Српски национализам 1804 - 1881

[Agnostik]

То и кажем.

 

Укратко, обије стране су ту криве јер су се држале старих мржњи и предрасуда. Мада, истини за вољу, тога се заправо било скоро па немогуће ослободити, с обзиром каква се повијест одвијала на овим просторима.  

 

 

Koliko je mrznja bila Srba i Hrvata pre 20. veka je dobro pitanje bas i nema nekih vecih sukoba ima ali dosta zajednickih ustanka protiv austriske vlade. 

 

Sta se tice Muslimana kod njih je postojala jedna svest da su deo Osmanske Imperije koja je vezana za tu drzavu i za sultana, dok za vreme Garasevica dolazi i svest o nekom bosanstvu koji nije mogao biti privlacljiv Srbima i Hrvatima ili bolje receno pravoslavcima i katolicima u Bosni jer je to znacilo dalje postojanje Begova u Bosni koji bi drzali ove druge ko kmetove.

 

 

Није постојала у формалном смислу, ако независна, аутокефална црква, али јесте у суштинском смислу, то јест српски свештеници из свих тих архиепископија су чували српство (користићу од сада тај израз, да не морам писати стално културу, обичаје, повијест ). 

 

Hmmm dali je to tako bilo ne znam moguce ali nisam sto posto siguran. Srpski nacionalisti prve generacije Dositej (zbog toga sto mu nakon 1792 Karlovacki Mitropolit bio previse naklonjen Habsburgerovima koji su prema njemu Srbe za vreme Kocine Krajine izdali) i Vuk Karadzic (zbog jezika). Ticinu bunu 1806 je vojvodjansko svestenstvo osudilo i.t.d. Ja sam malo skeptik po tome to nazivati onda crkvu jer ako nema organizacije koja je iza toga a svestenici neguju srpstvo jer su sami Srbi, ne znam koliko bi ja to nazivao onda uticaj crkve.

 

 

Није постојала у формалном смислу, ако независна, аутокефална црква, али јесте у суштинском смислу, то јест српски свештеници из свих тих архиепископија су чували српство (користићу од сада тај израз, да не морам писати стално културу, обичаје, повијест ). Грчки свештеници јесу покушавали да нашкоде српској ствари, али нису имали много успијеха. Када би испословали код Порте да се укине Пећка патријаршија, онда би Мехмед-паша је уздигао поново. Када би је опет укинули, онда би дошао неки рат са Аустријом за који су им били потребни Срби, и гле чуда, ето опет Патријаршије. И онда се некако црква и одржавала, иако није увијек постојала у формалном смислу као аутокефална црква. 

 

Tu gresis postojalo je jedno zlatno doba Pecke Patriarsije za vreme Osmanlija to je vreme Rustem Pase Opukovica (koji izgleda osnovao opet a ne Sokolovic) i Sokolovica koja je trajalo neku jednu, dve decenije. Posle toga postoji formalno ali nacisto osiromasna organizacija, tako da je zavisna od Ohridske mitropolije. U sredini 18. veka se onda ukida i formalno.

 

 

Занимљиво би било проучити појединачно српску цркву ( у суштинском смислу ) у Војводини, па Босни и Херцеговини, Црногј Гори и Шумадији. Мислим да би босанска и шумадијска црква биле сличне, док би се црногорска и карловачка истицале по неким посебним обиљежјима.

 

Crnogorski je bio samostalan manje vise iako formalno pod Carigradskoj Patriarsi, Vojvodina i Krajina Karlovacki Mitropolit tu imas zamosnalne od Srba dominirane crkveno organizacije. U Beogradu ima grckih vladika do 1833 tu Obrenovic uspe da osamostali Beogradsku mitropoliju, u Bosni su fanarioti na vlast do 1898 ili 1908 sad bi morao da pogledam.

[Ћириличар]

Ja sam malo skeptik po tome to nazivati onda crkvu jer ako nema organizacije koja je iza toga a svestenici neguju srpstvo jer su sami Srbi, ne znam koliko bi ja to nazivao onda uticaj crkve.

Па добро, нису само свештеници окупљали народ, већ и кнежеви и остале старјешине, али је Црква чувала српско наслијеђе у својим књигама. Душанов законик, Законоправило, различити списи, па школе које је отварала... Најважнија ствар јесу српске школе заправо. Оне су биле средство да се избјегне мађаризација коју су угарске власти прижељкивале, не би ли асимиловали и примирили граничне области ( а и по њиховом схватању, повратити изгубљене земље ). Управо је Црква под највећим притисцима како Османлија, тако и Беча и Пеште, успјела сачувати национално тијело. 

