Замислите ситуацију. Други светски рат...

[Srdasce]

Ja danima razmišljam na ovu temu. Zato što, se radi o ljudima, a ne stvarima. . A recimo, da vratiš vreme, jel on kriv što je rođen kao Nemac a ja ne znam kao šta. On je u vojsci, koja je ta vojska i njemu je naređeno da pobije te i te, vere, nacije, sta god. A ja sam one i one, i moj razum, kaze, ako kažeš, pobiće ih. I sta sad? Znači, niti on moze da bira sta je, a niti mogu ja da biram. A onda opet razmisljas, cekaj, mogao je da odbije da bude ss - ovac, sto bi se garamt kaznilo smrću, mozda bi naudili njegovoj porodici. A opet, on je za mene u tom trenutku ipak predstavnik vojske. I ima naređenje. Otkud ja mogu da znam, da je on mozda covek, kao onaj Nemac u "Balkan ekspresu", koji će meni pomoći, i prevesti nas na obalu, koji se samo boji da isttupi a rado bi mi rekao: "Slušaj, pomagaću ti, da ih prevozimo sto više i duže možemo, pa dok nas ne uhvate.", kada ni on ne zna, kakva sam ja, pa da ga sutra prijavim vlastima. Zato ja verujem, da su to momenti, gde uvek reaguješ sta je sustinski u tebi, gde ne razmisljas, sta ce on, sta cu ja. To su garant delići sekunde.  Ako je u tebi da zastitiš, ti ne motas u glavi, hoću ja sutra visiti na Terazijama. Ne. Poriv je , samo da zaštitiš.  Ti si uradila to i to, pa kako bude.