Како сведочити веру: Одговорност свештенства-едукација, лаика-одмерена реч, став без присиле, свих-добар пример, ...још нешто?

[marija]

tako treba da bude Milice , no ?injenica je da mnogi od nas osu?uju njih ???

nave??u samo jedan primer, jedna moja saradnica koja se jako ponosi time da je vernik kao svaku drugu re?enicu koristi slede?i izraz
Kazni?e ga Bog i Bog ga kaznio >   i kako onda da je prihvate , a to su oni koji su uvek u pravu, sve najbolje znaju, ja ih zovem pravednici pod znakom navoda

[Милица]

Код мене -

и то ти исти који пазе да ли је среда и петак па према томе организују нека заједничка доручковања -

у узречицама псују Бога...

то је за 

а кад их опоменем, извињавају се мени,

уместо Њему...

[Милан Меденица :)]

slazem se, ali da je tako ne bi ni raspeli Gospoda ...

mozes donekle da se "sakrijes" ako odbijes neku hranu kojom te nude tipa: ne mogu, ne jede mi se, i tako dalje, dok god nisu navalentni ... posle navaljivanja kad popustim i kazem "postim" a onda mi daju "onaj" pogled, onda vec znam koliko je sati mog tate omiljena sala je da je svinja posna - nije jela meso ... sto je meni malo smesno, sad i on posti ima srcanih problema i nema vise krkanja ... moje iskustvo je da smo mi gomila ludih frikova koji nesto mantraju i povode mase u zajednicko ludilo ... mislim da to ukratko opisuje najveci deo misljenja kojima sam imao prilike da prisustvujem da li sa bogoboracke strane ili sa strane neodgovornih hriscana. lepo kaze Gospod - ko nije sa mnom, protiv mene je. iskreno, jos nisam imao prilike na poslu da mi neko kaze "zanimljivo je to sto radis" ... mislim da bih se rasplakao od srece :cheesy1:

pricaj mi o tome imam tetku farmaceuta koja je u stanju svaki put da mi deklamuje kako mi i sta nedostaje u ishrani ako ne jedem meso, i zivotinjske namirnice generalno. tesko je naucniku objasniti neke stvari. meni je inace lepo kad sam malo gladan, onda mogu da mislim i lakse mi je da se molim. kad sam sit, nemam ni jedan problem na svetu.

[Милан Меденица :)]

 

nemas pojam koliko si u pravu, od krstenja naovamo, ja sam to doziveo pocevsi od svojih roditelja, preko uze, sire, dalje familije, a onda su sledili prijatelji, drugovi i poznanici. prvu godinu, uopste se nisam hranio ni jedan dan kuci, za vreme postova. sad mi to nedostaje, bio bih jaci, ovako se osecam ko govedo.

znam oce, upozorili su me na takvo nesto. i stvarno sam se trudio da ljudi ne vide moj post, a kamoli molitvu. samo da naglasim da dolazim iz neznabozacke porodice generalno. nema tog koji je farbao jaja ili slavio slavu ili slicno. zato sam i pokusao da sa obrazlozenjem i upucivanjem i motivom zasto sam tako "radikalno" promenio zivot, ali jednostavno nije islo. kasnije ni majka nije htela na ocev nagovor da kuva posebno za mene. jednostavno nisam bio spreman na to da ce da mi presedne svaki obrok sa mentalnim ispiranjem da sam sektas, da se to ne radi tako, da se poznaju ljudi koji uopste to tako ne rade, da se ni slava ne slavi tako, da se generalno na kraju nista i ne radi sem uramjlivanja (!!) formalnog papira krstenice. posto sam ja nosilac slave, otac je nekrsten. i tako svaki dan ispocetka. kao oni ce sad mene da spase od ludila sekte. ne sto mi je presedao obrok, vec su mi najgori neprijatelji bili roditelji, a to me je stvarno i fizicki bolelo. video sam i gde ekspres traka vodi, direkt kod akakija. zapaljeni za veru a izgoreli u mrznji. nazalost i sa time imam iskustva, ne licnog na svu srecu. tek par godina kasnije, kad su istrosili municiju, i kad se mojim roditeljima raspao brak, tek je onda zlo ispiranja mozga popustilo. veruj mi da i za djavolstinu vazi - gde je dvoje ...

