Ка­ко се ре­ста­у­ри­ра­ју сли­ке и ико­не?

[Срђан Ранђеловић]

Једна од икона донета из Мађарске на рестаурацију (Фото:Б. Лучић)

 

 

Га­ле­ри­ја Ма­ти­це срп­ске отво­ри­ла је свој кон­зер­ва­тор­ско – ре­ста­у­ра­тор­ски ате­ље за пу­бли­ку, ка­ко би јој омо­гу­ћи­ла да не­по­сред­но ви­ди ка­ко се, ко­јим тех­ни­ка­ма и сред­стви­ма, ра­ди на за­шти­ти вред­ног ли­ков­ног и кул­тур­ног на­сле­ђа. До 10. ок­то­бра, од утор­ка до пет­ка, пу­бли­ка мо­же да до­ђе од 10 до 13 са­ти у Га­ле­ри­ју Ма­ти­це срп­ске, где ће за­те­ћи кон­зер­ва­то­ре и ре­ста­у­ра­то­ре у по­слу. Они ће пу­бли­ци мо­ћи да об­ја­сне све што је за­ни­ма у ве­зи де­та­ља, на­чи­на, сред­ста­ва ко­ја се ко­ри­сте у чи­шће­њу ико­не, и ка­ко из­бе­га­ва­ју ри­зи­ке да је не оште­те.

 

За овај дру­ги ци­клус про­гра­ма под на­зи­вом “Отво­ре­ни ате­ље 2” (пр­ви је био у ма­ју), пу­бли­ка ће би­ти у при­ли­ци да пра­ти ток чи­шће­ња бо­је­ног сло­ја ико­не Све­та Тро­ји­ца са ан­ђе­ли­ма, ауто­ра Ар­се Те­о­до­ро­ви­ћа, срп­ског сли­ка­ра с кра­ја XVIII и по­чет­ка XIX ве­ка. Ико­на, на­ста­ла у пе­ри­о­ду од 1818. до 1820. го­ди­не,пред­ста­вља­ла је цен­трал­ну ико­ну ико­но­ста­са не­ка­да­шње срп­ске цр­кве у Бу­ди­му, сру­ше­не 1949. Чу­ва­ној у Сен­тан­дре­ји де­це­ни­ја­ма, овој ико­ни из сру­ше­не цр­кве нео­п­ход­ни су ре­ста­у­ра­ци­ја и кон­зер­ва­ци­ја.

 

Ово је, по ре­чи­ма по­моћ­ни­це управ­ни­ка Га­ле­ри­је Ма­ти­це срп­ске Да­ни­је­ле Ко­ро­ли­је Цр­кве­ња­ков, јед­на од 19 ико­на ко­је су из Ма­ђар­ске до­не­те у Но­ви Сад на ре­ста­у­ра­ци­ју. Кра­јем ове го­ди­не ће сти­ћи још 46, да би све би­ле об­но­вље­не до 2016. По­том би, 2017. у Но­вом Са­ду, би­ла при­ре­ђе­на ве­ли­ка из­ло­жба свих ре­ста­у­ри­ра­них ико­на.

 

На­ме­ра про­гра­ма “Отво­ре­ни ате­ље” је, ка­ко ис­ти­че Да­ни­је­ла Ко­ро­ли­ја Цр­кве­ња­ков, да се рад кон­зер­ва­то­ра, ко­ји су до­сад ра­ди­ли ма­хом скри­ве­ни од јав­но­сти, учи­ни до­ступ­ним пу­бли­ци, јер је њи­хов по­сао ина­че вр­ло за­ни­мљив и атрак­ти­ван. С дру­ге стра­не, пу­бли­ка та­ко мо­же да се уве­ри ко­ли­ко је сло­жен, али и ва­жан рад на очу­ва­њу ли­ков­ног на­сле­ђа.

 

 Н. Пеј­чић

 

 

 

 

 

Беседа