Социјална тржишна привреда: У потрази за идејама за обнову „средњег система“

[Juanito]

Де си Шљиво, кућо стара! Кад ћеш у Србију да идемо на пиво?

[Шљива]

Ево и мене, да се огласим Слажем се, Св. Николај не представља Средњи систем као социјалну државу, већ као систем у коме постоји солидарност. Његовог остварења не може да буде без усвајања "духа хришћанске човечности и узајамне људске одговорности". Пошто се тај дух у његово време у Србији/Југославији већ прилично изгубио, није ни чудо да га истиче. По мом мишљењу, социјална-тржишна привреда, концепт какав је примењиван у земљама средње Европе после другог светског рата, најближи је по своме духу идејама изложеним у "Средњем систему". Пошто сам провео неко време живећи у друштву у коме је социјална-тржишна привреда развијана, могу да кажем да идеја солидарности игра велику улогу у свим дискусијама које се тичу економске или социјалне политике.

 

Основна разлика између парадигме онога што ми у Србији често представљамо као социјалну државу и парадигме социјалне-тржишне привреде јесте сврха постојања установа социјалне сигурности. Ако у социјалној држави постоји "социјална мрежа" која ухвати онога који је пао и спречи да се скроз разбије, у социјалној-тржишној привреди, тако барем тврде, постоје "социјалне лествице", које помажу да се човек поново подигне, после краха. Институције о којима пише Св. Николај нису биле намењене томе да се на њима паразитира, већ су биле привремени извор сигурности, док се човек у невољи не оспособи да крене поново да се бори за своју породицу и себе. Да ли "пристојна" држава узима под присилом или људи добровољно улажу у заједничке социјалне институције, повезано је са начином на који људи виде сврху тих намета - да ли у томе виде чин солидарности или зулум. Идеална је ситуација у којој нема потребе за социјалним институцијама, јер смо ми довољно савесни хришћани, али нажалост, државне социјалне институције су и настале онда када приватна социјална удружења нису могла да задовоље потребе оних који су били најугроженији. Мени је блиска идеја државе у којој постоје социјалне институције (јер да смо ми људи макар мало бољи, држава нам не би била потребна) али и добровољни фондови, мрежа добротворних друштава, задужбина... свега онога што је колико-толико живело пре рата. 

 

Вероватно је то моја кривица, али важно је да разјасним једну ствар. Није ми била намера да се заклањам иза св. Николаја, да бих изнео своје идеје, већ се моја мотивација заснива на осећају да код нас постоје идејни темељи који су и те како релевантни у времену у коме живимо. Постоје и примери на основу којих можемо да проучимо резултате сличних идеја онима које су код нас настале и да онда размислимо шта од њих можемо да применимо данас, а шта припада времену у коме су створене. Развојни пут мојих мисли се кретао сличном путањом. "Средњи систем", затим одушевљење различитим идејама и концептима привредног развоја, па онда социјална-тржишна привреда... која гле чуда, подсећа на "Средњи систем". Због тога сам се понајвише обрадовао критикама на рачун мог текста. Радујем се томе што о овоме можемо дискутујемо, пошто после сваке ваше критике постајем за неку идеју и неку нову перспективу богатији. А будући да ми је "Средњи систем" изузетно драга идеја Св. Владике, свака критика мог разумевања његових мисли чини да се над њиме још дубље замислим. 

 

"Базични консензус" постоји у сваком иоле слободном друштву. "Средњи систем" представља према мом мишљењу опис онога што чини барем део идеала на коме би се таква сагласност могла заснивати. Темељ "Средњем систему" је православна етика. Обнова "Средњег система" зависи од обнове снаге моралних начела у свакоме од нас, али сам прилично скептичан у погледу способности да институције које из ње настају могу дуго да живе без подршке и заштите државе, која спречава њихово постепено изигравање, Ако су нам деде биле домаћини, не мора да значи да ћемо то бити и ми. Честитост није уписана у генима. Сматрам да је у социјалној-тржишној привреди кроз улогу државе, пре свега судова, спречено да се читав систем јако брзо упропасти. Ово није лоше наравоученије, уколико желимо да створимо могућност да идеја "Средњег система"  за почетак поново буде тема о којој ће се као иоле актуелној говорити. 

