Srbija i njeni nekadasni saveznici u najnovijim ratovima - razdvojena tema

[Juanito]

Иначе, што бојим се, нико никада није подвргао анализи...

 

Ајде да сконтам да се временом из двовременског рата савезништво са Америма временом "истиштило"... Да "унесем" ту и улогу СМ којег су звали онако како су га звали, али је учешће Француза у агресији, илити "кампањи" било сасма неочекивано... У смислу да су њихови наредбодавци (пилоте не рачунам-они су обични извршиоци), били врли у извршавању најпрљвијих задатака спрам онога што се звало "колатералном штетом", а у светлу нашег пријатељства и веза од Првог рата, које не желим лично да заборавим, али ми није јасно...

 

Заиста мислим да овај моменат поребује опширну анализу.... 

 

Не претендујем да могу да одговорим на ова питања, али могу додатно да закомпликујем.

 

Шта значи да смо ми некада били савезници? Па то значи да је неки тамо краљ, цар или председник потписао нешто са неким нашем краљем, царем или председником из пуких интереса (и то најчешће личних). Данас имамо неке друге владаре (углавном председнике и премијере) који доносе некакве друге одлуке, опет вођени својим личним интересима и патологијама. Пријатељство међу народима није некаква објетивна ствар која се може пренети генима, то је просто тренутна апстракција. Једини начин да се то пријатељство пренесе је тако да родитељи то усаде детету, па онда дете свом детету и тако у недоглед. То се некада дешавало и то је био једини начин да се чују вести, да се чује историја, да се чује став о другом човеку, о другом народу. Зато су људи, од када су се родили, били учени да им је тај и тај пријатељ, а тај и тај није. И то је било отприлике све што су о пријатељима и непријатељима могли да сазнају. Французи су нам били пријатељи, а 99.99% Срба и Француза никада нису видели једни друге. Људи нису излазили из свог села. Данас се путује, постоји и интернет, свет је глобално село, тако да два тинејџера са два краја земаљске кугле имају више заједничког него што су раније имали људи из Чачка и Смедерева. Приповедање с колена на колено драстично губи утицај, јер људи сами упознају људе са других страна света и постају лични, врло конкретни пријатељи, уместо да читаве нације то буду некаквим декретом и апстрактним приповедањем. На колективном (националном нивоу) реално постоје само политичари који су демократски изабрани и онда раде буквално шта им падне напамет. Ти знаш боље од мене тај ланац команде и како то све иде, али о ратовима одлучују конкретни људи, неколико њих (често психопате), а не некакви апстрактни ”французи”, зар не?

 

Можеш да отвориш другу тему о тој анализи, да се ипак не прља ова о успомени на двоје мученика.

[Crveni Baron]

Не претендујем да могу да одговорим на ова питања, али могу додатно да закомпликујем.

 

Шта значи да смо ми некада били савезници? Па то значи да је неки тамо краљ, цар или председник потписао нешто са неким нашем краљем, царем или председником из пуких интереса (и то најчешће личних). Данас имамо неке друге владаре (углавном председнике и премијере) који доносе некакве друге одлуке, опет вођени својим личним интересима и патологијама. Пријатељство међу народима није некаква објетивна ствар која се може пренети генима, то је просто тренутна апстракција. Једини начин да се то пријатељство пренесе је тако да родитељи то усаде детету, па онда дете свом детету и тако у недоглед. То се некада дешавало и то је био једини начин да се чују вести, да се чује историја, да се чује став о другом човеку, о другом народу. Зато су људи, од када су се родили, били учени да им је тај и тај пријатељ, а тај и тај није. И то је било отприлике све што су о пријатељима и непријатељима могли да сазнају. Французи су нам били пријатељи, а 99.99% Срба и Француза никада нису видели једни друге. Људи нису излазили из свог села. Данас се путује, постоји и интернет, свет је глобално село, тако да два тинејџера са два краја земаљске кугле имају више заједничког него што су раније имали људи из Чачка и Смедерева. Приповедање с колена на колено драстично губи утицај, јер људи сами упознају људе са других страна света и постају лични, врло конкретни пријатељи, уместо да читаве нације то буду некаквим декретом и апстрактним приповедањем. На колективном (националном нивоу) реално постоје само политичари који су демократски изабрани и онда раде буквално шта им падне напамет. Ти знаш боље од мене тај ланац команде и како то све иде, али о ратовима одлучују конкретни људи, неколико њих (често психопате), а не некакви апстрактни ”французи”, зар не?

 

Можеш да отвориш другу тему о тој анализи, да се ипак не прља ова о успомени на двоје мученика.

 

Moze i da se anketiraju gradjani SAD na primer pa rezultati pokazu da 75% amerikanaca podrzava napad na Irak .. Ovde se vise ne radi o pojedincima vec o kompletnim nacijama koje podrzavaju ubijanje ... Tako je bilo i sa Francuzima a i ostalima koji su zdusno ucestvovali u ubijanju Srpske nejaci. Imam primer iz licnog zivota, jednog Tirolca, koji na moj komentar da ne moze Nato vecnio da nas bombarduje odgovori zadovoljno- Ima nato pune magacine i da se ne brinem....

