Зашто је важно бринути се о свом здрављу

[Ненад Р.]

И ја треба да мало више рачуна поведем о томе.

[obi-wan]

Mozes li to poblize da objasnis?

 

Prvome je uzrok lenjost i nerazumnost, a drugom nezasita ljubav prema Bogu...

[Zero]

I ja sam se malo tu ulenjio, pre svega zbog fizičke (ne)aktivnosti...

[Justina]

I ja sam se malo tu ulenjio, pre svega zbog fizičke (ne)aktivnosti...

 

Uzmi psa

[Zero]

Uzmi psa

Juče je upao u jezero u 'ladnu vodu  winter (mada ga nisam ja šetao), sušili smo ga fenom. A, evo mene opet, tražim izgovore. Hvala na savetu, psa već imam, još samo dobra volja fali

[Srdasce]

Srdašce moraš da vodiš računa o svom zdravlju, ne žalosti Duha Svetoga, ne žalosti ni ljude koji te vole i brinu za tebe. Napisala si da ne piješ, ne pušiš, to je već odlično za početak. Potrebno ti je još fizičko vežbanje ili neki lagani fizički rad, čistog vazduha, dosta vode i da odmaraš, prevenstveno je važno da spavaš noću, jer se tada organizam najviše obnavlja. Ishrana: jedna ogromna tema, ono što sam na svojoj koži što se kaže osetio i potvrdio da ishrana utiče na naše emocije, da usled nedostatka nekog elementa ili elemenata mi počinjemo da budemo preosetljivi, da loše spavamo, da se lako iznerviramo, što bi rekli da smo tanki sa živcima. pravilna ishrana je u stvari lek pa tek na drugom mestu  energija. Čuvaj se Srdašce, nemoj da brineš svoje fanove!

 

A moram....Pff !!   Moram samo umreti. Mada, i to "umiranje" ja gledam na puno drugačiji način. To znam, zato me sve tako i grize i jede. Jer njih sekiram. To me puno više jede, nego što bih trebala ja samu da jedem, jer radim to sebi. Vežbam ja, nego trenutačno ne mogu zbog nečega što se malčicko pogoršalo,pa trenutačno stagniram, inače ja vežbam. I šetam puno. Mada već imam jako malu kilaži unače prirodno, pa smao šetuckam, gledam da izbegavam neko dugo lipsanje da me malo jači vetar ne oduva s ovim šta trenutačno imam na ebi, ili sta mene kao telo nosi.

 

Ma, kako ne. Hrana na usta ulazi. Ako tome nadodaš, da sam ja okoreli probirač i po pitanju jela odmalena (pa svaki put kada nešto krenem ad se izmotavam, ja zamislim decu iz Afrike i odmah progutam sta bilo, i sta volim i sta ne volim, jer se zastidim žešce sebe, kako sam nekada razmažena po tom pitanju, da je to odvratno, ali sam se umnogome popravila, i sada jedem sta pre deset godina nisam. Mada kada odem u goste, pojedem, sta kuci nikada ne bih da ne uvredim ljude .)

 

Tačno. Pravilna i izbalansirana. A, ja ne hajem uprkos svemu. Neka, osvetiće se meni to kad - tad. Već jeste. Očito nije dovoljna opomena, za nas  bandoglave.

 

Iju, ju...nikako, nikako, Inerko. NećEM Vas brinem. BiDNUću bolja.