 

Што се питања односа према капитализму тиче, рођени брат ме је "оптужио" (са нескривеним задовољством) да промовишем либералан присту привреди (односно ордо-либерализам) Мој одговор је био да тржиште треба да служи човеку. Са друге стране, видим да је моје тумачење дела Св. Владике и могућности да његове идеје искористимо у нашем времену довело до критика да сам "Средњи систем" разумео као "социјалан". Тај се систем не зове тек тако "Средњи" - према томе, ни једно ни друго не осликавају моје виђење. 

 

Хвала Богу што ми је омогућио да се огласим на ову тему у ове ситне сате. Хвала и вама, што сте ми својим размишљањима улепшали ово вече. 

 

Још једна опаска... не могу да се сложим са 

 

Владика говори о друштву у ком влада потпуна слобода, а где хришћанство има добротворну улогу - "по савести, а не по спољашњој сили". Његов систем уопште није "економска теорија", већ једноставно - хришћанство у слободном друштву.

. Мислим да нам се разилазе начини на који читамо тачке "Средњег система" 32-34 и 46. Не мислим да је св. Николај без разлога навео баш те примере. 

[Шљива]

Де си Шљиво, кућо стара! Кад ћеш у Србију да идемо на пиво?

 

Долазим у Србију за Васкрс  Баш бих волео да се видимо

[Grizzly Adams]

Добро нам дошао!

 

Прво, што се тиче "Средњег система". Свети Николај је био песник, он се и у том делу изражава скоро поетски, а и по дужини очигледно не представља темељну анализу економских система. Због тога мислим да је исправан поглед на то дело видети га једноставно као још један позив на хришћанско доброчинство и милосрђе, а не као основу на којој би требало градити економски систем.

 

Друга моја примедба јесте да се вратимо корак назад и проверимо саму претпоставку због које се на тржиште додаје префикс "социјално". У основи стоји премиса да тржишту тај "социјални елемент" недостаје или чак да му је сасвим супротно, па га онда треба "допуњавати" или постављати "против тежу". Како си лепо објаснио - "социјалну мрежу" која ће "уватити онога ко је пао".

 

А да ли је та премиса исправна? Да ли слободном тржишту заиста недостаје та "социјална мрежа"? Мој став је да то није тачно. Слободно тржиште је у ствари само по себи "социјална лествица" на којој постоје различити нивои по којима људи могу да се крећу. Развој тржишта, науке и технологије неминовно води до тога да се сви крећемо на више, као што историја од XIX века до данас лепо илуструје. А наравно, појединци у свом животу некада иду на горе, некада на доле (тј. "падају" како си рекао). Међутим, ако је тржиште заиста слободно, колико заиста човек може да "пада"? Да ли је то "катастрофално падаље" при коме се ломи врат, или се човек једноставно спусти једну степеницу ниже и настави да функционише? Па онда поново настави да се пење по лествици? Изгубио си добро плаћен посао, нађеш неки слабији и живиш мало скромније. У чему је ту проблем?

 

Да ли је онда уопште потребна "социјална мрежа"? Или такав механизам тржиште већ само по себи обезбеђује? Корак даље - да ли та државна мрежа "хвата" оне који падају или у ствари "пеца" и задржава оне који би иначе на тржишној лествици наставили да се пењу? Написао си: "државне социјалне институције су и настале онда када приватна социјална удружења нису могла да задовоље потребе оних који су били најугроженији". Да ли је то баш тако? Ако погледамо историју, социјална држава настала је не тамо где се умирало од глади, већ управо у економски напредним друштвима где је огромна већина грађана живела и живи веома добро, а стопа сиромаштва веома ниска. Моја теза је - социјална држава настала је тамо где се богатство нагомилало и политичари видели прилику да под плаштом "добрих намера" себи обезбеде већу моћ и богатство.

