Руско-српски односи (духовни и световни)

[Guest Оливера]

Аvion pun agenata dolazi dan pre Medvedeva

10.10.2009.

Dan uoči dolaska ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, u Beograd će sleteti avion pun ruskih agenata, koji će 20. oktobra biti raspoređeni po svim bezbednosno rizičnim delovima grada. U planu je da Medvedev tokom svog boravka iz automobila pozdravi građane na ulicama, kao prilikom posete Mihaila Gorbačova, ali će konačna odluka o tome zavisiti od bezbednosnih procena neposredno pred njegov dolazak u Srbiju.

Poseta predsednika Dmitrija Medvedeva i njegove delegacije, u kojoj će se nalaziti i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, biće propraćena najvišim merama bezbednosti. U planu je da se, osim ruskih agenata, za ovaj događaj angažuju policajci iz svih krajeva Srbije. Pojačane mere bezbednosti biće kao i prilikom dolaska američkog potpredsednika Džozefa Bajdena.

- Ne očekujemo da bi dolazak Medvedeva mogao da izazove negativne reakcije pojedinih krugova. Velike su šanse da Medvedev pozdravi iz automobila Beograđane na ulicama. Prethodno moraju da se naprave precizne bezbednosne procene i na osnovu toga će biti odlučeno - kaže izvor „Blica“.

Finalni dogovor o programu posete i protokola još nije postignut između srpske i ruske strane i najverovatnije će biti završen sredinom sledeće nedelje. Za sada je još otvoreno pitanje ko će iz državnog vrha, osim predsednika Srbije Borisa Tadića i šefa diplomatije Vuka Jeremića, biti na sastanku sa Medvedevom i Lavrovom. Tadić i Medvedev će sami razgovarati sat vremena, a u toku dana prvi čovek Srbije organizovaće i ručak za ruskog predsednika.

Postoji mogućnost da ruski predsednik u Beograd doputuje sa suprugom Svetlanom, koja je ove godine proglašena za najuspešniju poslovnu ženu u Rusiji. Ukoliko to bude slučaj, kažu za „Blic“ izvori iz organizacije posete, biće pripremljen poseban program za Svetlanu Medvedev. Tada bi, kako je to uobičajeno u protokolu ovako visokih državnih poseta, u program bila uključena i supruga predsednika Srbije Tatjana Tadić. U ruskoj ambasadi nezvanično saznajemo da je malo verovatno da će biti susreta mimo onih predviđenih državnim protokolom zbog zbijenog programa posete. Kako „Blic“ saznaje iz diplomatskih krugova, predsednika Rusije pratiće više od 50 novinarskih ekipa koje su se do sada akreditovale za ovaj događaj. Ruski predsednik najverovatnije će održati dva govora u Beogradu. Prvi u Skupštini Srbije, gde će se obratiti poslanicima, i drugi u „Sava centru“, na svečanoj akademiji koja se priprema povodom godišnjice oslobođenja Beograda. Od prvog govora očekuje se politička poruka javnosti, dok bi drugi, kako najavljuju izvori iz diplomatskih krugova, verovatno bio svečarske prirode. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović kaže da još nema zvaničnu potvrdu da će Medvedev biti gost srpskog parlamenta.

- Mi se pripremamo za segment posete koji nam je poznat, a ukoliko se dogodi nešto novo, brzo ćemo se i uspešno organizovati - kaže Đukić-Dejanović za „Blic“ i objašnjava da je tekst budućeg sporazuma o saradnji dva parlamenta pripremljen na ruskom i srpskom jeziku i da će ga sledeće nedelje usvojiti skupštinski Odbor za međunarodnu saradnju.

U planu je da završni deo posete bude obeležen u „Sava centru“, gde će biti održana svečana akademija povodom Dana oslobađanja Beograda. Tu će predsednici Medvedev i Tadić održati govore, biće odsvirane himne dve države, a sprema se specijalni filmsko-scenski program na temu antifašizma.

