстављене тврдње, не верујем да је г. Радун иједног читаоца „Политике” успео да увери у било коју од ове две тврдње. Мене је, међутим, толиким контрадикцијама успео да увери да је свој осврт о патриотском блоку писао сам. Јер то доиста нико не би платио. Узгред, требало би да као искусан аналитичар барем хронолошки тачно поређа след чињеница, јер нису господа Поповић и Ковачевић напустили странку након Коштуничиног одласка, већ су то учинили пре моје кандидатуре, а то мења поенту коју господин Радун жели да постигне.

Г. Радун је довољно еманципован аналитичар да би упадао у замке мачизма, пишући о једној жени, ословљавајући ме чак као „фину госпођу”. Али, истовремено, није довољно вешт писац док сопствени став крије иза нечега аморфног, што назива „балканском политичком кафаном”, којој се једна „фина госпођа” никако не може наметнути. Подсећам г. Радуна да су код нас жене добиле право гласа пре 70 година, пре него у једној Белгији, Италији или Швајцарској. За то време, бирачима у „балканској политичкој кафани” наметнуле су се многе жене, међу којима и једна председница Републике (Биљана Плавшић) и цео низ градоначелница. Тако да сопствене недостатке није лепо приписивати једној еманципованој нацији.

Жалећи што г. Радун, као цењени аналитичар, није успео да разјасни једну политичку појаву, дужна сам да отклоним неке нејасноће које се последњих недеља у медијима појављују о ДСС-у и патриотском блоку. Демократска странка Србије је опозициона странка непомирљиво супротстављена власти СНС-а, пре свега у домену националне, унутрашње и економске политике. Не једном, истакли смо да се Бриселским споразумом наноси непоправљива штета српским националним интересима, као и наставком ЕУ интеграција. Не једном, истакли смо да владина политика штедње директно угрожава животе широких слојева становништва, док распродаја природних и привредних ресурса укида могућност будуће економске обнове земље.

Истовремено, ДСС подржава сарадњу владе са Русијом и жели да та сарадња буде још интензивнија и обимнија, суштински аутентичнија. Држим да излазак Србије из вишедеценијске кризе није могућ без чврсте сарадње са Русијом, утолико пре што се она не би одвијала на штету наших билатералних односа са земљама ЕУ. То је и био разлог што сам на својој првој конференцији за новинаре после доласка на чело странке позвала наше чланове и симпатизере да изађу на улице и поздраве председника Путина.

То је, наравно, било сасвим у супротности са тврдњама парламентарне опозиције (ДС, СДС, НС) тих дана да није добар тренутак за долазак руског председника. Тиме је потпуно јасно да СНС и ДС међусобно конкуришу у удварању западним амбасадама, и да ДСС себе никако не види у тој утакмици. Зато нам је ДС још даљи од СНС-а, не само због тога што се 2007. и 2008. године, како се данас види из депеша „Викиликса”, први повукао из националне политике, коју је предводио ДСС. Тако је срушен тадашњи српски монолит у одбрани Косова и Метохије, и до данас није обновљен. Наравно, ДСС прати актуелна догађања између врха СНС-а и неких западних амбасада, снажно охрабрујући СНС да се одупре притисцима. Колико год ДСС политику СНС сматрао штетном по интересе Србије, никада се са западним амбасадама и њима припадајућим странкама не би удруживала против ње. Како је то један од наших темељних политичких ставова, то ће бити и став патриотског блока, који ДСС окупља.

Ако је г. Радун у овим ставовима пронашао нешто што би могло да наиђе на благонаклон став западних амбасада и на интерес да се на тој платформи удруже са ДСС-ом против Вучића, онда би било лепо да грађане Србије обрадује вешћу коју чекају већ четврт века – да су западне амбасаде постале прави пријатељи Србије. У противном, своје нејасне мисли мораће и даље да крије иза ставова „балканске политичке кафане”.

Председница Демократске странке Србије

Извор: Политика

[коЖељ њацИ]

Бранко Радун: О Санди и патриотском окупљању

05 новембар 2014

 

 

 

Поводом текста „Патриотски блок, на знање“, од 4. новембра

Захвалан сам госпођи Санди што је, стиче се утисак, заједно са својим сарадницима написала полемички чланак поводом мог текста. Што се тиче оспораване у мом тексту изречене тврдње да је код нас ретко виђена медијска пажња која се посвећује председници једне ванпарламентарне стране, која има подршку, евентуално, неколико процената бирача – она лако може да се провери. Више од десетак ТВ наступа на великим телевизијама, и још већи број афирмативних интервјуа и текстова у новинама, јесу резултат који у кратком року, у време своје медијске хегемоније, није имао ни Борис Тадић. То наравно нужно не значи да неки „моћни странци” стоје иза „пројекта Санда”, како рецимо тврди њен бивши страначки колега Никитовић. Да странци воле да у Србији (и не само код нас) онима који су на власти ојачају опозицију, то ништа није ново, али само по себи није доказ да је у овом случају у питању баш инострани пројекат.

