Старе разгледнице и фотографије Србије

Данче* · Јун 3, 2015

Доњи Милановац

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfa1/v/t1.0-9/379223_231069480362996_349700994_n.jpg?oh=0314d331d844f74c79bcc25587e593cf&oe=55EFD340

Сићевачка клисура
Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља[a], односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.
Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон, и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.
Кроз Сићевачку клисуру, паралелно са Нишавом, изграђени су железничка пруга (1886/87) и нишавски међународни магистрални пут (1964). Нишавска железница која пролази кроз долинске усеке Сићевачке клисуре део је велике светске железничке магистрале (Лондон—Париз—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), а магистрални пут Е-80, источни крак Коридора 10, део велике паневропске магистрале (Салцбург—Загреб—Београд—Ниш—Софија—Истанбул), и веза преко Мале Азије са осталим подручјима света.
Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и ретких врста биљака и животиња.
Она покрива делове подручја Општина Нишка Бања и Бела Паланка, са укупном површином од 77,46 km², од чега се 55,59 km² налази у општини Ниш, а 21,87 km² у општини Бела Паланка. Ово подручје је реком Нишавом подељено на два дела — Лесков врх (северни) и Облик (јужни).

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfa1/v/t1.0-9/532982_243918865744724_1878201256_n.jpg?oh=3a85de3ff449565dd84b1dd4184fe495&oe=55BEEE87

Сврљиг је било средњовековно утврђење које се први пут помиње 1019. године у повељи византијског(Ромејског)цара Василија II Македонца (976-1025). Његови остаци налазе се изнад клисуре Сврљишког Тимока, између данашњих места Нишевац и Варош, северно од данашњег места Сврљиг. Средиште Сврљишког среза пренето је 1871. године из Нишевца у Дервен, који је 9. децембра 1904. године добио статус варошице и том приликом му је име званично промењено у Сврљиг.