о разлици између онтолошке и институционалне Цркве...

[Никола Ђоловић]

      Лицемерно је стајати ван Црквеног благодатног искуства а говорити шта би Црква требало да уради. Бркају се појмови. Народ се оптерећује социо-етичком перспективом Цркве жртвујући њен благодатни идентитет у Христу. Дража им је хуманитарно-економска икона Цркве од пневматолошке иконе. Зато такви не капирају домен есхатолошког и остају (мада не нужно) ван благодатног искуства Цркве. Црква, истина, мора имати институционалну димензију али се она не може поистоветити са благодатном. Институционална нема никакве везе са Литургијском перспективом. Институција мора постојати јер постоје и други проблеми на које Црква индиректно треба одговорити. Једни сувише претендују на голготској а други на сувише безголготској перспективи Цркве. И такви, који стоје ван, или још горе унутар Цркве, потенцирају супер-морализам, нову христолошку расу, попут Хитлера, како "недостојни" не би могли приступити Ономе Ко се жртвовао за свет. Човек је почео да умишља да може више волети свог ближњег од Бога или да Бог не може једнако волети чистог и нечистог. Какав трагични антропоморфизам! А довољно је једно наитије Светога Духа да из срца искорени сваку злобу; али не, ми се отимамо из Крила, не желимо да будемо покривени као пилићи, желимо да тврдокорно задржимо своје дрвене судове у име Бога а незнањем против Бога. Бог је премостио све националне и психолошке разлике у Жртви Свога Сина, али ми и даље желимо да разлике постоје. Не на оном јерархијско-службеном пољу какво је потребно, него на личносно-сујетном које је непотребно. Зато народ и мрзи свештенике, јер немају њихов молитвени опит који допире и залази у Есхатолошко искуство Цркве, но се задржавају само на њима а не на Богу, мислећи како они треба да имају друге задатке а не да приносе жртве за своје и народне грехове. То онда није задатак Цркве већ проблем закона и реда, или неке друге струке. Народ да може, он би компресовао у Цркву све оне проблеме који сами по себи не могу бити природом Цркве. Жалосна је то тензија и нема додира са догматиком Царства Небеског.

[Пајко]

???? ????? ? ???? ??????????, ??? ?????? ????? ????????? ???? ???? ?????? ? ?????? ? ??????????? ???????? ?????, ?? ?? ?????????? ???? ?? ???? ? ?? ?? ????, ??????? ???? ??? ????? ?? ????? ????? ??????? ? ?? ?? ??????? ????? ?? ????? ? ??????? ???????.

?????, ????????, ????? ?????????? ??? ???????????? ????? - ???????????. ?????? ??

???????? ?????? ?????? ??? ?? ? ????? ???? ????? ?? ???????? ?????????????? ??????????

? ???? ??, ?? ?????, ???????? ???????????? ?????. ????? ???? ?????? ?????????? ????????

????? ?? ??? ? ????. ??? ???? ???? ??????? ??? ???????? ???????? ????? ??????-?????.

[gane]

Потписујем! И додајем,да су лик Цркве у народу управо свештеници формирали и обликовали,и дакако то и даље по дефинцији чине!Дали је праведно рећи " Не ваља народ-добра је Црква" ,или "неваља Црква -добар је народ"!По мом мишљењу ни једно ни друго!За моје поимање вере Црква треба да буде у јединству са народом,па дакако,и да га "испрати" кроз све муке којима је наш народ изложен,мислим на економску ситуацију наших верника.То нажалост често није случај!Отуда дисонантни тонови.

И да додам,не бих говорио да народ свештенике мрзи,мислим је претешка реч.Незнам дали ћу употребити праву реч али не налазим бољу,потребно је више се народу посветити у директним обраћањима,знам пар сеоских свештеника који имају изванредан однос са парохијанима,али су и контакти стални,непрекидни,отуда мислим да са народом треба стално радити,неговати ту сарадњу обогаћивати је кад год и чиме год је могуће!

[Никола Ђоловић]