Uživanje je mutno, ono isušuje razum

[Gerhard]

Kad uživanje nije pod nadzorom mudrosti ili dobra, onda ono budi, pothranjuje i jača niže ljudske nagone a suši i iscrpljuje najplemenitije u čovjeku. Uživanja pretvaraju naše živote u igru na klackalici: u jednom trenutku smo na visini zadovoljstva, u drugom smo pali nisko jer je posljednje uživanje prošlo, pa sad čeznemo za novim; i taj proces dizanja i padanja ponavlja se beskrajno. Potjera za nepostojanim zadovoljstvima pravi od nas nešto kao šuplje posude ili sita koja se isprazne tek što si ih napunio. Zarazno nas obuzima neka nenormalna žeđ i beskrajno nezadovoljstvo jer što više uzbuđenja dobijamo, to ih više želimo. Mi se poistovjećujemo sa onim nemirom koji ljudi nazivau uživanjem. U svojoj slabosti često čeznemo da se dobro isplačemo.

Traženje zadovoljstva ne samo da uzdužno cijepa naše postojanje, tako da se stalno dižemo i padamo kao valovi, već unosi i zategnutost u pojedine trenutke našeg postojanja. Veća složenost takvih duhovnih stanja donosi sa sobom i odgovarajuću nejasnost. Pošto duša tako biva istovremeno vučena na dvije strane, ona je relativno smućena; posljedica je histerija, a možda i lako ludilo.

Uživanje zaokuplja čovjeka. Ono proizvodi zaboravljanje i zanemarivanje glavnog životnog posla. Mutnoća entuzijazma, odnosno histeričnog uživanja, onemogućava razumu, računskom principu, da sudi o stvarima kakve zaista jesu. Uživanje je najveća varalica. Zbog njega male stvari izgledaju velike, a velike male, i tako ono ratuje protiv vrline istinoljubivosti koja predstavlja savršenstvo naše razumne sposobnosti.

 

(prema Platonu)

[Sizif]

Postavlja se pitanje da li je Platon uživao u filozofiji.

[Александар Милојков]

Postavlja se pitanje da li je Platon uživao u filozofiji.

 

Јесте, сигурно. Али то је оно уживање за које каже да је под надзором мудрости и добра. Иначе, Платон је неко ко мене лично оставља без даха. Громада над громадама.