Jump to content

да ли је човеку светост немогућа мисија и недостижни идеал?

Оцени ову тему


Препоручена порука

''На који начин да вам веродостојно дочарам или дрскост управника или трезвеност

којом му се Василије супроtставио? Због чега се ти, упита га први (назвавши Василија по

имену ставио му је до знања да га не сматра Епископом), тако одважно противиш оваквом

моћнику и једино ти, од свих других, остајеш упоран у својој намери? Неустрашиви муж

му одговори: у чему се огледа и какво је то моје високо мишљење? Не знам о чему је реч?

- Говорим о томе, одговори први, што једино ти не исповедаш једну исту Веру са царем,

мада су се сви други са тим сложили и одступили од својих ставова. - Није то потребно

моме цару, одговорио је Василије: не могу ја да се клањам творевини пошто сам и ја

лично Божја твар, и примио сам заповест да постанем бог''.,sveti Grigorije Bogoslov, Надгробна Василију, архиенископу Кесарије Кападокијске,456 str., http://verujem.org/pdf/grigorije_bogoslov_Sabrane_besede.pdf.

Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo sta kaze Mitropolit Antonije Blum u jednoj od svojih beseda:

Jedan od razloga sto je svetost nepostojana, i sto je svetost Otaca i velikana Duha u ranom hriscanskom dobu cesto cini tako dalekom, jeste taj sto smo izgubili smisao za borbu. Medju hriscanima je retko shvatanje Crkve kao predstraze Carstva, muskaraca i zena koju se predali svoju poslednju slabost u Bozije ruke, u pouzdanom saznanju da je sama moc Bozija u stanju da se ispolji u njihovoj slabosti, shvatanje Crkve kao Hristovog Tela ciji zivot nije uzet, vec daje zivot. Mnogo cesce smo svedoci kako se jedna zajednica ili pojedinac, cim se nadju u opasnosti, obracaju Gospodu i kazu: "Gospode, pomozi mi, zastiti me, spasi me, izbavi me!" Zar to nije slika koju nam je poljski pisac Sjenkjevic pre mnogo godina opisao u romanu "Quo Vadis", kada Sveti Petar napusta rim u trenutku progona, i na kapiji grada srece Hrista koji ulazi u grad. "Kuda ces, Gospode?" pita svoga Gospodara. "Vracam se u Rim", odgovara Gospod, "da tu patim i umrem, jer ga ti napustas." Zar to neprestano ne ocekujemo od Boga? Zar to nije nasa bolna, ocajnicka molba Gospodu kada zivot postane opasan: "Izbavi me, Gospode!" Kada je pisac psalama govorio o izbavljenju, njegov polozaj je bio sasvim drugaciji od naseg. On je pripadao Starom Zavetu. Mi pripadamo Novom Zavetu, mi smo Telo Hristovo, hram Duha Svetoga. Bog nas je poslao u svet preko Sina, isto tako kao sto je na svet poslao Sina.

Ko drugome jamu kopa, ne cini prolece, jedna lasta u nju upada.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

''На који начин да вам веродостојно дочарам или дрскост управника или трезвеност

којом му се Василије супроtставио? Због чега се ти, упита га први (назвавши Василија по

имену ставио му је до знања да га не сматра Епископом), тако одважно противиш оваквом

моћнику и једино ти, од свих других, остајеш упоран у својој намери? Неустрашиви муж

му одговори: у чему се огледа и какво је то моје високо мишљење? Не знам о чему је реч?

- Говорим о томе, одговори први, што једино ти не исповедаш једну исту Веру са царем,

мада су се сви други са тим сложили и одступили од својих ставова. - Није то потребно

моме цару, одговорио је Василије: не могу ја да се клањам творевини пошто сам и ја

лично Божја твар, и примио сам заповест да постанем бог''.,sveti Grigorije Bogoslov, Надгробна Василију, архиенископу Кесарије Кападокијске,456 str., http://verujem.org/pdf/grigorije_bogoslov_Sabrane_besede.pdf.

Како ово добро звучи: заповест да постанеш бог!!!! Just_Cuz_19

Хвала за линк! 7896634

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...