 

Зауставићу се овде, да не буде предугачко.

[Juanito]

Међутим, ако је тржиште заиста слободно, колико заиста човек може да "пада"? Да ли је то "катастрофално падаље" при коме се ломи врат, или се човек једноставно спусти једну степеницу ниже и настави да функционише? Па онда поново настави да се пење по лествици? Изгубио си добро плаћен посао, нађеш неки слабији и живиш мало скромније. У чему је ту проблем?

У САД, ако се озбиљно разболиш, постоји врло велика шанса да изгубиш све и завршиш на улици, чак и ако си претходно био добростојећи. Не знам где сам скоро прочитао да процентуално највећи број нових бескућника настаје због дугова за здравствене услуге. Мене ту пре свега занима зашто су здравствене услуге у САД често и по десет пута скупље од услуга приватних[\b] лекара у другим земљама. А онда ме занима шта ти лично мислиш о таквим ситуацијама које су свакодневна реалност. И ти и ја знамо да бескућника ретко ко хоће да запосли, без обзира на прошлост.

[Grizzly Adams]

@@Juan,

 

Па не знам све детаље, али њихово здравство је ектремно регулисано и спутано од стране државе и очигледно да то спречава пад цена. Читам ову вест јуче и ударам главом о зид: http://www.cbsnews.com/news/1000-a-day-miracle-drug-shocks-us-health-care-system/

 

Мислим да би таквих ситуација било много мање и да би их било лакше ублажити када би се здравствени систем ослободио регулација. Пре свега мислим на FDA, AMA итд. На пример, ако се добро сећам, издејствовали су закон који ограничава број лекара на одређеном простору. Тако "запишавају територију" и само они којима асоцијација дозволи могу да раде у, рецимо, једном граду... Класична политичка елиминација конкуренције. Па онда претерана ограничења за стране докторе - ако лекар дође из Србије практично мора да завршава факултет из почетка.

 

Што је у неким случајевима баш банално... Нпр. мој познаник, суви генијалац - завршио медицину и ЕТФ паралелно са просеком 10, радио тамо са неким нобеловцима радове, неуро-хирург - и кад је `тео да ради на клиници они њему "не признају диплому". А 99% њих би требало да му се клања до пода. Смешке.

[Marjanovic]

Мораш прво да прођеш кроз ритуал иницијације који се састоји (између осталог) из испијања десет литара кока коле док медитираш над Дарвиновом сликом. А затим мораш да положиш испит тако што ћеш годину дана да посећујеш све састанке свих синдиката и да им јавно читаш "Human Action".

Не свиђа ми се. Радије бих пио пиво са радницима из синдиката него кока колу са Дарвиновом сликом. Живописније је. А и јача дух заједништва насупрот индивидуалистичкој отуђености. 

[palpatine]

