Припрема се ремастер целокупних дела Марије Калас

[Срђан Ранђеловић]

Калас у улози Виолете у опери Травијата

 

 

Огромно издање од 69 ЦД-а резултат је истраживања које је трајало 18 месеци, током којег су пронађене оригиналне „мастер-траке“ Марије Калас, која важи за једног од највећих сопрана у историји опере.

 

Рестаурацију је водила екипа од четири стручњака из чувеног лондонског студија Еби Роуд, познатог по снимању албума британског бенда Беатлеса. Опус певачице већ је ремастеризован 80-их и 90-их година, али без увида у оригиналне такозване мастер-траке.

 

„Поводи за рестаурацију су напредна техника обраде звука и опасност од губитка неких оригиналних и сада веома крхких трака из 50-их година“, изјавио је шеф екипе Ален Ремси.

 

Према његовим речима, напредна технологија је успела да уклони неке спољашње звукове као што је саобраћајна бука, како би се боље чуо глас певачице. Рестауратори су навели да су успели да пронађу све оригиналне траке осим за „Медеју“ из 1957. године јер је мастер-трака изгубљена.

 

У новом комплету њеног опуса, налазе 26 интегралних опера и 13 оперских песама. Прва песма је снимљена 1949. године у Торину и последње су снимљене 1969. године када је већ у употреби био грамофон.

 

Корпулентни Вагнеров сопран на почетку каријере, Марија Калас је држала веома строге дијете како би постала витка оперска дива у извођењу Белинијеве Норме или Доницетијеве Лучије, са својим моћним гласом који је добијао драмску јачину у кључним тренуцима.

 

Марија Калас је највише играла у „Норми“ Виченца Белинија коју је извела 89 пута између 1948. до 1969. године. С „Нормом“ је Марија Калас дебитовала у Лондону, Њујорку и Паризу.

Њено последње оперско певање било је у легендарној режији „Норме“ Франка Зефирелија у Паризу од 1964. до 1965. године.

 

Њен снажан глас је тада постигао врхунску и неупоредиву префињеност, али је Марији Калас од 1959. године уметнички живот прешао у други план када је кренула у монденски живот с грчким милијардером Аристотелом Оназисом.

 

После раскида с Оназисом, који се 1968. године оженио с Џеки Кенеди, Марија Калас се враћа својој каријери с низом концерата с дугогодишњим колегом Ђузепеом ди Стефаном. Међутим, ниједна плоча није снимљена у то време.

 

„Оно што ми је било узбудљиво током рада је промена њеног гласа током 20 година, од 1949. до 1969. године. И на крају, када је Марија Калас имала стварне проблеме с гласом, и даље је постојала предивна музикалност. Свака деценија њеног рада је просто чаробна“, рекао је Рамси.

 

Марија Калас, рођена као Марија Ана Софија Сесилија Калогеропулос, рођена је у Њујорку у породици грчких емигранта.

 

Умрла је 1977. године у 53. години, претпоставља се од срчаног удара, у свом стану у Паризу. Оперска дива се убраја међу значајне реформаторе опере, као што су Рихард Вагнер и Артуро Тосканини.

 

Култура друге половине 20. века неминовно се повезује с њеним именом. Почетком 50-их година, појавом постмодернизма, опера 19. века постала је естетски анахронизам.

 

Марија Калас вратила је оперску уметност на врхунски ниво. Користила је свој глас као главно изражајно средство. Била је универзални певач, с дијапазоном од класичних озбиљних опера до позних Вердијевих опера и Вагнерових драма.

 

 

 

 

Беседа