Jevrejska ili Palestinska zemlja?

[zuti car]

Heh, isti narod, dve vere, 'oce oci da povade, nesto mi to zvuci poznato

[Melhisedek88]

Heh , isti narod , dve vere , 'oce oci da povade , nesto mi to zvuci poznato

 

Nisu isti narod.Arapi nemaju pravo na tu zemlju.

[Млађони]

Nisu isti narod.Arapi nemaju pravo na tu zemlju.

 

Како тачно одређујеш ко има  ко нема право на неку земљу?

То ме живо занима. Одредиш одређени период историје од ког кренеш и онда ко је био на тој земљи у том периоду историје он има право н ту земљу?

 

[Melhisedek88]

Како тачно одређујеш ко има  ко нема право на неку земљу?

То ме живо занима. Одредиш одређени период историје од ког кренеш и онда ко је био на тој земљи у том периоду историје он има право н ту земљу?

 

 

Nesto slicno tome,plus kome je blagoslovena i data od Boga.Pobogu,citao si Bibliju valjda?

Reci mi koje pravo polazu Arapi na tu zemlju?

[Ромејац]

Nesto slicno tome,plus kome je blagoslovena i data od Boga.Pobogu,citao si Bibliju valjda?

Reci mi koje pravo polazu Arapi na tu zemlju?

 

А јудеји викаху: Крв његова на нас и на децу нашу (Мт. 27, 25)

 

Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.

А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.

А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?

Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.

Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.

Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.

 

Матеј 21, 33-43

[Тања1]

Ово испод је мој магистарски рад на тему „историја Палестине“, није преписан од речи до речи, препричан је, нико од вас не може доказати да је ова моја диплома фасификат, док се не појави др.мр. Свен Холм Ниелсен, до тада ја сам др. Тања1. :0102_laugh:

 

Читајте кад уграбите времена и ако вас занима.

[Тања1]

Историја Палестине

 

Палестинесци говоре арапским језиком. Географски и аполитично  реч Палестина  користи се за „древну Палестину“, која данас обухвата Израел, као и окупирани делови Јордана и Либана и Сирије, а то значи мандат Палестина (1920-48) са Трансјорданом до оснивања јорданске монархије 1921. Подручје је првобитно названо Ханан. А римљани су крстили Палестина према филистејима, што је вероватно био европски народ повезан са микенском културом. Палестинесци су значи арапи. Али ови данас су слично шиптарима (ово кажем ја)  живе на Блиском истоку у Јордану, Либану, Сирији и осталим арапским земљама и у Европи, Бразилу, Сједињеним државама, Чилеу. Значи пре настанка Изрела (1948) значи „Палестиац“ је био пореклом из РЕГИОНА Палестине, без обзира на етничку припадност и веру. Хамас је исто као и ОВК на ЕУ официјалној терор-листи ( и ово је моја жврљотина). Како Израел нема коначно успостављене границе, није ни Палестина ни „Израел“ јединствена  географска ознака. Земља Израела протеже се далеко изван граница (1967) - Израел заробио Западну обалу и појас Газе и делове Египта (Синај) и Сирије (Голанске висоравни). Израел је географска ознака за било који део Блиског истока или Палестине. Битка за име је сиболично борба за земљу. Палестина као име за земљу формално није постојало од 1948, када је створена нова држава Израел.  Али ипак постоји у имену палестинац, дакле, становник земље која је некада била Палестина. Али тако се земља није увек називала; то је грчки назив за земљу, јер  су ту били филистеји који долазе из грчког света, и ту се слегли малу хиљаду година пре. Значи пре се земља звала Јисраел, земља Израиљова, и то је назив од 1948. Дакле, земља је постојала и била дуго насељена пре него што се назвала Израел. Звала се земља Хананска према људима који су је насељавали, односно, хананци. Али палестинесци траже нешто у својој свести, а то је да Палестина добије своју државу под арапским именом Фаластин. Па кад се све коцкице лепо сложе, јасно је да земља има историју уназад пре од ове три религије, да Палестина није ништа „специјално“ земља, географски,  историјски и културно,  јер је мајушни део целог Блиског истока у односу на историју суседних земаља. Једноставно је природни наставак југа до северних суседа, Либану и Сирији. Само приобална равница која се простире између Галилеје и Самарије висоравни. А то значи повратак на 3.-4. миленијум пне- Египат на западу и Асирију / Вавилон на истоку. У рату и миру трговински пут је пролазио дуж приобалне равнице, преко планинског пролаза Мегидо, преко Језре’ел равнице, реке Јордан и даље на север кроз Сирију. И наравно, то је последица политичког и културног развоја у Палестини. Цела област је подељена у две велике силе у различите националне државе са фиксним границама. Били су то прво ’градови државе’ са локалним владарима, краљевима градова. Сви су они заједно били на овом трговачком путу, независни једни од других, али често у рату једни са другима, иста ситуација и у Палестини. Али како су векови пролазили снага се више концентрисала на истинске државности. Када се ово развија  у Палестини не може се рећи са сигурношћу, то је прича Старог завета, 1000 година пре Давида, који је освојио Јерусалим и прогласио се краљем земље коју је назвао  земља Израиљева и људе назвао народ Израела. И круна славе био је храм  његовог сина и наследника – Саломона – саградио Јерусалим  за  јединог израелског Бога, Јахве ( Господу). Врло је дискутабилно, нема сумње да постоји идеализација прошлости. А Стари завет је израелски народ од времена Абрахама и на челу са Абрахамом, који је добио Палестину, Обећану земљу, као испуњење Јахвиних обећања  Мојсију, значи атеисти би рекли из ведра неба.

