Здрава исхрана - Воће

[Nikadel]

Светлана ај сад окачи цене воћа у Грчкој, а ми одавде ћемо да оцењујемо јесте ли скупљи ил јефтинији,па да видимо шта има јефтино код вас да нам донесеш.  1312_womens

[antoneta]

hehehh jer imaju oni tamo neke postsezonske jagode...? 1312_womens

[Guest Светлана]

Smokve - od antike do danas

Lidija Novaković

10.02.2008.

Iako su sušene smokve dostupne tokom čitave godine, nema ničeg ukusnijeg od svežih sočnih smokava. One su prijatno slatke, a u njihovoj strukturi spojene su mekoća i sočnost unutrašnjosti, glatkost kožice i hrskavost semenki.

Zdravstvene koristi od smokava

Pomažu u snižavanju povišenog krvnog pritiska, jer su dobar izvor kalijuma, minerala bitnog za kontrolu krvnog pritiska. Pošto mnogi ljudi jedu nedovoljno voća i povrća, a unose previše natrijuma u organizam kroz so koja je čest dodatak industrijski obrađene hrane - oni samim tim ne unose dovoljno kalijuma. Zato bi smokve mogle biti odličan dodatak ishrani.

Takođe, mogu biti od pomoći pri mršavljenju. One su i dobar izvor vlakana, koja održavaju osećaj sitosti i odgovarajući nivo energije. Dakle - smokve ne goje, a dovoljno su hranljive, tako da su dobar izbor za svaku dijetu.

Održavanje kostiju u dobrom stanju - to je još jedna funkcija smokava, jer su odličan izvor kalcijuma.

Osnovne osobina smokava

U raznim receptima velikih kuvara, smokve se tretiraju kao delikatesna namirnica, zbog specifične sočnosti i slatkoće. Njihov ukus je zapravo prilično jedinstven - verovatno nikad niste jeli voće čiji ukus nalikuje smokvinom. Veoma su tražene sveže smokve, ali ih vrlo često konsumiramo i u sušenom obliku, bilo da je sušenje izvršeno izlaganjem smokava sunčevoj svetlosti, ili putem industrijskog procesa. Sušene smokve mogu se naći u prodaji, na pijacama i u supermarketima, tokom čitave godine. One rastu na drvetu čiji je latinski naziv Ficus carica.

Poreklo smokava

Poznato je da se plod smokve pominje od najranijih vremena, o njemu se piše u Bibliji i drugim drevnim zapisima. Smatra se da je ova voćka prvo odgajana u Egiptu. Njen uzgoj se dalje širio preko Krita do antičke Grčke, gde je postala osnova tradicionalne ishrane. Tu je smokva bila toliko poštovana, da je donesen zakon koji zabranjuje izvoz najkvalitetnijih plodova. U starom Rimu smokva je čak smatrana svetim voćem. Već u ovom najranijem periodu, bilo je poznato 29 različitih vrsta smokava, a danas, naravno, vrsta ima mnogo više.

Nekoliko saveta za pripremu smokava

Pre konsumiranja ili kuvanja smokava, pod hladnom vodom pažljivo uklonite kožicu sa njih.

Skuvajte smokve u soku ili u crvenom vinu i servirajte ih sa sladoledom.

Iseckane smokve možete dodati u ovsenu kašu, ili u razne salate.

http://zdravlje.krstarica.com/l/ishrana/smokve-od-antike-do-danas/

[Guest Светлана]

Sveta voćka obara holesterol

/Darovi prirode/ Smokva

Pise D.Z.

U staroj Grčkoj je bila jedna od glavnih namirnica u ishrani, dok su je u Rimu smatrali svetim voćem. Sveže i suve smokve obiluju rastvorljivim vlaknima koja snižavaju nivo holesterola.

SMOKVA

I ZAMENA ZA KAFU

Smokva ulazi u sastav grudnih čajeva, a pržena se, zbog prijatnog mirisa i ukusa, koristi kao zamena za kafu ili njen dodatak.