- Sve će biti u znaku antifašizma. Nekoliko dana pred sam događaj po Beogradu će biti postavljeni bilbordi na temu antifašističke borbe, a biće snimljeni i video spotovi koji će biti koncipirani po sličnom principu. Antifašizam je planetarni problem, pa ćemo se 20. oktobra više baviti njime, a manje oslobađanjem Beograda - rekao je za „Blic“ jedan od organizatora svečane akademije u „Sava centru“.

Očekuje se da će ruski predsednik zajedno sa Borisom Tadićem položiti venac na spomen-obeležje Oslobodilaca Beograda 1944, na kome gradske vlasti poslednjih dana izvode opsežne radove. Takođe, u planu je da 20. oktobra bude otvoren i spomenik Puškinu.

- Zahvaljujem se vlastima što poklanjaju brigu sovjetskim, srpskim i jugoslovenskim oslobodiocima. Nadležni organi, ali i Beograđani, više pažnje bi trebalo da obrate na svoje komšije veterane iz Drugog svetskog rata. Otkrivanje spomenika Puškinu predstavlja veliki događaj u bratimljenju srpskog i ruskog naroda i drago mi je što će on naći svoje mesto upravo pored Vuka Karadžića i Ćirila i Metodija - rekao je juče ruski ambasador Aleksandar Konuzin.

Tokom posete Medvedeva između ruske i srpske delegacije biće potpisano i šest međudržavnih sporazuma - o kulturnoj, tehničkoj, obrazovnoj saradnji koja podrazumeva priznavanje diploma srpskih i ruskih univerziteta, o vazdušnom saobraćaju, kao i o bezbednosnoj saradnji srpske i ruske policije. Očekuje se da će tada vlasti u Beogradu dobiti potvrdu o kreditu od milijardu dolara koji će Rusija odobriti Srbiji za ulaganje u infrastrukturu.

Trubači za doček

U redovima srpskih trubača proglašena je mobilizacija. U jednom selu kod Arilja okupilo se jedanaest orkestara sa ukupno sto trubača koji bi trebalo da 20. oktobra sviraju ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu. Sviraće se „Kaljinka“, „Kazačok“, „Svilen konac“, „Za Beograd“, pesme „Kada padne prvi sneg“ i „Da zna zora koju dragu ljubim ja“, kola „Rumenka“ i „Gocino kolo“. Trubački program biće završen izvođenjem specijalne tačke, za ovu priliku nazvane „Čoček sto truba“. Nezvanično se saznaje da je za pripreme i dnevnice trubačima država spremila oko 130.000 evra.

V. Lojanica

Šta čini svitu predsednika Rusije

Najmlađi predsednik

Imenovanjem u 42. godini, Dmitrij Medvedev je najmlađi predsednik Rusije u istoriji te zemlje. Politički komentatori kažu da ga nikad nisu čuli da viče ili gubi strpljenje. Navode: „Ima blag glas“.

Ruski predsednik kao mladić nije odstupao od svojih stavova čak i kada su bili suprotni od vrednosne procene ondašnje vlasti Sovjetskog Saveza.Tako se krstio u 23. godini u vreme kada Ruska crkva nije bila u milosti režima. Omiljene grupe čije je albume skupljao su „Led Zeppelin“ i „Deep Purple“, a koje su bile na crnoj listi ondašnje vlasti. „Deep Purple“ su mu čak svirali na oproštajnoj žurci u „Gaspromu“, gde je bio prvi čovek pre izbora za prvu poziciju u državi. Kao student, osim stipendije izdržavao se radom na građevini i pranjem ulica. Ruski predsednik igra šah i praktikuje jogu. U opisu njegovih dnevnih aktivnosti je i plivanje - po kilometar i po i to dva puta dnevno. Dmitrij Medvedev je rođen 14. septembra 1965. u Sankt Peterburgu, tadašnjem Lenjingradu. Oba roditelja su mu bila univerzitetski profesori. Oni su ga usmeravali ka nauci, ali Medvedev je izabrao pravo koje je i diplomirao sa suprugom Svetlanom 1982. Ima sina.

