У Старчеву сахрањен храбри косац Војислав Минић

[Милан Ракић]

БИО је изузетно храбар човек, поштован домаћин и пожртвован отац. Нека му је вечна слава!

 

Овим речима су се родбина и пријатељи у недељу опростили од Војислава Минића, професионалног косца и стаклоресца, који је изненада, у 64. години, преминуо од инфаркта. Човек који је последњих година патио за завичајем у Зубином Потоку, а који је пркосио бомбама НАТО, захваљујући фотографији нашег репортера Зорана Јовановића Мачка постао је симбол отпора агресији западне војне алијансе 1999. године.

 

Наиме, последњег дана НАТО бомбардовања, 9. јуна 1999. године, наш фото-репортер обрео се надомак панчевачке Рафинерије нафте из чијих је погођених резервоара куљао црни дим. А тамо у њиви човек коси детелину, не обазирући се на смртну опасност од бомби или од отровног дима. Тада је настала фотографија „Косач“.

Војислав Минић се том приликом исповедао нашем фото-репортеру:

- Косио сам детелину за свиње. Нужда ме натерала. Нисам се бојао. Ја сам професионални косац, али и стаклорезац. Пореклом сам са Космета, из Зубиног Потока. Овај рат и страхоте су за мене ситница у односу на оно крвопролиће са Хрватима 1991. године. Тада сам са ужасом сазнао да су ми два сина заробљена. Били су на одслужењу војног рока у ЈНА и три месеца у заробљеништву. Волео бих да се све ово смири и да одем опет у родни крај.

Фотографија је настала у делићу секунде. Изабрана је за најбољу у 1999. години, а наш фото-репортер је освојио награду Компаније „Новости“, агенције Танјуг и награду УЛУПУДС.

Главни јунак те фото-приче Војислав Минић и наредних година био је своју битку за пристојан живот. Борио се да сачува место у „Стаклари“ у Панчеву, да обрађује своје и туђа имања, да са супругом Радунком сачува и ојача породицу. Синови Дејан и Горан су се оженили Сандром и Наташом и подарили му четворо унучади...

Извор

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bravo Milane.