Али ово Израелу даје власништво државе, и то верују правоверни зионисти и дан данас. Али израелски народ постоји највећи део времена и под политичком доминацијом и војном окупацијом околних великих сила –  од 6 века пре нове ере то је персијски краљ Кир. А онда су дошли Хелени (грчки утицај) са грчким краљем Александром Великом, победник против Персијанаца у последњој четвртини 4. века пне кроз оријентални Блиски исток све до Индије започиње нова ера – укључујући Палестину и јеврејски народ. По први пут у историји имамо утицај грчког света  у Оријенту а самим тим и Палестини. Не само политички, већ и културно и верски. Не  у смисли да је отписана јеврејска религија – напротив,  било је много од оних који су се јако држали традиције предака – али грчка филозофија и начин размишљања, па чак и грчки језик оставили су трага на јеврејски свет. Било је и оних који су безрезервно завршили у грчки културни свет као модернији, отворени и прогресивног начина живота. А ово је довело до фрагментације јудаизма и формирање садукеја и фарисеја. Видљиви докази хеленистичког утицаја су дорбо очуване рушевине палата, храмова, купатила, спортских и свих врста високог образовања. После Александрове смрти регион је подељен између водећих, а уследило је неколико векова ривалитета и размирица. Палестина је отишла под контролу владара Сирије, селеукидере, и ту се развио насилан покушај да се уништи јеврејски народ и јеврејска култура и религија. То је довело до оружаног устанка, предводио га је неки макабар, и успео је да одвоји Палестину од сиријске доминације. Али то је потрајало само сто година. Дошли су римљани, преузели контролу над александријским царством, и 53 пне Палестина је завршила у руке римске царске власти. Неки су прихватили услове ( покорна независност)  Рима под Херодесом и моћ Рима. Значи, културно то је значило никакву велику промену у условима живота, и није реч о самосталној римској кулутри; Рим је једноставно преузео хеленистички културни свет са све његовим монументалним грађевинама, а римски богови су били у суштини као и грчки, само под другим именима: Знамо да је Зевс постао Јупитер, Артемида Дајана, итд.  Порези су морали да се плаћају на време, садукеји и фаризеју су све више оклевали око римске моћи, а било је и других кругова, изолованих који су јудаизам сматрали за егзистенцију: Мојсијев закон.  Пронађени су силни писани налази у пећинама доле крај Мртвог мора који су чекали на  крај света ( смрт и коначну пресуду) и спасење изабраних верних. Па је било националистичких кругова против римске владавине и повремено долазило до локалних устанака. Али 65 ере Христове  је дошло до обрачуна да су римски војници морали неколико година да се боре и заврше са тоталним разарањем Јерусалима и уништењем јеврејског храма. Затим 139 ере Христове римски цар Хадријан дозволио је да се Јерусалим обнови под именом : Аелиа Цапитолина. Него, моја парабаба би сад овде рекла „ага сјаше, бег узјаше“.  За време византијског доба палестинеска историја је променила веру. Током векова имамо јудаизам у својим различитим облицима, који су били доминатни, да се так изразим, овлашћену религију. Сада то полако замењује хришћанство. То је оно што у хришћанском свету причамо о вековима ПРЕ и ПОСЛЕ Христа, тако да рођење Христово је година  0. Не у смислу да није било јеврејских становника и да су земљу населили други људи који су себе називали хришћанима. Јевреји су побегли или су расељени током јеврејских побуна против Рима. Многи су емигрирали добровољно и успоставили јеврејске колоније широм медитеранског света. Али главно становништво је остало исто. Ту се ’сада’ већина тога неколико векова придружује Исусовим следбеницима, јеврејски дисиденти. Исус јесте био Јеврејин, сви његови ученици су били Јевреји, и нема доказа да је Исус мислио о себи као верском оснивачу. У суштини, Палестина није била у развоју верског. Него се нова порука ширила Римским царством из јеврејске заједнице и све више и више до римског „паганизма“ да су из града у град настајале хришћанске заједнице, нарочито у Малој Азији и Грчкој. Па када су римљани почели да их осећају као претњу, и да је само њихов бог прави господин, то је довело до крвавих 2-300 година прогона. Али „крв мученика била је семе хришћанства“ тако је речено. Хришћанство се ширило и постало је јасно да је дошло да остане. Крајем 4. века призната је као јавна религија. У исто време Римско царство је почело да пуца по шавовима. Центар моћи се преселио даље на Исток, а почетком 4. века Константин Велики је основао Византијски град на Босфорском мореузу  под називом Цариград. Овде борави шеф  и хришћанска црква Истока, Грчка православна црква. А Палестина је као земља била Исусова домовина. У Витлејему је рођен у Јерусалиму, Римљани су Га разапели, и ту је устао из мртвих. Цео хришћански свет жели Исусовим стопама до капеле која је подигнута у знак сећања на Ово и Оно. Што је најважније до Светог Гроба ( такође црква Васкрснућа) у Јерусалим и Цркве Рођења у Вителејему.  