Leteći kraljevski apartman

- Predsednički avion je model „iljušin II-96-300 PU“ kompanije „Rusija“

- Avion je dugačak 55 metara, težak 230 tona, a ima domet do 12.000 kilometara

- Smatra se najskupljim ruskim avionom, čija se vrednost procenjuje na 300 miliona dolara

- Jedan dan leta na međunarodnoj turi košta 1,2 miliona dolara

- Ima najsavremeniji sistem specijalnih veza, telekomunikacija i navigacija

- Letelica ima dve spavaće sobe, kupatilo, salu za sastanke, sobu za odmor i kabinet za reanimaciju

- Radni kabinet ima površinu od devet kvadrata

- Ima veliku sobu za odmor i tri bara

- Luksuzne garniture za sedenje, kao i masivni sto za sastanke i to sa pozlaćenim nogarima

- Pozlaćene su i slavine, rukohvati, kvake i lavaboi, čak i tuš kabina

Bunker na četiri točka

- Medvedev bi po Beogradu trebalo da se kreće u automobilu čuvene ruske marke „zil-41052“

- Reč je o oklopnim kolima, sa neprobojnim staklima i visokim stepenom zaštite, ručno izrađen za ruski državni vrh

- Kreće se brzinom do 195 kilometara na čas

- Ima sedam sedišta, a težak je oko 5.500 kilograma

Ž. J.

"Блиц"

[Guest Оливера]

ПОСЕТА МЕДВЕДЕВА: ШТА ЈЕ ОСТАЛО ВАН ОБЈЕКТИВА

Кажу да је боље једном видети него сто пута чути. Сведоци сусрета два председника – Дмитрија Медведева и Бориса Тадића – тврде да је то био сусрет пријатеља, и ми који смо могли да га пратимо само на телевизији, радо им верујемо.

Уосталом, нисмо се ми једини затекли удаљени од епицентра дешавања – наша је судбина задесила и добру половину српског министарског кабинета. Или, што рече на блогу један од његових сталних коментатора – „не разумем каква је то држава у којој стратегијске економске уговоре подписује министар полиције, а уговоре о културној сарадњи министар иностраних послова“. На ово питање у Кремљу имају достојан одговор – за већину уговора са Србијом код нас одговара министар за ванредне ситуације. Богами, ту има о чему да се размисли.

А ако ћемо озбиљно, изостанак министра за економски развој Млађана Динкића и његовог „партајгеносе“ министра културе Небојше Брадића са јучерашњег дочека и подписивања докумената просто скандалозно је парао око. Као прво, наступајући у Скупштини Медведев је истакао да „основа наших билатералних односа треба и мора да постане економска сарадња“, чиме је дефинисао главни циљ своје посете. А ресорно министраство, Динкићево, заступала је у одлучујућем тренутку државна секретарка Весна Арсић. И као друго, идуће године у Србији треба да буду одржани Дани духовне културе Русије, што је такође било договорено током овог сусрета. Не знам како господин Брадић стоји са духовношћу, али са културом, као шеф истоименог министарства, морао би имати бар неке везе.

Чиме су се тако значајним бавили министри из Г17+ док су други у њихово име подписивали споразуме од изузетног државног значаја? Ако је веровати појединим српским таблоидима, господин Динкић је закључио да је конференција финансијског магазина „Јуромани“ у Дубровнику значајнији догађај од наведеног. Не знам зашто, али имам осећај да ће се у тренутку расподеле средстава из руског кредита министар економије затећи негде још даље.

Уосталом, Млађан Динкић, познат по својим антируским расположењима, није једини ко се у тренутку тријумфалне Медведевљеве посете Београду осећао нелагодно. Било је занимљиво прочитати мишљење поводом овог догађаја главног српског либерала Чедомира Јовановића. Дакле, „ускоро ћемо, као кандидати за чланство у ЕУ, морати да развијамо билатералне односе на једном новом нивоу, на релацији ЕУ-Русија, јер ће наша нова држава, макар у спољнополитичком смислу, бити Европска унија“. Другим речима, немојте се господо претерано радовати, још ћемо ми кад се дочепамо Европске уније да видимо шта сте ви то тамо подписали. Збуњује само чињеница да у свом покушају да обезвреди све што се догодило током ове посете Јовановић није ни приметио да нуди Србији вазални односу према Бриселу.

