Турцизми данас

[Ово име није заузето]

Ја свакако знам да одговоре овде нећу добити, како смо кренули Можда Срби јесу најстарији народ, или су од неких старијих, небитно. Али једној се ствари тешко уче. Да се држе теме. Ја то давно нисам видео нигде, да се неко држао теме дуже од 15 минута.
 
Хајде, ако можемо икако да стигнемо до решења овде. Ако не, да ја јурим тај Јеротићев речник, па да нађем одговоре

[Тања1]

...Кариби су ништа у односу на излазак из "овога", у оближњи парк или двориште...

 

Слажем се. Није важно где си, већ с ким си.

[Ово име није заузето]

Сад више ни ја не знам... Ма снаћићу се... Хвала за реч

[Petar II]

Sanskrit , srpski ili turcizmi (1)

 

Rečnik srodnih sanskritski i srpskih reči

Branislava Bozinovic

 

Rečnik srodnih sanskrtskih i srpskih reči

I DEO

(od slova a do slova t sanskrtske azbuke)

 

Pešić i sinovi

Beograd, 2000.

 

(U prilogu koji slijedi nisu obuhvaćene sve srodne riječi iz riječnika, jedan njegov manji dio.

Ko želi detaljnije da se informiše o datoj problematici može da potraži navedenu knjigu na internetu ili od izdavača.

Iz priloga koji slijedi, sami možete da se uvjerite koliko su navodni turcizmi stvarno turcizmi.)

 

Čhardih -  čardak 

čhardih (n, osnova: čhardis) - ograda, sigurno mesto za prebivanje, za stanovanjeP. čhardis - pā (sl) - ono što štiti kuću, štiteći kućuČardak je u RVK označen zvezdicom. Sanskrtska reč potiče od glagolskog korena: čhķd, čhardajati- izbaciti, povratiti, prelivati, isturiti Najverovatnije je da su sa gornjim glagolom u srodstvu srpsko: hripavac, hripanje, hrid i sl.

 

Amah -  zamah

G. am, amati - učvrstiti, biti nasilan, opak, zaoI. amah - silina, žestina, moćDokazi srodnosti: "Mahnu sabljom, odseče mu glavu" i: "Ama, nemoj!"

 

ambarja, ambarjati -  ambar

ambarā ambra

 G. ambarja, ambarjati (den) - sakupljati, okupljati, nagomilavatiI. ambaram - obim, kompas, susedstvoambarā - odelo, nebo, parfem (ambra)Složenice:ambara - dā - "ono što daje odeću", pamuk ambara - ādhikārī (m) - superirintendant za garderobu na dvoruambara - āntah - rub odeće, horizontAmbar i ambra dobili su zvezdice u RVK.

 

ambhah  - ambis

I. ambhah (n) - nebeske vodeambuh - vodaambhasī (N du) nebo i zemljaambu-dža (sl) - "roñen u vodi", lotosambu - da (sl) - "davalac vode", oblak ambu - taskara (sl) - "kradljivac vode", Sunce

 

aj, ajate  - ajde

G. aj, ajate - ići (od korena "aj" iz RV nastao je, kasnije, koren "i" - ići)I. ajah - hod, odlazak i povratak goveda, kretanje nadesno u šahu, kockaajanam - hodanje, put, putovanje, Sunčeva putanja, napredak;Rāma - ajanam = Rāmājanam, znači: "Ramino putovanje"ajatham - stopalo

P. ajāna (ps) - idućiajatha - napredanKad srpski seljak tera stoku i, malo-malo, pa kaže: "ajde", on se ne služi turcizmom (u RVK), nego pamti prajezik iz vremena rane Rg vede. Šta više, i ispravka: ne kaže se "ajde", nego "hajde", pogrešna je.

 

araĦjam i araĦjanī oranje,  - oranica

I. araĦjam, araĦjakam i araĦjanī - šuma, divljinaP. araĦjīja - pokraj šumeSrodstvo srpskih reči: oranica, oranje, orač i sl. sa gornjom sanskrtskom porodicom izvodim izčinjenice da su se oranice dobijale krčenjem šuma.U sanskrtu se odgovarajuće reči izvode od korena: kķş - skršiti.

