Екологија

[мирођија]

Борба за Арктик

Спорна територија у Ланкастерском мореузу у Арктику постаће национални парк. Овакву изјаву дала је Канада, један од пет претендената на ову арктичку зону. Речи се нису поклопиле са делом, и ових дана на месту будућег националног парка постављена је канадска застава. Свој поступак влада земље објаснила је глобалним загревањем и у могућим увећањем поморског саобраћаја преко Северозападног пролаза. Наша влада је преузела на себе очување канадског Арктика, и заштиту њене јединствене природе, подвукао је министар за заштиту животне средине Канаде Џим Прентис.

Овакав канадски демарш делимично је објашњив. Ланкастерски мореуз је станиште гренландских китова, једнорогих китова, фока, белих медведа, беле јесетре. И забринутост за њихово очување је разумљива. Ипак и четири друга претендента на ову зону – Русија, САД, Данска и Норвешка не желе да нанесу озбиљну штету околној природи. Овакви племенити циљеви као што је формирање нациналног парка, реализовани у једностараном поретку, могу да се претворе у међународни скандал.

Истовремено руски научници нису склони да драматизују ситуацију. Три државе само треба да се договре на направе заједнички национални парк, сматра Игор Давиденко, доктор геолошко-минеролошких наука, професор:

- Систем националних паркова је биолошки фонд природе, биосфере, то су остаци оне прошлости која данас постоји код нас, живих. Шта више, већ постоје национални паркови заједничког власништва на пограничним териротијама. Они постоје чак и у Африци. Рецимо, регион дуж реке Лимпопо припада двема државама – ЈАР и Мозамбику. Ни једна до њих не би сама изашла на крај са том територијом. А национални парк постоји. Нешто више налази се водопад Викторија, који се такође налази на територији две земље, Замбије и Мозамбика, и под њиховом заједничком заштитом. Па и сама Канада већ има слично искуство. Нијагарски водопад припада њој и САД.

Иницијатива Канађана је да се обједине напори у спашавању оног што се још може спасти, сматра Игор Давиденко.

Канађани су већ почели да истражују неопходност формирања националног парка у региону. По њиховом пројекту се не планира смањење пловидбе у региону, мада ће бродовима бити забрањено да бацају отпад у воде мореуза и да на тој територији експлуатишу нафтне и гасне територије. У складу са конвенцијом УН о поморском праву из 1982. године поморске државе имају право да успостављају изузетну економску зону у ширини 200 миља од обале. У случају наставка епиконтиненталног појаса ван тих граница, земља може да прошири своју границу до 350 миља. И од тог тренутка се завршава хуманитарна компонента и започиње економска. Држава добија контролу над ресурсима, иземђу осталог нафтним и гасним. Интресовање за освајање ових богатстава испољава све више држава. Ипак све чешће се чују позиви да се потпише обухватан међународни споразум о очувању Арктика.

Подаци научника сведоче да је овај регион критички важан за читаву Земљину куглу, пошто се загревање на Арктику дешава два пута брже него било где на планети и будућност тог региона важна је за читаво човечанство.

<audio>

11.12.2009

  Глас  Русије

[мирођија]

Северни форум: глобализација диктира Арктику своје законе

У канадском граду Вајтхорсу од 1. до 3. септембра одржава се 9. генерална скупштина Северног Форума. Делегације из 17 земаља разматрају питања животне средине, подршке малог бизниса и рационално коришћење ресурса.

Невладина асоцијација је формирана 1991. године и кључни аспект њеног рада су масовни пројекти у социјално-економској сфери арктичких региона. Последњих година Северни Форум се претворио у глобалну и динамичну организацију. То је у првом реду везано за повећању пажњу према регионима са суровом климом и питањима екологије, природних ресурса и климатских промена.