(Dr Jovan Tucakov, “Lečenje biljem”.

Stari Grci su izuzetno cenili smokve tako da su zakonom zabranili izvoz najkvalitetnijih vrsta, a rimska legenda kaže da se vučica, koja je hranila Romula i Rema, odmarala ispod smokvinog drveta. U to vreme je već postojalo 29 vrsta smokve, a danas ima 600 različitih tipova ovog voća.

Smokve (Ficus carica) se pominju u Bibliji i drugim starim spisima, veruje se da potiču iz Egipta odakle su stigle na Krit, a oko 9. veka p.n.e., u staru Grčku. Tu je postala jedna od glavnih namirnica u ishrani, dok su je u Rimu smatrali svetim voćem.

LIČNA KARTA

(u 100 g)

- 74 kalorije

- 3,3 g hranljivih vlakana

- 232 mg kalijuma

- 0,128 mg mangana

- 35 mg kalcijuma

- 17 mg magnezijuma

- 0,370 mg gvožđa

- 14 mg fosfora

- 0,6 mcg selena

- 142 IU vitamina A

- 2 mg vitamina C

- 0,890 mg vitamina E

- 0,113 mg vitamina B6

- 6 mcg folata

SASTAV I DEJSTVO:

* Smokve su dobar izvor kalijuma, minerala koji reguliše krvni pritisak.

* Pet smokava obezbeđuje više od 20% preporučene dnevne količine vlakana. Zato smokve efikasno pomažu organima za varenje.

* Čaj od lišća smokve se preporučuje dijabetičarima jer reguliše (smanjuje) nivo insulina.

* Smokve su dobar izvor kalcijuma, minerala koji između ostalog utiče na gustinu kostiju.

* Istraživanja na životinjama su pokazala da smokve snižavaju nivo triglicerida u krvi.

* Smokve koče rast nekih tipova ćelija raka, ali istraživači još nisu odredili koje supstance u ovoj voćki imaju te osobine.

* Suve smokve imaju visok procenat šećera, 60%, brojne vitamine pa se pretpostavlja se da je zato Platon savetovao grčkim atletičarima da jedu smokve.

* Lateks, beli sok iz stabla smokve koristi se kao lek protiv neplodnosti, ali i kao pomoć dojiljama (“podstiče mleko”).

* Sveže i suve smokve obiluju rastvorljivim vlaknima koji utiču na snižavanje holesterola.

* Smokva ima i laksativne osobine, pa se preporučuje pacijentima koje pate od hronične konstipacije.

* Preporučuju se i protiv nesanice (sadrže triptofan) i pomažu mozgu da bolje iskoristi glukozu.

* Smokve sadrže i do 80% vode (blagotvorno deluju na kožu), a istovremeno su voće sa najvišim nivoom prirodnih šećera, pa su izuzetan izvor energije, a podstiču i rad mozga, brže razmišljanje i bolje pamćenje.

* Visoke koncentracije glukoze i fruktoze u smokvi predstavljaju zdraviju zamenu za beli (industrijski) šećer.

OPREZ!

Kada se smokve industrijski suše koriste se sumpor dioksid i slufiti da im se produži rok trajanja. Procenjuje se da sulfiti izazivaju ozbiljne alergijske reakcije kod 1 od 100 ljudi, pa Američka uprava za hranu i lekove procenjuje da 5% astmatičara može burno da reaguje na sulfite.

SAVET PLUS: Dodajte smokve isečene na četvrtine u salatu od morača, rukole i struganog parmezana.

Sveže smokve punjenje kozjim sirom i bademom mogu da budu ukusno i zdravo predjelo ili dezert.

RECEPTI

SA MEDOM

- 400-500 g krupnih smokava

- 3 kašike meda

- 100 g putera

- 70 g badema

- malo ruma

Propržite prepolovljene smokve na zagrejanom puteru sa svih strana, pa prelijte medom promešanim s rumom. Kratko prokuvajte na laganoj vatri, pospite listićima prepečenog jezgra badema i servirajte toplo.

