Stefan Milosavljević: Državni podsticaji privredi su obaveza a ne luksuz

[Баба]

Stefan Milosavljević: Državni podsticaji privredi su obaveza a ne luksuz

 

Analiza vesti sa CBCNEWS Sergio Markionne says no deal yet on Chraysler expansion
http://www.cbc.ca/news/business/sergio-marchionne-says-no-deal-yet-on-chrysler-expansion-1.2535622

Reč je o tekstu koji je objavljen na kanadskom CBCNEWS-u koji govori o pregovorima Kanadske vlade sa menadžerom Krajslera i Fijata Serđa Markonija. Radi se o velikoj investiciji u kojoj bi trebalo da zajedno učestvuje Krajsler i Kanadska vlada.

U Srbiji se vodi debata oko budućih ekonomskih reformi koje će biti sprovedene. Ne postoji jedinstven stav o tome kojim putem će one ići. Da li će ići u pravcu državnog intervencionizma u privredi ili u mnogo liberalnijem pravcu gde će se država fokusirati na uređenje sistema u kome će se po principima slobodnog tržišta ekonomija sama razvijati. Pokušaću da analiziram kako se druge razvijene zemlje odnose prema tom pitanju.

“Chraysler chief executive says he’s only on half of what he need from Ottawa and Ontario”
U tekstu se navodi da Krajsler želi da uloži značajna sredstva u dve svoje dve fabrike u Vindzoru i Bramptonu, Kanada, procenjuje se da je investicija vredna više od tri milijarde dolara.

Sergio Marchionne

 

“Look, I grew up in this country. I remember the size of our manufacturing was on the car side, and I remember how many plants we had not just in Ontario but Quebec too.” Serđo Markoni na nedavno održanom sajmu automobila u Torontu.

Kako prenosi CBC Serđo Markioni je na nedavno održanom sajmu automobila rekao da se to ne može ostvariti bez pomoći vlada Ontarija i Otave. On ne želi da kaže koliku pomoć traži, procenjuje se da reč o sumi od 300 miliona do jedne milijarde dolara.

„The federal government said in this week’s budget that it had set aside an additional $500 million for the Automotive Innovation Fund, but did not release details.“

Federalna vlada Kanade je već odobrila budžet od pola milijarde dolara kao pomoć automobilskoj industriji. Automobilski analitičar Denis Derože kaže da je sigurno da građani ne žele da daju toliki novac multinacionalnim kompanijama ali političari ipak žele da otvaraju nova radna mesta. Reč je o osam hiljada direknih plus nekoliko hiljada više inderektnih radnih mesta. Markioni je rekao da ukoliko ne dođe do dogovora on lako može da ode negde drugde pošto i SAD i Meksiko već nude svoju pomoć prenosi CBC.

 

Surova je realnost da su multinacionalne kompanije u poziciji da ucenjuju i najjače vlade na svetu. U vreme ekonomske krize koja još uvek nije prošla, kada je veliki broj radnih mesta ugrožen, i moćne države pristaju da daju ogromna sredstva kako bi otvarale nova i očuvale stara radna mesta. U vreme krize čak i države koje imaju uređeno zakonodavstvo i dobru poslovnu klimu kao Kanada i SAD ne ustežu se da aktivnim merama utiču na tržište. Razvijeni zapad ne želi da rizikuje i samo posmatra kako se tržište samo reguliše jer su moguće ogromne turbulencije koje bi mogle da ugroze čak i njihove moćne ekonomije. Zapadne demokratije u uslovima krize ostavljaju po strani sve one liberalne principe vođenja ekonomija koja su kako se ispostavilo dovele do svetske ekonomske krize.

 

Paradoksalno u Srbiji, čija se ekonomija ne može ni porediti sa onim u razvijenim državama, raste broj pristalica libertarijanizma koji se zalaže za apsolutno slobodno tržište. U poslednjih godinu dana u srpskom političkom životu nazire se nova politička opcija koja je zasniva na ideologiji libertarijanizma. NJen predvodnik je Saša Radulović koji će izlaskom na izbore pokušati da dođe do parlamenta i probati eventualnim ulaskom u vlast da sprovede svoj politički program. NJegovi stavovi o tome kako treba urediti ekonomiju su jasne vrednosti svetskog libertarijanskog programa koji je nastao početkom druge polovine 20-og veka. Naime, po libertarijancima uloga države u životu pojedinaca treba da bude svedena na najmanju moguću meru kako bi se pojedincima ostavila sloboda da sami upravljaju soptvenim životom.

 

Goruće pitanje u Srbiji poslednjih decenija je ekonomija i njen razvoj. Stavovi o tome kako regulisati ekonomiju je predmet najvećeg interesovanja njenih građana. Zbog toga se pozicioniranje nove političke opcije baziralo na rešenjima koje ona nudi po tom pitanju. Libertarijanska ideologija je veliki protivnik uticaja kolektiva ili države na pojedinca. Svaka odluka države koja stavlja društveni interes iznad ineresa bilo kog pojedinca je s njihovog stanovišta pogrešna. U slučaju da je nekom potrebna pomoć, bilo to bio pojedinac (npr bolesnik koji iz nekog razloga ne može da se leči u Srbiji) ili društveno preduzeće koje je u restruktuiranju po libertarijanističkom učenju država tu ne sme da pomaže i takve probleme može rešavati samo onaj ko to svojevoljno želi.