Проблем са социјалним програмима (са хришћанске тачке гледишта) је управо у томе што су ти социјални програми главни покретач уништења свега за шта се хришћани политички гледано залажу: породичне вредности, деца, морална, правна и економска одговорност појединца за своје поступке итд. Простим језиком речено, показује се да постоји врло јака корелација између увођења социјале, дечијих додатака, и слично, и пада друштвеног морала у западном свету: неодговорно понашање, промискуитет, стопа развода, криминал, злоупотреба супстанци итд. Занимљиво је то како многи либертаријанци који су атеисти (као нпр. Стефан Молина, који се чак може назвати и Докинсовим Сведоком, ето толико је атеиста) имају етичке ставове идентичне традиционалним хришћанским ставовима, оличеним оним што би чак и многи који себе ових дана хришћанима називају назвали „назадним и пуританским” моралом, док су хришћани социјалисти себе претворили у рабидне материјалисте, идентичне марксистима, „прогресивцима”, „либералима”, „лабористима” и другима из екстремне (и атеистичке) „левице”. Па није ли исти тај Свети Николај, на којега се позиваш, говорио врло погрдно о мисији Терезе од Калкуте? Њени су поступци, наравно, бесконачно далеко од онога што било која која држава ради, јер она није никога пендрекала ради отимања новца, а приде је помагала људима, добровољно - а ипак ју је Свети владика најоштрије критиковао, управо из тог разлога зато што он није био рабидни материјалиста. У крајњој линији, ако подржаваш било који државни поступак, онда би требало и морално да станеш иза њега, што ће рећи да уколико подржаваш рат, мораш да будеш спреман да учествујеш у њему, и економски - да га твоја породица отплаћује, и у људству - да се пријавиш као добровољац. Слично је и са социјалом, једини случај подржавања социјале где не испадаш лицемер јесте уколико си спреман да сам идеш од куће до куће, те да упериш људима цев ватреног оружја у главу и кажеш: дај новац, или ћу те затворити у срмдљиву ћелију, два-са-два... Ово су само, да тако кажем етички разлози, нисам хтео да улазим у причу око ефикасности, и да је са социјалом ствар, као и са субвенцијама, тј. да би некоме дао неку количину новца, пореским обвезницима мораш да отмеш добрано више, јер док тај новац проциркулише кроз систем и стигне до онога за шта је намењен, свота се значајно смањи.

[palpatine]

Зауставићу се овде, да не буде предугачко.

Занимљиво је како је управо сва та прича о „солидарности”, „социјалној правди” и „ширењу духа заједништва” одговорна управо за овај данашњи богоотуђени и човекоотуђени индивидуализам, да не кажем пакао, који човека своди на ниво скота... У социјализму је човек човеку вук, свако гледа да профитира на рачун свих осталих, док слободно тржиште промовише идеју заједништва више него ишта, јер је засновано на добровољној сарадњи људи на корист свих.

[Marjanovic]

 

Прво, што се тиче "Средњег система". Свети Николај је био песник, он се и у том делу изражава скоро поетски, а и по дужини очигледно не представља темељну анализу економских система. Због тога мислим да је исправан поглед на то дело видети га једноставно као још један позив на хришћанско доброчинство и милосрђе, а не као основу на којој би требало градити економски систем.

 

Да, јесте позив на доброчинство и милосрђе али ипак књига Средњи систем није збирка песама, већ управо основа  на којој би требало градити економију. Наравно, није темељна економска нализа нити суво економско штиво, али основа јесте.

 

 

 

Друга моја примедба јесте да се вратимо корак назад и проверимо саму претпоставку због које се на тржиште додаје префикс "социјално". У основи стоји премиса да тржишту тај "социјални елемент" недостаје или чак да му је сасвим супротно, па га онда треба "допуњавати" или постављати "против тежу". 

 

У социјално  - тржиној привреди социјално и тржишно нису у сукобу, већ је социјално у служби тржишног и обрнуто.

 

 

 

А да ли је та премиса исправна? Да ли слободном тржишту заиста недостаје та "социјална мрежа"? Мој став је да то није тачно. Слободно тржиште је у ствари само по себи "социјална лествица" на којој постоје различити нивои по којима људи могу да се крећу. Развој тржишта, науке и технологије неминовно води до тога да се сви крећемо на више, као што историја од XIX века до данас лепо илуструје. А наравно, појединци у свом животу некада иду на горе, некада на доле (тј. "падају" како си рекао). Међутим, ако је тржиште заиста слободно, колико заиста човек може да "пада"? Да ли је то "катастрофално падаље" при коме се ломи врат, или се човек једноставно спусти једну степеницу ниже и настави да функционише? Па онда поново настави да се пење по лествици? Изгубио си добро плаћен посао, нађеш неки слабији и живиш мало скромније. У чему је ту проблем?