Код нас су полемике углавном на ниском нивоу. Своде се на ситно поентирање и малициозне закључке типа: „Глуп ти је текст”. То се десило и у овом случају. Свако има право да се љути, али искрено не видим разлог за то. Ако сам у једном делу текста изнео процену да Санда и њена фракција ДСС-а немају капацитет за неко шире национално окупљање које би променило Србију, то није у противречности са ставом да „госпођа није без шанси” и да би евентуално са Дверима могла представљати мању парламентарну групацију. Но, и поред све вештине медијског тима председнице новог ДСС-а, која је уложена у одговор на мој текст, ми нисмо добили истинскe одговоре на важна питања.

Прво – како објашњава интервју у „Слободној Далмацији”, где је изрекла став да је „Хрватска имала право да успостави јурисдикцију над Крајином”. То је нешто што би требалo да објасни и својим Крајишницима и целокупној српској јавности. Друго, ако је ДСС „опозициона странка непомирљиво супротстављена власти СНС-а пре свега у домену националне, унутрашње и економске политике”, зашто онда демонстративно не напусти коалицију са СНС-ом рецимо у Београду и Новом Саду. Добро, мора странка од нечег да живи, али онда оставимо претерано моралисање и усиљено патриотско позирање по страни, и назовимо ствари правим именом. Ништа не кошта представљати се као непомирљива опозиција и на речима радикално бити против Бриселског споразума или ЕУ интеграција, а притом остајати у коалицији у престоници и неким градовима са владајућим странкама.

Да се осврнемо и на патриотска окупљања, која Санда и њени „идеолози” из неког разлога доживљавају као свој монопол. Од злосрећног ДСС-а настају најмање три странке. Поред Сандиног ДСС-а ту је тек најављени државотворни покрет које оличава „избегло” из ДСС-а Коштуничино непосредно окружење, и Српска народна партија Ненада Поповића, бившег потпредседника ДСС-а. Њему су већ пришли бројни одбори и кадрови ДСС-а – попут председника општина, бивших посланика и функционера, али и многи грађани који раније нису били у политици. Главни адути Поповића су велико економско искуство и изузетне везе са Русијом. Његова конкретна платформа представља озбиљан контраст у поређењу с недостацима старог, али и новог, Сандиног ДСС-а. Њих карактерише апстрактна државотворност без ефектног националног, економског и социјалног приступа.

Ко буде упорнији и продорнији у презентовању конкретнијих и јаснијих политичких ставова и ко се наметне као онај који не говори само о проблемима, већ нуди и одржива решења, а да притом делује државотворно, придобиће оне које би условно назвали „гласачима патриотских странака”. А и шире. „Патриотски блок” није ничија очевина. Не бисмо се више бавили овим случајем, али је он илустрација стања српске политичке сцене, како „проевропске” тако и „националне”. Све се често своди на реторику која прија одређеној циљној групи и не значи ништа више од тога. Наши „европејци” су често били најгоре балканске кабадахије којима је Европа била маска за корупцију. Нажалост, слично је и на страни „патриота”. Зато нам је потребна нова народна политика, која би превазилазила те надуване идеолошке разлике на којима су профитирали јалови политичари. Србији могу помоћи они који раде и стварају и тако дају пример, а не стерилне „салонске патриоте” и „фенси европејци”. А првих је најмање међу нашим политичарима старог кова. Стога, када нам неко нуди спас, национално обједињавање и слично томе, увек размислимо шта је до сада сопственим снагама урадио. Библијска мудрост каже – јалово и суво дрво се у ватру баца, а плодно негује.

Извор: Политика

[МилошБГ]

Kako lupa Radun,kao kad je postala predsednik dss-a koji ima svega nekoliko procenata to je bilo u svim vestima i kao to je dosta cudno...Prvo Dss nije bilo koja stranka sa nekoliko procenata,vec stranka koja je od 1996 pa naovamo bila jedan od stozera demokratske opozicije Srbije,a kasnije stranka vlasnica predsednika,premijera i stranka koja je dosta godina vodila drzavu.A to da je parlamentarna stranka gotovo od svog postojanja do izbora 2014 godine da ne pricam.

Svuda u svetu je normalno da u trenutku kad se u takvoj stranci biraju rukovodeci ljudi da se na medijima daje prostor.

Lepo srocen,ko porucen narucen tekstic.

 

Tako i funkcionise Vucic, Parovic ce malo na vest o okupljanju nacionalne opozicije da nam ne treba Ukrajinski scenario plasiti gradjane zveketom, Radun ce reci ma to je neplodno drvo-obesmisljavati unapred,a Djvucicevic ce o Miskovicu-mislim on je glup on stalno o Miskovicu. Jos Andjelkovic da se pojavi negde na pinku da kaze da Rusi sigurno ne bi podrzali takvu opoziciju,a Bota da je takva opozicija znak stop za Eu i eto zatvorenog i uspesnog kruga. 

