Здрава исхрана - Воће

[Guest Светлана]

Банана као храна и лек

Банана потиче из југоисточне Азије. Први Европљани који су се упознали са овим воћем били су стари Грци. Војска Александра Великог доносила је са похода на Индију извештаје о необичном воћу које је касније идентификовано као банана. Па ипак, нису Грци били ти који су банану донели у наше поднебље. Најпре су је арапски трговци (сама реч "банана" потиче од арапске речи "banan", што значи "прст") донели у Африку, где су се с њом упознали Португалци, који су је крајем 15. века пренели у Јужну Америку, а управо са овог подручја данас стижу највеће количине овог воћа до наших домова.

Банана је препознатљива по жутој боја зрелог плода, мада нису све банане такве. Сорте које ми користимо у исхрани представљају само 10% свих сорти које постоје на свету. Данас је распрострањено више од 100 врста банана које се могу груписати у две велике подврсте: слатке банане и брашнасте банане.

Предности консумирања овог воћа могу се спознати увидом у његов састав. Банане, пре свега, садрже баластне материје, које регулишу варење. Ипак, за разлику од осталих намирица које их такође садрже (нпр. мусли или ораси), банану одликује низак ниво масноће. У 100 грама банане има свега 0,5% масноће, што је око 80 пута мање него проценат масноће у просечном хамбургеру. Банана, међутим, моментално ствара осећај ситости, те је идеална намирница за држање дијета (просечна банана садржи свега 90 калорија).

Банане, изузев тога, садрже и висок проценат воде (око 70%), па су одличне за људе који не уносе довољно течности у организам.

Због високог садржаја витамина Б, банане се препоручују за умиривање нервног система, а с обзиром на висок садржај калијума, узимање банана може да смањи ризик од излива крви у мозак. Индијски научници су лековитим својствима банане додали још једно: свега две банане дневно могу да смање висок крвни притисак за 10% недељно.

Банане садрже и материје неопходне за опоравак тела од никотина, тако да су веома корисне за људе који покушавају да престану да пуше. Амерички научници су утврдили да редовно консумирање банана јача вид и смањује ризик од дегенеративних промена на мрежњачи, и то захваљујући идеалној комбинацији минерала, антиоксиданата и витамина.

После неколико дана стајања, кора банане под утицајем ензима постаје тамнија. Брзина тамњења коре зависи од спољних услова, али банана тамни и зато што, као и све друго воће, подлеже процесу зрења. Промена боје коре је знак зрелости и тек тада банана постаје слатка. Дакле, све док кора банане није оштећена (јер је кора природна заштита овог воћа), банана је врло здрава намирница.

Поменимо, најзад, и једну занимљивост: само у Великој Британији поједе се око 140 милиона банана недељно; када бисмо поређали на земљу све банане које сазру током једне године и формирали ланац око наше планете, обмотали бисмо је макар 200 пута.

http://kuvar.krstarica.com/c/izdvajamo/saveti/banana-kao-hrana-i-lek/

Zašto treba jesti banane?

Zemlja porekla banane je Indija. Arapski i Grcki pisci su je cesto nazivali "rajskim vocem", a verovatno prvi Evropljanin koji ih je probao je bio Aleksandar Veliki. Arapski trgovci su je preneli u Izrcl, Egipat i Afriku. Danas se banane takode gaje i u severnoj i centralnoj Americi i Indiji.

Banane su dostupne tokom cele godine i spadaju u jeftinije namirnice.

Bogate su vitaminima i drugim hranjivim materijama kao što su proteini, amino-kiseline, minerali kao što su: magnezijum, kalcijum i gvožde. Ima veliku energetsku vrednost zahvaljujuci fruktozi a ona se lako asimiluju u procesu varenja.

Pomažu kod:

Anemije- banane sadrže gvožde a takode stimulišu produkciju hemoglobina pa mogu da pomognu kod anemije.

