Са 37 авиона оборили 46 немачких летелица!

[Пг]

Бомбардовање Београда и легенде светске историје ваздухопловног ратовања: Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК 3“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле

 

ПРИПАДНИЦИ ШЕСТОГ ЛОВАЧКОГ ПУКА

 

KAДА се формација од 468 немачких авиона појавила над Београдом, 6. априла 1941. године, у ваздух се винуло 37 авиона Шестог ловачког пука, потпуковника Божидара Костића. Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК 3“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле. За неколико дана Априлског рата пилоти су направили око 250 борбених летова и оборили 46 немачких летелица.

 

Према сећању команданта Божидара Костића, писаног у заробљеништву 1942. у Скокију у Пољској, а први пут објављеног 1946. у немачком Каселу, његове посаде у сусрет Немцима дневно су узлетале по четири до пет пута, а исти авиони са другим посадама и у десет наврата дневно. У Априлском рату пук је изгубио 11 бораца, а осам их је било рањено. Оборено им је 19 летелица, а 11 је било озбиљно оштећено. Када је потпуковник Костић 8. априла дошао у штаб свог команданта, генерала Боре Мирковића, да тражи још летелица и пошто га је енглески аташе уверио да је то немогуће, храбри командант је схватио да је рат изгубљен. Ипак, вратио се у пук и наредио нова узлетања.

 

У свој књизи генерацијама које долазе, командант је скромно написао да „мисли да се његови пилоти нису обрукали“.

 

Фелдмаршал Александар Лер, командант који је водио напад на Београд, доцније је написао:

 

„Отпор југословенске авијације био је спретан и врло храбар. Он је ометао јединственост нашег напада, тако да смо у току првог дана рата изгубили 10 одсто летелица, док је 10 одсто било оштећених. Били су вешто вођени и увек су могли да се прикупе на помоћним аеродромима...“

 

Међутим, није то била витешка борба са немачке стране. Незабележено до тада, немачки пилоти нису само пуцали по авионима. Нишанили су и гађали оборене летаче Шестог пука и на падобранима и убијали их у ваздуху. Када су 1941. налажени мртви, и сахрањивани по војвођанској равници, многим пилотима је у рукама био пиштољ.

 

- Један од њих је и наредник Владимир Горуп, који је погинуо 7. априла 1941, недалеко од Гардиноваца, пошто је претходно оборио један немачки бомбардер који је летео ка Београду. Када је пронађен, у руци му је био пиштољ из ког су били испаљени сви меци. И то обарање немачког бомбардера и Горупову херојску погибију видело је више Гардиновчана са којима смо разговарали почетком седамдесетих година - каже, за „Новости“, Иван Кукуров, из Музеја Војводине.

 

Кукуров је тада, као млад студент историје, био део тима пилота и архитекте Мирослава Милутиновића, тима који је годинама радио на потезу Београд - Темишвар - Сегедин, на којем се, углавном 7. и 8. априла, и одвијала неравноправна борба моћног Луфтвафеа и херојског Шестог ловачког пука Војске Краљевине Југославије.

 

- По обарању њиховог бомбардера, Горупов „месершмит 109 Е“ су, на небу између Гардиноваца, Лока и Вилова, у „маказе“ ухватила два иста таква немачка ловца - наставља наш саговорник. - Када су га погодили, искочио је са падобраном, али се један од ловаца устремио на њега и митраљеском ватром му запалио падобран.

 

Упркос томе, Горуп је и шаржер пиштоља испразнио на нападача. Гардиновачки Срби су одмах одјурили и нашли га, мртвог, са пиштољем у руци. Да га се не би дочепале Швабе које су, тада, чиниле већинско становништво оближњег Шајкаша, одмах су га, замотаног у нагорели падобран, сахранили на месном гардиновачком гробљу.

 

- Ексхумирали смо га у пролеће 1974, и преместили у спомен-гробницу, подигнуту у мају крај пута Шајкаш - Тител - каже Кукуров.

 

 

Кукуров истовремено, истиче да би била велика неправда када би се у причи о априлском херојству наших ваздхопловаца изоставила специјална јединица смештена на ратном аеродрому код сремског села Нови Радинци. Ту је било 11 авиона, углавном бомбардера који су служили и за извиђање. И дејствовали све време немачког напада.

 

- Један од њих, „бристол бленхајм“, којим је пилотирао капетан Славко Зеленика, ујутру је, 7. априла, успео да се пробије до аеродрома у Араду, одакле су, поред Печуја, Сегедина и Темишвара, полетали немачки авиони, и да га бомбардује.

 

Неравноправну борбу нашег бомбардера, у којем су, уз Зеленику, били и радиотелеграфиста Тодор Радовић и стрелац Благоје Бакић, и два немачка „месершмита 109 Е“, посматрали су, и о њој сведочили, житељи Ковиља. Погођени „бристол бленхајм“ и његова херојска посада успели су, кажу, да лете још десетак километара, а онда су се срушили у један виноград у атару Шајкаша.

