Kо је Мајка Тереза?

[shalom777]

На фејсбуку наишао сам на групу ''Истина: ко је заправо Мајка Тереза?'', у чијем опису читамо следеће:

Jedna od poznatijih religijskih figura XX veka nesumnjivo je Agnes Gondže Bojadžiu, monahinja albanskog porekla koja je karijeru napravila u Indiji, a potom i u Evropi i ostatku sveta. Znamo je pod klerikalnim pseudonimom Majka Tereza, iako ova navodno devica nikakve dece nije imala, te je malo moguće da je bila majka. Bivši papa Karol Vojtila (poznatiji kao Jovan Pavle II) čak ju je ekspresno proglasio sveticom. Pogledajmo šta za crkvu znači pojam sveca; pogledajmo kakva je osoba bila ova duboko poremećna žena, ljubitelj bola, patnje i smrti.

Početkom devedesetih, neizbežni Kristofer Hičens, provokativni erudita, novinar i pravi kosmopolita, čovek koji je proputovao svet, kritičar društva i poznati autor, napravio je kratku emisiju o Majci Terezi, imena Anđeo iz pakla, u kojoj je sabrao sve manje poznate činjenice o ovoj osobi sumnjivog karaktera, prikazujući je u pravom svetlu. Prljavština je lako isplivala na videlo.

Agnes Bojadžiu, naime, postala je popularna zahvaljujući Kodak filmu i jednom lakovernom čoveku čiji je prag za definiciju čuda bio odista mali. Kada je ekipa poznate britanske mreže BBC posetila jedan dom za umiruće u Kalkuti, gde je dotična svetica „radila“, sa sobom su doneli i najnoviji Kodak film. Iako je unutar ove sablasne građevine pune ljudi na samrti bilo poprilično mračno, nova Kodak tehnologija je omogućila da se i u slabo osvetljenom prostoru na snimljenoj traci ipak vidi nešto bolje. Nažalost, pre no što je jedan od inteligentnijih ljudi u ekipi krenuo da kaže - „Vidi, ovaj Kodak je stvarno kvalitetan“, jedan od ne-toliko-obdarenih na polju inteligencije je zavrištao - „Čudo! To je čudo!“. Zvezda po imenu Majka Tereza bila je tako rođena.

Ova žena nikada za života nikome nije pomogla, ali mediji, crkva i religiozni političari sve su učinili kako bi je predstavili živom sveticom. Ona je skupljala bolesne ljude i ljude na samrti u male prostorije, u kojima je doslovce - i po sopstvenim rečima - uživala u njihovoj patnji. Brojni su primeri osoba koje su dovedene u dom za umiruće iako nisu bili smrtno bolesni; slučaj petnaestogodišnjeg dečaka kome je trebala samo operacija bubrega jedan je od poznatijih. Dete je ostavljeno da umre u mukama kako bi ova bolesna žena doživljavala orgazmičke vizije. Ti jadni ljudi retko kada su dobijali i aspirine, a prljavi špricevi i nikada sterilne igle kružile su unaokolo kao među narkomanima. Na pitanje „časnim sestrama“ zašto igle ne bivaju dezinfikovane, one su odgovarale kako „nema potrebe“... ti ljudi će ipak umreti. Majka Tereza postala je poznata po svojim domovima za mučenje bolesnih, a svet ju je obožavao.

Groteskna priča nastavlja se i nakon toga. Neko se setio da ovoj individui dodeli i Nobelovu nagradu, i to za mir. A, šta je Agnes rekla prilikom primanja nagrade? „Naglasila“ je kako je najveći protivnik mira u ovom svetu - abortus. Ne, nije rat najveći neprijatelj mira, nije siromaštvo, terorizam ili religija - po njoj, najveći neprijatelj mira je izbor majke da li će da rodi ili ne. Kontracepciju takođe nije volela - uostalom, bez kontracepcije se lakše prenosi sida, te su i šanse tako veće da će još jedan umirući čovek da joj bude doveden na mučenje. Po smrti, Karol Vojtila ju je proglasio sveticom. Žena koja je vodila svetski uspešan kult smrti i nadalje je obožavana, a retko ko zna kakav je mostrum bila. No, lakše je „verovati“ da nije.