Poboljšava pamcenje: istraživanje je vršeno u Engleskoj gde su ucenici uzimali za užinu i posle vecere po bananu tokom godinu dana, na kraju godine su pokazali bolje rezultate a zakljucak je bio da kalijum koga sadrže banane poboljšava sposobnost koncentracije.

Bogata je celulozom pa sprecava i poboljšava stanje kod konstipacije.

Pomaže i kod depresije zahvaljujuci triptofanu - vrsta proteina, koji se tokom varenja pretvara u serotin - za koga je poznato da poboljšava raspoloženje, opušta i generalno daje osecaj srece.

Pomaže kod gorušice jer sadrži prirodne materije koje smanjuju kiselost.

Posle uboda komarca ili nekog drugog insekta, namažite to mesto unutrašnjim delom kore od banane, smanjuje otok, svrab i iritaciju.

Zahvaljujuci vitaminu B koji deluje povoljno na nervni sistem, smiruje nervozu.

Banane mogu da pomognu ljudima koji pokušavaju da ostave pušenje, visok sadržaj vitamina C, A1, B6 kao i kalijum i magnezijum, pomažu da se telo oporavi od zavisnickog efekata nedostatka nikotina.

Prema istraživanju objavljenom u engleskom medicinskom žurnalu redovnim konzumiranjem banana može se za 40% smanjiti rizik od moždanog i srcanog udara.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=272

[Guest Светлана]

Breskva - cistac krvi 

Narodni Lijek, Alternativna medicina

Plod breskve sadrži šecer, karotin, vocne kiseline, belancevine, skrob, mineralne sastojke, vitamine A, B i C, i na kraju gvožde. Odnos kalijuma i natrijuma je u odnosu sedam prema jedan, zbog cega je ovo aromaticno voce korisno svima sa problemom oticanja i otežanog izlucivanja mokrace. Breskva je dobra i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja smanjenog lucenja želudacne kiseline, kao i za cišenje organizma. U narodnoj medicini je izuzetno poznata kao sredstvo za cišcenje creva. Sok od breskve se preporucuje onima sa srcanom aritmijom, osetljivim nervnim sistemom, kao i za smanjenje žucne kese. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja, smanjenje žucne kese.

Sok od breskve preporucuje se onima sa srcanom aritmijom, smanjenim lucenjem želudacne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za cišcenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporucuju se dijabeticarima i alergicnim osobama.. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U ishrani je pogodna kod probavnih poremecaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje živaca i uopste za rad probavnih organa

http://www.narodnilijek.com/index.php?name=news&op=view&id=1008&word=Dobra

[Guest Светлана]

Slatko a gorko

Nutricionisti ne mogu da se nadive dehidriranom voću kao užini nad užinama koja nam ulepšava sredinu jutra ili popodneva. Tako su meke, zdrave, ukusne i slasne te suve šljive, kajsije, jabuke, urme, grožđice i smokve, pa još daju snagu i darivaju nas zdravljem... Osušeno na suncu ili u rerni, dehidrirano voće "puca" od vitamina i minerala. Suve kajsije sadrže karotenoide (preteče vitamina A), magnezijum, gvožđe i kalijum baš kao i urme. Zahvaljujući visokom procentu vlakana suve šljive sprečavaju zatvor. Suve jabuke su pune kalcijuma i vitamina B6. E, a sad gorka pilula: kalorije! Od 200 za 100 g suvog grožđa, preko 284 za urme do 370 za jabuke - ma, atak na liniju!

http://www.vivamagazin.info/0_novibroj/aktuelno.html

[Guest Светлана]

Kostunjavo voce je od davnina omiljeni delikates i ima ogromnu potraznju u nasoj zemlji. Zauzima vazno mesto medju biljkama koje se gaje u bastama i na plantazama. Tesko je naci prostor i naseljeno mesto gde pored kuce, na ulici ne raste drvo oraha.

