Патријарх српски Господин Иринеј

[Guest ага пије млеко]

Evo stava građana Kragujevca o krstu od 300 metara:

Onoga mi krsta (Čuj, vidi, pokreni, Kragujevac 2010)

Ne volim loshe kopije...

Shutka - full movie (english sub) part 3

[Danijela]

Evo stava građana Kragujevca o krstu od 300 metara:

Onoga mi krsta (Čuj, vidi, pokreni, Kragujevac 2010)

ja mislim da su u pravu. ljudima u kragujevcu su preko potrebnije druge stvari. i ne samo ljudima iz kragujevca. osvrnimo se oko sebe koliko je gladnih, pretucenih, siromasnih, zeljnih neceg lepog u zivotu (ne samo materijalnih stvari).

zaista ne znam sta su zeleli da postignu postavljanjem krsta.

[Danijela]

kultura, sport, umetnost i jos sto sta moze da motivise coveka da promeni sebe a potom i druge.

zao mi je ali ja stvarno ne vidim svrhu razmetanjem krstom od 18 m.

[Огњен]

bila sam u Rumuniji pre neku godinu. presla sam je uzduz i popreko i svuda i na skoro svakom raskrscu (bilo veliko ili malo) je bio krst. negde veci, negde manji. i vidjala sam ljude koji se mole ispred njih. zaustave automobil ili naslone bicikl na obliznje drvo i ljudi se mole. i mnogo mi je bilo cudno i pomalo mi je smetalo to mnostvo krstova i taj narod koji se moli tako javno nehajuci za sve sto se desava oko njih. isto tako mi je bilo cudno da su crkve prepune i radnim danom i na jutrenju i na vecernjoj. cudno mi je bilo i sto ti ljudi klece sve vreme sluzbe (bilo koje).

mnogo mi je bilo cudno...

Како је то дивно! greengrin Bogorodicaaaaaa :cheesy:

И не само на раскршћима! Ја сам игром случаја залутао при проласку кроз Румунију и видео сам планинска села-насеља у којима свака кућа на врху крова има крст као наше цркве и свако друго двориште има крст у висини врата.

[ВладаВ]

Нисам начелно против али спољашња обележија и симболи могу да буду и извор (нашег) заваравања. Крагујевац је ''хришћански град'' само ако и када би велика већина Крагујевчана посећивала храмове и учествовала у литургији.       

[Баба]

Нисам начелно против али спољашња обележија и симболи могу да буду и извор (нашег) заваравања. Крагујевац је ''хришћански град'' само ако и када би велика већина Крагујевчана посећивала храмове и учествовала у литургији.         

То би било тако када би смо занемарили културолошке аспекте једне религије , у овом случају Хришћанске .

[раб.аџија]

Дивно,  :cheesy:

Било би заиста лепо да их има још више. Да нас штит. Само нам то може помоћи

па добро, ал није крст нека амајлија ...

без вере је то само каменица од 18 метара poklon

иначе, прелеп је крст ... мислио сам да ће да испадне кичерица  greengrin

mense0198626478946378946

лепо је урађено, није мало тих 18 м гледано из жабље перспективе

али за мене је ово монументалност, ни 18, ни 188...већ

[ВладаВ]

То би било тако када би смо занемарили културолошке аспекте једне религије , у овом случају Хришћанске .

Мислим да ми Срби никако не занемарујемо ''културолошке аспекте једне религије'' већ да понекад сувише причамо о њима. Ако баш и хоћеш да причамо о тим ''културолошким аспектима'' шта мислиш о тези да је православље лоше утицало на развој науке у делу Европе у коме је доминирало. 

[Guest ага пије млеко]

То би било тако када би смо занемарили културолошке аспекте једне религије , у овом случају Хришћанске .

Мислим да ми Срби никако не занемарујемо ''културолошке аспекте једне религије'' већ да понекад сувише причамо о њима. Ако баш и хоћеш да причамо о тим ''културолошким аспектима'' шта мислиш о тези да је православље лоше утицало на развој науке у делу Европе у коме је доминирало.  

Мислиш на Николу Теслу, Пупина, Миланковиће и прве људе у свемиру (СССР) ? shuntavilo2

[Guest ага пије млеко]

То би било тако када би смо занемарили културолошке аспекте једне религије , у овом случају Хришћанске .

Мислим да ми Срби никако не занемарујемо ''културолошке аспекте једне религије'' већ да понекад сувише причамо о њима. Ако баш и хоћеш да причамо о тим ''културолошким аспектима'' шта мислиш о тези да је православље лоше утицало на развој науке у делу Европе у коме је доминирало.  