У име Русије на форуму учествују три региона: Ханти-Мансијски аутономни округ, Чукотски Аутономни округ и република Саха – Јакутија. Неке од главних проблема издвојио је руководилац прес-службе губернатор Ханти-мансијског аутономног округа Анатолиј Корнејев:

- Наравно, најважнија је екологија читавог Севера. Други важан аспекат који за сада још није разрешен је очување традиционалне средине обитавања, традиционалног начина живота, јединствене културе народа Севера, а негде и њен препород. Ови правци су они у којима у принципу ради невладина организација Северни Форум.

На традиционални живот становника Севера погубно делује глобализација, индустријска експанзија, разрада природних ресурса. Све то доводи до смањења броја животиња, топљења леда, наглих промена у биолошкој средини. Несумњиво, због ових појава народи Севера могу да изгубе свој идентитет, културу и неће успети да се адаптирају на нове услове живота.

Друга главобоља је топљење леда на Арктику. Промене климе по подацима експерата на овој територији ће за неколико година довести до пораста броја поплава у разним регионима, кризе намирница и недостатка воде за пиће. Осим тога, Арктик је лаком залогај са тачке гледишта природних ресурса, на које претендују многе земље. Резерве нафте и гаса оцењују се на неколико милијарди тона.

Сада се око припадности рудног блага ситуација постепено усијава. Русија се залаже за разграничење сфера утицаја у Арктику на основу међународног права. Арктичке државе не треба да допусте конфронтацију, већ треба да учине регион центром узајамно корисне сарадње.

<audio>

01.09.2009

  Глас  Русије

[мирођија]

Учесници 5. Северног социјално-еколошког конгреса намеравају да разраде стретегију стабилног развоја Севера и Арктика за блиску перспективу

Ове године су се они први пут окупили не у главном граду републике Коми, већ у Москви. То сведочи да питања Запољарја имају све већи државни значај.

У јесен протекле године је председник РФ Дмитриј Медведев ставио министрима задатак претварања Арктика у ресурсну базу Русије 21. века. Овај задатак може да буде реално испуњен већ наредних година. Није тајна да је руски Север богат корисним рудама. Камени угаљ и нафта, гвоздена руда и друга природна богатства — све се то давно и успешно вади, прерађује, користи. Међутим, главно није само вађење, већ очување еколошког система тог региона да не би дошло до кршења традиција самоникле културе северних народа. Однос према јединственој природној баштини мора да буде пажљив, тим пре када је реч о разрадама нових налазишта.

Данас се воде спорови око Арктичког епиконтиненталног појаса. Русија има право да очекује да ће УН задовољити њен упит, мада многе земље завиде на тим богатствима, јер су залихе корисних руда тамо много велике, — сматра доктор геолошко-минералошких наука, професор Игор Давиденко.

Залихе енергената у том делу планете су веома знатне. Међутим, постоје и тежи задаци – освајање гасохидрата који ће заменити налазишта нафте и гаса, — истиче Игор Давиденко.

Између осталог, будућност Арктика ће одређивати не само припадност нафтоносног епиконтиненталног појаса, већ брзина отапања леда. Према оценама неких стручњака, већ 2015. године биће могућа дужа пловидба у Северном Леденом мору. Данас је морски пут из Југо-Источне Азије у Европу отворен за пловидбу само у току једног летњег месеца. Међутим, у перспективи он може да постане основни пут из Европе у Азију, односно, много краћи од јужног пута преко Индијског океана и Суецког канала. То отвара огромне могућности за Русију која би у том случају постала транзитна земља за трансконтиненталне превозе робе.

Дакле, важан услов је првостепени и хитни развој социјалне инфраструктуре северних територија. Она мора да одговара тешким климатским условима Севера и плановима економског развоја тог региона, обезбеђујући високи квалитет живота и здравља становника тих територија. Они заслужују да би њихови интереси били потпуно заштићени не само данас, када расте интересовање према ресурсним залихама Севера и Арктика, већ и у дугорочној перспективи. Управо то одговара руској економији.

<audio>

21.04.2009

    Глас  Русије