Али политичари су у свом утицају на масе ипак ограничени на сопствено бирачко тело, док четврта власт – медији — заиста може да створи проблеме. Шта ли су помислили грађани прочитавши наслов – „Руска база на југу Србије“? На срећу, испоставило се да је реч о изградњи у Нишу заједничког центра за ванредно реаговање и формирању одреда за деминирање. Али, ако у наведеном случају из пред инфрактног стања може да вас изведе већ друга реченица текста, има и других, далеко перфиднијих чланака. Нећу да правим колегама рекламу, али се питам, шта је требало написати под насловом „Русија нуди Србији да уђе у нови систем безбедности“ да већ први коментар уз текст буде следећи — „Ево их… почели су… већ нам "нуде" нови систем безбедности. А ови русофили на власти једва дочекали. Рује неће морати ни да нас као Чехословаке окупирају, ми ћемо сами“.

И на крају, један занимљив детаљ са церемоније дочека руског председника који је изазвао незадовољство појединих будних грађана. „Све је лепо и красно, Председник Русије је ту, наши су изабрали лепо место за дочек страних лидера, али да ли је стварно толико тешко или скупо дотерати фонтану иза, и поплочати лепо плато?“ Мислим да спрски званичници могу будним грађанима да одговоре да чак ни ради тако виског госта неће да се баве „лакировком“. Тим пре што су и без фонтане доста тога морали да гурну под тепих. Понеке министре, рецимо.

21.10.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Јеленa Гусковa: односи са Србијом подижу се на нови ниво поверења

20. октобра, на редовну годишњицу ослобођења Београда, наш стални аутор, историчар-балканиста Јелена Гускова узела је учешћа на научној конференцији у српском главном граду посвећеној догађајима од пре 65 година. Замолили смо експерта да изнесе своје утиске од научног форума.

- Веома ми је пријатно то што је о овом датуму почело поново говорити јер се последњих година овај празник није обележавао у Београду. И таква пажња научника разних генерација говори да овај датум неће бити заборављен – појављују се нови документи, обелодањују се архивски материјали. Веома ми се свидело то што су на конференцији оглашени за мене нови подаци – млади историчари су нашли документе који сведоче као је, на пример, изгледао Београд 20. октобра 44., као су становници престонице дочекивали уморне борце Црвене армије, као су изгледали совјетски војници, па се чак и чиме хранили – све до броја калорија које су добијали. Веза између историчара постоји и не треба да се прекида. Право да кажем, Србији је последњих година предлагано да заборави историју, да је преиспита, да се не сећа совјетско-српске сарадње, док су на јучерашњој конференцији стручњаци са чињеницама у рукама доказали да без СССР-а ослобођење Балкана не би било могуће.

Тема 2. светског рата и заједничке борбе совјетских и српских трупа против фашистичких окупатора покренута је и у наступу Дмитрија Медведева који је посетио Београд 20. октобра. Како ви оцењујете резултате ове посете руског лидера? – питали смо гђу Гускову.

- Они ми се чине врло значајним. Не бих, чак, посебно истакла неку област сарадње јер је сваки потписан споразум крајње важан. Па ипак, подсећам да је у наступу Медведева било речи и о изградњи новог система европске безбедности. Први пут је ова тема тако отфо4рено оглашена управо у Србији, па је овој држави предложено да се ангажује за њу и да размисли о новим европским структурама у оквиру којих би свака земља могла осетити своју безбедност и подршку других држава. Сматрам да је за Србију неопходно да постане део таквог система јер од 1991. године налази међу земљама-изопштеницама, па добро знамо какву се негативну улогу одиграле међународне организације у погледу Србије: она се још увек не може ослободити наметнутог јој осећања кривице за све догађаје на Балкану 90-их година. Земље је више година осећала да су њена историја и њена будућност нису заштићене. Стање ствари код којег само НАТО контролише читав систем европске безбедности чини ми се врло опасним. Русија предлаже излаз из ове ситуације. Колико сам разумела, Тадић је на Медведевљеву иницијативу одговорио доста акуратно, иако би Србија могла, с обзиром на њену водећу улогу на Балкану, да активније реагује на овај предлог.

