Учење о нествореној светлости (божанским енергијама) код Светог Августина

[Александар Милојков]

Делим са вама део свог истраживања:

 

 

...intravi in intima mea duce te et potui... Intravi et vidi qualicumque oculo animae meae supra eumdem oculum animae meae, supra mentem meam lucem incommutabilem, non hanc vulgarem et conspicuam omni carni nec quasi ex eodem genere grandior erat, tamquam si ista multo multoque clarius claresceret totumque occuparet magnitudine. Non hoc illa erat, sed aliud, aliud valde ab istis omnibus. Nec ita erat supra mentem meam, sicut oleum super aquam nec sicut caelum super terram, sed superior, quia ipsa fecit me, et ego inferior, quia factus ab ea. Qui novit veritatem, novit eam, et qui novit eam, novit aeternitatem. Caritas novit eam. (...ушао сам у себе вођен тобом...Ушао сам и слабашним оком своје душе видео изнад истог тог ока своје душе, изнад свога ума светло непроменљиво, не ово обично светло које је видљиво сваком телу, нити је оно било као да је од исте природе само веће, као кад би ово светло много и много јасније светлело и све ствари обузело својом величином. Не, оно светло није било такво, већ другачије, много другачије од свих ових. Нити је било изнад мога ума као уље над водом или небо над земљом, него је оно било више, јер ме је оно створило, а ја сам био ниже, јер сам био створен од њега. Ко позна истину, позна то светло и ко позна то светло, позна вечност. Љубав га позна.)[1]

[1] Confessiones VII, 10.16; PL 32, 742.

[Александар Милојков]

Из мог писанија (одломак) уз овај цитирани пасус Августинових Исповести:

 

 

Поред мистичног искуства божанске светлости, оно што бисмо издвојили као важно да се примети јесте израз supra и super (изнад, над). Тај израз је еквивалент грчком ὑπέρ који употребљава Григорије Богослов. Он има и исто значење и исти смисао као ὑπέρ код Григорија. Овде се види да је искуство Бога нешто што превазилази појмовност и знање у неком интелектуалном значењу. У том смислу, за Августина, Бог је неизрецив и несхватљив, како смо раније и видели. Бог је supra, изнад ума и његових појмова (Григорије би рекао „ὑπὲρ λόγον“). То значи да је по својој природи, онтолошки други у односу на свет. Такође, ваља приметити да Августин за божанску светлост тврди да није као обична светлост коју гледају телесне очи. Божанска светлост је supra, изнад – а то значи да је нестворена. Јер, она ствара и зато је више, изнад човека који је створен, и зато је ниже у односу на светлост. Овде се ради о јасном онтолошком разликовању Бога и света, односно нествореног и створеног. 

[Александар Милојков]

"Deus veritas est. Hoc enim scriptum est: Quoniam Deus lux est; non quomodo isti oculi vident, sed quomodo videt cor, cum audit: Veritas est."

"Бог је истина. И ово је написано: да је Бог светлост; не онаква какву очи гледају, него какву види срце када чује: Истина је."

Свети Августин, De Trinitate VIII

[Александар Милојков]

"Si comprehendis, non est Deus."

"Ако схваташ, онда то (што схваташ) није Бог."

Свети Авгистин, Sermo XLII

[Александар Милојков]

Апофатика:

 

 

„Gaudeat etiam sic et amet non inveniendo invenire potius quam inveniendo non invenire te.“ (Нека се весели и нека му је драже да те налази не налазећи те, него да те не налази налазећи те.)[1]

[1] Confessiones I, 6.10; PL 32, 665.

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

Поређења ради, Свети Григорије Богослов овако говори:

 

 