Svake godine interesovanje i ljubav prema kostunjavom vocu neprekidno raste, ne samo zbog hranljive vrednosti proizvoda, vec i zbog toga sto je ono izuzetno lekovito sredstvo i primenjuje se u vidu visoko kvalitetnih preparata koji imaju preventivno i lekovito dejstvo. Za razliku od drugih kultura, svi delovi oraha imaju lekovito svojstvo. Tokom hiljadu godina preparati od raznih delova se aktivno koriste u fitoterapiji, homeopatiji, naucnoj i narodnoj medicini u svim krajevima sveta.

U ovoj knjizi cemo pokusati da prikupimo i objedinimo visegodisnje iskustvo primene lekovitih preparata pripremljenih od kostunjavog voca, kao i da upoznamo citaoce sa jednostavnim i dostupnim receptima koji, pri racionalnoj primeni, mogu pomoci da se izbavimo od mnogih problema, produzimo mladost i zivot.

http://www.achi.org.yu/orah/orah_uvod.htm

PRIRODNO ISCELJENJE: Orah, badem, lesnik, kesten, kikiriki, pistaci

U ovoj knjizi je prikupljeno i objedinjeno visegodisnje iskustvo primene lekovitih preparata pripremljenih od kostunjavog voca. Citalac se moze upoznati sa jednostavnim i dostupnim receptima koji, pri racionalnoj primeni, mogu pomoci da se izbavimo od mnogih problema, produzimo mladost i zivot.

 

    http://www.achi.org.yu/orah/orah.htm 

Iz knjige: (клик на: )

Kostunjavo voce

Orahova tinktura protiv raka

Lesnik protiv adenome materice

Bademovo mleko

Kozmetika od badema

Divlji kesten: Ekstrakt za lecenje vena i krvotoka

Pistaci

Kikiriki

[Guest Светлана]

Voće kao lek

26/6/2008

Pored toga što voće deluje osvežavajuće i bogato je vitaminima ima i lekovite osobine, tako da ga u narodnoj medicini smatraju čuvarem zdravlja. Može da deluje kao diuretik, oslobađa od nagomilanih toksina, služi kao prevencija protiv kancerogenih oboljenja.

Smokva - daje energiju a zbog bogatstva vlakana pospešuje rad creva i sprečava zatvor. Vlakna, takođe smanjuju ili potpuno sprečavaju apsorpciju holesterola i štite od kancera debelog creva, jer sprečavaju kontakt kancerogenih materija sa tkivom ovog organa. Obiluju šećerom pa se preporučuju u ishrani sportista, onima koji se bave većom fizičkom aktivnošću i rekovalescentima.

Lubenica - je nezamenjivi diuretik preporučuje se ljudima koji imaju kamen ili pesak u bubregu, povišen pritisak i veću koncentraciju kiseline u mokraći. Snižava koncentraciju lošeg holesterola u krvi i štiti od nekih vrsta kancera - grlića materice, prostate, pluća, dojke i digestivnog trakta. Roze ili crvena boja jestivog dela lubenice između ostalog potiče od pigmenta likopena, supstance koja ima snažno antioksidativno delovanje. Preporučuje se i u dijetama zbog niske kalorijske vrednosti.

Mušmula - štiti od kancerogenih i kardiovaskularnih oboljenja. Obija vlaknima od kojih se izdvaja pektin smanjuje koncentraciju holesterola upijajući ga kao sunđer. Bogata je i taninima koji predstavljaju prirodne materije koje deluju protiv upala i pomažu protiv proliva.

Breskva - kao i ostalo voće žuto-naranđzaste boje bogato je beta karotenima samim tim i sa provitaminom A sa antioksidantnim delovanjem. Čuva vid, kožu, kosu i sluzokožu od oštećenja i infekcija. Ima sposobnost da jača zidove krvnih sudova i kapilara, pospešuje mikrocirkulaciju pa je na taj način zaštitnik kardio-vaskularnog sistema.

Kajsija - preventivno deluje protiv zapaljenskih procesa u crevima i čuva srce. Ona je jedna od voćki izuzetno bagatih betakarotinom koji se transformiše u vitamin A i štiti od degenerativnih oboljenja, kancera i kardiovaskularnih oboljenja. Zrele kajsije bogate su taninom, koji sprečava upale a preporučuje se i ljudima koji imaju problema sa varenjem, ili osetljiv stomak.

