Страшне приче

[Рада.]

  On 19. 10. 2014. at 13:43, Deja Vu рече

Тако је сазнао некако да му је у дворишту сахрањена нека девојчица испод неке крушке и слично

 

Kod nas u Sremu se povrće, šargarepa, peršun ...itd  zakopava u trap da bi se sačuvalo preko zime. Trap izgleda kao grob. Kad smo bili deca, moja drugarica iz Beograda (bila je u gostima kod rođaka), došla je ujutru kod mene da me zove da se igramo i zatekla moju baku sa lopatom kako završava i zatrpava grobove po dvorištu. Pobegla je glavom bez obzira a onda je njen otac video preko ograde da nije slagala i raspitivao se šta je to. Nikad više nije imala hrabrosti da dođe sama kod mene 

[Deja Vu]

  On 19. 10. 2014. at 14:01, Рада. рече

Kod nas u Sremu se povrće, šargarepa, peršun ...itd  zakopava u trap da bi se sačuvalo preko zime. Trap izgleda kao grob. Kad smo bili deca, moja drugarica iz Beograda (bila je u gostima kod rođaka), došla je ujutru kod mene da me zove da se igramo i zatekla moju baku sa lopatom kako završava i zatrpava grobove po dvorištu. Pobegla je glavom bez obzira a onda je njen otac video preko ograde da nije slagala i raspitivao se šta je to. Nikad više nije imala hrabrosti da dođe sama kod mene 

 

Помислио њен отац да је баба рокнула деду па га закопава 

 

То је и мени као малом увек личило на гроб. 

[Vesna Milovic]

Još od ranog detinjstva bila sam veoma vezana za tetku (maminu rođenu sestru). Nije imala dece, pa je mene mnogo volela. Kad odem kod nje slušale bi zajedno klasičnu muziku, a kasnije, kada sam htela da krenem u muzičku školu, pomogla je mojim roditeljima da mi kupe klavir. Uživala je da me sluša dok sviram. Nekad bi se previše naslonila na klavir, pa bi malo zaškripao pod težinom.

 

Ali, kada mi je bilo 13 godina, ona oboli i umre. Prvih dana iza sahrane, dešavalo se nešto čudno u stanu kad god sam bila sama. Dođem iz škole (iz pre podnevne smene) i dok se roditelji vrate sa posla, imala sam 2-3 sata da radim domaće zadatke. Sedeći tako u trpezariji, čula sam škripu klavira, a zatim ''tapkanje'' tonova po klavijaturi... kao neko ko ne zna da svira. Otišla sam do sobe, gledam... nema nikoga, ništa nije palo, poklopac klavira spušten, sve je u redu. :.mislise.  Pomislim da mi se učinilo, pa se vratim se u trpezariju. Ali, posle par minuta opet čujem klavir! Ne odlazim više u moju sobu, a klavir ne prestaje da svira     

 

Brojala sam minute do dolaska roditelja. Nisam razumela šta se dešava, al' ni njima nisam ništa rekla jer mi ne bi poverovali... sve bi pripisali mojoj mašti. Zato sam ćutala. I počela sam da se plašim povratka kući posle škole. To je potrajalo još nekoliko dana.

 

A onda u petak... dođe mama s posla, ja stojim pred ulaznim vratima i dok je prvim korakom uša u kuću čuje klavir! Pogleda me iznenađeno, a meni bi lakše što mogu sve da joj ispričam. Sledećeg dana dok sam bila van kuće, tata je okadio stan. Posle toga, klavir više nije škripao i svirao ''sam od sebe''. 

 

Koliko je meni bilo teško da se odvojim od moje tetke, toliko je i njoj valda bilo teško da se odvoji od mene. Možda se ne bih plašila da sam onda znala da je to bila ona... 

[Kaludjerovic Sreten]

  On 19. 10. 2014. at 13:48, Рада. рече

Tvoj kraj je prepun skrivenih pećina, to podzemne vode proizvode te zvukove, osim toga i blaga seizmička aktivnost, godišnje se registruje do 300 potresa u Montenegro, slabije potrese niko ne belezi.Na grobljima često spavaju pijanci i narkomani, možda si njih čuo. Samo se ti prekrsti kad nekud kreneš i nemaš čega da se plašiš

vjeruj me nisu pijanci niti narkomani,to je put Ostroga,ja sam se vracao od one pecine prije Crkve Svetog Stanka.izgovorio sam tu noc nesto ovako Boze sta je ovo nisam poludio.to su bili zvukovi kao dusa koje se muce u paklu  

[Kaludjerovic Sreten]

  On 19. 10. 2014. at 13:48, Рада. рече

Tvoj kraj je prepun skrivenih pećina, to podzemne vode proizvode te zvukove, osim toga i blaga seizmička aktivnost, godišnje se registruje do 300 potresa u Montenegro, slabije potrese niko ne belezi.Na grobljima često spavaju pijanci i narkomani, možda si njih čuo. Samo se ti prekrsti kad nekud kreneš i nemaš čega da se plašiš

plasio sam se tih jezivih zvukova  nema toga ko se od ovog ne bi najezio.prekrstio sam se i molio sam se i hvala Bogu izdrzao sam i kuci dosao normalan.

[Andjelka Milenkovic]

Хвала Богу,мени се ништа слично није десило, али мом брату да. Приликом посете једне баке која је била тешко болесна ( рак ) ради прегледа,(пошто мој брат ради као доктор),и кад је завршио са тим, кренуо је ка вратима и бацио поглед према прагу на коме су биле папуче.Задржао је поглед и пребледео кад је видео да се једна папуча креће ка њему и стала на пола пута од њега.Није веровао у те ствари али тад се уверио.

[Goku]

Људи моји добри, ево прочитах све постове са ове теме и најежих се не знам ни ја колико пута, само од читања. winter