 

arjah  - Arijac

 

P. arja - plemenit, dobrodušan, human, prijateljski, poželjan, odan, istinit, izuzetanI. arjah - starešina, upravitelj, voda, učitelj, gospodar; isto sa naglaskom na prvi, umesto na poslednji slog: pripadnik treće kaste - trgovci i zemljoradniciOva odrednica služila je u davna vremena za oslovljavanje sa: "plemeniti".

 

alam  - ala

 I. alam - bodež u repu škorpiona ili pčele, žaokaalih (m) - insekt sa bodljom, alkoholno pićeala - gardhah - zmija vodenjarkaalakah - besan pasAla je u RVK označena zvezdicom. Tu nema prideva koji se čuju u narodu: alav i alapljiv, koji su,verujem, izvedeni od ale.

 

alam alem (dragi kamen),  - alal

 P. alam (ind) - dovoljno, zadovoljavajuće, odgovarajuće, pogodno, valjanoSloženice:alam - džīvanāja - dovoljno za životalam - pradžājā - sposoban za porodalam - hanişjati - sposoban da ubijealam - karaĦam - pripremaalam - kķtih - ukras, nakit, u retorici: kitnjasti stilalani - kārah - čin ukrašavanja, kićenje

 

alābukā  - alabuka

alābukā - tikva-bocaalābhah - oskudica, gubitak pri prodaji robeKao sud za vodu, tikvu su koristili srpski seljaci i indijske askete. Da bi se tikva mogla načinitiupotrebljivom u nju su stavljani kamenčići pa se ona drmusala da bi se semenke odvojile od zidova.Da li srpska alabuka potiče od ovog zvuka, od dizanja buke pomoću tikvi u nekim narodnim običajima iliod napadne hvale robe na pijacama da bi se ona mogla što bolje i bez gubitaka prodati, ne bih znalareći.Verovatno da ona vodi poreklo od nekadašnjeg pijačnog "advertajzmenta", koji će, uporedo sasveopštim "razvojem", dostići ogavne razmere.

 

avatārah  - avatar

 

avih  - ovca

 

ašrih oštrica

I. ašrih (f) - oštrica, oštrica mača, ugao

[Petar II]

Sanskrit , srpski ili turcizmi (2)

 

asta  - dosta

astah - zalazak Sunca, kraj, smrtasta - mita (sl) - onaj koji nestaje kao Sunce, umirući, bližeći se krajuasta - samajah (sl) - "trenutak zalaska Sunca", trenutak smrti 

aho - oho

U. aho - uzvik bolnog ili radosnog iznenañenja

 

ādžitur  - turnir

I. ādži (m) - borba, takmičenje radi nagradeādžitjā - pobeda u trciādžjantah - cilj u konjskoj trciP. ādžitur - onaj koji pobeduje u bici, na takmičenjuOve reči iz Rg vede potvrñuju predhodna razmišljanja o adžiji i adžiluku.

 

ātjantika  - Atlantik (?)

 P. ātjantika - neprekidan, beskrajan, neizmeran, potpun, sveopšti (kao uništenje sveta na kraju mahajuge)Slutim da su grčke reči: Atlas i atleta, propast Platonove Atlantide, latinski Atlantikus i geografskiatlas u bliskom srodstvu sa gornjim sanskrtskim pridevom.

 

ātta  - otet

G. ādā, ādatte - uzeti, odneti, orobiti, otetiP. ātta - uzet, dobijen, otet

ādāja - čara (sl) - onaj koji je izvršio otimačinu i pobegao Oni koji orobe pa ostanu, nazivaju se: adaja -sthitah.

 

 

āntikā  - antika

I. āntikā - starija sestraKo bi rekao!!!

 

āpišāna  - upisan

 

ābhāta  - ubav

 

ārāla  - ralo

 P. ārāla - blago zakrivljen, iskrivljen, izvijenI. ārālikah - kuvar 

Moguće je da veza izmeñu gornjih pojmova potiče od činjenice da dok se oralo ralicom, glavnahrana je bila kaša.