 

Проблем је ако тај неко заиста сломи врати и буде такав остављен да се сам сналази, па ако се снађе снађе се, ако  преживи - преживи. Проблем је у томе што такав човек (дакле слаб, повређен, болестан или стар) не може сам да се снађе и потребна му је помоћ.

 

 Ако погледамо историју, социјална држава настала је не тамо где се умирало од глади, већ управо у економски напредним друштвима где је огромна већина грађана живела и живи веома добро, а стопа сиромаштва веома ниска. 

 

Тачно. Али то само говори у прилог тези да социјална држава не кочи економски развој јер је такав тип државе најкарактеристичнији за богате земље.

 

 

 

 

Моја теза је - социјална држава настала је тамо где се богатство нагомилало и политичари видели прилику да под плаштом "добрих намера" себи обезбеде већу моћ и богатство.

 

Слично говоре и ултра-левичари јер је за њих социјална држава средство опстанка капитализма. 

[Marjanovic]

Проблем са социјалним програмима (са хришћанске тачке гледишта) је управо у томе што су ти социјални програми главни покретач уништења свега за шта се хришћани политички гледано залажу: породичне вредности, деца, морална, правна и економска одговорност појединца за своје поступке итд. Простим језиком речено, показује се да постоји врло јака корелација између увођења социјале, дечијих додатака, и слично, и пада друштвеног морала у западном свету: неодговорно понашање, промискуитет, стопа развода, криминал, злоупотреба супстанци итд.

Нису социјални програми покретачи тога, већ вредности секуларизма и просветитељства. 

 

 

У крајњој линији, ако подржаваш било који државни поступак, онда би требало и морално да станеш иза њега, што ће рећи да уколико подржаваш рат, мораш да будеш спреман да учествујеш у њему, и економски - да га твоја породица отплаћује, и у људству - да се пријавиш као добровољац. Слично је и са социјалом, једини случај подржавања социјале где не испадаш лицемер јесте уколико си спреман да сам идеш од куће до куће, те да упериш људима цев ватреног оружја у главу и кажеш: дај новац, или ћу те затворити у срмдљиву ћелију, два-са-два... Ово су само, да тако кажем етички разлози, нисам хтео да улазим у причу око ефикасности, и да је са социјалом ствар, као и са субвенцијама, тј. да би некоме дао неку количину новца, пореским обвезницима мораш да отмеш добрано више, јер док тај новац проциркулише кроз систем и стигне до онога за шта је намењен, свота се значајно смањи.

Нема ту неке велике етичке дилеме. Јасно је речено у Светом Писму: " Због тога плаћајте и порезе; јер су служитељи Божији који баш на томе раде. Сваком дајте оно што сте дужни: коме порез - порез, коме царину - царину, коме страх - страх, коме част - част."

Ако је још новац од пореза намењен угроженима ту нема неких великих етичких дилема треба ли или не треба.

Чудна је логика по коме је легитмно давати порез за минималну државу ( војску, полицију и правни систем) а није за социјално угрожене. 

 

 

 

Занимљиво је како је управо сва та прича о „солидарности”, „социјалној правди” и „ширењу духа заједништва” одговорна управо за овај данашњи богоотуђени и човекоотуђени индивидуализам, да не кажем пакао, који човека своди на ниво скота... 

И Свето Писмо и Црквени оци као нпр. Јован Златоусти, Василије Велики, па и поменути владика Николај позивају на солидарност, социјалну правду, заједништво...

 

У социјализму је човек човеку вук, свако гледа да профитира на рачун свих осталих, док слободно тржиште промовише идеју заједништва више него ишта, јер је засновано на добровољној сарадњи људи на корист свих.

Солидарност и социјална правда нису у супротности са слободним тржиштем. Примера за то има пуно