Односи са Србијом подижу се на нови ниво поверења – сматра Јелена Гускова.

- Мислим да сада руководство Србије треба да буде свесно да је Русија њихов пријатељ и уколико је Београд сумњао у то у извесној етапи, после посете Медведева ситуација се из темеља мења. Друга је сдтвар то што ће уследити реаговања других земаља које нису задовољне јачањем руско-српске сарадње и које ће предузети противмере. Сматрам да ћемо ове мере видети већ у најскорије време. <aud

21.10.2009.

Глас Русије

[Guest Оливера]

Московљани о посети Медведева Београду

20. октобра Београд, који обележава 65. годишњицу ослобођења од фашистичких окупатора, дочекује председника Русије Дмитрија Медведева. Шта о томе мисле московљани: колико је ова осета руског председника српском главном граду благовремена и може ли она рално помоћи Србији у даљем њеном развоју? Ево шта на пример говори књижни антиквар Андреј Жданов.

- Колико знам према Југославији смо увек имали посебан однос, говори Андреј Жданов. Још пре револуције царска влада видела је у овој земљи партнера блиског по духу. Знате, они који нису упознати са геополитиком могу да се запитају: Београд? А који је то град? Главни град Србије? А која је то земља? Значи, то је бивша Југославија. Али ја мислим да многи знају да нам је то блиска земља по духу, по менталитету. Имамо у нечему сличне судбине: У обе наше земље постоја је свој диктатор: код нас Стаљин, код њих Тито. На крају се ствар завршила грандиозном свађом због које је било лоше само нашим народима. Ми смо слични и по томе што су се две наше државе, СССР у Југославија, распале на саставне делове. Ми се сећамо оних страшних потреса које је балканска земља преживела последњих година. Залагали смо се, за разлику од Запада против бомбардовања Југославије. Наравно, мала земља је после таквих потреса добила велике проблеме. Њима до данас крвари незарасла рана. Земља преживљава потпуни економски распад. Зато посета Медведева може да пружи овде одређену помоћ. У сваком случају, чини ми се да је посета нашег председника Београду врло благовремена.

А ево шта мисли радник социјалне сфере Светлана Антонова.

- Само да тамо не буде више рата, говори Светлана Антонова. Штета што је тада на власти у Русији био Борис Јељцин. Иначи, можда се Југославија не би ни распала. И тим пре тамо не би било оног сташног НАТО бомбардовања. Не знам баш добро шта се дешава на Балкану у економском погледу. У сваком случају, чула сам да је нека велика компанија купила српску. Мени се чини да је сада Србији, притиснутој са свих страна, потребна помоћ и заштита од стране Русије.

У нашој експрес-анкети учествовала јеи домаћица Јелена. По њеним речима, свака страна посета Дмитрија Медведева доносила је добре резултате.

- Мислим да ће и овде све бити позитивно, о свему ћемо се договорити. Што се тиче Косова, не мислим да ће непосредни преговори Медведева са председником Србије променити ситуацију наобље, мада Русија и даље непоколебљиво брани целовитост Србије. Ради тога је потребно путовати и у друге земље и решавати питање на заседањима осморке, двадесеторице. То што наш председник путује у Београд на 65. годишњицу ослобођења града од фашистичких окупатора, сматрам једноставно дивним и врло исправним. Треба да подржавамо једни друге, посебно сада, када европљани покушавају да препишу историју.

То је била експрес-анкета на улицама Москве поводом предстојеће посете председника РФ Дмитрија Медведева Београду.

16.10.2009

[Guest Оливера]

Москва и Београд: везе не само економске, већ и емоционалне

Дмитриј Медведев у уторак први пут иде у Београд у својству шефа државе. Председник Русије ће иступити у српском парламенту, такође први пут. Ни један страни лидер у Народној скупштини још није иступао. Шта још, осим ових разликовних црта, карактерише актуалну посету?