 

ārgajana  - argument (?)

 I. rgajanam - studij kompletnih vedaP. ārgajana - ono što se sadrži u knjigama o RgajaniRgajanam je "hod, putovanje kroz vede", studij kompletnih veda. Isto se nazivaju i knjige koje seodnose na metode proučavanja veda (prema rečniku Tārānāthe Tarkavāčaspatija).

 

ārčh, ārččhati  - arčiti

G. ārčh, ārččhati - pasti u nevolju, nesreću, pretrpeti štetu, štetovati.Snažna meñuzavisnost pojmova: arčenje, štetovanje, podložna je relativizaciji. Neko poarči jedinukozu i štetuje 100%, drugi ima 100 miliona dolara, pa kad poarči jedan, štetuje 1%. Ako jedna USA - kozakošta 100 dolara, za jedan milion može da se kupi 10 hiljada koza, u Indiji mnogo više. Zašto je to tako,zapisano je u tajnom božjem programu, meñutim, u njega ne mogu da prodru ni egzegeta, ni haker.Milošću božjom, Marksu se otkrilo kako se ovo dogaña. Na pitanje: zašto, nema odgovora.

 

ālāpah  - alapača

ālāpah - obraćanje, govorenje, razgovor ālāpanam - govorenje nekome, razgovaranje s nekim 

 

āha  - aha

U. āha - uzvik strogosti, nareñenja, pretnje.

 

itvara  - utvara

 P. itvara - onaj koji hoda, luta, putuje i može biti svirep, podao i zao

 

upānat  - opanak 

I. upānat (f, osnova: upānah, od prefiksa: upa i glagola: nah, nahjati -pričvrstiti, vezati, obmotati, obući,obuti) - opanak; autor sanskrtsko-engleskog rečnika Ser Vilijams, praveći se da ne zna da su mu preci išliu opancima, prevodi gornju imenicu sa: sandala, cipela!upānad - jugam (sl) - par opanaka (od: jugam - jaram; bukvalno: upregnuti opanci)P. upānahin - onaj koji ima opanke na nogamaJugo - jugam agencija za uparivanje veštine oblačenja i svlačenja sa veštinom obuvanja i izuvanjakreira nov svetski modni hit. - predložak: obučen i obuven na buvljaku; srednji i ženski rod se podrazumevaju.

 

odžah  - odžak 

 G. odžāja, odžājate (den) - pokazivati snagu, moć, vitalnost, činiti napor I. odžah (m, osnova: odžas) - telesna snaga, jačina, moć, sposobnost, životnost, toplota tela, svetlost, sjaj,veličanstvenost, u retorici stil koji obiluje složenicamaodžājitam - srčanost, hrabrost, hrabro ponašnjeodžmā (m, osnova: odžman) - snaga, hrabrost, brzinaP. odžasja - moćan, snažan,odžişŃa (superlativ od: ugra) - najmoćniji, naijači, najstrašnijiAutor sanskrtsko-engleskog rečnika navodi da od korena gornje porodice reči potiču latinske reči:vigere, augur i augustus. U RVK navodi se turcizam, očigledno poreklom iz sanskrta: odžaklija -plemić,odžak - dvor i odžak - dimnjak. Tu je i odžak - zemljoradnički pojam; pasulj, boranija, krastavci, lubenice,dinje i dr, seju se "na odžake" ili ''na kućice". Ranije navedena srodnost: ugra - grozan može da poslužikod bližeg odreñenja svih moćnika koji sebe nazivaju augustusima i odžaklijama. Moćnost i vitalnost, bezgrozote, važe za zemljoradnički odžak. Dug je put od odžaka do augustusa. Odžah je ime jednog od jakša,duhova drveća i zaštitnika sela. Nadam se da je ovaj u hrastu. Da li i odža, ili hodža pripada ovoj porodicireči, ne umem reći. U drugim izvorima nañoh da i grčki Augije, zajedno sa štalama, vodi poreklo odgornjeg sanskrtskog korena.