Savijača

- 500 g tankih kora

- 1 kg smokava

- 50 g šećera

- 2 dl kisele pavlake

- 40 g putera

- kašičica cimeta

- prezle

Smokve izgnječite i promešajte sa šećerom i cimetom. Kore ređajte jednu na drugu po četiri i premazujte ih kiselom pavlakom. Četvrtu koru pospite prezlama, premažite smokvama i urolajte. Kad sve poređate u podmazan pleh, poprskajte rastopljenim maslacem i ispecite. Ohlađenu savijaču pospite prah šećerom.

Slatko sa đumbirom

- 1,25 kg očišćenih smokava

- 3 kg šećera

- 2 limuna

- šipka vanile

- 3 štapića đumbira dužine 4 cm

Smokve pažljivo oljuštite, odsecite oba vrha, svaku probodite iglom na dva mesta, nalijte hladnom vodom i sačekajte da proključa. Vodu bacite, dolijte vruću (da skratite postupak!) i ponovite 6 - 7 puta s tim da u poslednju sipate na kockice isečen đumbir i sok od 1 linuna. Ostavite da se ocede 1sat. Šećer prelijte vodom da ogrezne, napravite redak sirup, spustite smokve i đumbir i kuvajte. Pred kraj dodajte limun sečen na kolutove i šipku vanile. Skinite penu, pokrijte vlažnom salvetom i, kad se ohladi, sipajte u tegle.

http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=269

[Guest Светлана]

GROZDJE

Za ciscenje i jacanje krvi, za podmladjivanje organizma,

protiv bolova prostate, protiv koznih bolesti i opadanja kose,

za izbacivanje kamena iz zuci, za bolje zgrusavanje krvi

Grozdje (Vitis vinifera L.) je plod vinove loze, visegodisnjeg grma

koji spadaju u povijuse, cijom se domovinom smatraju zapadna Azija

i juzna Evropa.Za jelo u svezem stanju se koristi uglavnom stono grozdje,

koristi se i u susenom stanju, ali se najvise upotrebljava u industriji vina,

kao i za proizvodnju raznim napitaka.

U grozdju najvise ima vode (80%), zatim secera (16,7%),

celuloze (4,3%), zatim jabucne kiseline, kalijuma, natrijuma i drugih

mineralnih soli i vitamina (najvise vitamina C).

Grozdje je poznato i kao lekovito sredstvo.

Srednje hranjive vrednosti (68 kalorija na 100 grama)

grozdje deluje osvezavajuce na organizam.

Zvanicna medicina mu priznaje laksativna i diureticna svojstva

(ciscenje i izlucivanje).

Dijabeticari ga moraju uzimati umereno

zbog prisustva secera.

http://kuvar.8m.com/grozdje.html

[Guest Светлана]

JABUKA

Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja,

visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti,

glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice,

bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina,

perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena,

ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa

Jabuka (Malus communis) je najrasprostranjenija kontinentalna vocka

(postojbina severozapadni predeli Himalaja),

uzgajana je jos 1 000 godina pre nove ere.

Uzgaja se na preko 5 miliona hektara u svetu

a poznato je oko 10 000 sorti jabuka.

Raste i kao divlje voce koje se takodje koristi, zbog oporosti

i kiselosti uglavnom peceno, ili za preradu.

Jabuka se mnogo koristi u zdravstvene svrhe (jabukovo sirce, koje

zadrzava sva svojstva jabuke, osnovni je lek u tradicionalnoj medicini

zbog znacajnog prisustva kalijuma, klucnog mineralnog sastojka).

Koristi se cvet, plod i ljuska od ploda.

Cvet se bere u aprilu, maju i junu,

a plod od pocetka juna do kraja septembra.

Plod sadrzi: pored vode, secera, pektina, vitamina A, B i C

i organske kiseline: jabucnu, limunovu mravlju, karponsku...

