Песах-Пасха

[Баба]

[Баба]

Свим пријатељима Јеврејима срећни пасхални празници.

[Баба]

[Баба]

Догађај ослобођења од египатског ропства је описан у Другој књизи Мојсијевој, која се зове још и Егзодус. /Пет књига мојсијевих - Тора чини дио Старог завјета/.

У хебрејском језику Пасха се још назива и Хаг ха-мацот, празник пријесних, бесквасних хљебова, јер је у вријеме празника изричито забрањено јело с квасцем, па чак и посједовање било чега квасног.

Тај празник се још назива и З’ман Херутену, у дословном преводу "празник наше слободе", као и Хаг Ха’авив или празник прољећа.

Пасха је један од три ходочасна празника када сви Јевреји који имају могућност, ходочасте у Јерусалим.

Славље започиње вечером која се зове Седер вечера. Седер је хебрејска ријеч која значи ред, а Седер вечера је празнична, обредна вечера, на којој се молитве, читање Хагаде и сви други обичаји обављају по строго утврђеном реду.

И храна се сервира на "кеарат седер" - велики тањир на којем је постављено све што је потребно за јело током вечере.

Како је Песах празник који се прославља у породици, у вријеме Седер вечере сви укућани се окупљају око трпезе на којој су постављена јела која симболично подсјећају на робовање Израелаца у Египту и на њихово избављење.

У свим јеврејским породицама за трпезом током Седер вечере оставља се једно празно мјесто и једна чаша вина за пророка Елију /Илију/.

Обичај је и да се за вријеме вечере врата од куће остављају отворена, као знак добродошлице сваком добронамјерном путнику-намјернику.

Седер почиње домаћиновим позивом сиромашнима да дођу и с њима подијеле све што има на трпези.

Читање Хагаде је основни дио Седера. Хагада описује догађаје који се односе на празник, хронолошки износећи историју доласка израелских племена у Мисир /Египат/, њихово ослобађање из ропства и објашњава сврху пасхалне жртве за вријеме Другог храма.

Она говори и о употреби бесквасног хљеба, мацеса, горких трава и другог јела које се налази на трпези.

 

http://www.srna.rs/novosti/195635/veceras-pocinje-proslava-pashe.htm