Прослава Дана рода авијације

[Милан Ракић]

Свечаностима на аеродрому Батајница и у Команди Ваздухопловства и противваздухопловне одбране у Земуну данас је обележен 2. август — Дан рода авијације, слава свих пилота и летача, као сећање на тај дан 1893. године, када се први пут званично помиње ваздухопловство у војсци на овим просторима.

 

Честитајући празник свим припадницима тог рода, командант Ваздухопловства и ПВО генерал-мајор Ранко Живак подсетио је на богату традицију ваздухопловства које баштини наша земља, али и на историју војног ваздухопловства, посебно се осврћући, у години обележавања стогодишњице од почетка Великог рата, на значајан допринос који је авијација имала у пробоју Солунског фронта и коначном ослобођењу Србије. 

 

- Сви они су одбрану своје земље и свог народа, као и војничку част ставили изнад живота. Много ентузијазма знања, младости и, на жалост, не мало живота уграђено је у одбрану слободе и развој рода авијације. Бројне генерације пилота, техничара и осталих специјалности су пружале и пружају свој максимум како би у свим приликама били на висини задатка – истакао је генерал Живак. 

 

Према његовим речима, исто је потврђено и ове године у снежном невремену и мајским поплавама, када је требало пружити помоћ грађанима захваћеним непогодама.

 

- Пилоти су често извршавали задатке у сложеним, а понекад и у немогућим условима, на самој граници сопствених и могућности својих ваздухоплова, док су ваздухопловни техничари обезбедили процентуално највећу исправност хеликоптера ове године – нагласио је генерал Живак додајући да су тоне превезених лекова и хуманитарне помоћи, као и број спашених и евакуисаних људи и осмеси на њиховим лицима, највећа награда за дуготрајан, пожртвован и предан рад на постављеним задацима. 

 

Он је, подсетио да је 17. маја, у јеку поплава које су задесиле нашу земљу, уз ангажовање свих расположивих хеликоптера, евакуисано 2.454 људи, од новорођенчади до старих лица. 

- То је био подвиг. Сусрећући се са људима који су се враћали те вечери са задатака на аеродрому „Батајница“, у извештајима сам видео да су посаде летеле од шест до осам сати, а појединци и до 10 сати – нагласио је генерал Живак, додајући да су током ноћи хеликоптери били на повременом прегледу, а већ следећег јутра су враћани у употребу, што је најбољи показатељ знања, способности и мотивације наших авијатичара.

 

Дан рода авијације, како је истакао генерал Живак, осим задовољства учињеним, дочекује се са свешћу о својим могућностима, ограничењима и са мноштвом нерешених проблема, али одлучни и способни да се из постојећих ваздухоплова и технике извуче максимум, као и да се сваки задатак у границама могућег изврши безбедно и квалитетно. 

 

На данашњим свечаностима, заслужним припадницима Ваздухопловства и ПВО додељене су златне летачке значке, највише признање вазухопловаца, као и звања инструктора летења. 

 

Дан авијације прославља се 2. августа, у спомен на дан када је, 1893. године, наређењем краља Александра Обреновића предвиђено да се у свакој дивизији образују ваздухопловна одељења. До 1941. године тај дан се традиционално прослављао као слава свих пилота и летача.

 

МОРС

[Милан Ракић]

Obeležen 2. avgust, Dan prizemljene avijacije

 

BEOGRAD – Dan roda avijacije obeležen je bez prisustva ministra odbrane, bez akumulatora za lovačke avione, bez odgovora na mnoga konkretna pitanja. Tradicija guranja problema pod tepih ove godine dobila je dodatni element javne sprdnje kojoj se kraj još ne nazire

“Samo vas gledam”

 

Uvek simpatičnom vojnom logikom Dan roda avijacije 2. avgust svečano je obeležen 1. avgusta.Kako je prenelo ministarstvo odbrane na aerodromu Batajnica i u Komandi Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane održane su svečanosti proslave ne samo dana roda već i vazduhoplovne slave uz pojačano sećanje na ulogu “plavaca” u proboju Solunskog fronta. Prilika da se kolege druže, pozovu nekadašnje i uz lokalne i vazduhoplovne funkcionere pogleda da li su oficiri, podoficiri i vojnici zaboravili da svečano marširaju.