 

Tu gresis postojalo je jedno zlatno doba Pecke Patriarsije za vreme Osmanlija to je vreme Rustem Pase Opukovica (koji izgleda osnovao opet a ne Sokolovic) i Sokolovica koja je trajalo neku jednu, dve decenije. Posle toga postoji formalno ali nacisto osiromasna organizacija, tako da je zavisna od Ohridske mitropolije. U sredini 18. veka se onda ukida i formalno.

 

Па управо си потврдио што сам рекао о.О Нисам знао за то златно доба. О чему се ту тачно ради?

[Agnostik]

Па добро, нису само свештеници окупљали народ, већ и кнежеви и остале старјешине, али је Црква чувала српско наслијеђе у својим књигама. Душанов законик, Законоправило, различити списи, па школе које је отварала... Најважнија ствар јесу српске школе заправо. Оне су биле средство да се избјегне мађаризација коју су угарске власти прижељкивале, не би ли асимиловали и примирили граничне области ( а и по њиховом схватању, повратити изгубљене земље ). Управо је Црква под највећим притисцима како Османлија, тако и Беча и Пеште, успјела сачувати национално тијело. 

 

Hmmm pitanje kako ti to gledas kad pocine Madjarizacija 1867 pricamo o cvrstom srpskom nacionalnom idenditetom koji tesko mozes opet omekati. 

 

Naravno ima tu elementa ali nije to sve crno belo u odredjenim stvarima crkva je sprecavala srpski nacionalizam (pitanje jezika ili vezanost za Habsburgerove). Ustanak Vojvodjanskih Srba Ticansku Bunu 1806 je crkva najostrije osudila jer je isto bio socialni bunt koji je trazio podeljenje zemlje grofa na seljake.

 

Bugari su isto ostali kao narod bez da je iza njih stajala nacionalna crkva (cak su jedno vreme bili deo srpske bas u zlatnom vremenu Makarije Sokolovica[ako je on bio Sokolovic uopste])

[Ћириличар]

Hmmm pitanje kako ti to gledas kad pocine Madjarizacija 1867 pricamo o cvrstom srpskom nacionalnom idenditetom koji tesko mozes opet omekati. 

Говорим још о 17. и/или 18. вијеку када су увезене руске црквене књиге и када је настао славјаносербски који је заправо био руски црквенословенски добрим дијелом. А управо је тај језик био један од стубова очувања нације у Аустрији.

 

Naravno ima tu elementa ali nije to sve crno belo u odredjenim stvarima crkva je sprecavala srpski nacionalizam (pitanje jezika ili vezanost za Habsburgerove). Ustanak Vojvodjanskih Srba Ticansku Bunu 1806 je crkva najostrije osudila jer je isto bio socialni bunt koji je trazio podeljenje zemlje grofa na seljake.

 

Наравно. То је формула "може, али само по мојем". Зато је Црква била и против Вуковог језика, јер није био њен славјаносербски. Али и поред тога што је Црква некада била превише конзервативна, или чак реакционарна, ипак мислим да је имала главну улогу у очувању нације, и то највише због овога што малорпије написах.

 

Bugari su isto ostali kao narod bez da je iza njih stajala nacionalna crkva

И у Бугарској су били грчки свештеници? Бугари су пролазили исте ствари као и Срби. Набављали су књиге из Русије које су се растурале, и то мислим да је било уз помоћ бугарског свештенства ( ако се добро сјећам из једног путописа двије Енглескиње ) те су се на крају и изборили да њихов архиепископ или патријарх буде Бугарин, а не Грк. По мени потпуно идентична ситуација, само без Аустрије и Маџара.

[Agnostik]

Pa slavenoserbski je vise bio deo gradjanske elite Vojvodine gde je svako mesao ruski, ruski-crkvenoslovenski i narodni srpski (stokavicu) kako su hteli. Crkva je ostala kod crkvenoslovenskog. 

 

Na kraj krajeva i crkvenoslovenski u tom obliku, a i slavenoserbski nisu bile variante koje su bile prakticne, ali ima ljudi koji to nekako smatraju super naprimer Samardzic koji ovde daje odgovore na istoriju cetnika.