Дмитриј Медведев је назвао своју посету Београду врло важном. У интервјуу за српске медије руски предсседник је признао да рачуна на даљи развој сарадње и јачање братских веза два народа. За билатералне односе посета Медведева заиста треба да постане знаменити догађај, сматра историчар слависта Георгиј Енгелгардт.

- Последњи пут руски председник био је у Београду 2001. године. Тада је то била друга земља, Савезна Република Југославија, она је имала друге проблеме, другачија је била и Русија. Долазак Медведева у Београд важан је за Србију још и зато што је ове године ту земљу посетио потпредседник САД, а српско руководство је са своје стране боравило у Пекингу. У тим условима, наравно, важно је градити балансиране односе и са Москвом.

Циљ последње балканске турнеје потпредседника САД Џоа Бајдена, наравно, било је јачање позиција Вашингтона у земљама региона. Ипак говорити о томе да је актуална посета руског председника неки узвратни корак у борби за утицај на Балкану није исправно, убеђен је експерт.

- Долазак Дмитрија Медведева није импулсивни корак. Он је заснован на дугогодишњем систему руско-српских односа, између осталог на њиховој економској бази. И посета руског лидера сасвим је логична, посебно на фону прогреса, достигнутог у сарадњи са земљама Југоистичне Европе: Грчком, Бугарском. Мени се чини да је реч о планском развоју односа, а не о борби за политички утицај са САД.

Српски публициста Никола Танасић у интервјуу нашем дописнику истиче да економско партнерство стиче посебан значај у епохи светске финансијске кризе. Медведев својом посетом даје посебан статус Београду – економске везе са Москвом осигуравају посебан положај Србије у поређењу са другим државама региона. Без обзира на кризу, руске корпорације инвестирају у перспективне, здраве пројекте уз учешће локалне индустрије. А Србији су, са своје стране, врло потребне финансије које оан више не може да добија из уобичајених центара на Западу, подвлачи Танасић.

Заиста, у Београду ће се разматрати претежно економска питања. То је и руски кредит од милијарду евра Србији, и учешће руских компанија у развоју саобраћајне инфраструктуре Београда, и енергетска сарадња. Али и од политике, и од емоција лидери неће моћи да се дистанцирају. Догађаји последњих година, пре свега косовска криза, показали су да је Русија неопходна Србији као партнер. У интервјуу српским новинарима Дмитриј Медведев је још једном подвукао да последња реч у косовском питању треба да буде на Србији. И за Београд је такав став Москве врло важан: то је морална и политичка подршка, говоре експерти. Русија још једном подвлачи да ће доследно бранити ставове Србије о Косову, а какве ставове заузме Београд, зависи искључиво од руководства земље. Велики политички и емоционални значај има и то да је посета приређена поводом 65. годишњице ослобођења Београда од нациста. И Дмитриј Медведев ће обележити овај датум заједно са српским пријатељима.

19.10.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Историјски оправдана иницијатива Србије

Желимо да почнемо овај прилог од шаљиве згоде коју нам је послао један од слушалаца. Једном је бивши председник САД Бил Клинтон дошао у Србију, све прегледао и пита: „Како сте се ви осећали када сте ратовали против најмоћније и најјаче државе на свету?“ Одговори му Србин на то: „Извините, али ми никад нисмо ратовали са Русијом.“

Јесте, против Русије – не, док заједно са њом – да, и то против тада највеће силе Европи, фашистичке Немачке. Врхунац ове борбе постало је ослобођење Београда 20. октобра 1944. године.

Као што је познато, српско руководство је подржало иницијативу за враћање имена совјетских војсковођа Толбухина и Жданова неким улицама српске престонице и ово питање ће бити размотрено током посете Дмитрија Медведева Београду. Наша саговорница, познати историчар Натаља Бушујева, оцењује одлуку српског руководства као историјски оправдану.

