"Дијалог са свим и сваким" - вл. Иринеј бачки

[gane]

"...Smilja Avramov: Genocid u Jugoslaviji 1941-1945, 1991... (3)

Apel Vatikanu da spreči zverski pokolj Srba

Prve diplomatske akcije kraljevske vlade u cilju zaštite ugroženog stanovništva usmerene su ka Vatikanu. Već 17. maja 1941. poslanstvo Kraljevine Jugoslavije obavestilo je Svetu stolicu o masovnom ubijanju Srba, pokolju pravoslavnog sveštenstva.

Kraljevska vlada Jugoslavije pošla je od pretpostavke da je u tako tragičnoj situaciji poglavar Katoličke crkve, papa, kao duhovni predstavnik katoličanstva u svetu, prvi pozvan da podigne svoj glas protiv varvarskih metoda. Ovo utoliko pre, što je ustaški pokret u idejnom i organizacionom vidu bio najtešnje povezan sa Katoličkom crkvom u Hrvatskoj. Pojedini visoki katolički dostojanstvenici su i lično učestvovali u progonima. S druge strane, Vatikan je održavao direktne veze sa poglavnikom Pavelićem, preko papskog izaslanika u Zagrebu. Prve diplomatske akcije kraljevske vlade u cilju zaštite ugroženog stanovništva usmerene su ka Vatikanu.

Već 17. maja 1941. poslanstvo Kraljevine Jugoslavije obavestilo je Svetu stolicu o masovnom ubijanju Srba, pokolju pravoslavnog sveštenstva, s molbom da papa interveniše i spreči pogoršanje situacije.

Kralj Petar II uputio je 6. juna 1941. papi Piju DžII telegram sledeće sadržine: „Ja činim apel na Vašu svetost da svojim velikim autoritetom uzmete u zaštitu moj narod koji nevino strada.“

Apel papi uputila je 31. oktobra 1941. i vlada Kraljevine Jugoslavije, naglašavajući da izveštaji o zverstvima u NDH neprekidno stižu. Nad Srbima „vrše se takvi masakri, na tako širokom planu, da je i sama njihova egzistencija već u opasnosti“. Rasistički zakoni primenjeni su u odnosu na Jevreje i na Srbe, dodaje se u telegramu, a ti zakoni, prema mišljenju vlade, predstavljaju kriminalan akt, monstruozan „utoliko pre što dolazi od vlade koja pretenduje da propoveda katoličanstvo, da vlada na osnovu te iste religijeÖ Strašni masakri, organizovani i izvršeni nad Srbima od strane režima Pavelića mogu imati izuzetno teške posledice u odnosu na buduću versku politiku i crkvene organizacije na BalkanuÖ Vlada Kraljevine Jugoslavije podnosi Vama, Sveti oče, izveštaje o zločinima s molbom da Vaša svetost, kao najviši moralni autoritet, u ime večne pravde, u ime hrišćanskih vrlina koje su jedinstvene i nedeljive, osudite zločine koji prete da istrebe naš narod i da učinite sve što Vaša svetost nalazi za potrebno kako bi se sprečile i onemogućile tegobe naroda Jugoslavije.“

Devet evropskih okupiranih zemalja, odnosno njihovi diplomatski predstavnici akreditovani pri Svetoj stolici, zatražili su i kolektivno od pape da crkva javno i formalno osudi zverstva nad civilnim stanovništvom.

Ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije uputio je papi Piju DžII notu 6. novembra 1942, sa konkretnim podacima i snimcima o zverstvima, uz energični zahtev da Sveta stolica „svojim moralnim autoritetom spreči dalje pokolje“.

Otpravnik poslova Kraljevine Jugoslavije pri Vatikanu informisao je gotovo svakodnevno Rimsku kuriju o tragičnim događajima u NDH.

„Pismo jednog poštenog Hrvata“ upućeno nadbiskupu Stepincu 8. februara 1942. u prepisu je upućeno i vladi u Londonu. Ono glasi: „Punih 10 meseci kolju se u Hrvatskoj na najzverskiji način Srbi i uništavaju se milijarde njihove imovine, a crvenilo obliva lica poštenih HrvataÖ Nije sva strahota u samom ubijanju. Ona je u ubijanju svega odreda staraca, žena i dece i ubijaju se u strašnim i divljačkim mučenjima. Te nevine Srbe nabijali su na kolje, ložili vatru na gole im grudi, pekli ih žive na vatri, spaljivali u kućama i crkvama žive, polivali vrelom vodom i kidali meso, i rane solili. Kopali su živima oči, sekli noseve, uši, jezike, svećenicima sekli udove i stavljali im u usta, vezivali ih za kamione i s njima jurili; prebijali noge i ruke, zabijali im eksere u glavu, velikim ekserom zakivali ih za pod kroz slepo oko, bacali žive u bunare i ponore, a na njih bacali bombe, razbijali gvozdenim ćuskijama glavu; decu bacali u vatru, vrelu vodu, u krečane, kidali deci noge, razbijali glave o zid, lomili kičme o kamenje i još mnoga užasna mučenja vršili, kakva normalni ljudi ne mogu ni zamisliti. Hiljade i hiljade srpskih leševa nose Sava, Drava i Dunav, kao i njihove pritoke. Bilo je leševa sa natpisom: „Pravac Beograd - putuj kralju Petru.“