Индустрија туризма је наравно развила и донела просперитет земљи, али Палестина је свакако центар хришћанства.  Тек сада (638 ере Христове) имамо ислам. У 7. веку слика се поново мења, овај пут су то ратоборна освајања арапских војски византијског Блиског истока, и невероватно су брзо успели да постану господари. 638 године Јерусалим се предао, и не прође сто година под влашћу је Персије на истоку преко Северне Африке и Атланског океана на западу, да, у неким вековима била је и Шпанија под арапском доминацијом. А освајачи су дошли са новом религијом, исламом, арапска реч која значи предају Божјој вољи. Оснивач по имену Мухамед, сматран као пророк божји, последњи у низу гласник Бога према човеку. Мухамед је признао пророштво у Старом Завету, али Исуса као профета. Он је био први, а после њега нико више. Брзо су подигли исламски храм у светом граду Јерусалим на место где је био јеврејски храм, данас трећи по реду најважнији исламски храм. То значи да византијско хришћанство може да нађе тачке повезаности у тој исламској религији. И узгред, муслимански арапи нису вршили прогон становништва. Становништво је могло да остане у својим градовима и селима и да полако заврши у нову религију, а резултат тога би био да Палестином и остатком византијског Блиског истока  доминира муслинаски халифа, Мухамедов наследник, прво са седиштем у Дамаску, а касније у Багдаду.  Широм земље мале и велике енклаве јеврејске и хришћанске мањине одржале су своју вековну традицију. И тако је остало све до Првог светског рата са радикалним променама, проузрукованих на Блиском истоку у двадесетом веку. Крсташки ратови су у целој овој причи интермецо, витезови који су разорили Блиски Исток. Верски рат између хришана и муслимана. Одавде моје мишљење...Земља Палестина је колевка хришћанства и сада је окупирана и скрнаве је ’муслимани’, а јевреји је бране. Али нека буде, Палестина је у сваком случају као фанатична верска манифестација са невиђеним насиљем и бруталности према јеврејима. Црква у Витлејему је крунисана црквом краљевства Јерусалима. Салах ед Дин је окуипио војску у арапским земљама и ставио тачку на моћ крста у Палестини, а преостали крсташи су више волели друге делове Медитерана.  Земља би могла да се врати својој муслиманској прошлости са очуваном јеврејском и хришћанском мањином. Али искрено сумњам у љубав између ислама и хришћанског Запада. Ово је суштински део основе за неслагање између две религије, које је и дан данас.  Мора много добре воље и образовања, да муслимани науче да поштују израелце – да, и на један други начин, обратно! Неколико година касније дошла је Османско-турска владавина, из унутрашњости Азије, туркици племена продрла су у северне делове Блиског истока, а одатле даље на запад преселили се преко Мале Азије остацима Византијског царства ( 1453 заузели Цариград, сада на турском језику Истанбул), отишли предалеко у Европу, све до Аустрије, одакле су нагурани назад (Срби). 1517 имали су доминацију над Палестином, а оданде наставили даље на запад преко северне Африке. Отоманско царство 400 година. На неки начин наставак Византије која је у своје време преузела Римско царство. Ни у једном случају није било истребљења једног народа и инвазија нових народа. У целини становници ове земље су кроз небројене генерације оних који су вековима живели у земљи, али кроз векове су  пребацивањем под више и мање тиранске режиме  променили веру, дошли у додир са новом религијом. Кроз ове освајачке миграције из Азије, Блиски исток је преузео муслиманску религију. Дакле они су браћа са онима над којима је  остваривана моћ. Ипак постоји разлика. Они су били Муслимани. Нису били Арапи. Они су били турци који су говорили турски и имали своју турску културу. 