 

opašin  - paša (?)

 I. opašah -jastuk, ono na čemu neko leškari, odmara seP. opašin - onaj koji leškari na jastucima, mekušan, feminiziranPrirodne asocijacije uz pašu su divani sa jastucima. Koliko su jastuci uticali na propast velikihimperija poput vizantijske i turske nije dovoljno rasvetljeno.

 

kadaččhakah  - kutlača

 I. kadaččhakah - vrsta kašike, kutlačaIako fonetski znatno odstupa, srpska imenica lako se može prepoznati u sanskrtskoj, za razliku od,na primer, engleske: "ladle".

 

kandūrakah, kanduh i kandukah  - kandilo

I. kandūrakah - vrsta mirišljave supstancekanduh (m) - vrsta mirišljave supstance, posuda u kojoj ona sagorevakandukah - posuda u kojoj mirišljava supstanca sagorevaU srpskom žargonu čuju se oblici glagola: kandisati, kao zamena za: smrdeti.

 

karvarah  - kurvanje

 I. karvarah - greh, prestup, prekršaj; potiče od glagola: kr, kirati - rasprskavati, razbacivati, bacati nagomilu, pokriti, prikritiP. karvara - šaren, pegav, prljav, umrljan

[Petar II]

Sanskrit , srpski ili turcizmi (3)

 

kaiŃabham ćitab,  - čitanje

 I. kaiŃabham - vrsta pisma, kao na primer: pāli - keŃubhamĆitap je u RVK označen kao turcizam, medutim, čitati i pisati se znalo i pre dolaska Turaka. Nasanskrtu čaitanjam je svest a čaitjah budističko svetilište. Kako je Buddha podučavao na pali - jezikuizvedenom od sanskrta, pāli - keŃubham je jedno od pisama na kom je učenje prvobitno bilo zapisano. Car Ašoka iz 3. v. pre Hr. služio brahma-pismom koje ima više slovnih oznaka pozaimljenih iz Vinčanskog pisma. Ko je od koga i kada zajmio ostalo mi je nejasno jer nisam spremna da bezrezervno verujem u tzv.naučna objašnjenja.Uostalom, profesor Radivoje Pešić argumentovano je dokazao koje je pismo najstarije. Nauka nijeuvek naučna, u njoj predrasude često imaju veću snagu od argumenata.

 

korita  - korito

 P. korita - izdubljen u zemlji

 

kolah  - kola

 108I. kolah - splavKola su kasnijeg datuma od splava, pa nikakvo čudo što su Srbi prevozno sredstvo sa točkovimatako nazivali.

 

košah  - koža

 

madhukošah  - košnica

 I. košah - omotač, korice, prekrivač, rečnik, leksikon, kora, ljuska, omotača atmana, obuća, posuda iz kojese pilo prilikom obnove ugovora o miru, membrana oko sadržine jajeta, sanduk za čuvanje trezora,mahuna, ostava, vulva, mošnice, penismadhukošah - košnica medaI u srpskom jeziku očuvan je osnovni smisao reči: pružanje zaštite nekom vrednom sadržaju, ali jeizostala sposobnost podvoñenja sličnih pojava i stvari pod jednu reč.

 