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-12-03-2008/apel-vatikanu-da-spreci-zverski-pokolj-srba

"...Часопис "Свет Европе" објавио је, поводом светског Дана сећања на жртве холокауста, да је "усташки логор Јасеновац у нацистичкој марионетској Независној држави Хрватској (НДХ) био трећи по величини и вероватно најсвирепији логор за истребљење у Другом светском рату", и да је Ватикан имао важну улогу у послератном "прању новца" и скривању ратних злочинаца.

У опширном и добро документованом тексту, под насловом "Јасеновац - холокауст који је подстицао Ватикан", часопис, у коме сарађују угледни европски интелектуалци, политичари и државници, наводи да се окрутност у Јасеновцу "може објаснити више верским него неким другим разлозима".

Фински стручњак за балканску политику Ари Русила у свом тексту наводи да је Јасеновац за нацистичку Немачку био више оруђе за етничко чишћење, док је за усташе кључну улогу имао "верски аспект".................."Може се рећи и да је верски мотив и бруталност крвника био водећи принцип у Јасеновцу. Познато је да су 743 римокатоличка свештеника били припадници усташког покрета и лично убијали Србе, Јевреје и Цигане. Једно време Јасеновац је био под контролом фратра Филиповића Мајсторовића који је признао да је својом руком убио 40.000 Срба", пише Русила......

.....У лето 2008. године израелски амбасадор у Хрватској Шмуел Мејром оштро је критиковао организацију сахране бившег команданта концентрационог логора Јасеновац Динка Шакића, истичући да се тиме вређа сећање на убијене у том логору. "Убеђен сам да је већина хрватског народа шокирана начином сахране Шакића, који је носио усташку униформу. Такође осуђујем и неодговарајуће речи свештеника који је водио службу и рекао да је Шакић "био узор за све Хрвате`", рекао је тада Мејром.....".

http://www.nspm.rs/hronika/svet-evrope-jasenovac-holokaust-podstaknut-od-vatikana.html

[Guest ага пије млеко]

Хвала брате Гане на овим информацијама.  crvenilo

[Игор]

? ????, ??? ?? ?????????? ,?????????? ? ??????????? ???????....

????? ??? ??? ?? ?? ????? ??? ????? ?? ????? ???????? (????????? ?????, ???? ?????....) ??? ?? ?????? ??? ???????? ....

? ???? ??????? ???????? ?? ?? ?? ???? ? ?????? ??????? ? ?????????? ? ???? ??????? ????? ? ????????? ? ????? ?? ????? ?????? ??????? ????....

http://video.google.com/videoplay?docid=7382152105195322675#

[gane]

Свака част брате Игоре! Врло потресно,тешко је и слушати и гледати...ужас,јад и бескрајна туга...монструозно...али оно што је вредно,наводе се историсјки извори за податке.

[astronaut]

Потресна сведочанства. Треба их имати у виду, и не заборавити.

Ипак, као верник сам за сваки дијалог, са сваким људским бићем. А као Православни Србин још више! Јер то и јесте наш позив.

[gane]

Нико није против дијалога, дијалог и нужна сарадња , ако је нужна...

[Guest ага пије млеко]

???? ???? ?????? ????????, ??????? ? ????? ??????? , ??? ?? ?????...

?????? ??

[gane]

Дијалог је свакако потребан,но да би га разумео верник СПЦ,било би добро да се појасне неке

ствари и заокрети који код верника стварају конфузију,па као плод (вероватног) неразумевања ,могу

да нашкоде односе Цркве и верника,дакако све ово је потребно ако желимо да верницима пошаљемо јасну недвосмислену поруку.У том светлу,имам проблем да разумем следеће:

(Нормално,ако сме да се пита,и ако неко од познавалаца материје жели да коментарише,а ако текст и/или питање нису на месту,модератор има сву слободу да пост као неподобан-обрише).

"...Да поновимо: Иринеј Буловић је 1997. године јавно критиковао Ватикан и папу римског Јована Павла другог! Ево те његове изјаве:

Прилика је, преосвећени, да вас питам какви су данас односи Српске православне цркве са Ватиканом?

