1420-1610 Renaissance

[Тавита]

The Birth of Venus by Sandro Botticelli (Renaissance in Italy)

Sandro Botticelli, pravog imena Alessandro di Mariano Filipepi (Firenca 1. ožujka 1445., - Firenca 17. svibnja 1510.), jedan je od najznačajnijih talijanskih renesansnih slikara; predstavnik neoplatonističke filozofije; spada u likovni krug oko Lorenza il Magnifica.
Rođen je u Firenci u radničkoj obitelji Ognissanti, i prvo je počeo kao pripravnik zlataru, da bi ga, slijedeći dječakove želje, njegov otac ga povezao s Fra Filippo Lippijem koji je tada radio na fresci "Red karmelićana". Lippijeva sinteza nove kontrole trodimenzionalnih formi, nježna izražajnost na licu i gestama, kao i dekorativni detalji naslijeđeni od kasno gotičkog stila, bili su snažan utjecaj na daljnji život mladog Botticellija.

Jedan sasvim drugačiji utjecaj na njega je bio novi kiparski spomenik koji su radili braća Pollaiuolo, čiji je zadatak bio izraditi cijelu seriju djela za Tribunal i za Dvoranu Trgovaca (Mercanzia), bratstvo trgovaca odjeće. Botticellijev doprinos je prisutan na djelu "Snaga", datiranom 1470. godine a koji se sada nalazi u galeriji Uffizi.

Bio je i pripravnik u radionici od Andree del Verrocchija, gdje je pored njega radio i Leonardo da Vinci; potom i kod Andrea del Pollaiola. Prvo priznanje dobiva u svojoj lokalnoj crkvi Ognisanti, s djelom Sveti Augustin, za koje se borio (uspješno) s Domenicom Ghirlandaiom i njegovim Jeromeom na drugoj strani, "glava sveca je izražajna i profinjenih misli" (Vasari). Godine 1470. otvara svoju neovisnu radionicu, a Lorenzo de Medici ubrzo uviđa njegov talent te ga zapošljava.

U Rimu boravi na poziv pape Siksta IV. i radi freske u Sikstinskoj kapeli.

Botticelli je prvi od talijanskih slikara koji je izradio crteže za ilustraciju Danteove Božanstvene komedije. Radio je i kartone za tapiserije koje se danas nalaze u Viktorijinom i Albertovom muzeju u Londonu.

Utjecao je na Johna Ruskina i pre-rafaelite u Engleskoj.

[Тавита]

The Creation of Adam by Michelangelo Buonarroti (Renaissance in Italy)

Mikelandjelo je zajedno sa Leonardom i Rafaelom najznacajnijih  predstavnika visoke renesanse u Italiji.Rodjen je 06.marta 1475 u Kaprezeu od oca Lodovika i majke Franceske.Kada je imao sest godina umrla mu je majka.1488 stupa u radionicu brace Girlandajo u Firenci.Sa 14 godina napusta bracu Girlandajo i posjecuje Medicijev park sv.Marka.Boravi u palati Lorenca velicanstvenog.1495 se vraca u Firencu.Mada mu je otac imao sasvim druge namjere on se okrece crtanju i sastaje se tajno sa segrtima iz umjetnicke radionice.Cesto je govorio da voli da crta a ne da uci.Saznavsi za Mikelandjelove umjetnicke afinitete,otac biva jako razocaran.Izazvan je skandal u porodici.Otac ga je odgovarao da to ne prilici ljudima njihovog ranga.Ali Mikelandjelo nije odustajao.Prvo priznanje dobija u Firenci.Naporno je radio i cak je secirao leseve da bi bolje upoznao sastav ljudskog tijela.Slava ga nije puno inteesovala i ostajao je ravnodusan na bogatstvo.1466 odlazi u Rim i stvara remek delo-"Pijeta" iz crkve sv.Petra                             

Smrt mu je dosla iznenada.Iznenadna slabost ga je naterala da odlozi dleto koje je postalo pretesko za njegovu ruku.Sutradan je pokkusao malo da projase,ali se vraca ukocen,oslabljen.Bolest traje pet dana ali on nikako  nije gubio svijest.