Mnogostruka vrednost jabukovog sirceta po Dr. Dzervisu i drugima

jeste u tome sto kalijum vezuje i ostale neophodne mineralne sastojke:

fosfor, hlor, natrijum, magnezijum, kalcijum, sumpor, gvozdje, fluor,

silicijum a u manjoj meri i druge minerale.

Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje.

Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje.

Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom,

visestruko je delotvoran lek.

JABUKA PROTIV ANEMIJE,

ISIJASA, OSTIPACIJE, MELANHOLIJE ...

http://kuvar.8m.com/jabuka.html

[Светлана ПС]

Кухињске тајне

Мушмула – воће за сладокусце

Кад лишће почне да опада и наступе први мразеви, право је време да се на јеловнику нађе мушмула. Ово воће, некад популарно и у нашим крајевима, данас је готово заборављено. Мушмула је припадница породице ружа и рођака јабуке, крушке, дуње и оскоруше. Верује се да потиче из Турске или централне Европе, због чега је добила латинско име Mespilus germanica. Гаји се дуже од два миленијума – у њеним плодовима уживали су древни Грци, а стари Римљани посветили су је богу Сатурну. Била је посебно популарна у средњем веку, а као воће које иструне пре него што је зрело и спремно за јело – мушмула је у књижевности често употребљавана као симбол за проституцију.

Они којима се мушмула не допада кажу да изгледа као блато и да јој ни укус није бољи. Други, који уживају у богатом укусу овог неугледног воћа једва чекају новембарске дане како би се засладили њеним плодовима. Мушмуле по изгледу подсећају на крушке, а посебно је занимљив доњи део воћке, са проширеном чашицом, кроз коју се може „провирити” у унутрашњост плода. Када је свежа, месо јој је бледосиво или зеленкасто и тада није за јело, пошто је веома кисело. Тек када воће одстоји и угњили, постаје слатко и јестиво, а његова унутрашњост претвара се у браонкасту кашу. Мушмуле дотле могу остати на дрвету, али се зелени плодови могу ставити на гомилу и замотати у новине или у сламу, како би брже сазрели.

Ово воће, богато витамином Це, најједноставније је јести тако што плод оперете, пресечете га напола и кашичицом извадите месо из њега. Ипак, мушмуле се не могу јести брзо, пошто сваки плод садржи пет крупних семенки, које ваља испљунути када се са њих посиса месо. Ма колико вам се допадале, немојте претеривати са њиховим конзумирањем, пошто се тешко варе, а већа количина овог воћа може изазвати дијареју. Да би мушмуле дуже трајале, чувајте их у фрижидеру.

Иако их је најслађе јести гњиле, ако имате прилику да набавите већу количину мушмула, од њих можете направити мармеладу, ликер, ракију, али и сир. Њихов укус одлично се слаже са путером, циметом, каранфилићем, слатком павлаком, лимуном, сувим грожђем и вином, тако да и сами можете покушати да припремите неко оригинално јело са мушмулама. Пропржене на путеру, са додатком каранфилића, биће занимљив дезерт у јесењим данима. Ако пулпу мушмула умешате у умућену заслађену слатку павлаку очас посла добићете мус којим можете да послужите изненадне госте.

Мармеладу од овог необичног воћа није тешко припремити. Кад мушмуле омекшају, оперите их, али их немојте љуштити, и исеците их на комаде. У лонац сипајте воду да огрезну, а затим их кувајте три сата, на тихој ватри. Мушмуле процедите кроз густу крпу и окачите преко ноћи изнад лонца како би сав сок искапао из њих, али их немојте притискати, да би мармелада остала бистра. Добијену масу измерите, у њу додајте једнаку количину шећера и кувајте док се не згусне.

Д. Д.

[објављено: 20/11/2008]

http://www.politika.rs/rubrike/sharena-strana/Mushmula-voce-za-sladokusce.sr.html

[Милан Меденица :)]

јао откад нисам јео мушмуле ...

[pokajnik83]

Пронађите књигу ''Исхрана спортиста'' , писала је Марина Ђорђевић Никић. Фантастичан књига!

Може се купити на ФСФВ (Факултет спорта и физичког васпитања). Вреди!