 

Tako da ta tvoja prica ne pije vodu. Imas ti mrznje ili ljubavi medju obicnim svetom ka drugim narodima koliko hoces. A bolji primer od nas Srba i ljubavi prema Rusima ti ne treba

[Grizzly Adams]

Moze i da se anketiraju gradjani SAD na primer pa rezultati pokazu da 75% amerikanaca podrzava napad na Irak ..

 

Ако се добро сећам проценат је обрнут - 80% је против.

[Crveni Baron]

Ако се добро сећам проценат је обрнут - 80% је против.

 

 

Ne secas se dobro. Na pocetku rata su ameri sa pesmom ispracali bombardere ... I tako nekoliko godina ... Posle malo opada taj procenat kada se zasite rata ...

[Grizzly Adams]

Ne secas se dobro. Na pocetku rata su ameri sa pesmom ispracali bombardere ... I tako nekoliko godina ... Posle malo opada taj procenat kada se zasite rata ...

 

Па и Срби су са песмом испраћали тенкове.

[Crveni Baron]

Па и Срби су са песмом испраћали тенкове.

 

 

Naravno. Tako da ljubav ili mrznja izmedju naroda postoji itekako. Ni Srbi nisu tu izuzetak kao ni Francuzi.

[Grizzly Adams]

Не постоји. Све је то индивидуално.

 

Ја сам, на пример, срео Американца који је чим смо се упознали кренуо да се извињава за бомбардовање и како су погрешили, само што му сузе нису кренуле на очи. Или другог који ме пита "молим те испричај ми шта се темо заиста десило, знам да оно на ТВ-у није било истина". И још неколико занимљивих примера...

 

"Колективна" је само људска слабост да у тешким временима подлегну пропаганди и лудилу, али то је заједничко за све.

[Млађони]

Ne secas se dobro. Na pocetku rata su ameri sa pesmom ispracali bombardere ... I tako nekoliko godina ... Posle malo opada taj procenat kada se zasite rata ...

 

 

Nacije nemaju osobine, te osobine koje se pripisuj unacijama se zovu - predrasude. 

 

Drugim recima, pripisemo nesto odredjenoj osobi, jer odredjeni clanove neke grupe kojoj ta osoba pripada, ima tu osobinu.

 

DA su amerikanci ubilacka nacija, je podjednako tacno koliko je tacno da su zene losi vozaci. 

[Srdjan]

Не претендујем да могу да одговорим на ова питања, али могу додатно да закомпликујем.

 

Шта значи да смо ми некада били савезници? Па то значи да је неки тамо краљ, цар или председник потписао нешто са неким нашем краљем, царем или председником из пуких интереса (и то најчешће личних). Данас имамо неке друге владаре (углавном председнике и премијере) који доносе некакве друге одлуке, опет вођени својим личним интересима и патологијама. Пријатељство међу народима није некаква објетивна ствар која се може пренети генима, то је просто тренутна апстракција. Једини начин да се то пријатељство пренесе је тако да родитељи то усаде детету, па онда дете свом детету и тако у недоглед. То се некада дешавало и то је био једини начин да се чују вести, да се чује историја, да се чује став о другом човеку, о другом народу. Зато су људи, од када су се родили, били учени да им је тај и тај пријатељ, а тај и тај није. И то је било отприлике све што су о пријатељима и непријатељима могли да сазнају. Французи су нам били пријатељи, а 99.99% Срба и Француза никада нису видели једни друге. Људи нису излазили из свог села. Данас се путује, постоји и интернет, свет је глобално село, тако да два тинејџера са два краја земаљске кугле имају више заједничког него што су раније имали људи из Чачка и Смедерева. Приповедање с колена на колено драстично губи утицај, јер људи сами упознају људе са других страна света и постају лични, врло конкретни пријатељи, уместо да читаве нације то буду некаквим декретом и апстрактним приповедањем. На колективном (националном нивоу) реално постоје само политичари који су демократски изабрани и онда раде буквално шта им падне напамет. Ти знаш боље од мене тај ланац команде и како то све иде, али о ратовима одлучују конкретни људи, неколико њих (често психопате), а не некакви апстрактни ”французи”, зар не?

 

 

Ево једног "конкретног Француза":

 

Господин Жак Огар је Француз, рођен у Паризу,  26 година провео у француској војсци, 1999. год је дошао на Косово и Метохију из Македоније, и био је командант француских специјалних јединица на Косову и Метохији. Провео је кратко време, само месец дана, али таман толико да спаси монахиње из манастира Девич зашта је од СПЦ добио oрден Светог Саве. У Француској ускоро треба да изађе његова књига под насловом „Европа је умрла у Приштини“.