Мислиш на Николу Теслу, Пупина, Миланковиће и прве људе у свемиру (СССР) ? shuntavilo2

Да, и др.Папаниколаоса..... https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/dada.gif

[Тихон]

  Грешиш, овај, силно грешиш, оче: сигурно је мислио на Универзитет у Константинопољу - основао га неки Теодосије II 425. године.  shuntavilo2

[Guest ага пије млеко]

То би било тако када би смо занемарили културолошке аспекте једне религије , у овом случају Хришћанске .

Мислим да ми Срби никако не занемарујемо ''културолошке аспекте једне религије'' већ да понекад сувише причамо о њима. Ако баш и хоћеш да причамо о тим ''културолошким аспектима'' шта мислиш о тези да је православље лоше утицало на развој науке у делу Европе у коме је доминирало.  

Мада, овде и јеси на неки начин у праву али требамо увек имати у обзир , да тамо где је православље у већини, да су све те земље биле у многовековном ропству. Узми све балканске земље - под Турцима, још то је и друга религија (!), Руси под Татарима (400 год), такође православље на Истоку (Јерусалим, Антиохија, Александрија) такође све то под муслиманском окупацијом - до дан данас...

А ти знаш када је нека држава под окупацијом или ропством, она не може ни у ком смислу да напредује , ни политички, ни економски, ни научно-технолошки а ни културолошки. Нема факултета, нема универзитета и научних институција , веч напротив, само експлоатација (осиромашивање у сваком погледу).Овде када кажем културолошки између осталог мислим на веру али и академски развој вере (факултети). То је између осталог и разлог зашто се сада кад нас дешава "литургијска обнова" и уопште "обнова светоотачке баштине и предања". Ово и управо значи "неопатристичка синтеза" - доминантни правац којим се креће савремено првославно богословље.

Шта ово значи ? Па, управо то ,што нисмо имали своје школе и факултете под ропством да би се изучавала светоотачка и ранохришћанска духовност, где би се проучавао старогрчки језик, где би се просипитивала литургика, патристика, библистика и слично....То се , на жалост, тек сада, у новије време дешава у православном богослољу. Насупрот напретка у оно време, кад нас је све стагнирало па тако и бигословска наука. На западу се дешава нешто сасвим супротно. Отварају се универзитети и науке цветају. Све што је тада долазило са Запада доживљавало се као тренд, мода и категорички императив у свему. На жалост, и наша духовност, у том смислу, није била мимоиђена.  Тада се навише дешава утицај римокатоличке побожности и стила у њему. Уводи се барокна религиозна уметност из области "иконографије" и музике. Масовно се прелази на коришћење барокних икона, јер ове византијске нису "ин". Такође, долази до промене у начину слављења и прослављања Бога. Уместо , дотада , једногласног певничког појања, које је аутентично православно и византијско, уводе се хорови који су подељени (поцепани) на више гласова и регистра (тенор,бас,баритон,алт,сопран,мецосопрран) де се разбија назовимо то "једнота" целине. Интересантно је да је за сва ова увоћења новина на православном Истоку, највише заслужан један руски Цар, који је био одушевљен западом и западним, првенствено протестантским урећењем државе и Цркве. Реч је о цару Петру Великом, великом реформатору Русије (18. век). Колико је он био одушевљен Западом види се у томе што је , замислите нонсенс у правослаљу, па и јереси(!), укинуо титулу патријарха и увео институцију "свјатјеши правитељствујушчи Синод" који је , чини ми се био састављен од 12 епископа (?) !!!!  Ова неправославна новотарија је трајала, пазите иронију, до свргнућа свете царствујушче породице Романова и доласка на власт милитантно-антитеистичких бољшевика 1917 . Тада је и обновљена РПЦ....

Извини(те) што мало убих са офтопиком, али мислим да је била корисна прилика да разјаснимо неке ствари везане за "(не-)развој" православне Цркве и православних држава.

[Guest ага пије млеко]

  Грешиш, овај, силно грешиш, оче: сигурно је мислио на Универзитет у Константинопољу - основао га неки Теодосије II 425. године.  greengrin

Извини, где грешим?

Не знам на шта мислиш ово у вези са Теодосијем 2. ?

[Тихон]

  Ма, шегачим се оче: то је из цртаћа о певцу Софронију. Хтео сам да кажем да не стоји оно о неразвијености науке у византијском комонвелту.

  Не замераш?

[Баба]

То би било тако када би смо занемарили културолошке аспекте једне религије , у овом случају Хришћанске .

Мислим да ми Срби никако не занемарујемо ''културолошке аспекте једне религије'' већ да понекад сувише причамо о њима. Ако баш и хоћеш да причамо о тим ''културолошким аспектима'' шта мислиш о тези да је православље лоше утицало на развој науке у делу Европе у коме је доминирало.  

Мислиш на Николу Теслу, Пупина, Миланковиће и прве људе у свемиру (СССР) ? greengrin

Можда је мислио на Турке па се збунио ...