kravih krv,  - krava

G. kravih (n) - sirovo meso

 109I. kravjam - sirovo meso, leš; oganj se naziva: agnikravjād - proždirač krvavog mesa u vreme prinošenjažrtve i leševa, prilikom kremacijekravjādah - krvoločna zver P. kravjāšin - mesožder U vreme Rg vede žrtvovane su bogovima sve vrste životinja. Najuglednija je bila: ašva - medhah:žrtvovanje konja. Pretpostavljam da je odmah posle ove, po ugledu i vrednosti, moralo biti žrtvovanjekrave. Indijci će postati vegeterijanci kasnije, u periodu sinkretizacije svoje kulture sa kulturomstarosedelaca Dravida. Ovi stari narodi sa jezicima različitim od bilo kog drugog na svetu, po mojoj oceni,odigrali su veliku ulogu kod "pripitomljavanja" durašnih i vitalnih Arijaca. Iako su sve velike ideje već bile najavljene Rg vedom, da nije bilo Dravida i njihovog matrijarhalnog ureñenja. možda bi i Indoarjeomanule kod kultivizacije nekih divljačnih performansi, kao što se to dogodilo germanskim Evroarijama: Nemcima i Anglosasima.Kako su u doba Rg vede Indoarije bili mesojedi, pretpostavljam da se u srpskom pamćenju očuvalaveza izmeñu krvavog mesa i zaklane krave; otud fonetska sličnost izmeñu reči krv i krava. Kasnije, uIndiji nastaju pojmovi "kravihasta" - "okrvavljenih ruku", dok će krava postati svetinja. Imenica krv, pak,izvodi se od korena: sķdž, od istog onog kojim se opisuje nastanak univerzuma. Krv

 

 je: asķk, dok jeuniverzum nastao izračenjem: sķşŃih. Mi se trudimo da nas prihvati onaj deo sveta koji je sebe uveo uepohu ludih krava i okrvavljenih ruku. Ja bih radije da nas prihvati svet u kome su krave svete i čija jezemlja osloboñena od anglosaksonskih kolonizatora, bez okrvavljivanja ruku; u protivnom, ZapadnaEvropa predaće i nas, kao što je sama sa sobom učinila, u ruke potomaka govedara. Improvizovaću rečidoktora Samjuela Džonsona, sastavljača prvog rečnika engleskog jezika i uglednog intelektualca XVIII-ogveka, povodom ponašanja prekookeanskih kauboja: bude li se ta bagra nakotila i obogatila, ceo svet će odnje propištati. Tako je mislio Džonson, ali baba je nežna prema unuku i kada se on oda kriminalu.

 

kşur, kşurati  - šuriti

G. kşur, kşurati - strugati, grebati, kopati, ritiI. kşurah - oštrica (kao kod brijača)kşurī - nož, bodežkşorah i kşurakarmā (n) - brijanjekşurinī (m) - berberinkşurakah - kravlji paponjak P. kşuravat - opremljen kandžama, ili kopitima, ili paponjcimaMora biti da su noževi za brijanje bili pravljeni od kravljeg paponjka, te se berberin našao udruštvu sa sirovinom za svoje alatke. Od cele porodice reči u srpskom je ostalo samo "šuriti", ako se ima prase.

 

khadžakah i khadžadžikā  - kašika

 G. khadž, khadžati - mešati, potresati, uzbudivatiI. khadžakah i khadžadžikā - kašikakhādžam - mešanje,uzbuñenjekhadžā - štap za mešanje pri kockanju, kašikaMožda je i kajgani ovde mesto.

 

khadgah i khaĦdanam  - handžar(?)

 G. khaĦd, khaĦdati - prekinuti, preseći,podeliti, uništitiI. khaĦdanam - lomnjava, sečenje, podela, raspolućivanjekhadgah - mač, veliki žrtveni nož, nosorog, rog nosorogaPoreklo handžara od ove porodice reči, neizvesno je. U RVK označen je zvezdicom.

 

khilam  - kila

 I. khilah - nekultivisana zemlja, golo, neplodno tle, pustinjakhilam - jaz, procep, nepopunjen prostor, dodatak, nerešiv problem, upornost, nedovoljnost

 

gaderah  - gudura

G. gad, gadajati - prikriti, pokriti, sakritiI. gaderah - bujica, provalija

 

gaĦ, gaĦajati gonetati,  - ganjati

[zoezoe]

Турцизми у српском језику

[Пајко]

Моје је мишљење је да су се за неке турцизме које више не користимо побринули паметни људи (песници, писци...) те данас више не користимо речи попут: авлија (двориште), пенџер (прозор), басамак (степеница) итд. Тако би требало да наставе млађе генерације наших писмених људи па да у школске уџбенике крене примена т.ј. увођење српских (словенских) речи. Тако ће деца која буду одрастала са тим нормално употребљавати те наше (нове) старе речи. Тако је врло могуће да за неколико година лавабо буде умиваоник, таван буде подстрешје или поткровље, подрум буде пивница (као у других словена или у Неготинској крајни) итд. 