- Желим да свим честитам 65. Годишњицу ослобођења дивног града Београда. То је била заједничка победа генерације победника, совјетских војника и бораца Народноослободилачке армије. По мом мишљењу, природно је то што је искрсло питање о враћању историјске успомене на имена Толбухина и Жданова, лица која су организовала ову изузетно компликовану операцију. Подсећам да се маршал Толбухин практично први од војсковођа нашао пред необичним задатком да изведе операцију коалиционих снага на великом простору Балкана. Трупама Црвене армије предстојало је да униште моћну немачку војну групацију „Србија“ од 200 хиљада војника и официра. Са друге стране, група армија „Е“ повлачила се са Балкана и концентрисала овде, у београдском правцу. Толбухин је ангажовао огромне снаге јер је било јасно да од Београдске операције зависи даљи ток рата, па је овај успех умногоме допринео бржем завршетку 2. светског рата.

Сада се у Европи нормалним сматрају маршеви ветерана СС-формација, рушење споменика, па се догађаји 2. светског рата тумаче превише слободно. Тако да је одлука Београда веома симболична, зар не?

- Па, никада се неће избрисати из сећања чињеница да су у току борби за Авалу, 17 км далеко од Београда, јединице 4. гардијског механизованог корпуса генерала Жданова смештале на своје тенкове југословенске борце и ишле на јуриш заједно са њима – говори Натаља Бушујева. Ни маршеви есесоваца, ни популаризација различитих формација које су ратовале на страни Немаца неће избрисати сећање на подвиге совјетског војника. Погледајте, колико се гробова наших бораца налази широм Европе. Када приликом посете Београду дођете на гробље где су сахрањени совјетски војници, зар вам се не стеже срце када видите гроб са натписом „Непознати борац Црвене армије“ или „Мишка-тенкиста“? Зар се томе може нешто супротставити?

Најкрвавији рат у историји човечанства дао нам је више лекција. Коју од њих сматрате главном?

- Главни циљ савременог света није ратовање, већ споразумевање. Што се, пак, тиче односа Русије и Србије, ма како се различито развијале у разним епохама, увек је њихова најважнија саставница била помоћ руског народа у ослободилачкој борби јужних Словена и ова помоћ је била посебно осетна за време 2. светског рата. Довољно је само да се сетимо да је напорима совјетских војника у Београду било разминирано преко 845 преко објеката и више од 3 хиљаде граната и борци из далеке Русије писали су на зидовима београдских кућа: „Проверено је — мина нема“. Ови натписи говоре о спасеним животима деце, жена, читавог становништва. А кроз 60 године дело совјетских стручњака су, у суштини, наставили представници Министарства РФ за ванредне ситуације — и опет у новом веку Рус је притекао помоћ српском брату. Историја оставља нам у наследство ово сећање: само у јединству је снага народа Русије и јужних Словена – закључила историчар Натаља Бушујева.

19.10.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Патријарх српски Г. Иринеј примио дечји хор из Русије

5. фебруар 2010.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је, у друштву Његовог Високопреосвешетнства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Његове Светости, данас у 8,30 часова дечји хор Свети Јован Дамаскин из Петрограда. У топлом разговору Патријарх српски је јеванђељским речима поучио децу како да живе у савременом добу.

Дечји хор Свети Јован Дамаскин из Петрограда је један од најмлађих дечијих црквених хорова у Русији, а за наш народ је од посебног значаја што та деца већ годинама по Русији и свуда по свету певају ауторске и српске песме о Косову и Метохији, те на тај начин сведоче о најновијој косовско-метохијској голготи и патњи нашег народа.

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_primio_decji_hor_iz_rusije

[Guest Оливера]

Света Служба Божија на -20 степени

Слика са богојављенског освећења воде на ријеци Дњепар, у украјинском граду Вишгороду.

Епископ Димитрије је служио на -20 степени.

Извор: Званични сајт СПЦ

Свака му част!

[Guest Оливера]

Гостовање руског хора 'Свети Јован Дамаскин' у Грачаници

3. фебруар 2010

У суботу 31. јануара, гости манастира Грачанице били су чланови хора „Свети Јован Дамаскин" из Петрограда. Хор је основан по благослову старца Јована Крестјанкина 1990. године а оснивач и диригент хора је Ирина Валентиновна Болдишева. Она је, заједно са протојерејем Андрејем Логвиновим, предводила трећу по реду посету хора сестри Србији.