Φῶς μὲν ὁ θεὸς, καὶ φῶς τὸ ἀκρότατον... καὶ ἔθετο σκότος ἀποκουφὴν αὐτοῦ, μέσον αὐτοῦ τε καὶ ἠμῶν θεὶς, ὤσπερ καὶ Μωϋσῆς πάλαι τὸ καλυμμα ἑαυτοῦ τε καὶ τῆς πωρώσεως Ίσραὴλ, ἴνα μὴ ῥᾳδίως ἴδῃ σκοτεινὴ φύσις τὸ ἀπόθετον κάλλος... φῶς δὲ ὁμιλήσῃ φωτὶ, ἀεὶ πρὸς τὸ ὔψος ἔλκοντι διὰ τῆς ἐφέσεως, καὶ νοῦς πλησιάσῃ τῷ καταρωθάτῳ κεκαθαρμένος, καὶ τὸ μὲν ἄρτι φανῇ, τὸ δὲ ὔστερον, ἆθλον ἀρετῆς καὶ τῆς ἐνετεῦθεν πρὸς ἀυτὸ νεύσεως, εἴτουν ἐξομοιώσεως. (Бог је светлост, светлост најузвишенија... поставио је мрак за покривало своје, ставивши га између себе и нас, као што је у старини Мојсије ставио покривало на себе испред окорелог Израиља, да не би упрљана природа на лак начин видела скривену лепоту... да светлост општи са светлошћу која нас привлачи кроз призвање, а најчистијем (Богу) може да приђе очишћени ум, да се сада нешто открије, а нешто касније, као награда за врлину за делатно стремљење ка њему (Богу) и уподобљавање (Богу).[1]

[1] Oratio XXXII, 15; PG 36, 189D-192A.

[Александар Милојков]

Григорије Богослов:

 

Бог је светлост највиша (ἀκρότατον), неприступна (ἀπρόσιτον) и неизрецива (ἄρρητον), нити умом схватљива (οὔτε νῷ καταληπτόν), нити речју изрецива (οὔτε λόγῳ ῥητόν), која просветљује сваку разумну природу (πάσης φωτιστικὸν λογικῆς φύσεως). Та светлост је међу умним бићима оно што је сунце међу материјалним. Колико се очишћујемо, замишљамо је (φανταζόμενον) и опет колико је замислимо толико је волимо (ἀγαπώμενον) и колико је волимо толико је умом опитујемо (νοούμενον).[1]

[1] Oratio XL, 5; PG 36, 364B.

[Александар Милојков]

Мој коментар:

 

Како разумети ове Григоријеве речи? На први поглед оне изгледају контрадикторне. У првом делу цитираног пасуса Григорије говори да је Бог светлост највиша, неприступна, неизрецива и несхватљива. Ипак, даље говори да та светлост просветљује сваку разумну природу, те да је ми ипак, у мери очишћења, замишљамо, затим волимо и коначно умом опитујемо. Како је замишљамо и умом опитујемо, ако је речено да је она умом несхватљива и неприступачна? Како просветљује наш ум нешто што му је неприступно? Мишљења смо да се светлост о којој говори Григорије односи на само божанство, односно на божанску природу или суштину – те је зато неизрецива, несхватљива, како смо то у раду и показали да Григорије говори о божанској суштини. Међутим, светлост је овде и енергија те једне суштине, сама „енергетско благодатна пројава Бога.“[1] Свакако, Григорије не користи термин енергија[2], који ће много касније разрадити Григорије Палама. Ипак, мишљења смо, да код Григорија Богослова ипак постоји дистинкција између божанске суштине и божанских енергија. У противном, Григорије је контрадикторан јер истовремено говори о неспознатљивости и спознатљивости, неприступачности и опиту божанске „светлости“. Суштину Божију, дакле, не можемо познати, али њену пројаву, енергетско благодатно исијавање божанства, можемо.

[1] Уп. превод Атанасија Јевтића, Свети Григорије Богослов – Празничне беседе, стр. 93, фуснота 3. Владика Атанасије наводи и места у Тријадама Светог Григорија Паламе, где се он позивао на делове цитиране беседе Светог Григорија Богослова.

[2] О појму energeia у философији и теологији види: Дејвид Бредшоу, Аристотел на истоку и западу – метафизика и подељеност хришћанства, Београд – Карловац: Мартириа (2012).

[Александар Милојков]

Божанска светлост (енергија) пројављује се кроз Личност. Августин:

 

Illuminatio quippe nostra participatio Verbi est, illius scilicet vitae quae lux est hominum (Наше је просветљење учешће у Речи (Логосу, Сину Божијем), односно у оном животу које је светлост људима)... factus particeps mortalitatis nostrae, fecit participes divinitatis suae (поставши удионик наше смртности, нас је учинио удионицима свог божанства).[1]

[1] De Trinitate IV, 2.4; PL 42, 889.