Po libertarijancima država treba da ima najminimalniji mogući uticaj na pojedinca. Takođe se ista sloboda daje i privrednicima. Uloga države je da samo obezbedi ravnopravne uslove za sve na tržišnoj utakmici i da se pobrine da se ona dešava u zakonskim okvirima. To će, veruju oni, eventualno na kraju dovesti do privrednog rasta.

Libertarijanska ideologija daje rešenja za mnoga druga pitanja. Zbog trenutnog pozicioniranja i izborne kampanje malo se o njima govori. Naime ne spominje se nigde stav o LGBT pravima. Tu je stav veoma jasan. Svako ima pravo da odlučuje o sopstvenom životu dokle god ne ugrožava druge i daje se jaka podrška gej brakovima. To je veoma kontraverzna tema u Srbiji i novoj političkoj opciji trenutno nije u interesu da se o tome javno iznosi svoj stav.

 

Evo još nekih stavova za koje će se buduća stranka zalagati na osnovu svoje ideologije, profesionalna vojska, ukidanje univerzalnog zdravstvenog osiguranja, privatno školovanje, ukidanje finansiranja nekomercijalnih umetničkih projekata, država neće ulagati u infrastrukturu (autoputevi, kanalizacija, vodovod). Država neće graditi vrtiće, škole, bolnice. Sve ove stvari će biti prepuštene privatnom sektoru. Težiće se maksimalnom izlasku države iz javnih preduzeća. Biće privatizovane toplane, vodovod i kanalizacija i ostala komunalna preduzeća.

 

 

Ono što se zaboravlja jesu uslovi pod kojima je libertarijanizam nastao i činjenica da ni jedna svetska ekonomija zapravo ne funkcioniše po čisto libertarijanskim principima. Libertarijanizam je nastao u SAD-u sredinom druge polovine prošloga veka. U zemlji koja ima ogromna prirodna bogatstva i koja je svoje primarno bogatstvo stekla u ranijem periodu. U dvadesetom veku najznačajniji pokretač američke ekonomije je činjenica da se nafta prodaje isključivo američkim dolarima na svetskim berzama. Time je američka valuta vezana za najznačajniji energent današnjice, i da bi ta pozicija bila osigurana Sjedinjene Američke Države su vodile mnoge ratove na Bliskom Istoku. Demokratski poredak i liberalni principi vođenja ekonomije su razvijani tokom vremena i imaju mnogo veću ulogu u organizaciji društva i uređenju države nego što su imali ulogu u razvijanju ekonomije. Libertarijanizam se zalaže za još radikalnije smanjenje uticaju uloge države u kreiranju ekonomskih prilika. Trenutno u SAD-u ima minoran ili nikakav uticaj u vlasti. Libertarijanizam je nastao u državi u kojoj je bogatstvo stečeno ali nije imao apsolutno nikakav uticaj na povećanje životnog standarda stanovništva. To je obezbedila vojna sila SAD.

Da libertarijanski modeli izvlačenja države iz krize ne mogu funkcionisati možemo se veoma lako uveriti na primeru Kanade koja je spremna da iz budžeta uloži velika sredstva za otvaranje desetina hiljada radnih mesta. Za Kanadu se nikako ne može raći da nema uređeno zakonodavstvo i tržište. U trenutnim uslovima najefikasniji način smanjenja nezaposlenosti je državna pomoć svakome ko ulaže u privredu. Talas državnog intervencionizma je pokrenut i dosta država je krenulo da se takmiči ko će privući više investicija. Logika je jasna, ako mi to ne uradimo uradiće neko drugi.

 

Srbija nema brzo isplative resurse kao što je nafta i gas, kao recimo Rusija ili Norveška. Industrija je takođe na nezavidnom nivou u poređenju sa svetskom. U uslovima globalizacije na svetskom tržištu naše kompanije ne mogu da se takmiče sa konkurencijom koja dobija subvencije od svojih država. U Srbiji je nezaposlenost gotovo 29 odsto a građani nemaju vremena da čekaju i žele radna mesta odmah. Očigledno je da se sve više zemalja u svetu okreće državnom intervencionizmu u privredi, ostaje da se vidi kakav će odnos buduća vlada imati prema ekonomiji, da li će preovladati liberalni ili konzervativniji pristup.

 

Ako odemo na drugi kraj sveta, videćemo Kinu drugu najveću svetsku ekonomiju koja funkcioniše po modelu socijalističke tržišne privrede. Ona se zasniva na preduzećima koja su u državnom vlasništvu i otvorenoj tržištnoj ekonomiji, a koren ima u konceptu Djenga Sjaopinga „socijalizam sa kineskim karakteristikama“. Ona ima najbrži rast na svetu, koji iznosi prosečno 10% tokom poslednjih 30 godina. Uzrok takvog privrednog rasta je i u specijalnim ekonomskim zonama u kojima važi posebna ekonomska politika koja je više orjentisana ka slobodnom tržištu. To omogućava SEZ-u da koristi sistem za upravljanje ekonomijom koji je mnogo povoljniji za razvijanje poslova nego u ostatku Kine. Pored toga Kina je uredila i ekonomske i tehnološke razvojne zone, kao i mnogo novih visoko tehnoloških industrijskih razvojnih zona koje su osnovane u velikim i srednje velikim gradovima.