Umire 18.02.1564.,sahranjen je u crkvi sv.Apostola.

[Тавита]

http://go2.wordpress.com/?id=725X1342&site=artcess.wordpress.com&url=http%3A%2F%2Fartcess.files.wordpress.com%2F2008%2F07%2Fsistine-madonna.jpg

Sistine Madonna by Raphael Sanzio (High Renaissance in Italy)

Рафаело Санти (итал. Raffaello Sanzio) (1483 - 1520) један је од најпознатијих сликара италијанске ренесансе.

Рођен је 6. априла 1483. у Санцију код Урбина, син Ђованија Сантија (1435 - 1494), који је на двору Монтефелтро био запослен као сликар и мајке Мађе де Батиста Чарле.

Поред оца Рафаел упознаје познате сликаре који су у то време радили такође на двору у Урбину. На младог Рафаела су оставиле нарочити утисак геометријски обликоване слике Пјеро дела Франческа.

Прво образовање у сликарству Рафаело добија код свог оца, који је самим тим и његов први учитељ. Када је прешао у радионицу код Пјетра Ванучија (Перуђина) није познато да ли још у времену док му је отац био жив и од њега препоручен, или тек након његове смрти, а чак се сматра да га је сликар Тимотео Вити лично препоручио Перуђину. По Вазарију који је писао о Рафаеловом животу, то би било 1494. Перуђино је у то време имао велику радионицу у Перуђи и у Фиренци где је обучавао велики број ученика. 7. октобра 1491. умире му мајка, а три године касније умире му и отац, 1. августа 1494. у Урбину.

[Тавита]

http://go2.wordpress.com/?id=725X1342&site=artcess.wordpress.com&url=http%3A%2F%2Fartcess.files.wordpress.com%2F2008%2F07%2Fagnolo-bronzino.jpg
Venus, Cupid, Folly, and Time by Angolo Bronzino (Mannerism In Italy)

Agnolo di Cosimo Bronzino, pravog imena Agnolo Tori (Monticelli, kraj Firence, 17. studenog 1503. – Firenca, 28. studenog 1572.), bio je talijanski slikar.

Slikao je na prijelazu renesanse u manirizam i poznat je kao učenik i suradnik Jacopa Pontorma. Freskama je oslikao Villu Imperiale u Pesari, a u Firenci palače Vecchio i Medici-Riccardi. Slikao je brojne sakralne i mitološke kompozicije (Polaganje u grob; Venera; Kupido; Ludost i Vrijeme).

Bio je i značajan portretist svečanih likova bogato dekorirane odjeće, poglavito obitelji Medici (Portret Marije Medici; Eleonora Toledska i sin Giovanni Medici; itd.). Pisao je i pjesme bliske Petrarkinoj poeziji.
Životopis

[Тавита]

http://go2.wordpress.com/?id=725X1342&site=artcess.wordpress.com&url=http%3A%2F%2Fartcess.files.wordpress.com%2F2008%2F07%2Fel_greco_laocoon.jpg

Laocoon by El Greco (Mannerism in Spain)

Ел Греко (шп. El Greco) (1541. — 7. априла 1614) рођен у Кандији као Доменикос Теотокополос (грч. Δομίνικος Θεοτοκόπουλος), био је сликар, вајар и архитекта шпанске ренесансе. Ел Греко се сматра великим мајсторем шпанског и европског сликарства, чији индивидуални, драматичан и експресионистички стил постаје познат широм Европе крајем 16. и почетком 17. вијека. Послије релативног пада у заборав од 17. до 19. вијека, његово дјело поново привлачи пажњу стручњака и публике у 20. вијеку.

Док је живио на Криту био је цијењен иконописац у позном византијском стилу. Након одласка у Венецију слика у венецијанском стилу Тицијана и Тинторета, а у Риму студира најзначајнија дјела Микеланђела и античку скулптуру у пинакотеци Ватикана.