- Ти односи су, колико их ја осећам, доста оптерећени једностраним и неправедним приступом Ватикана као државе српском питању у претходној Југославији, југословенској кризи, насилној сецесији Словеније и Хрватске, државности сецесионистичких република и природи трагичног међуетничког сукоба на нашем тлу. Ватикан је први - пре Немачке, а да и не говоримо о осталим земљама Западне Европе и о Америци - похитао да призна Словенију и Хрватску, потом и Босну, мада је било очигледно да такво признавање "по хитном поступку" не отклања него приближава опасност од страшног рата. Ватикански радио је годинама ревносно ширио тезу о "српској агресији", без осећања - које није било страно многим савесним и упућеним западним новинарима - за сложеност и трагичну природу читавог сукоба. Чак је и сам папа Јован Павле II, поводом уласка војске Републике Српске у Жепу и Сребреницу, говорио о "поразу цивилизације" и "срамоти човечанства", али ништа није изјавио док су редовне хрватске јединице из разних оружја тукле бескрајну колону несрећних избеглица и њихове нејачи из Крајине, августа 1995. године...."

Врло поучан цитат. Ако некога занима, цео интервју се налази на овој адреси.

http://www.nin.co.yu/arhiva/2425/2.html

"...Прошло је неколико година, народ је све заборавио, и Иринеј Буловић је могао безбрижно да у псалмима хвали папу римскога Јована Павла II, више него што је Давид хвалио Господа. Ево само неких израза из те похвале: Аутентични мостоградитељ духовности који у име љубави Христове сведочи своје првенство као чињеницу нашег благодатног живота у Христу... Патријарх хришћанског запада који најбоље и највише могуће служи јединству целога света... Понтифекс цркве која председава у љубави, достојан свога узора и претходника - светог Иринеја Лионског, због чега на својим плећима носи крст зближавања Истока и Запада... Његова светост улаже сав напор како човек најбоље може и уме, у љубави и у име љубави, ради спасења свих, до крви и зноја, како тражи Јеванђеље, и то му не може одрећи нико... Другачији темперамент од свога претходника, блажене успомене папе Павла Шестог, импозантног у својој једноставности, смерности и усрдности служења, папа Јован Павле II је три пута превалио растојање од Земље до Месеца... Даје ручкове у атмосфери љубави и заинтересованости за српски народ и његове тешкоће, као и за крст који српски народ носи, а све са жељом да помогне српском народу колико је највише могуће... Импресионира својом обавешћеношћу и жељом да помогне православним црквама, и тиме изазива узбуђење и гануће у души... Личност духовне снаге каква се ретко среће у свим временима, а поготову данас, на граници размене миленијума... Личност која огромном снагом воље и спремношћу на самопожртвовање делује на све нас изузетно снажно, толико да се то не може исказати...

Тако се Иринеј Буловић после изнуђене критике Ватикана и папе римскога вратио на уобичајени колосек. А шта је било са одлуком Сабора о иступању наше Цркве из "светског савета цркава"? Она је окачена мачку о реп (термин Атанасија Јевтића) пре него што је изгласана на Сабору..." .

[Драган]

1942 6 7 Osnivanje Hrvatske pravoslavne crkve

[Дража]

Дијалог је свакако потребан,но да би га разумео верник СПЦ,било би добро да се појасне неке

ствари и заокрети који код верника стварају конфузију,па као плод (вероватног) неразумевања ,могу

да нашкоде односе Цркве и верника,дакако све ово је потребно ако желимо да верницима пошаљемо јасну недвосмислену поруку.У том светлу,имам проблем да разумем следеће:

(Нормално,ако сме да се пита,и ако неко од познавалаца материје жели да коментарише,а ако текст и/или питање нису на месту,модератор има сву слободу да пост као неподобан-обрише).

"...Да поновимо: Иринеј Буловић је 1997. године јавно критиковао Ватикан и папу римског Јована Павла другог! Ево те његове изјаве:

Прилика је, преосвећени, да вас питам какви су данас односи Српске православне цркве са Ватиканом?

