Сећање на чудо узбуркавања воде у поноћ на Јордан (Богојављење) 1979. године, у бунару преподобног Јова Почајевског

[Срђан Ранђеловић]

 

Почајев зими. Фото: Маркел / катехизис.ру

 

 

 

Постоје у Светом Писму речи, које представљају извор животног надахнућа за милионе људи, који читају Библију: "С радошћу ћете црпсти воду из извора овог спасења." - Пророк Исаија (Иса. 12,3) Сунчано светлоносна игра речи: пустиња - извор - вода - весеље - спасење...

 

Почајев. Бунар преподобног Јова, 43 метра дубок.

 

Када је недостојни наследник злогласне Ане Гојске, гроф Фирлеј, отео земљу Почајевског манастира, преподобни Јов, с браћом, почео је да копа бунар на самом врху стене. Биле су међу браћом "неверне Томе", који су говорили преподобном, да од тог труда ништа неће добити. Али игуман Јов Железо - то је тај случај, када је презиме у потпуности одговарало карактеру, био је заиста железне воље и непопустљив. Давао је наредбу за наредбом да се продуже радови. И ето, на дубини од 43 метра, кроз стену је процурела вода...

 

Прошло је четиристо година, и данас многобројни ходочасници, који посећују Лавру, узимају одатле воду за излечење од разних болести.

 

У сећању се осликава: Лавра, 1978. године, касно увече после вечере.

 

У просторији где се пере суђе гори светло, звонко одзвањају тањири који се перу, у судоперу је наливена врућа вода, и ми на послушању перемо суђе. Напољу је зима, прилично хладно, али овде је од топле воде и јаког светла, топло. Миша Баљ из Полтаве и Александар (будући јерођакон Сава), као специјалисти за индустрију, перемо суђе. Отац Игњатије (архиђакон Иларион), задужен за трпезарију, виче, љути се што много ударамо посуђе док га перемо. "То је код вас, схвати, не прање, већ ударање! Ево ја ћу вам показати како треба прати суђе!" Отрчао је до судопере, узео тањир у руке - трас! - и сам га је разбио. Отишао је, побегао, посрамљен, са смешном гримасом.

 

Пришао ми је послушник Игор Брус и говори ми заверенички: "Данас увече не спавај, иначе ћеш преспавати Царство Небеско! Дођи у поноћ до бунара! Гледаћемо на дно и видети, ако нам Господ да, знак - како се вода узбуркује, док се освештава. Јер сутра је Јордан (Богојављење), зар не знаш?"

Умор је био невероватан, али и радозналост, такође. Надвладавајући сан, дошао сам. Мислио сам да ћемо у бунар да гледамо само ја и Игор. Али погрешио сам. Ту су дошли и архимандрит Алипије, игуман Апелије, монах Нестор регент, старији јерођакони Касијан и Роман, и послушник Василије, који је правио нафоре. Окружили смо бунар тако, да смо се једва лактовима могли пробити до њега. Отац Апелије је имао моћни црвени рефлектор на шест батерија. У то време, то је била ретка и моћна ствар. И друге баћушке су имале лампе, али слабије. Он је осветлио сво пространство бунара.

 

Разговарамо, очекујући поноћ. Разговор иде својим током, лагано, без журбе. Говоре, да су једне године видели, а прошле и претпрошле године није било ничега...

...Не знам, да ли је било 12 сати или не, али као у чудесном сну, почели смо да примећујемо необичне појаве -

...Мале искре су летеле у пространству бунара. "Шта је то?" "Гледај даље и видећеш!" - говори отац Апелије. Искре - као звездице иња, савршено беле. У почетку су биле усамљене, ретке, а затим све их је било све више и више. У бунару се дословно подизала мећава. Летећи по једна до површине воде, до самога дна, додирујући га, вода је одједном оживела и с шумом ускипела. Чуо се шум, али не клокотања, већ лаког тихог шиштања, чак зујања, као од мноштва инсеката. Сви присутни смо били узбуђени и живнули, говорили смо ускачући један другом у реч, млађи старијима и ништа. Свима се при виђењу овог Тајинства необично поправило расположење, нестао је сан, умор, поспаност. Више пута смо певали тропар: "Док си се Ти, Господе крштавао у Јордану..."

 

Ја сам, као и сви, био у потпуности и више од тога награђен за скоро бесану ноћ.

 

"Глас Господњи на водама оглашава говорећи: приђите, примите сви Духа..." (тропар на водоосвећењу)

 

Прошло је већ много година, али ја се сећам те блажене ноћи! И памтићу, сигурно, до последњег дана...

 

Архимандрит Авакум (Давиденко)

 

превод са руског С. М.

7.сетембар2014.

 

Извор:http://www.pravoslavie.ru/smi/44176.htm

 

 

 

 

Манастир Лепавина