Autor je lingvista, magistar evropske kulture i odgovorni urednik žurnala Humanicus (www.humanicus.org)

Колико су ове тврдње основане? Шта заправо знамо о дјеловању ове особе?

Поздрав

[Guest Alefshin]

И мене је неко звао да се прикључим овој групи, занимљива тема свакако и интересантан култ ове римокатоличке монахиње.

[Guest Alefshin]

„Naglasila“ je kako je najveći protivnik mira u ovom svetu - abortus.

Ово је свакако ужасан грех

[shalom777]

Слажем се,наравно. Колико видим, у овом тексту замјерају јој и однос према контрацепцији,што,разумије се, није нека толико значајна  ствар за неку искључива оцјену  живота ове монахиње..

[Зорица екс Милева]

Први пут чујем за овако нешто  0202_238?! Мада не мора да значи да није истина.

[Лазар]

Ја сам чак гледао неки документарни филм који потврђује ову причу. Испочетка нисам могао да вјерујем у то и ни сада нисам баш сигуран шта је истина а шта не али да "нечега" ту има то је сигурно

[Sophrosyne]

Има(мо) код Архимандрита Рафаила Карелина нешто на ову тему.Мислим да је у задњој књизи "Светост Брака - како породици вратити изгубљену радост" у издању Манастира Подмаине.Ту се баш говори о Мајци Терези,мада се ту Арх.Рафаил мало дубље окренуо на појам монаштва код нас и у оно у шта се оно  претворило у искуству запада.

...

Мада овај текст је доста сумњив.На почетку се каже : "Pogledajmo šta za crkvu znači pojam sveca; .Аутор овог текста то каже,али до краја текста не показује шта истински значи за Цркву појам светитеља.Овом реченицом он је поистовијетио светитељство са ликом Мајке Терезе.Ту се огледа његов став према Хришћанству уопште,тако да ће прије бити да је ово неки хуманистички васпитан тип...што се и огледа и у буквалном преводу журнала чији је уредник.

[Ako-Heka]

http://archives.cnn.com/2001/WORLD/asiapcf/south/09/04/mother.theresa.exorcism/

KOLKATA, India (CNN) -- Senior church officials in Kolkata, previously called Calcutta, India, acknowledge Mother Teresa had an exorcism performed on her in the later years of life.

imaju i dva zanimljiva filma.

klapklap

[дибидусрус]

Јел она беше албанка из Скопља?

[karadjordje]

Groteskna pri?a nastavlja se i nakon toga. Neko se setio da ovoj individui dodeli i Nobelovu nagradu, i to za mir. A, šta je Agnes rekla prilikom primanja nagrade? „Naglasila“ je kako je najve?i protivnik mira u ovom svetu - abortus. Ne, nije rat najve?i neprijatelj mira, nije siromaštvo, terorizam ili religija - po njoj, najve?i neprijatelj mira je izbor majke da li ?e da rodi ili ne. Kontracepciju tako?e nije volela - uostalom, bez kontracepcije se lakše prenosi sida, te su i šanse tako ve?e da ?e još jedan umiru?i ?ovek da joj bude doveden na mu?enje. Po smrti, Karol Vojtila ju je proglasio sveticom. Žena koja je vodila svetski uspešan kult smrti i nadalje je obožavana, a retko ko zna kakav je mostrum bila. No, lakše je „verovati“ da nije.

Autor je lingvista, magistar evropske kulture i odgovorni urednik žurnala Humanicus (www.humanicus.org)

?? ????? ????? ?? ?? ? ???? ?????? ????????? ???? ???? ????????? ????? ??? ??????? ?????? ????? ???? ?????? ?? ?????? ???????.

[Guest Alefshin]

??? ??? ???? ??????? ?? ???????

?????

[astronaut]

Мајка Тереза је једна баба, коју је Римокатоличка црква учинила познатом, онда када су све анкете говориле о огромном паду поверења у Римокатоличку цркву. Од ње је медијски направљено чудо. Вероватно се трудила, и чинила добро. Али таквих баба има у Србији на хиљаде, па нису познате, и не добијају публицитет. Наравно, уз ову причу иде и то што је она наводна Албанка из Скопља. Сада је својатају, и својом проглашавају и Македонци и Албанци...

[Дејан]

Da je igumanija Ana Adzić imala reklamu kao majka Tereza gde bi joj kraj bio.

