Вечан спомен оцу Василију Строганову!

[Иван Недић]

Вечерас се упокојио старешина московског храма Мало Вазнесење и професор Новог завета на Московској духовној академији, протојереј-митрофор Василије Строганов (1941-2014). Молим све који су у могућности да дају његово име за проскомидију.

Такав нам пастир требаше!

 

[Иван Недић]

 

[Иван Недић]

 

[Иван Недић]

 

[Лидија Миленковић]

Бог да му душу прости

[Иван Недић]

 

 

[Orthophill]

Бог да га прости и Царство Небеско да му дари!

[Guest]

Бог да прости проту и подари му Царство Небеско.

[дибидусрус]

Отац Василије ме је венчао на Литургији 2002. године. Мислим да је то било прво и једино такво венчање у Русији. Био сам више година олтарник овог храма. Његовим благословом сам уписао факултет у Москви. Био нам је исповедник.

[Иван Недић]

Последњу деценију живота отац Василије је живео на породичном имању у селу Товарково (Владимирска област), око 300 километара од Москве. Преко пута свог имања открио је темеље ко зна када порушене цркве, сопственим средствима купио и тај плац, и на њему изградио овај дивни мали храм посвећен Сергију Радоњешком. Ако обратите пажњу, видећете медведе на угловима, што је потпуна новина у руској црквеној архитектури. Они симболизују светог Сергија који је, као што је општепознато, припитомио једног медведа.

Иначе, медведићи нису пуки украс, већ имају и крајње практичну намену - служе као сливници за кишницу

Отац Василије ће бити сахрањен на почасном месту иза олтара свога храма

 

[Иван Недић]

[Иван Недић]

Данас се, ето, изненада упокојио и вајар који је израдио медведе за храм, па помените слугу Божијег Теодора

[Иван Недић]

http://www.центрвик.рф/necropolis/2687-2014-10-12-19-23-53.html

 

Протоиерей Василий Алексеевич Строганов родился в г. Уфе, 18 сентября 1941 г., в 1959 г. окончил московскую школу № 2 и институт Восточных языков при МГУ в 1965 г., студенческую практику проходил во Вьетнаме, после чего с 1966 по 1977 г.г. трудился во многих государственных научно-исследовательских учреждениях. 
С 1977 г. переходит на церковную работу и становится литературным редактором Журнала Московской Патриархии; к 1984 г. заканчивает обучение в Московской Духовной академии и семинарии со степенью кандидата богословия за написание диссертации: «Современная критика текста Нового Завета и патристическая экзегетика (критический обзор «Синопсиса четырёх Евангелий»), и с того же года по настоящее время преподавал в Московской Духовной академии, в 1995 г. утвержден в звании доцента.
12 июля 1980 г. Высокопреосвяшеннейшим ВЛАДИМИРОМ, архиепископом Дмитровским ректором МДАиС (в будущем Блаженнейший митрополит Киевский и всея Украины +05.07.2014 г.) рукополагается во диакона; а 12 июля 1983 г. Высокопреосвященнейшим архиепископом Волоколамским ПИТИРИМОМ (+04.11.2003 г. митрополит Питирим) рукополагается во пресвитера. С 1984 – 1986 г.г. становится клириком храма Воскресения Словущего в Брюсовском пер. г. Москвы, но в связи с решением руководства Издательского Отдела о закреплении за ним дополнительных поручений вынужден был уволиться в за штат, закрепив за собой право участия в богослужениях дорогого для него храма.
С 1998 г. назначен настоятелем храма Вознесения Господня (малое) на Большой Никитской, в должности которого и пробыл до последнего дня своей жизни.
За свою плодотворную педагогическую и пастырскую деятельность не раз отмечался Священноначалием многими церковными наградами: Патриаршими грамотами, стал кавалером орденов святого равноапостольного князя Владимира; преподобного Сергия Радонежского и дважды преподобного Даниила Московского. Удостоен права служения в митре (2010 г.)