[Bashful Anna]

Evo jedan koristan linak za sve koji su zainteresovani da saznaju više o turcizmima, i/ili provere da li je neka reč turcizam ili ne.

http://www.scribd.com/doc/31265906/Abdulah-Skaljic-Turcizmi-u-srpskohrvatskom-jeziku#scribd

Danas u srpskom jeziku ima oko 3 000 turcizama.

[Севастократор]

Мало је старија тема, надам се да ово јављање на њу није закаснело.

 

Врло је битно да се зна да турцизми нису речи изворног турског порекла, већ речи које су у српски језик ушле посредством турског језика. Међу турцизмима постоји значајан број речи које су етимолошки грчког, арапског или персијског порекла (али које смо усвојили према турском изговору) и које у савременом турском језику више не постоје, али су постојале у време отоманске владавине. Тако је, рацимо, бре турцизам, иако је реч грчког порекла. Турцизам је и буразер, иако је реч персијског порекла. Персијски језик из Ирана спада у групу индо-европских језика и сродан је са германским, словенским и романским језицима и ту сродност могу приметити и лаици. На пример, српска реч брат се на руском каже исто, на чешком је братр, на енглеском brother (брадр), на немачком bruder (брудер), на персијском б'радер итд.

 

Као што и данас англицизмима називамо све речи које у изворном облику преузимамо из енглеског језика, иако је већи део тих речи латинског, француског или неког другог порекла.

 

Друга битна ствар, турцизми у српском нису искључиво османлијског порекла. Словени су имали плодне културне везе и мешање са турским народима у далекој прошлости, још док су и Словени и Турци били пагани. Конкретно на Балкану, пре доласка Османлија постојала су три велика језичка сусрета са Турцима. Први је био кроз Словенско-Аварски војни савез, други кроз долазак прото-Бугара чија велика држава је у једном маху обухватала и целу данашњу Србију и трећи кроз долазак Кумана. И Авари и прото-Бугари и Кумани су престали да постоје на тај начин што су се измешали са словенском већином у мешовитим браковима и асимиловали. Из тог времена су турцизми који постоје чак и у црквенословенском, на пример бубрег и неке друге речи.

 

Трећа битна ствар се тиче елиминације турцизама. Ту постоји проблем што српски језик није пуристички, он нема праксу унутрашњег чишћења од туђих речи и измишљања одговарајућих израза на словенској бази, већ има традицију посрбљавања изговора стране речи и њеног директног усвајања. У српском језику постоји велик број хеленизама или грцизама, велик број романизама (из латинског и романских дијалеката), германизама, русизама, англицизама. За елиминацију турцизама не постоји лингвистички разлог, може постојати само идеолошки и емотивни, из мржње према језику окупатора и језику силе коју доживљавамо као непријатељску и културно назадну. Али, из истих разлога би требало и да чистимо језик од речи немачког, латинског и енглеског порекла, а то не чинимо.

 

Додатни куриозитет је у томе што већи део турцизама више не постоји у турском језику. Као ни турска кафа, за коју се већина савремених Турака чуди зашто се за Турске везује, кад је турско национално пиће црни чај, а кафу пију само странци. Међутим, ми се сећамо Турака из времена од пре 200 година, а тад су не само пили кафу, него су је у ове крајеве и донели. Исто тако, већина турцизама које су Турци користили пре 200 година, данас у савременом турском језику не постоје и ако покушавате да их користите у Турској, нико вас неће разумети. Ради се о речима које су грчког, персијског и арапског порекла, а које су у време Ататурка и током 20. века избачене из турског језика и данас их можда познаје покоја баба или деда са села, али млад свет не.