 

 

КЛАВОР КОД ИРИГА, БОШКОВИЋ У КОВИЉУ

 

ПОШТО је претходно оборио један немачки „месершмит 109 Е“, капетана Миху Клавору сустигла су два немачка ловца тачно изнад писте ратног аеродрома у Крушедолу. Иако погођен, летео је још неколико минута, да би се сурвао у удолину код Ирига, тачно преко пута манастира Хопово, а иришки Срби су га, одмах, сахранили на свом гробљу. С друге стране, остаци тела наредника Миливоја Бошковића су, прича Кукуров, пронађени тек крајем педесетих година, у његовом срушеном „месершмиту 109 Е“ у Ковиљском риту. Идентификовала га ја мајка, по џемперу који му је исплела још пре почетка рата.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:486013-Sa-37-aviona-oborili-46-nemackih-letelica

[Милан Ракић]

- По обарању њиховог бомбардера, Горупов „месершмит 109 Е“ су, на небу између Гардиноваца, Лока и Вилова, у „маказе“ ухватила два иста таква немачка ловца - наставља наш саговорник. - Када су га погодили, искочио је са падобраном, али се један од ловаца устремио на њега и митраљеском ватром му запалио падобран.

 

 

 

Иако су словили за истинску господу у редовима немачке војске, заиста је једна група нацистичких пилота у Другом рату "пројавила" ово једно невитешко "понашање"...

 

Јуче сам у Вилову разговарао са једним дедом који је као дечак видео тренутак када је Горуп оборен изнад Гардиноваца, али је успео да се евакуише из летелице и да искочи... Иако је јасно видео бели пилотов падобран, злочинац из Луфтвафе је ноншлатно направио заокрет и усмерио своје митраљезе ка немоћном пилоту који је висио о гуртнама падобрана... Мртав је пао, са испражњеним пиштољем у рукама, којим је покушао да се одбрани од несумњиво, хладнокрвног убице... Јер, једно је постићи ваздушну победу и оборити непријатељску летелицу, а друго је устрелити летача, који се успео спасти из оборене летелице...

 

 

Наредник водник Владимир Горуп, пилот-ловац

 

Иначе, Владимир Горуп је био родом из Трста, где се родио 1908. године. У Мостару је 1935. године завршио Пилотску подофицирску школу и све разделе ловачке борбене обуке и тиме је стекао звање пилота-ловца. Априлски рат га је затекао као пилота у 103. ловачкој ескадрили легендарног Шестог ловачког пука, која је према ратном распореду базирала на летелишту ниже манастира Крушедол. Летео је на Месершмиту Ме-109, а убијен је на данашњи дан, 7. априла 1941. године.

Иначе место где су похрањени Горупови земни остаци и где се уздиже монументални спомен-комплекс на средокраћи Шајкаша и Вилова, налази се нека два километра северно од места где је на једном брежуљку пронађено Владимирово тело...

 

 

А управо овај део (изнад на слици) споменичког комплекса, заправо симболизује Владимира Горупа са беспомоћно раширеним рукама на падобранским гуртнама...

[Милан Ракић]

А слична трагична судбина је задесила и капетана Милоша Жуњића, команданта 102. ескадриле Шестог пука на земунском аеродрому... 

 

 

Милош је рођен 16. априла 1907. године у Ваљеву. Завршио је Војну академију и све разделе летачке обуке за пилота ловца, тако да га је Априлски рат затекао у својству Команданта 102. ловачке ескадриле на земунском аеродрому.

 

6. априла у јутарњим сатима, Милош је полетео на челу своје ескадриле, претходно узвикнувши, према сведочењеима очевидаца: "За мном! Пали машине и полећи по патролама!" Успео је у ваздушној борби да обори једну немачку Штуку, али је након тога његов Месершмит био захваћен противничком ватром и запалио се. Милош је искочио из летелице, али је према једној верзији, непријатељски пилот направио заокрет и супротно обичајима ратовања и поступцима према немоћном противнику, митраљирао Милоша док се овај спуштао падобраном и смртно га ранио. 

 

Према другој верзији пак, Милоша су усмртила двојица рибара на Тамишу код Панчева, где је Милош рањен пао. Ова двојица обзиром симпатизери нациста (према овом извору, касније су били фолксдојчери), пришли су чамцем Милошу који се рањен борио да се испетља из падобранских гуртни и да дође до ваздуха, и усмртили га ударањем веслима...

 

https://www.pouke.org/forum/topic/25670-%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D0%B0%D0%BF%D1%80/page-2#entry832945

[Grizzly Adams]

Како је то бедно, пуцати у немоћног...

 

Слава јунацима!

[Милан Ракић]

Слава им и Бог нека им души опрости.

[Danijela]

Uvek su me zadivljavali ovakvi Ljudi. Koji gledaju smrti u oči, nadmoćnijem i ne odstupaju, znaju da će umreti a opet bore se kao da iza njih ima milion istih kao oni.