[Тања1]

Израелци никада нису бранили Хришћане, нити штите Израел за Хришћане. Они гледају само своје интересе. Када би им се пружила прилика, поред муслимана, радо би се ратосиљали и Хришћана. Нису ни они толико невини, а то могу да потврде многи наши који су били у Јерусалиму за велике празнике и какво искуство у понижавању имају од јеврејских војника, полицајаца и дела народа. На телевизији су пар пута исмејавали Христа и Хришћанство, а њихови ортодоксни јевреји свашта причају против Хришћанства. Тако да није све тако бајно и са њихове стране. А када би и делић овде рекао против јудаизма, одмах би те прогласили антисемитом. Њима се може јер живе на реклами 2 св. рата и вечите жртве, а уз то су веома моћни у скоро сваком пољу, тако да закон јачег влада.

 

Када су 2006 године улетели у Либан, користили су фосфорне и касетне бомбе, али се то њима опростило пошто су јевреји.

Сада су направили хаос због погибије 3 младића, где су узгред срушили куће палестинских убица у којој је живело по 20 људи, а када су они запалили у знак одмазде дечака Палестинца (убицу/це наравно неће да јуре, јер су њихови и били су испровоцирани) и где су у ових пар дана побили много деце, онда то није страшно и њима се опрашта јер су јевреји, а и то је оправдана одмазда.

 

Ја их поштујем за неке ствари, али за неке и не баш.

 

Читала сам да су неки наши који су били у Јерусалим за велике празнике доживели понижавања од јеврејских војника и полицајаца, не знам, стварно,  различите ствари разним људима, тешко је рећи кратко, па то се може десити свуда у свету, не само у Израелу.  У Израелу постоји добровољна организација грађана који помажу полицији у свакодневном раду, обично су обучени да се баве ванредним ситуацијама док полиција не стигне, волонтери, опремљиени са М4 Карабине или лично оружје, затим Посебна јединица полиције и Посебна патрола – обе су антитерористичке, Израелска Гранична полиција – борбене јединице у полицији, они су обично на Западној обали и на границама Израела, врхунски професионалци, смешно би било рећи да би баш неко од ових јединица понижавао наше вернике, тек онако да би понижавао, не знам, не познајем разлог, а и било да је који, није лепо.

 

 Пре свега дозволи ми да кажем да је потребно  да се човек конвертује  у менталитет земље у коју путује и проба да дотакне онако врло јасно разлике и сличности, блискост  или растојање (респект).

Извини, али  и Јевреји и хришћани могу исмевати религије, туђе и своје, док су муслимани мало озбиљнији. Ако мислиш да се Израелци боје да поруше православне храмове сад и одмах, јер ето они то не смеју,  онда евидентно их не познајеш довољно.

.Па има их што се свађају између себе, сукоб како кажу са ултра-ортодоксним Јеврејима који Свето писмо тумаче на своју руку и секуларно национално- верско друштво  .Па тога има и у нашој земљи.

 

Између осталог,  на стотине полицајаца само у Јерусалиму мора да задржи мир за време верских празника,  јасно ти је да има пуно верника, па не стану у цркву, и из разних православних држава. Сукоби нису нови. Тензије су вековима,  деценијама, сурова реалност.  Данас сви полицајци бране Израел од малих група које штете јединству земље. Видимо то и код нас, где мањина покушава да наметне свој поглед на живот уопште. Замољавам те, а и не мислим да покушаваш  да од мене правиш хладног убицу, јер сам се изјаснила на првој страни да имам проблем када неко „први почне“ па после каже шта због 3 младића правиш хаос, ето запалила си једног дечака и то је крај. Не разумеш. Ја ту ништа не бројим. Поред свега, покажи ми где сам их то представила невинима или где сам се уплашила да кажем нешто против Јевреја. Говорила сам о најважнијој ствари коју носим са собом у коферу, а то су јеврејски корени хришћанства. Ја се не свађам са Скандинавцима где годинама живим па да видим разлог да на годишњем одмору неког преслишавам у његовој држави. Прочитао си на оној другој теми, писала сам о војној заштити до Витлејема. Неки су били расположни, један нас је гледао  онако баш упорно ми зурећи у очи, ја сам му ту дала надимак Скенер,  он се само осмехнуо, рекао да сам опасна и показао да скинем изразите бројанице. Па јесам опасна кад неко бечи у мене а може  да ме задави ко птичицу. Послушала сам и на томе се завршило.

 

@verum est in beer

Очигледно да имамо различита мишљена и искуства, то није разлог да се препиремо, шта мислиш о следећем...пустићу нову поруку, овако ми изгледа да сам се много распричала   (јесам се расписала)...

[Odahviing]

Reci mi koje pravo polazu Arapi na tu zemlju?

 

Jednostavno, ne postoji to što ti pričaš, ovi imaju pravo na zemlju ovi nemaju, jednostavno ko je jači (ne sam uračunati i saveznici u jednačinu) taj "ima pravo". 

To da li neko ima pravo ili ne potpuno je nebitno, bitno je ko je jači i ko može da se izbori za tu zemlju u trenuntoj situaciji, prosto i jednostavno.      

[Тања1]

Ја те ни у једном тренутку нисам поменуо, него сам само рекао моје виђење ситуације и јевреја.

Горе си мало погрешила, испада да си ти спалила Палестинског дечака.

Мислим да не би смели ни да помисле да сруше Хришћанске богомоље (и ако би то и те како желели да ураде), пошто би за њих био у неку руку крај.

Рекао ти је да скинеш бројаницу и ти си скинула? Па шта је то?

Шта би било када би овде полицајац рекао јеврејину да скине давидову звезду? Била би кукњава на сва уста.

Ово што си поставила о Америци и њиховом одуговлачењу је само стрип и ништа више, јер да није Американаца и њихове помоћи јеврејима, доста тога не би могли да ураде, а и Амери су их не мали број пута спасили. Америка глуми неке миротворце, а иза сцене се договара са јеврејима шта ће да раде.

И да, ја се ни са ким нисам расправљао, па ни са тобом. Рекох ти да те нисам ни поменуо све до сада.

 

Не разумеш. Бројаницу је тражио да скинем због мене саме (место и време). Две године касније наше познанство  ( једног мог мушког рођака и тог војника)  еволуирало је у пријатељство, па тако и моје. Ниси мене помињао али то где сада кажеш да сам мало погрешила запазила сам, може се рећи скоро па као јеврејка или полицајац (Скенер) Не испада да сам га спалила ја, питам шта ти урадиш када неко "почне први"? Убије ти брата? Ја тада имам велики проблем. Чисто сумњам да бих бројала мртве.

[Тања1]

Па сигурно му не би побио 15 пута више жена и деце за 3 дана.

Добијали су они по носу, није да нису, али зато сваки пут када би добију мало више по носу, свет је заустављао сукоб, да би се јевреји опоравили. Зашто су се повукли из Либана 2006? Извршили геноцид, мало добили по носу од хезболаха и када су видели да ипак нису тако чврсти већ надмени, било је ипак се повлачимо, али нека свет каже да је примирје. И ако наравно нису кукавице, што су доказали много пута кроз ову кратку историју постојања државе Израел.

Проблем слободно можеш да поделиш са нама, ако те тишти.

 

Извини што не издвојим директно оно што мислим  цитирати, изгледа ми све повезно. Па тишти ме то што ја не умем да бројим 15 пута више и за 3 дана. Ја то не видим. Не видим бројеве у људе. Не видим да су Израелци побили 15 пута више, једино што видим је да нису "први почели".

 

Мислим да сам до сада испала са форума 30 пута, досадило ми је да се пријављујем 30 пута и стресујем да ли ћу стићи да исправим. Није баш 30 пута, али што је много, много је.

[Тања1]

Не знам шта да ти кажем.

Невини људи су невини људи, да ли били муслимани, јевреји, Хришћани, атеисти, Израелци, Палестинци...

А и ако ћемо искрено, кроз историју су муслимани доста пута спасили јевреје, али сада дошло друго време, па би део једних и других да се истребе.

Када израелци нису први почели? Сада, када их сетлерсима и репресијом потискују и малтретирају свакодневно или 1948 године?

 

Ценим твоје мишљење, међутим ја сам хтела да се задржимо на овом случају сада где "нису први почели". Враћањем на 1948 ускраћена сам за одговор који би ми можда помогао да боље разумем...

[NemanjaVa]

Како тачно одређујеш ко има  ко нема право на неку земљу?

То ме живо занима. Одредиш одређени период историје од ког кренеш и онда ко је био на тој земљи у том периоду историје он има право н ту земљу?

 

И рече Господ Авраму: иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати.

И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.

Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.

[NemanjaVa]

Израелци никада нису бранили Хришћане, нити штите Израел за Хришћане. Они гледају само своје интересе. Када би им се пружила прилика, поред муслимана, радо би се ратосиљали и Хришћана. Нису ни они толико невини, а то могу да потврде многи наши који су били у Јерусалиму за велике празнике и какво искуство у понижавању имају од јеврејских војника, полицајаца и дела народа. На телевизији су пар пута исмејавали Христа и Хришћанство, а њихови ортодоксни јевреји свашта причају против Хришћанства. Тако да није све тако бајно и са њихове стране. А када би и делић овде рекао против јудаизма, одмах би те прогласили антисемитом. Њима се може јер живе на реклами 2 св. рата и вечите жртве, а уз то су веома моћни у скоро сваком пољу, тако да закон јачег влада.

 

Када су 2006 године улетели у Либан, користили су фосфорне и касетне бомбе, али се то њима опростило пошто су јевреји.

Сада су направили хаос због погибије 3 младића, где су узгред срушили куће палестинских убица у којој је живело по 20 људи, а када су они запалили у знак одмазде дечака Палестинца (убицу/це наравно неће да јуре, јер су њихови и били су испровоцирани) и где су у ових пар дана побили много деце, онда то није страшно и њима се опрашта јер су јевреји, а и то је оправдана одмазда.

 

Ја их поштујем за неке ствари, али за неке и не баш.

 

Palestinska (čitaj: islamistička) propaganda koju smo mi iskusili 90-ih u BiH na svojoj koži. Ja svom srcem poržavam borbu Izraela protiv islamskih terorista, tako se brani  dedovina....

[NemanjaVa]

Занимљиво је то да се народ (Јевреји), који је несумњиво највише страдао у 2. Светском рату, претворио у џелата, који блиски Исток полако али сиурно чисти од не-Јевреја. СРАМОТА!

 

Oni brane svoju zemlju, i mi da smo pametni očistili bi smo Helm od radikalnih islamista. Ja nemam problem sa umerenim, hanafijskim islamon nego sa vahabijskim zlom stvorenim u anglosaksonskoj kujni.....