 

- Jа потичем из породице француских војника. Мој деда је био генерал у француској армији, мој отац је то такође био. Још док сам био мали васпитаван сам да је српски народ  одувек био пријатељ француске нације. Те 1998. године добио сам у руке досије Косово. Разговарао сам са својим оцем који је тада умирао од рака, рекао ми је: „Ево, видиш, сведоци смо рађања једне нове Европе, која није Европа наших предака, то је једна Европа којом манипулишу Американци.“ Тако је говорио мој отац на самрти.  Дошао сам на Косово после бомбардовања 1999. године и своја сећања ћу објавити у  књизи која ускоро треба да изађе из штампе и која ће се звати „Европа је умрла у Приштини“....

 

Наставак: http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/srbija/90-vraticete-i-vi-vas-alzas-i-loren

[Милан Ракић]

 

 

Jacques Hogard

[Зосима]

Nacije nemaju osobine, te osobine koje se pripisuj unacijama se zovu - predrasude. 

 

Drugim recima, pripisemo nesto odredjenoj osobi, jer odredjeni clanove neke grupe kojoj ta osoba pripada, ima tu osobinu.

 

 

Ово  није тачно...мислим да већина народа воли да се поистовећује са својом нацијом,и то баш по карактеру који је особен за сваку од њих, и то само по себи не значи ништа лоше,али ни добро...

 

То што си ти  класичан пример индивидуалисте модерног њу ејџ доба,испод сваке части би ти било да се поредиш и сврставаш у било коју скупину,националну поготово,што опет не мора бити лоше,али ни добро...

[Млађони]

Ово  није тачно...мислим да већина народа воли да се поистовећује са својом нацијом,и то баш по карактеру који је особен за сваку од њих, и то само по себи не значи ништа лоше,али ни добро...

 

 

Dobro, svi metalci su satanisti... kako se ti osecas sa tom predrasudom? 

 

 

Isto kao i da su metalci satanisti. A ti bi kao jedan covek koji pripada subkulturi jednoj koja je bila poprilichno omrzena i zrtva predrasuda ..... trebalo da shvatis te predrasude o kolika su glupost te grupne predrasude. 

 

То што си ти  класичан пример индивидуалисте модерног њу ејџ доба,испод сваке части би ти било да се поредиш и сврставаш у било коју скупину,националну поготово,што опет не мора бити лоше,али ни добро...

 

 

 

A zasto izmisljas? Ko je pricao o tome? Ja pricam o tome da ne postoje nacionalne osobine, ne pricam da ne postoje nacije, i nikako mi nije "ispod casti" svrstavanje u nacije.. vec mi je idiotluk da neko veruje da su "crnogorci glupi"

Jer im je to neka "nacionalna osobina" 

[Тања1]

Dobro, svi metalci su satanisti... kako se ti osecas sa tom predrasudom? 

 

 

Isto kao i da su metalci satanisti. A ti bi kao jedan covek koji pripada subkulturi jednoj koja je bila poprilichno omrzena i zrtva predrasuda ..... trebalo da shvatis te predrasude o kolika su glupost te grupne predrasude. 

 

 

 

A zasto izmisljas? Ko je pricao o tome? Ja pricam o tome da ne postoje nacionalne osobine, ne pricam da ne postoje nacije, i nikako mi nije "ispod casti" svrstavanje u nacije.. vec mi je idiotluk da neko veruje da su "crnogorci glupi"

Jer im je to neka "nacionalna osobina" 

 

Националне особине постоје, не фантазирај! Не постоје код Соње Лихт и Кандићке! (саће полиција да ме приведе због говора мржње)                                                    

 

Постоје озбиљне особине у Црној Гори, попут ,,сто њих у бој пође, а сто и један кући дође“.

 

То је велико питање, не зна Википедија ништа о томе, има апстраховања, идеализације...под снажним елементима културе. Код црногораца се ради мање него што се може, а оно што се може пребаци се на другога.    Од одмарања још нико црко није.

[Млађони]

Националне особине постоје, не фантазирај! Не постоје код Соње Лихт и Кандићке! (саће полиција да ме приведе због говора мржње)                         

 

 

Evo pitanje za sve ljude koji tvrde da postoje nacionalne osobine, navedite mi jednu osobinu koja je zajednickia svim nama koji smo se oglasili na ovoj temi:

 

Meni, Tebi, Zosketu, Milanu Rakicu, Baronu, Juanu, Srdjanu..

 

Jednostavno da skratimo temu...

[Тања1]

 

Evo pitanje za sve ljude koji tvrde da postoje nacionalne osobine, navedite mi jednu osobinu koja je zajednickia svim nama koji smo se oglasili na ovoj temi:

 

Meni, Tebi, Zosketu, Milanu Rakicu, Baronu, Juanu, Srdjanu..

 

Jednostavno da skratimo temu...

 

Заједничко нам је то што смо се захвалили @Милану Ракићу на поруку  ,,Да се никада не заборави..."