Dinja - pročišćava i hidrira, ima antikancerogene osobine i čuva srce. Voda i kalijum čine 80% dinje, pa se preporučuje ljudima koji pate od visokog krvnog pritiska i zadržavanja tečnosti. Visok procenat vode pospešuje rad bubrega i izbacivanje štetnih materija i toksina. Ljudi koji su dehidrirali zbog dijareje ili preteranog znojenja i visoke temperature treba da je jedu, jer će na taj način pored tečnosti nadohnaditi kalijum.

Grožđe - deluje antikancerogeno, usporava starenje i blagotvorno deluje na srce. Flavonoidi iz ovog voća smanjuju rizik od tumora, istovremeno ove supstance su dobri antioksidansi, poboljšavaju cirkulaciju i čuvaju srce. Bogato je i raznim mineralima (kalcijum, magnezijum) koji su neophodni da organizam dobro funkcioniše i da se očuva zdravlje.

Šljiva - je izuzetan laksativ i antiseptik, usporava starenje ćelija i snižava holesterol. Pospešuje varenje ne samo bogatstvom vlakana već zahvaljujući posebnoj vrsti šećera i supstanci koji pospešuju rad mišića creva. Vlakna koja poseduju šljive, upijaju vodu, pretvaraju se u gel koji usporava pražnjenje želutca i apsorpciju ugljenih hidrata tako da se preporučuju u dijetama. Ovaj gel vezuje i masti i holesterol. Ima antisrptično dejstvo pa je korisna u borbi protiv infekcija.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=694

[Guest Светлана]

Крушка - сочна и здрава воћка

Лидија Новаковић

06.12.2007.

Слатке и сочне, најчешће мекане, а понекад тврде унутрашњости - крушке су некада називане "даром богова". Постоји много различитих врста, тако да се могу наћи на пијацама и у маркетима готово током читаве године, мада им је главно време зрења период од августа до октобра. Спадају у исту породицу воћака као јабуке и дуње. У зависности од врсте, крушке могу бити жуте, зелене, браон или црвене.

Крушка је добар извор витамина Ц. Познато је, али није згорег да поновимо - овај витамин је моћно средство у борби против прехладе, јер стимулише бела крвна зрнца да се боре против инфекције, директно уништава многе вирусе и бактерије, а такође и регенерише витамин Е - снажан антиоксидант. Консумирање ове воћке помаже и у превенцији кардиоваскуларних болести и болести цревног тракта.

Ова воћка је једна од првих које се препоручују за исхрану одојчади, као главни састојак кашица. Због примамљивог и слатког укуса, ваше дете се неће бунити када му спремите оброк од крушака.

Иако је позната чињеница да воће треба да буде део наше свакодневне исхране, често се, код деце најчешће, јављају алергијске реакције на поједине врсте воћа. У односу на остало воће, занемарљиво је мала могућност да се консумирањем крушака добије алергија, тако да се она сматра и хипоалергентским воћем.

За оне које то занима, латинско име крушке је Pyrus communis. Ова воћка има и занимљиву историју: пореклом је из западне Азије. У овим се крајевима за крушку зна већ три хиљаде година. Има претпоставки да се за њу знало чак и много раније од тога, још у камено доба. Какво год да јој је тачно порекло, сигурно је да се састав крушке доста променио кроз време. Све до 18. века, њихова унутрашњост није била тако сочна и мекана као данас. Садашње стање последица је култивисања ове биљке и мешања са другим воћкама. Данас се највећи број плантажа на којима се узгајају крушке налази у Кини, Италији и Сједињеним Америчким Државама.

Танка кожица крушака такође садржи хранљиве састојке, као и њено "месо", тако да је најбоље не одстрањивати је приликом узимања. Када је једном пресечена, крушка ће брзо оксидирати и задобити браонкасту боју. Можете спречити да се то деси тако што ћете је прелити соком од лимуна или наранџе.