Године 1577. одлази у Шпанију, гдје је живјео и радио до краја свог живота. У Шпанији је развио сопствени стил који карактеришу издужене фигуре са властитим маниристичким свјетлом у окружењима упечатљивог контраста боје. Његово дјело чине платна великих димензија углавном рађена по наруџби за олтаре цркава, као и портрети шпанских племића, ерудита и свештеника.

Био је велики ерудита и познавалац класичне грчке и књижевности своје епохе.

[Тавита]

http://go2.wordpress.com/?id=725X1342&site=artcess.wordpress.com&url=http%3A%2F%2Fartcess.files.wordpress.com%2F2008%2F07%2Ftower-of-babel.jpg

Tower of Babel by Pieter Bruegel the Elder (Renaissance in the Netherlands and Belgium)

Питер Бројгел Старији (Pieter Brueghel, Breughel или Bruegel), рођен између 1525. и 1530. могуће у једном селу поред Бреде у Холандији или Брију, Лимбург (Белгија) по којем је добио име, а умро је 5. септембра 1569. у Бриселу, био је фламански сликар, а у сликарском лексикону га сврставају у фламанске/холандске ренесансне сликаре 16. века.
Постоје записи да је Питер Бројгел рођен поред града који се звао Бреда, али није сигурно да ли се ради о Бреди у Холандији или о белгијском граду Бри који се на латинском исто зове Бреда. Теорију о белгијском граду Бри је смислио Мандер, који је овај податак вероватно исконструисао да би поткрепио тезу о "сеоском" пореклу уметника јер село које он помиње не постоји. Највероватније да се ради о томе да он није Питер из Бројгела већ Питер од (оца) Бројгела. Као што незнамо његове родитеље, такође су непознати тачни подаци о његовој години рођења. Још увек се препиру стручњаци око његове године рођења, али у сваком случају може се рећи да је рођен пре 1530. Пошто је радио у стилу Хијеронимуса Боша и сликао хумористичке сцене добио је надимак „смешни Бројгел“, а због његове љубави према сеоском жанру, које је он овековечио на својим делима добио је још један надимак „сељак Бројгел“. Тако да у појединим књигама називан је као једним или другим надимком. Био је праотац једне велике сликарске фамилије, чији су чланови све до 17. века били активни сликари. Бројгел је учио занат код познатог сликара Питер Кеке ван Елст (Pieter Coecke van Aelst) у Антверпену.

[Тавита]

http://go2.wordpress.com/?id=725X1342&site=artcess.wordpress.com&url=http%3A%2F%2Fartcess.files.wordpress.com%2F2008%2F07%2Fadam_and_eve.jpg

Adam and Eve by Lucas Cranach the Elder (Renaissance in Germany)

Лука Кранах Старији (намачки Lucas Cranach; Кранах, 1472 – Вајмар, 16. октобар 1553) је био немачки сликар и графичар. Прво образовање добио је од свог оца. Од 1501. до 1504. био је у Бечу. Од 1505. радио је као дворски сликар код изборног кнеза Саксоније Фридриха III и руководио великом радионицом у Виртембергу. Осим тога бавио се трговином винима и некретнинама, имао је крчму и апотеку. Године 1523. у Витенбергу где је као најбогатији грађанин привремено био и градски већник, ризничар, градоначелник, водио је штампарску и књижарску делатност. Као лични пријатељ Мартина Лутера промовисао је протестантске идеје својим дрворезима. Као пратилац саксонског изборног кнеза Јохана Фридриха био је са њим од 1550. до 1552. у заточеништву а потом га је пратио у Вајмар. Кранах је поред Албрехта Дирера и Албрехта Алтдорфера главни мајстор немачке уметности реформације. Захваљујући свом снажном изразу у обликовању пејзажа постао је суоснивач дунавске школе. После путовања у Холандију 1508. године у његовим радовима могу се препознати маниристички елементи као и прихватање женског акта. Међу његовим сликама (око 1000 дела) налазе се између осталог, олтарске слике и чувени портрети реформатора. Израдио је и дрворезе за Лутерову Библију (од 1521. године) и цртеже за молитвеник цара Максимилијана I.