 

Ovogodišnja proslava i manje vidljivo ali poznato stanje besmisla u kojoj se nalazi ViPVO Vojske Srbije imaju dodatno poražavajuću notu u vidu nesposobnosti celokupnog “sistema odbrane” da nabavi akumulatore za MiG-ove 21 i 29. Srbija je tako ušla u treći mesec do sada nezabeležene nemogućnosti da čuva svoje nebo.

 

Iako nije bilo razloga da bilo ko, bilo kome, bilo šta čestita, obeležavanje tradicije 2. avgusta održano je na isti, skroman, način kao i svake godine. Komandant ViPVO general-major Ranko Živak uspeo je međutim da suptilno, i koliko mu opstanak na funkciji to dozvoljava, provuče nekoliko nedovoljno preciznih ali očiglednih upozorenja:

 

- Dan roda avijacije osim zadovoljstva učinjenim, dočekujemo sa svešću o svojim mogućnostima, ograničenjima i sa mnoštvom nerešenih problema, ali odlučni i sposobni da iz postojećih vazduhoplova i tehnike izvučemo maksimum, kao i da svaki zadatak u granicama mogućeg izvršimo bezbedno i kvalitetno. -

 

Tvrdnje o uspešno izvršenim zadacima Živak je bazirao na zapanjujućoj raspoloživosti i ispravnosti starih helikoptera prilikom izvrsne reakcije Vojske Srbije u pomoći ugroženom stanovništvu usled poplava. Tako je jedina smislena tema – finansiranje, ponovo skrajnuta omiljenom zamenom teza i korišćenjem besmislenih termina kao što su požrtvovanost, obučenost i odlučnost.

 

U stabilnim i uređenim zemljama ratna vazduhoplovstva, kao tehnološki i finansijski najzahtevniji vid oružanih snaga, ne počivaju na postulatima ličnog žrtvovanja, pregalaštva i improvizacije već naadekvatnom budžetu, dobro plaćenim profesionalcima, optimalnim sastavima i veličinama flote, na motivisanom ljudstvu i na adekvatnoj doktrini. Prvi preduslov za ispunjenje ovih činilaca je javna i politička volja.

 

Dnevnik uvreda zdravog razuma

 

Dok je raspoloženje javnosti prema ViPVO, čak i među tradicionalno naklonjenim vazduhoplovnim entuzijastima, na nikad nižem nivou, onaj od kojeg se očekuje da obezbedi pare nije bio na Batajnici 1. avgusta. Ministar odbrane ključna je karika u političkoj volji koja bi trebalo da reši problem adekvatnog finansiranja i nabavke (zanavljanja) tehnike. Pomiriti činjenice da nam je zemlja pred bankrotom i da je, sa druge strane, svaki moderni rat do sada počeo (a naš poslednji se i završio) iz vazdušnog prostora, posao je ministra odbrane.

 

Realnost nam danas govori da su finansije daleko a da su krediti sada još upitniji zbog podgrejane hladnoratovske šizofrenije koja pred Srbiju ponovo stavlja nemoguće izbore. Logično je stoga bilo pretpostaviti da će sistem odbrane, taj “najstabilniji sistem u državi” umeti da barem održi minimum ispravnosti najneophodnijeg elementa PVO sistema zemlje – lovačkih aviona.

 

Poslednja izjava ministra odbrane u vezi rešenja ovog problema, na žalost, ponovo je besmislena i poražavajuća. Teza koja se uporno forsira, da je po sredi proceduralni problem, uvredljiva je za zdrav razum na previše nivoa. Od rukovodećeg političkog i vojnog kadra koji nije u stanju da više od tri meseca obebedi goli minimum svrhe vojne avijacije sigurno se ne može očekivati rešenje finansiranja roda, njegova optimizacija i modernizacija.

 

Da li smo saznali ko je odgovoran, da li smo videli neku podnetu ostavku? Čuli smo vrlo preciznu odrednicu “biće završeno”, vidimo osmeh i odsustvo panike na licu ministra. Možda se upravo zbog tog neremećenja dobrih vibracija i raspoloženja Gašić nije pojavio na Batajnici prošlog petka? Garancija besplatnog političkog PR-a u skoro svakodnevnim događajima dodele ključeva vojnih stanova, obilazaka jedinica i primanja vojnih diplomata jednostavnija je od pravih nerešivih problema.

 

A ViPVO je sada i u budućnosti samo i jedno to - veliki problem.

 

Petar Vojinović, TangoSix.rs

 

[Милан Ракић]

А како нас други виде... Кад ми не видимо себе саме...

 

http://obris.org/regija/kamo-ide-ratno-zrakoplovstvo-srbije/