Уважени гости из Русије су предходно били учесници Светосавских Академија у Зрењанину (26.01.), Руском дому и Сава центру (на Савиндан), затим имали наступ у дому културе у Штрпцу (30.01). Хор је, на велику радост свих, својим ангелским византијским појањем узео учешћа на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. г. Артемије уз саслужење седам свештенослужитеља и два ђакона. У богонадахнутој беседи Владика Артемије је говорио о међусобној љубави и помагању два братска народа и захвалио члановима хора на предивном ангелском појању.

После Свете Литургије гости су, у великој гостинској сали манастира, отпевали неколико песама на српском и руском језику. У тим тренутцима многима су срца затреперила а очи засузиле. Каква су осећања присутних у том тренутку била најбоље говоре речи песника Петра Сарића упућене руској браћи: „Да су овакви сусрети чешћи и да више људи може да им присуствује, сигурно би смо лакше издржали невоље које нас сналазе".

Драге госте из Русије својим песмама на српском, руском и грчком језику, поздравила су деца из Косовског Поморавља. Гостима је затим приређена трпеза љубави. Уследило је заједничко фотографисање и поздрављање уз обострану жељу да се слични сусрети наставе.

Извор: Епархија рашко-призренска

Извор: Званични сајт СПЦ

[Guest Оливера]

Година са светитељем Николајем Српским (Велимировићем)

У издању Сретењског манастира из Москве, изашао је Црквени Календар за 2010. годину под називом „Година са светитељем Николајем Српским (Велимировићем)". Књига је изашла у тиражу од 15.000 примjерака што је поприлично велики тираж за прво издање једне овакве књиге. Иначе, Календар представља зборник мисли и поука светог Николаја Жичког за сваки дан у години.

При састављању Календара коришћени су преводи Светлане Луганске и Ане Евстратове које су у Русији највише и најбоље преводиле дјела светог Николаја Жичког на савремени руски језик. Аутор који је саставио и осмислио овај Календар-Зборник је сабрат Сретењсог Манастира и одлични познаваоц историје Српске Православне Цркве и српског народа, јеромонах Игњатије Шестаков, иначе магистар историјских наука и уредник најпосећенијег руског православног сајта http://www.pravoslavie.ru. Он је много пута обилазио разне епархије СПЦ и проходио српске земље а учествовао је и на неколико симпозиума и одржао значајна предавања на разне хришћанске теме у разним српским градовима. Приликом састављања Календара јеромонах Игњатије (Шестаков) је користио и веома ријетке иконе и фотографије владике Николаја а такође и оригиналне фотографије многих светиња Српске Православне Цркве.

Скоро сва дјела светог владике Николаја Велимировића у последњих десетак година преведена су на савремени руски језик и штампана у великим тиражима. Захваљујући тим преводима руски православни читатељи са огромном љубављу хране своје душе медоточивим поукама светога Николаја Жичког а на сваком кораку живота у Москви можете видјети како православни вјерници читају његове свете поуке. Дјела владике Николаја Жичког су у читавој Русији изузетно популарна и неколико стотина хиљада књига које је он написао већ су се рашириле по читавој Русији. Књиге светог владике Николаја Жичког су изузетно популарне и читају их не само они који су активно пришли Цркви Божијој и православној вјери већ и многи од оних који преко поука светог Николаја желе да упознају истинити богочовјечански пут спасења.

Сретењски манастир преко своје веома раширене издавачке дјелатности и у будућности планира продужити са штампањем дјела светог владике Николаја на руском језику, како би овај, са правом названи српски Златоуст, био још приступачнији руском човјеку.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[Guest Оливера]

Наредни документи су из архива Југославије

Поздравно писмо са

Конгреса руских инжењера

одржаног у Југославији 1931.

[Guest Оливера]

Захвалница Средишњег одбора

Удружења руских ратних инвалида

Краљу Александру на приложених 10.000 динара 1934.

[Guest Оливера]

Захвалница руских инвалида из

Инвалидског дома у Прчњу

Краљици Марији на њеној посети 1935.

[Guest Оливера]

Биста Краља Александра Првог

1935.

[Зоран]

невероватно одаклети све то  :smiley: