Вести о упокојењу...

[Guest]

[Ведран]

Бог да го прости!

да си спомне за нас...

[Guest]

[Gandalf Sivi]

Vječan spomen!

[Дејан]

Carstvo u nebesko

[мирођија]

Почивај у миру добри оче Јоване.

Бог да ти душу прости и усели у рај.

[Guest]

Најстарији монах у Хиландару

Туђинче међу својима

Монах Јован (Вито Радојичић), који је ушао у 99. годину живота, после тринаест посета Хиландару, одлучио да остане у манастиру

Монах Јован у башти

Хришћанин истинску отаџбину налази у вечном, тамо где "мољац не једе и рђа не квари". Али, пре загрљаја са Оцем Небеским човек корача путевима којима, често, сам не зна правац. Монах Јован (Вита Радојичић), хиландарац, определио се после дугога странствовања, од краја Другог светског рата у Енглеској до 80-тих 20. века, и после тринаесте посете Хиландару – ту и остане. То је дом који је одабрао, то је покајна стаза, стаза потпуне преданости. Наставља рад баштована, рад који радости, јер, земља даје обилне плодове. И човек је човек у давању. "Ово је мој дом", рећи ће смејући се, радујући се новопридошлим посетиоцима. Свако јутро његов глас одјекује низ леје, дозива, даје упуте, његове руке пре сунца милују земљу дуж манастира. Брижљиво загледа сваки струк парадајза, сваку лиску купуса. На коленима стиже с краја на крај леје лука, расчешљава засађено, залива, окопава. Све је то свикао тамо у Енглеској.

Дани у изгнанству

Рођен је у Умчарима код Гроцке, 1908. године. После трговачке школе и кратког трговачког искуства, отвара своју трговину у Смедереву, где га је задесио нови светски рат. Први је памтио као дечак, памтио је то време погибија, плача, бежања, пљачке свега и свакога и звона са цркве, скривања мушке деце од три године па надаље пред тутњавом топова, и смртне претње од освајача и суседа, кулука и окупације када су жене биле и милостиве мајке и сестре, сажаљиве према своме и туђину у невољи, и биле мужеви у пољу и у кући домаћице. У другоме рату задесила га је тешка судбина, његови идеали су се истопили, морао је у изгнанство, у Италију, у Немачку, у Енглеску. Али, Виту одржава снага вере, снага моралне чистоте, радни елан, искрено одабран правац божанском стазом.

У Хиландару је омиљен и међу монасима и међу посетиоцима. Љубопитљиво загледа у непозната лица, радо разговара, конацима одјекују дубоко у ноћи разговори које он води о књигама, о песмама, о судбинама појединаца и народа, након разговора писаћа машина наставља својим ритмом. Како је неуморан у врту, тако је истрајан и над књигом. Свој дар исказује бележећи одабране тренутке из свога живота, тренутке који су одредили његову судбину, али, и који су везани за судбину српског народа у целини. Не посрће појединац сам деценијама, посрће цео народ. Окончање рата није гаранција осмеху слободе и среће. Многи људи и данас странствују, многи странствују у својој земљи.

"Туђинче", како мајка назва свога сина Виту приликом изненадне његове посете кући, и данас је веран том имену, он упркос позивима да се врати у Србију, остаје надомак Србије, веран путу једине истине, путу Исуса Христа. Ненадмашна осећања лепоте буди у њему храм посвећен Ваведењу Пресвете Богородице у Хиландару у који гледа с прозора келије док листа сећања, док тражи упоришта речима наде. Пожар је угасио тај прозор, однео је келију пламен с трећег на четврти март 2004. године. Монах Јован налази ослонац пред иконама, пред свећама где је сабориште свих, упокојених и живих. Молитвама и песмама призива анђеоски лик Нане, мајке, моли за сејача, за путника, за гладне, болне, за пале на фронту, у ропству, моли за мајску кишу, за здравље и мир међу људима. Што ратови, што болести, наш је народ испресецан надвоје, натроје, а данас, још се не сабирамо, још се расипамо вражјом руком по свету.

Стога остаје веран своме туђиновању, одмахује често руком као да одбацује неку пошаст од себе која је прионула па се изнова враћа њему.

Зло из нас често проговара: Крив си ти што је мени коров у њиви, што немам дара и што ме чемер дави, што ме жена вара, што се црква дели, што се мој брат у свет сели...