[horatio]

Може бити занимљиво: "Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo primeniti na ono što smo ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje našem viđenju sa boravkom u tamnici,a svetio ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako, nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga što je gore shvatiš kao putovanje duše u sferu umnog (noeton topon), onda si na tragu onoga što ja slutim i što si od mene želeo da čuješ. Ali, bog zna da li je to što ja nagađam istinito.

U svakom slučaju, prema onome kako se te stvari pojavljuju, meni izgleda jasno da u području saznatljivog ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom možemo sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuđivanja nužno sledi da je ona uzrok svemu što je ispravno i lepo, da je u području vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u području umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um. Ovome bih još dodao da onaj ko želi da u svome ličnom i javnom životu dela razumno, treba svoj pogled na nju da upravlja."

 

Платон, Држава, 517б

[ivona]

Prvenstveno da se zahvalim na trudu da podelis sa nama svoje uvide i rad,a u nastavku da zamolim da mi ako je moguce sto manje zahtevno u odnosu na vreme,koje ti je dragoceno verujem,ukazes na neke pragmaticne implikacije ovog ucenja,koje mozemo prepoznati u recimo evharistijskom zivotu kao i teoloskom(a da nisu neke floskule koje je nepodnosljivo svakodnevno citati) i koja je paralela izmedju Palaminog sagledavanja bozanskih energija i Sv.Avgustina?

[Александар Милојков]

Prvenstveno da se zahvalim na trudu da podelis sa nama svoje uvide i rad,a u nastavku da zamolim da mi ako je moguce sto manje zahtevno u odnosu na vreme,koje ti je dragoceno verujem,ukazes na neke pragmaticne implikacije ovog ucenja,koje mozemo prepoznati u recimo evharistijskom zivotu kao i teoloskom(a da nisu neke floskule koje je nepodnosljivo svakodnevno citati) i koja je paralela izmedju Palaminog sagledavanja bozanskih energija i Sv.Avgustina?

 

 

Ово је све у контексту односа вере и знања двојице Отаца. Рад је на ту тему. Мсилим да је то питање пресудно важно. Вера и знање, богопознање - ако правилно схватимо њихов однос чувамо се од застрањења, левог (јаловог сцијентизма) и денсог (болесне вере, фанатизма, гносимахије).

 

Што се тиче божанске енергије (светлости - овај термин користе Григорије и Августин), важно је приметити да је то предање, искуство божанске светлости, присутно код Отаца, у молитвено аксетском искуству, од самих почетака Цркве. Са друге стране, моје бављење Августином има и један посебан циљ - да међу православним теолозима разбије предрасуде у вези овог Светог Оца. Мислим да смо, ми православни, недопустиво мало пажње посветили овом великану Цркве и да га нажалост интерпретирамо кроз туђе (углавном протестантске) егзегезе. Ја покушавам да пружим једно православно тумачење Августина, зато што Августин јесте православан.

[Deja Vu]

Ово је све у контексту односа вере и знања двојице Отаца. Рад је на ту тему. Мсилим да је то питање пресудно важно. Вера и знање, богопознање - ако правилно схватимо њихов однос чувамо се од застрањења, левог (јаловог сцијентизма) и денсог (болесне вере, фанатизма, гносимахије).

 

Што се тиче божанске енергије (светлости - овај термин користе Григорије и Августин), важно је приметити да је то предање, искуство божанске светлости, присутно код Отаца, у молитвено аксетском искуству, од самих почетака Цркве. Са друге стране, моје бављење Августином има и један посебан циљ - да међу православним теолозима разбије предрасуде у вези овог Светог Оца. Мислим да смо, ми православни, недопустиво мало пажње посветили овом великану Цркве и да га нажалост интерпретирамо кроз туђе (углавном протестантске) егзегезе. Ја покушавам да пружим једно православно тумачење Августина, зато што Августин јесте православан.

 

Жива истина, ево ја сад гајим предрасуде према њему читајући га док се припремам за испит сутра из историје политичке теорије   Можда је један од разлога за то што се ставља у западне Свете Оце, јер је писао латиницом.