Како гласи плусквамперфекат од речи достојанство…?

[Danijela]

 

„Онај који не поштује себе, не заслужује да га други поштују“.

 

У последњих месец дана десила су се три узнемирујућа догађаји кога никог од нас нису оставили равнодушним. Једино што је забрињавајуће од њих је реакција оних којима је основна дужност адекватно деловање на оно што се десило.

 

Први је убиство српског жандарма Стевана Синђелића. Тридесетогодишњи припадник наше елитне полицијске јединице подлегао је повредама од хица из ватреног оружја којим је погођен када су Албанци из подујевских села, који су кренули у нелегалну сечу шуме, отворили ватру на припаднике Жандармерије. Жандарм који носи име и презиме нашег епског хероја из времена Првог српског устанка, иначе, пореклом из Ђаковице, издахнуо је на православни празник Велику Госпојину, баш на дан када је његовој мајци био рођендан.

 

Шта је било после тога? Ништа. “Појео вук магарца”. Неколико дана су људи причали о овој трагедији, а онда се она, као по обичају, некако пребрзо заборавила. Реакција наших државних органа била је немушта и стерилна. Најавило се јачање полицијских снага дуж копнене зоне безбедности и упозорило да ће жандармерија убудуће имати мања ограничења за деловање. Можете ли само замислити како би нека друга држава реаговала када би неки бандити прешли из самопрокламоване државе на територију коју она контролише, крали шуму и притом, у ватреном обрачуну, убили припадника њених оружаних снага? Верујем да знате одговор.

 

Други догађај се десио на дан када је преминуо жандарм Стеван Синђелић. Неколико стотина Албанаца спречило је пролазак четири аутобуса и неколико аутомобила са расељеним Србима из Ђаковице, који су имали намеру да обележе Велику Госпојину у свом завичају. Носећи заставе Албаније, упућујући псовке и увреде на рачун Срба, показали су, као небројено пута до сада, да степен мржње који осећају према Србима превазилази напоре наших политичара да колико-толико изгладе односе са њима. Право на слободу кретања спада у корпус основних људских права. Ако се Србима, који су протерани из свог родног места не дозвољава да неколико пута у години посете свој завичај и запале свеће на гробовима својих предака, нема смисла говорити о „помирењу” или било чему другоме.

 

 

Поруке расељеним ђаковичким Србима од својих комшија

 

 

Протераним Србима се не дозвољава основно људско право на слободу кретања, а преосталим косовско-метохијским Србима право на живот. И нико се много не узбуђује због тога. Као да нисмо људи, већ нека бесловесна маса од меса, крви и костију коју свако може некажњено малтретирати, понижавати или убијати. Страдање српског народа на Косову и Метохији постало је свакодневица која је многима у централној Србији постала превише досадна тема. Зато се ретко ко у јавном простору сети и да је спомене. Заборављамо да „Косово” може доћи и до прага свих људи који живе у ономе што је југословенска поставнојевска власт назвала ужом Србијом. Трећи догађај говори о томе.

 

Четвртог септембра 2014. године присталице Исламске заједнице у Србији организовале су „поход на Хаџет” којим су желеле да обележе 70 година од стрељања муслимана који су за време Другог светског рата сарађивали са окупационим снагама. Њих око 1.500,  од тога неколико десетина у зеленим војничним униформама које подсећају на оне какве су носили припаднице Муслиманске милиције за време Другог светског рата, са црвеним фесовима на главама и зеленим барјацима у рукама, прошли су централним градским улицама Новог Пазара. Све је личило на војни дефиле. Покровитељи ове манифестације били су муфтија Муамер Зукорлић и др Сулејман Угљанинин, народни посланик у Скупштини Србије и министар у више кабинета владе Републике Србије.

 

 

“Поход на Хаџет”

 

 

Одавајући пошту Аћифу Хаџиахметовићу-Бљути (Аћиф-ефендија) и његовим следбеницима, показали су ко су им духовни узори. За оне који не знају, да поменемо да је Аћиф-ефендија био градоначелник Новог Пазара за време Другог светског рата, онај који је са својим људима Немце дочекао са нацистичким заставама и поздравом Sieg Heil, онај који је имао намеру да албанизује локално муслиманско становништво, онај који је слао своју делегацију усташком поглавнику Анти Павелићу са захтевом да Рашку област прикључи НДХ.Име Аћифа-ефендије и данас језиво делује онима којима су његови људи спаљивали села, уништавали имовину, убијали чланове породице. Његове јединице су починиле стравичне злочине над српским становништвом северног Косова и Рашке области. Никад није утврђено колико су Срба побили на грозне начине, али је сигурно да се ради о хиљадама људи. Били су активни у борби против оба устаничка покрета. Због тога је њихов вођа Аћиф-ефендија добио орден Гвозденог крста II реда од нацистичке Немачке.

 

И поред свега тога, у „сред Србије” стоји табла са његовим именом. Како су се новопазарски Срби осећали током и након дефилеа следбеника лика и дела Аћифа-ефендије, само они знају. Какав је био одговор наше државе на ову провокацију? Сличан као у претходна два случаја. А само можемо претпоставити шта би било да су неки Срби, у војничким униформама, са шајкачама на главама и српским тробојкама у рукама промарширали било којим градом у Србији. Не Новим Пазаром, било којим другим. Већ видимо наслове у новинама који би их етикетирали као „хулигане”, „екстремне десничаре”, „фашисте”… И управо овакви примери перманентне сегрегације дају за право онима који тврде да су Срби постали угрожени у сопственој држави.

 

На крају, вреди се запитати зашто нам се овакве ствари дешавају. Свакако не зато што су они који нам не мисле добро јаки, већ зато што смо ми слаби. Али, ма како били слаби, морамо знати шта значи елементарно људско достојанство. Морамо научити да поново поштујемо себе. Јер, ко себе не поштује, не заслужује да га други поштују. Морамо памтити Стевана Синђелића, морамо помагати његовој породици, морамо се више бринути о нашим сународницима где год да живе. Морамо више мислити једни на друге. Ако то не схватимо, убрзо нам се може десити да следбеници Аћифа-ефендије пређу пут од војних дефилеа до војних вежби. Са све оружјем. Онда ће бити касно.

 

http://akademskikrug.rs/kako-glasi-pluskvamperfekat-od-reci-dostojanstvo/