[vladimir1111]

О мајци Терези

Архимандрит Рафаил Карелин

... Луча духовне светлости, која изненада засија у тами, обавезно ће указати на то где је лице, а где маска, где је образина, и уклониће и боје, иза којих свет себе скрива. Свет ту светлост мрзи, он жели да живи у полумраку, у коме маска лако пролази као истинско лице.

Свет мрзи светињу, свет мрзи вечност, мрзи оно што смета задовољавању његових страсти, што разобличава његов конформизам. Хришћанство је свету показало да је он тешко болестан, донело је вест о исцелењу истог, о могућности спасења - али за тако нешто му је потребно да себе осуди и да се промени. Свет није примио светлост Христову, он је пошао другим путем, убијајући све оне који су му ту светлост донели, проглашавајући их безумницима, фанатицима, непријатељима човечанства.

Апостол Павле је рекао: "А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени. А зли људи и опсјенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се" (2 Тим. 3, 12-13). Прогони су се пројављивали и пројављују се у разним видовима. - Каткад, у тананим и префињеним, али ништа мање суровим и поквареним. Чак се и у манастирима истински подвижници кажњавају и понижавају, јер њихов живот, као проповед без речи, говори другима какви би морали да буду и каквима нису постали.

Хришћанин је - ученик Христов, а светлост Христова, која обасјава вечност, овде, на земљи, обавезно постаје крст. Чаша блаженства коју је Христос обећао у будућем животу овде на земљи обавезно постаје чаша страдања и уснама истинског хришћанина не приносе је само непријатељи, него и руке родбине, ближњих, најоданијих пријатеља.

Када би Христос поново дошао у наш свет, по други пут би Га свет разапео, зато што Христа није распео јудаизам, нису Га распели римски војници, нису Га распели Пилат и Кајафа, него наши греси, који сваким даном постају све страшнији, све одвратнији, који људе чине сличним демонима. Али мајку Терезу свет је примио, примио ју је са аплаузима, примио ју је као своју. Како разрешити тај парадокс, у чему је тумачење тог феномена који запрепашћује, те психолошке загонетке? Мајка Тереза је - римокатоличка часна сестра, национална хероина Индије, почасна гошћа лидера европских и азијских земаља, лауреат Нобелове награде (установљене, узгред буди речено, од новца добијеног производњом и продајом динамита).

Монахиња не учи људе молитви, него писмености. А да ли ће човек који научи азбуку читати Еванђеље или, рецимо, Фојербаха, то је његова лична ствар. Мајка Тереза као да игнорише чињеницу грехопада, а страдање сматра случајним, досадним дисонантним тоном у симфонији света, који је могуће исправљати а да се не исправља сам свет. И она ни не стреми његовом поправљању, прима га онаквим какав јесте, и у знак захвалности због тога свет постаје њен пријатељ. Она и човека прима онаквог какав он јесте, видећи у својој мисији само олакшање људског страдања, видећи у том страдању само понижавање човекове личности, коју она тако високо цени.

"Клањам се животу!", то је девиза Мечникова, Швајцера и монахиње Терезе. Али о животу вечном ни речи. Наравно, она је часна сестра, што значи да верује у бесмртност, али то је лично њена вера која се не тиче њене мисије. Можда је то разлог што међу помоћницима мати Терезе има људи разних религија, па и неверујућих, јер их уједињује сапатња према личности, сапатња према човеку као чулној датости и осећање солидарности према сваком човеку зато што је он човек. То одговара свима - и безбожницима, јер се страдање не повезује са религијом и вером. А у састрадању и помоћи овде, у земној реалности, нуждава се свако - и верник и неверник. Због тога, где год да дође, мајка Тереза је - жељена гошћа. Неверници нагонски осећају да их монашка одећа мати Терезе не одваја од ње. Њени портрети се стално објављују у новинама, она је позната у најдаљим крајевима света. Али њен унутрашњи лик, онај духовни, није мање загонетан од лика Мона Лизе. Шта је учинила мајка Тереза - хероина тог богоборачког, суровог и у исти мах страдалног света? Хришћани су у тај свет улазили као у колосеум, као у бој са дивљим зверима, а мати Тереза нема непријатеља. О њој говоре и пишу похвално и, што је симптоматично, скоро истоветним речима.

