Jump to content

Три вида Божије благодати старца Јосифа Исихасте


Препоручена порука

 

dthumbphp4.jpg

 

Три су вида Божије благодати: очишћење, просветљење, савршенство. Три су и стања нашег живота: природно, натприродно и противприродно. Овим стањима човек усходи и нисходи. Три су и велика дара које добија: виђење, љубав, бестрашће. Тако "у пракси" делује благодат очишћења, која му помаже да се очисти од грехова. И свакога ко се покајао, благодат га је подстакла на покајање. И све што чини је по благодати, мада то не схвата онај који је поседује, да је благодат та која га одржава и води. И сразмерно свом напретку, усходи или исходи или остаје у истом стању. Ако има ревност и самоодрицање, уздиже се до виђења, за којим следи просветљење Божанским знањем и у мањој мери бестрашће. Ако му се охладе ревност и жеља, повлачи се и дејство благодати.

Онај за кога кажемо да зна да се моли, јесте онај који зна шта жели и тражи од Бога. Онај који зна да се моли, не говори много и без смисла и не тражи ништа небитно, већ зна место, начин и време и тражи битно и корисно за душу. Беседи умно са Христом. Хвата га и држи и говори му: "Нећу те никада оставити". Онај који се моли тражи опроштење грехова, тражи милост Господњу. Ако захтева нешто велико, када за то још није одговарајуће време, не даје му Господ. Јер Бог све даје по реду. А ако га замараш тражећи, предаје те духу обмане (прелести) који те обмањује лажном благодати, приказујући ти друго уместо стварног. Зато није корисно да тражимо превише. Али ако га и услиши, пре његовог очишћења од греха, када није све по реду, штетно је по њега попут змија отровница.

Ти треба да имаш чисто покајање, да будеш послушан свима, и благодат ће ти сама доћи без да је тражиш. Човек попут детета тражи од Бога Његову свету вољу. Бог као благ Отац, му шаље благодат, али му даје и искушења. Ако трпи искушења без жалбе, додаје му још благодати. Што више благодати прими, толико више има и искушења. Када те окруже демони да се боре са тобом, не ударају те тамо где ћеш их лако победити, али те кушају тамо где си слаб. Тамо где их не очекујеш, нападају на утврђење. А кад наиђу на слабу душу и на слабу тачку, увек побеђују и остављају те одговорним за свој пораз. Тражиш благодат од Бога? Уместо благодати ти шаље искушење. Не можеш да издржиш борбу и падаш? Не додаје ти још благодати. Опет тражиш благодат? Опет долази искушење. Опет пораз? Опет лишавање благодати и то заувек. Значи мораш да изађеш из борбе као победник. Издржи искушење до смрти. Падни мртав у борби и вичи лежећи доле паралисан: "Нећу те пустити, Преслатки Исусе! Нити ћу те напустити! Бићемо нераздвојени заувек, а ради Твоје љубави умирем у борби". А Он се изненада појављује у борби и гласно виче: "Ево ме! Прикупи сву своју снагу и следи ме!". А ти се испуниш светлошћу и радошћу: "Тешко мени, јадноме! Тешко мени злом и бескорисном! Пре сам слушао о Теби, а сада су Те виделе моје очи, зато и оптужујем себе, сматрам да сам прах и пепео". Тада се испуниш Божанском љубави. А твоја душа гори попут Клеопине. А за време искушења не напушташ више борбу, али трпиш невоље мислећи да како су прошла претходна искушења, проћи ће и ово. Али ако се обесхрабриш и жалиш се на искушење и нећеш да га трпиш, тада уместо победи треба непрестано да се кајеш: за грехове током дана, за непажњу током ноћи. И уместо да расте благодат, расте твоја жалост. Зато немој устукнути од страха пред искушењима.

А ако и паднеш више пута, а ти устани. Немој да губиш присебност. Немој се обесхрабрити. То су облаци који ће проћи. И када се уз помоћ благодати очишћења ослободиш од свих страсти, прешао си преко онога што се зове "пракса" и тада твој ум прима благодат просветљења и креће се према виђењу. А прво је виђење духовних бића: Како је Бог све створио за човека, па чак и ове анђела да му служе. Колику вредност, колику величину, које величанствено одредиште има човек - тај дах Божији! Да не живе ово мало времена овде у изгнанству, него да живе вечно са својим Створитељем. Да гледа Божије анђеле. Да слуша њихову неизрециву песму. Каква радост! Каква величина! Чим се заврши овај живот и затворимо очи, одмах се отварају друге и започниње нови живот. Истинска радост којој нема краја. Овим размишљањем се ум зарања у такав мир и спокојство, које се шири целим телом и потпуно се заборавља на све у овом животу. Таква виђења следе једно за другим. То нису фантазије које обликује ум, већ су то енергије благодати, која даје значење и ум се бави виђењем. То не ствара сам човек, већ то долази само и заокупља ум виђењем. А тада се ум протеже и постаје другачији. Просветљује се. Све је отворено за њега. Испуњава се мудрошћу, као кад син наслеђује оца. Зна да је ништаван, да је земља, али и да је Царев син. Нема ништа, али има све. Испуњава се теологијом. Непрекидно виче потпуно свестан, признајући да је једно ништа. Настао је од земље, а животна снага му је дах Божији - његова душа. Одмах затим му душа лети на небо! То је удах, дах Божији! Тело је сачувано, остало на земљи, а он се винуо на небо! Ја сам син вечног Цара! Ја сам Бог по благодати! Ја сам бесмртан и вечан! За трен се могу наћи поред мог Оца небеског! То је право одредиште човека, зато је створен и треба да оде одакле је дошао.

Таква су виђења која заокупљају духовног човека. И чека тренутак када ће напустити земљу и винути своју душу на небо. Буди храбар дете моје и са овом надом трпи сваку бол и тугу. Једном ћемо после мало времена бити удостојени да уживамо у томе. За све нас је исто. Сви смо ми деца Божија. Њега дозивамо дан и ноћ и нашу слатку Мајчицу, Пресвету Богородицу, која никада не оставља онога ко јој се моли.

превод са грчког Сања Павков
19.август 2014.

(Старац Јосиф, "Изложење монашког опита", пог. 11, Манастир Филотеј, стр 84-88. – извод на новогрчком језику)

 

 

 

Манастир Лепавина

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovo je jako lep clanak ali nije bas za pocetnike!

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је дужа верзија овог текста раније постављеног: Ако си пао, устани! па сам зато поставио у овај део :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је дужа верзија овог текста раније постављеног: Ако си пао, устани! па сам зато поставио у овај део :)

Svejedno veruj mi da nije za pocetnike!

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...