Неколико идеја за припремање крушака

Додајте исецкане крушке, ђумбир и мед у кашу од проса - добићете веома укусан и хранљив доручак.

Извадите кошчице и ољуштите крушке, а потом их обарите у јабуковом соку или вину.

За крај још мало историје: крушка је некада била ексклузивно воће више класе, а данас сви можемо уживати у њеном примамљивом укусу.

http://zdravlje.krstarica.com/c/hrana/kruska-socna-i-zdrava-vocka/

[Guest Светлана]

Serial TV emisija "Zdravoholicarske price". Ova emisija govori o znacaju voca u ljudskoj ishrani. Autor Nada Simic.

[Guest Светлана]

Lubenica nije samo šecerna vodica

2/8/2005

Ima dosta podataka koji navode na zakljucak kako lubenica izvorno potice s ruba pustinje Kalahari. Poznati istraživac David Livingstone 1850 godine ju je tamo našao u izobilju!

Zemlja lubenice je Kina jer je i sada jedan od najvecih proizvodaca. Tokom 13 stoleca Maori su lubenicu doneli u Evropu gdje je i danas ima u svim toplim klimatima, a putem robova – otišla je u Ameriku Na osnovu podataka USDA za 1997 godinu, lubenica se kultiviše u 90 zemalja sveta pa i u našoj.

Vrlo je ukusno vodenasto voce, tamnozelene ili šarene kore i crvene ili žute sredine, težine do 10 kg i više. Plod sadrži preko 90% vode, vrlo malo belancevina i 10% vocnog šecera. Od vitamina sadrži karotine, vitamine grupe B i malo vitamina C. Od minerala sadrži kalijum, magnezijum, fosfor, kalcijum, cink, gvožde i bakar. Dobar je izvor beta karotena i likopena.

Energetska vrednost u 100 grama iznosi 88 kJ (21 kcal). Zbog velikog sadržaja vode odlicno gasi žed. U ishrani se koristi sveža, u vocnim salatama i za pravljenje slatkog. Povoljno deluje na rad organa za varenje i izlucivanje vode iz organizma.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=368

[Guest Светлана]

[Guest Светлана]

Trešnje kao lek

25/5/2005

Dobra vest za sve one koji vole trešnje je da ne samo da su izuzetno ukusne vec i veoma lekovite.

Naucnici sa micigenskog instituta su potvrdili da trešnje imaju izuzetno antizapaljensko dejstvo, mogu da olakšaju bolove kod artritisa a izuzetan su izvor antioksidanasa i melantonina koji mogu da uspore efekte starenja, korisni u borbi protiv raka i srcanih oboljenja.

Antioksidansi trešnje imaju 10 puta jace antizapaljensko dejstvo od aspirina sa tom prednošcu da ne iritiraju stomak. Bogate su važnim flavonidima izokvercinom i kvercinom koji predstavljaju najintenzivnije antikancerogene materije.

Kod nas se u narodnoj medicini koristi list, smola, peteljka, plod, jezgra koštice, sveže trešnje, protiv otoka ispod ociju, bolesti bubrega i mokracnih kanala, tuberkoloze, impotencije, za otklanjanje fizicke i umne iscrpljenosti, neraspoloženja, melanholije i za negu kože lica.

Разни рецепти за лечење трешњом

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=328

[micko54]

Znate li nesto o sibirskoj aroniji?Gde moza da se kupi sadnica?

[Guest Светлана]

Ја први пут чујем за то. Шта је то, опиши нам?  0409_feel

[micko54]

Nesto poput nase borovnice,izdrzava niske temperature i do minus 50,veoma lekovita-poboljsava imunitet,rad stitne zlezde,smanjuje secer,dobra za arteriosklerozu

[Guest Светлана]

[antoneta]

mmmm jagode,banane i slag...mastovitije,kreativnije,raznobojnije,more healthy i sto je jos bitno manje bombasticno(kalorijama) od cokolade...definitivno bolji izbor u svakoj prilici...

P.S. sad mi nedostaju jagode...