[коЖељ њацИ]

Ма не знам шта рећи, знам људе у сва три ДСС-а.

Мислим не могу да кажем ни ови су ваки ни они су наки.

Не то што сам добар са свима него од једног ДСС-а који није прешао целзијус сад имамо три, па кад ће сви они прећи целзијус, мислим да је то Вучићева политика разбијања опозиције на парчиће који се никад неће саставити.

 

Слоба је био мало дете.

[коЖељ њацИ]

Што се тиче Радуна пре коју недељу сам читао Смајловићкин текст ( уредница Политике)  у коме она изричито наводи да ће Радун између осталог подржати Санду Рашковић.

Мало ме то изненадило, пошто знам да Радун никад до сада није давао такве изјаве.

Ево после две недеље журка, изгледа је Смајловићка ту нешто зезнула и окувала, можда и намерно... ко ће то знати.

[МилошБГ]

Realno mislim da Dss i Dveri mogu imati 6,7 procenata. Dss ima strukturu i pare,Dveri imaju ljudstvo i duh novih ljudi,to bi trebalo da im donese 20tak mesta u parlamentu. 

[коЖељ њацИ]

Realno mislim da Dss i Dveri mogu imati 6,7 procenata. Dss ima strukturu i pare,Dveri imaju ljudstvo i duh novih ljudi,to bi trebalo da im donese 20tak mesta u parlamentu. 

 

Е видиш у томе и јесте проблем те патриотске реалности.

 

Јер то није реално.

[МилошБГ]

Pa Dveri su na izborima imali 3.8 posto,dss 4.2 tako nesto cini mi se. Vucicu ce u odnosu na mart mesec strmoglavo opadati popularnost pogotovo kod nacionalno svesnih ljudi,tako da ce gubitak dss pravljenjem 2 frakcije nadomestiti ta cinjenica.

[коЖељ њацИ]

Pa Dveri su na izborima imali 3.8 posto,dss 4.2 tako nesto cini mi se. Vucicu ce u odnosu na mart mesec strmoglavo opadati popularnost pogotovo kod nacionalno svesnih ljudi,tako da ce gubitak dss pravljenjem 2 frakcije nadomestiti ta cinjenica.

4,2 / 3 = 1,4 + 3,8 = 5,2

 

Па оваква предвиђања је ДСС имао за себе прошлих избора па ништа.

А да не причам да је маса више уморна од давања гласова лузерима...

 

При том су ти проценти натегнути као и пред изборе свим Дверјанима

[зеленизуб]

Но, на страну српске кафанске „теорије завере”, Санда као фина госпођа тешко може да се у балканској политичкој кафани неком наметне, а још теже у мачо култури патриотског блока која тражи „вожда”. Додуше то није могао ни њен „мушки противкандидат” Алигрудић.

Што, "спадале му хулахопке"?

[коЖељ њацИ]

Што, "спадале му хулахопке"?

[МилошБГ]

4,2 / 3 = 1,4 + 3,8 = 5,2

 

Па оваква предвиђања је ДСС имао за себе прошлих избора па ништа.

А да не причам да је маса више уморна од давања гласова лузерима...

 

При том су ти проценти натегнути као и пред изборе свим Дверјанима

 

Prosli izbori su bili specificni po tome sto je Sns i pogotovo Aleksandar Vucic vazio za patriotsko i nacionalno osvescenog coveka,danas je to mnogo manje,a dok dodju izbori ko zna jos koliko manje ce biti,morate da shvatite da ce i prica u vezi Miskovica izbledeti,nece moci narod bas tri godine da se od strane snsa i medija greje na pricu o Miskovicu i njima ce dojaditi. Tu sansu imaju Dveri i Dss oni ce prihvatiti odredjen broj nacionalno svesnih ljudi koji su bili u zabludi i glasase onomad za Vucketa. Pritom je tu bas i caka u onome "stari ljudi" "luzeri" jer narod nece u Sandi,Bosku i ostalima videti stare ljude i luzere.

Pritom Dveri nikako ne mogu biti luzeri posle dva ucesca na izborima na jednim pokradeni 4.4% na drugim 3.9% dok su sa druge strane mnoge parlamentarne,medijski vise propracene,bogatije stranke bile daleko ispod tih procenata.

 

Da ne pricam o najavljenoj mogucnosti da Bota udje u vlast,pa to je automatski veliki pad Vucica,mislim Bota ono covek je personifikovao svu borbu sns-a protiv zla svih godina.

[МилошБГ]

Velika steta...razmisli jos jednom,ne pravi im toliki problem.