Монах Јован књигом "Туђинче" у четири тома (књ.1-1995, књ.2-1997, књ.3-1997, књ.4-2006), настоји да сачува сјај људске лепоте и чистоте коју је доживео међу својима као дете и као војник. Први том књиге "Туђинче" има романескни карактер казивања, други том је састављен од низа кратких прича: Црквена звона, Пуцањ у Скупштини 1928. год., Одсечени брк, Залеђени Дунав, Адањино магаре... Трећи том осветљава ток живота стрампутицама кроз логор у Еболију, у Немачкој до самоорганизовања емиграције у Енглеској. Без устручавања говори о личним заносима, о неразумевањима међу људима, о беспрекорној лепоти осећања Бога и слављењу Бога неуморним радом. Четврти том књиге "Туђинче" спаја прошлост и обезнађену будућност, распад Југославије од 1941. до данас. Ово је галерија ликова, из прошлости и савременика који су ту да открију укрштај, заједничку судбину народа и државе кроз појединца.

Столетни баштован

Кад гледамо како одмиче ка башти са штапом, не знамо да ли монах Јован води штап или штап води њега, али, кад чујемо како понесено рецитује сатима стихове славних песника, како му очи искре над римама, онда заиста поверујемо да је рад, духовни и телесни, прва молитва која човека држи човеком окренутом боголепној раскоши постојања. Своју књигу "Хиландарски стихови" (2002) посветио је најлепшим, дирљивим тренуцима у Хиландару и пријатељима хиландарцима.

Поред баште у Хиландару, оформио је уз хиландарски конак у Кареји башту, у седишту монашке републике. Земља даје обиље поврћа, а мало је људи, нема ко да савлада толику количину поврћа, вајка се 99-годишњи монах Јован, зато је спаковао књиге и ситнице, сели се. Ових дана започиње припрема на расчишћавању простора за нову башту, на метоху Хиландара званом Каково, надомак Свете Горе. Ту је више људи, већа је и потреба за поврћем, ту се реже кестеновина и храстовина, ту се граде врата, столице, столови. Ту монах Јован налази сврху свом прегнћу испочетка.

Нова башта са столетним баштованом, са блаженим мирисом земље у пролеће 2007. Нека је на радост нова бразда!

Ратко МАРКОВИЋ РИЂАНИН

објављено: 03.03.2007

http://www.politika.... ... 05.lt.html

[Guest]

...Пре три године, у цркви му је пришао један млад човек и рекао да му жели да доживи 100 година.

Отац Јован му одговори:

"Не желиш ми добро, брате. Ја већ имам 99 година. "

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/topic/3121-%D0%BB%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%BF-%D1%83-%D1%85%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%83/

[Милан Меденица :)]

Господ да га усели код Себе

[Guest]

ОТАЦ ЈОВАН ХИЛАНДАРАЦ НАПУНИО 100 ГОДИНА

Хиландар, 10.05.2007.

Данас је схимонах отац Јован Хиландарац (Радојичић) прославио свој 100-ти рођендан. Крајем другог светског рата је емигрирао у Енглеску. Годинама је као искрени светосавац и патриота посећивао и помагао Српску Царску Лавру манастир Хиландар. По смрти своје супруге дошао је у манастир Хиландар где се и замонашио. Од тада па до данас обавља дужност хиландарског баштована.

Добар је познавалац српског песништва, а и сам је песник. Написао је неколико књига. Иако је велики патриота, Србију није ни једанпут посетио после другог светског рата. Говорио је: "Сада више не желим да посетим Србију, Србија сада није онаква какву је ја знам и какву је ја носим у свом срцу, много бих се ожалостио".

У Васкршњем посту ове године је примио завет Велике монашке схиме. Отац Јован је необичног ведрог духа и веома оштроуман. Његов дан је испуњен Богоразмишљањем и молитвом и монашким послушањем баштована. Стогодишњак отац Јован се у хиландарској тишини смиреним монашким подвизима припрема за радосни сусрет са жеником душа наших Христом Господом, припрема се за улазак у "радост Господара свога".

Манастир Хиландар

[Guest]

http://www.sagapo.rs/stranica/33/Sveta-Gora-i-otac-Jovan-Radoj%C4%8Di%C4%87

[Guest]

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/58454/Monah-stogodisnjak-sa-laptopom

[Guest]

О схи-монаху Јовану Хиландарацу, који је 10. маја напунио 100 година овоземаљског живота, говори јеромонах Никодим (Богосављевић), а ђакон Јован Пламенац свједочи како је овај хиландарски баштован, који и сада зна добар дио Горског вијенца напамет, на ориганалан начин, предсказао пад Слободана Милошевића и његовог режима.

http://www.svetigora.com/node/2039

[Guest]

http://www.svetigora.com/audio/download/2039/O.Jovan_%20Hilandarc_11.05.07.mp3

Послушајте , веома је занимљиво и интересантно!