Каква је њена духовна позиција, ако је она - мајка Тереза? Мислим да се ово може објаснити чињеницом да је њена религија - хуманизам, поклонење животу, састрадање са човеком, као пројавом тог живота. Таква љубав не открива хоризонт вечности, и зато она никога не погађа. Изгледа да је тајна мајке Терезе у томе што је идеал коме она служи - достојанство људске личности, а уз то - достојанство земаљско, а не као лика и подобије Божијег. Зато брига о таквом достојанству не подсећа на Бога и не изазива немир код безбожног света.

Хришћански подвижници су стремили да човека духовно исцеле. За мати Терезу духовне болести као да не постоје, она их игнорише, за њу је зло - само и једино страдање. Свеци су настојали да подигну палог човека, да га пробуде за нови живот. Мајка Тереза као да главу тог човека ставља себи у крило и успављује га, а да ли ће он устати или неће - то није њена ствар, њена мисија је да умањи бол, макар тај бол за човека био спасоносан. Свету се то свиђа. Световни хуманизам је - нарочита философија, нарочита религија - без Бога. Нарочита етика, где је мера вредности сам човек у свом земаљском, чулном постојању. Господ говори о Сину Човечијем Који је сишао с неба, а хуманизам о сину земље коме је небо непознато.

За хришћане је зло - пре свега грех и губитак вечнога живота, а за хуманисту је зло - социјална неправда, одузимање личних права, као и све оно што човеку доноси страдање. Хуманизам је, слично будизму -религија антистрадања. Она се бори против последице, не дотичући се самог узрока.

Мајка Тереза је подизала умируће на улици, својим рукама их купала, одевала у чисту одећу да би они, како она каже, могли да умру достојно људског бића. Достојно - онако како она то схвата, а о томе да човек мора да умре са вером у Бога и покајањем - ни речи.

Мајка Тереза хоће да у последњим тренуцима олакша патње и да, на неки начин, омогући човеку да заборави суровост света, да га помири са њим. То свет поздравља! Атеисти у њој виде подвиг служења друштву, а хришћани - подвиг милосрђа и сапатње. Сви су задовољни. Шта је мајци Терези дала Римокатоличка Црква? Веома много. Римокатоличка Црква је - моћна организација са огромним искуством мисионарења. Зато је мајка Тереза, у њој васпитана, оријентисала своју делатност на спољашње социјално служење људском роду. Ја не желим да кажем да у католицизму нема подвижника који се брину о спасењу људске душе - има их. Али и њих је свет такође распињао, убијао, спаљивао на ломачама.

Постоје разни видови љубави. Постоји љубав духовна, која у човеку види и воли лик Божји. Ту је и љубав душевна - она се заснива на сапреживљавању, симпатији, солидарности према емпиријском човеку, у њој може бити много пламености и афектације, много нежности према несрећнику, много бриге о човеку, али само у земаљском аспекту његовог постојања. Ту љубав цене и верници и неверници, јер на земљи сви страдају. Духовна љубав не меша добро и зло, она у човеку води добро, али зло не прима, у њој нема афектације и чулности, мало је видива спољашња нежност, она је захтевна и световним људима се каткад чини суровом.

Духовно "вјерују" мајке Терезе је - човек. Њена етика је - олакшање страдања, поклонство земном животу, жеља да се човеку помогне да достојно живи и достојно умре - ако се достојанство схвати у хуманистичком кључу, како коришћење могућности и права која се човеку дају на земљи. То је хуманизам 20. века. У мајци Терези он је нашао своју подвижницу, самопрегорну, ка циљу устремљену, која се бе предаје на службу до самопожртвовања. Њена икона је - човек онакав какав је овде, њена стихија је - земља. Зато је свет није омрзнуо као ученицу Христову, него ју је пригрлио као своју кћи.

Па ипак, у окриљу хуманизма Мајка Тереза је једна од најсимпатичнијих и најутешнијих појава макар због тога што своју идеју она одлучно и без компромиса ваплоти у живот тиме што не служи апстрактном "човечанству", не друштвима и класама, него конкретним људима, служи им својим рукама, душом и умом, без социјалне и етничке разлике, и то не може да је не чини драгом људима.

Али било би великом грешком поистовећивати то служење са хришћанством, а поготову са - монаштвом.

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/o_majci_Terezi.htm

[мирођија]

  Живимо  заиста  у  времену  извитоперених  реклама.