- Ти односи су, колико их ја осећам, доста оптерећени једностраним и неправедним приступом Ватикана као државе српском питању у претходној Југославији, југословенској кризи, насилној сецесији Словеније и Хрватске, државности сецесионистичких република и природи трагичног међуетничког сукоба на нашем тлу. Ватикан је први - пре Немачке, а да и не говоримо о осталим земљама Западне Европе и о Америци - похитао да призна Словенију и Хрватску, потом и Босну, мада је било очигледно да такво признавање "по хитном поступку" не отклања него приближава опасност од страшног рата. Ватикански радио је годинама ревносно ширио тезу о "српској агресији", без осећања - које није било страно многим савесним и упућеним западним новинарима - за сложеност и трагичну природу читавог сукоба. Чак је и сам папа Јован Павле II, поводом уласка војске Републике Српске у Жепу и Сребреницу, говорио о "поразу цивилизације" и "срамоти човечанства", али ништа није изјавио док су редовне хрватске јединице из разних оружја тукле бескрајну колону несрећних избеглица и њихове нејачи из Крајине, августа 1995. године...."

Врло поучан цитат. Ако некога занима, цео интервју се налази на овој адреси.

http://www.nin.co.yu/arhiva/2425/2.html

"...Прошло је неколико година, народ је све заборавио, и Иринеј Буловић је могао безбрижно да у псалмима хвали папу римскога Јована Павла II, више него што је Давид хвалио Господа. Ево само неких израза из те похвале: Аутентични мостоградитељ духовности који у име љубави Христове сведочи своје првенство као чињеницу нашег благодатног живота у Христу... Патријарх хришћанског запада који најбоље и највише могуће служи јединству целога света... Понтифекс цркве која председава у љубави, достојан свога узора и претходника - светог Иринеја Лионског, због чега на својим плећима носи крст зближавања Истока и Запада... Његова светост улаже сав напор како човек најбоље може и уме, у љубави и у име љубави, ради спасења свих, до крви и зноја, како тражи Јеванђеље, и то му не може одрећи нико... Другачији темперамент од свога претходника, блажене успомене папе Павла Шестог, импозантног у својој једноставности, смерности и усрдности служења, папа Јован Павле II је три пута превалио растојање од Земље до Месеца... Даје ручкове у атмосфери љубави и заинтересованости за српски народ и његове тешкоће, као и за крст који српски народ носи, а све са жељом да помогне српском народу колико је највише могуће... Импресионира својом обавешћеношћу и жељом да помогне православним црквама, и тиме изазива узбуђење и гануће у души... Личност духовне снаге каква се ретко среће у свим временима, а поготову данас, на граници размене миленијума... Личност која огромном снагом воље и спремношћу на самопожртвовање делује на све нас изузетно снажно, толико да се то не може исказати...

Тако се Иринеј Буловић после изнуђене критике Ватикана и папе римскога вратио на уобичајени колосек. А шта је било са одлуком Сабора о иступању наше Цркве из "светског савета цркава"? Она је окачена мачку о реп (термин Атанасија Јевтића) пре него што је изгласана на Сабору..." .

Лицемерно понашање, зар не!?

[Дража]

У реду, РКЦ је одобравала ,подстицала и охрабривала убијање....

волео бих кад би ми навео бар један ми такав документ (посланицу цркве, неки налог....) где се налажу ова упутства...

Па нису они о.Љубо наивне будале да остављају писане трагове о томе. Наравно да су самим одобравањем и усменом (и логистичком) подршком криви за сва зверства у НДХ. Зар је потребно доказивати и разобличавати палост Ватикана и РКЦ и њихову тоталну отпадност од Бога. Сами себе разобличавају (не)делима својим већ скоро 1000 година.

[gane]

Ма брате Дражо-пропаганда је чудо!Овде нико неће ништа да напише о томе,колико је јак покрет у СПЦ за приближавање Папи!Али се зато свесрдно и благоумилним речником нашироко пише,пропагира,наглашава,да је важан дијалог!То је за мене лично увреда и шамар у лице српском народу!Па се онда прича о томе да "...треба имати поверње у Синод...",поверење да,али до које мере,за који путни правац?Испада-да једина неизмењена Црква,треба да се стави под "Папин патронат" а све у име "...дијалога..."?!?!? Каквог дијалога? У име чега? Није ли Ватикан свуда и у свакој прилици показао и доказао шта мисли о Србима.Или то стижу неки нови "чувари српског националног бића" који су спремни да преко свега пређу и прођу у име нечега само њима јасног? Народ то опростити сигурно неће,прилке за одговор на ово питање се намећу саме и одговор ћемо сазнати,само уз коју цену и штету-то изгледа није никога брига!А ако је тако-онда је то сумрак настојања да се Срби очувају,сачувају,сложе и уједине!

[Дража]

На много извора на интернету сам нашао информације како је владика +Иринеј Буловић некада био омиљени (ма шта то значило) епископ Мире Марковић и ЈУЛ-а? На основу чега су до оваквих "закључака" дошли они који су информације пласирали?

[gane]

Шта све има на интернету,многима дође да се одрекну вере!

[šangaj]

Па није ни њему лако,

0442_feel