 

Kina je iskoristila svoj najvredniji resurs, mnogobrojnu i jeftinu radnu snagu i formirala slobodne zone u kojima su obezbeđene posebne pogodnosti za direktne strane ivesticije koje su izvozno orjentisane. To je dovelo do ogromne proizvodnje koja je mnogo jeftinija u odnosu na onu u zapadnom svetu. Posledica toga je da su mnoge multinacionalne kompanije preselile svoju proizvodnju u Kinu. To je dovelo do velikog izvoza i spoljnotrgovinskog suficita Kine. Kina je sada druga ekonomija sveta i samo je pitanje kada će doći na prvo mesto. Kina sada ima pored obučene radne snage i veliki broj inženjera koji su sposobni da osvoje proizvodnju novog proizvoda u veoma kratkom roku i za razliku od prošlih vremena kineska ekonomija je sposobna da stvori svoje visokokvalitetne proizvode. Sada radna snaga u Kini nije toliko jeftina i to više nije glavni adut kineske ekonomije. Glavni adut je taj da su dostigli visok nivo organizacije proizvodnje i da su sposobni da u veoma kratkom roku mobilišu nekoliko hiljada inženjera i desetine hiljada radnika koji bi proizvodili neki novi proizvod.

Malo je slučajeva da je u nekoj zemlji visoki standard zahvaljujući čisto političkom uređenju. Bogatstvo je stečeno na račun prirodnih resursa i ili jeftine radne snage. Pravilo je da država interveniše i usmerava razvoj privrede, otvaranje i prepuštanje tržišta samog sebi nosi veliki rizik u smislu da ono može mnogo da fluktuira. Primer je svetska ekonomska kriza koja je devastirala svetsku ekonomiju. Da bi se sprečio krah američke privrede njihova vlada je morala da uloži mnogo milijardi dolara kako bi spasila svoje najveće banke. Sada postoji jasan trend na zapadu da država pomaže svakome ko želi da ulaže u privredu, kao što se vidi na primeru Krajslera u Kanadi. Srbija ne bi trebalo da izmišlja toplu vodu i pokušava liberalnim reformama da oporavi privredu, to nigde u svetu nije uspelo i nema razloga kockati se sa tim. Državni podsticaji privredi su obaveza a ne luksuz.

 

Izvor: Analitika

[RYLAH]

Сви који су мало пратили економске расправе на форуму знају колико ценим тековине либертаријанизма и либерализма у свим својим мутацијама, ал истини за вољу, мислим да Радуловић, макар онолико колико сам ја пратио, није против издвајања за нова радна места, него је против некритичког издвајања (ако грешим, нек ме неко слободно исправи, волео бих да знам ако нисам у праву).

 

Мислим да се сад на њега баца дрвље и онде где није крив зато што му и превише недостаје тактичности и политичке мудрости. По мом мишљењу, више је за саветника него за министра, јер је нагао и хтео би да ломи преко колена, ал много од онога што прича апсолутно стоји.

[Баба]

Jedino što na kraju iza te njegove priče koja je trebalo da bude prihvatljiva masama stoji libek...

[RYLAH]

Ма није народ блесав да се опет прими на те приче. А и сви ти ликови више личе на секту него на организацију која би могла било шта нормално да уради.

 

Ал дефинитино треба узети од његове приче оно што јесте здраво, а било је доста здравог, нема потребе све одбацити. Оно "Ако је грешан поп, није грешна његова прича".

[Grizzly Adams]

Оволику гомилу бесмислица нисам прочитао одавно...

 

Држава не може ништа да "подстиче". Може само да узме од једних и да другима. И ту се одмах види да то ништа не ваља. Зашто би узимао од некога ко је зарадио (тј. успешан је) и давао ономе ко не зарађује (тј. неуспешан је)? У којем то свемиру отимање од способних и давање неспособнима може да буде "добро"? Која је то морбидна варијанта Робин Худа?

 

 

Једини проблем свих са либертаријанизмом је што се политичарима одузима власт. А све наше екипе - патриотске, демократске, народне, регионске, либералне, напредне и колико их има - све до једне желе што већу власт. Сви желе само да зајашу овај народ.

 

И зато никоме не одговара либертаријанизам, већ га нападају сви од реда. И ако нас има укупно два`ес, са све дијаспором... Идеја је превише опасна за паразите.

[DYNABLASTER]

Pre ce biti da je libertijanizam kao i svi -izmi, iskljuciv po nekim pitanjima, e zato nije univerzalno resenje, niti to ikad moze biti.

[Grizzly Adams]

По којим је то питањима "искључив"?

[DYNABLASTER]

Pa postoji rigidnost, krutost i kvaziuniverzalnost, zato i jeste -izam. Treba biti originalan