Nemoć i daljina...

[Zero]

Većinom vremena osećam nemoć, što je često dovoljno da dovede u pitanje moju odlučenost za delanje. Šta je to što čoveku brani da prosto voli? Jeste, imam ljude koji mi dobro čine, koji me vole. Ali, ja bi ih voleo radi ljubavi (bez razloga i uslova), ne radi onoga što su mi učinili, znajući da je takva ljubav licemerna, propadljiva (odnosno nije prava ljubav). Da li se i vi osećate nemoćno u različitim životnim situacijama? Kako se borite? Biću malo bezobrazan, nemojte molim vas neki opšti odgovor, bolje podelite iskustvo, ko može i želi.

Isto tako, često se osećam dalekim od čoveka, dalekim od Boga. Doveden sam u situaciju da mi je dato da se radujem i tugujem, da delim lepo i ružno sa ljudima koje volim, a ja sam daleko. Sedimo u istoj prostoriji i stavljam lažni kiseli smešak na lice (ili nudim lažne reči utehe) da ne bih poremetio okruženje. Jedan bratić u Hristu mi reče da kad god se tako osećam, kad god bih pobegao od ljudi, baš tad da hrlim u društvo. Sve mi se čini da ostadoh na 'voleo bih da volim'. Kako premostiti daljinu i, uopšte, dobiti želju da premostimo daljinu, taj jaz između dva čoveka, između čoveka i Boga?

[Arsenija]

Da li se i vi osećate nemoćno u različitim životnim situacijama? Kako se borite? Biću malo bezobrazan, nemojte molim vas neki opšti odgovor, bolje podelite iskustvo, ko može i želi.

Naravno. Covek je nemocan.Ima slobodnu volju itd. ali se uvek koprca.

Nemam utisak da se borim sa osecanjem vlastite nemoci.Jednostavno sam nemocna,ali setrudim da nastupam like a boss.

Moj zivot je komplikovan.Mislim da sam dosta toga nucila na licnim greskama. Ljudi nam ne prastaju uspeh,imam neki predosecaj kao da ceznu da nam se nesto lose desi,nesto sto ce nas spreciti da se razvijamo i da napredujemo i da na neki nacin budemo bolji. To je tuzno. Ima zla na ovome svetu,to zlo je u ljudima. I sta covek da radi da se zastiti od toka,a to je nesto sto slabe ubija ?

Mora da se moli i da ne odustaje. Mora da se trudi da postigne dobre rezultate,da bude savrsen na neki nacin,i da jednog dana kada dodje u pozne godine ne kaze>Ah,a mogao sam...sve sam mogao,nego da odbaci sve sto ga sputava i da se bori za sebe. To nije nikakva sebicnost,to je realnost.Surova stvarnost.

da delim lepo i ružno sa ljudima koje volim, a ja sam daleko

 

 ? Ne znam. Ko zna za sta je to dobro. Nauci da budes svoj. Ako si tih ,povucen,nemoj da glumis facu,budi svoj i tako ces biti srecan. 

A ljudi ko ljudi,ima raznih ljudi,nisu svi prijatelji. Pazi. Bolje je da nemas prijatelje,nego da imas lazne prijatelje,tj.surove neprijatelje.

 

Sve mi se čini da ostadoh na 'voleo bih da volim'. Kako premostiti daljinu i, uopšte, dobiti želju da premostimo daljinu, taj jaz između dva čoveka, između čoveka i Boga?

? Pojma nemam. 

Budi dobar prema svima,ne pravi razlike medju ljudima,svakog postuj,nikome ne smetaj i to je dovoljno. Radi na sebi i budi zadovoljan sobom.

Jaz ne postoji.Postoje samo razlike.

A Bog ?Mislim nesto o tome. Nesto nisam bas ok. I posmislim,pa ja imam telohranitelja,covece,andjela cuvara i ta ideja mi se veoma dopala. Bog nas voli.

P.s. Like a boss  ...   Samo moj andjeo.

[Arsenija]

 

https://40.media.tumblr.com/f9f4262fe0f4f23973328bc192a7419a/tumblr_na5djtwf2N1t2d8a8o1_500.jpg

 

[Zero]

Hehe, "like a boss" onda...    
I to me buni, nekako se plašim(o) od tuđeg uspešnosti, ako ne zbog toga što će taj neko da napreduje, onda zbog toga što će da nas zaseni...
Hvala, Arsenija  8086.gif

[Јелина]

@@Zero, их, наслов је обећавао већи бедак

[Zero]

@@Zero, их, наслов је обећавао већи бедак

Šta ću, lako padnem, lako me podignu, jedino je teško kad sam moram da se dižem

[Иван Ивковић]

Šta je to što čoveku brani da prosto voli?

На основу свог искуства рекао бих да је то самољубље из ког произилазе страх, лењост и још неке ствари као на пример жеља за сваковрсним угађањем себи на првом месту, себичност. Слаба вера...

 

Da li se i vi osećate nemoćno u različitim životnim situacijama?

...и бескорисно. Не знам шта бих с тим осим...

 

Kako se borite?

Мислим да ту "пали" онај савет који једаред прочитах негде да са Богом ваља разговарати бар колико са људима. Није лоше ни читати и писати хаику поезију. Можда овако нешто...

me

helpless and good for nothing

walking

 

(Santoka Taneda)

 

Kako premostiti daljinu i, uopšte, dobiti želju da premostimo daljinu, taj jaz između dva čoveka, između čoveka i Boga?

Можда ако причамо Богу о људима које бисмо желели да волимо...   Дуго траје али сигурно се исплати.