[PD]

Moje iskustvo sa postom je sledece:

U pocetku dok sam bila dete i zivela sa roditeljima znala sam jedino da se posti na Veliki Petak i Badnji Dan, to su jedini dani kad smo svi postili. Sada znam da ni tada nismo postili kako treba jer se spremala riba i ostala hrana na ulju. Slavili smo i slavimo slavu i Bozic, krstena sam kao mala i svestenik je dolazio u kucu jedino kad je bila slava i da sveti vodicu. U crkvu sam odlazila jedino kad je bila crkvena slava i kad se neko upokoji.

Kad sam pocela da idem na bogosluzenja u pocetku sam kasnila, pa dolazila sve ranije i ranije, a sada dolazim ranije da se Bogu pomolim i zapalim svece pre pocetka sluzbe. Kad sam se istrenirala da slusam tj. aktivno ucestvujem u sluzbi, pocela sam da istrazujem i saznajem nove stvari. Tako sam pocela postiti sredom i petkom i to je trajalo jedno godinu dana pa sam se usudila probati da postim jednu nedelju i jos uvek ne iduci na sveto pricesce. Nije bilo lako a pogotovu prva 2-3 dana, nakon toga je bilo lakse. Znaci pocela sam da postim po nedelju dana da bi se pricestila, i prekidala...nekoliko puta tako pa onda krenula da postim i Petrovski i Velikogospojinski post i produzavala Bozicni i Vaskrsnji post. Sada sam u toj fazi da jedva cekam kad ce poceti post i nije mi tesko reci ne mrsnoj hrani. Sada i post na vodi i suhojedenje mi ne pada tesko i sve mi nesto srcu milo kad mogu da to sve ispostujem. U toku posta takodjer pokusavam da vise citam i spoznajem samu sebe. Ne kaze se zanista: Pridjite sa strahom bozijim, svaki put kad prilazim da se ispovedim i takodjer da se pricestim, sva drhtim, ne fizicki nego dusa moja gresna, kad progovorim glas mi podrhtava. Nakon svega se osecam tako lako i poletno sto bi se reklo kao da je citav svet moj.

Kao sto rece neko iznad, ne treba se hvaliti i objavljivati da postis, pa ja se tako i rukovodim...nekada prodje 4-5 dana da cak ni moja deca ne primete da ja postim, to pod uslovom da nismo kuci u isto vreme za stolom. Moguce je sve postici sa molitvom, voljom i upornoscu.

Imala sam i imam podrsku svog svestenika koji me je pricestio prvi put kad sam jela ribu kad sam se spremala na sveto pricesce, rekla sam mu u toku ispovesti jer sam u toku te nedelje pronasla negde kako se ustvari pravilno posti. Da li je on preuzeo na sebe taj moj greh, ja stvarno ne znam ali me je savetovao kako se priprema za post i sam cin pricesca. Pricestio me taj put. Da li je pogresio ja ne mogu da sudim ali mene nije odbio da vise ne postim nego samo ucvrstio moju veru i zelju da nastavim. Posle toga ponekad zatrazim da pricam sa njim o stvarima koje me muce iz svakodnevnog zivota a i sa gledista vernika i uvek se nadje vremena.

Ako imate potrebu da pricate sa duhovnikom, (svestenikom), ako ga zamolite da ili ostanete posle liturgije ili da dogovorite vreme kad odgovara i jednom i drugom, verujem da necete naici na zatvorena vrata, bar se meni nije dogodilo.

Najvaznije je verovanje u Gospoda i primanje Njega u svoje srce kako bi se oduprli zivotnim sablaznima.

[sasluzitelj]

Pita me grupa mladih nakon jednog mog predavanja sledece Kako ste tako lepo predavali, sigurno verujete u to sto govorite.

A ja im onako smejuci se odgovorim, pa naravno da ne verujem nebih mogao ni govoriti.  I uz casicu rakije i suvo meso (bio je mrs, zima negde sredina februara) ostanemo gotovo citavu noc, oni pitaju ja odgovaram, malo se , salimo, zapevamo i po koju pesmu i eto ti gotovo svi oni prisli Crkvi sa zeljom da zive liturgijskim zivotom.

Dakle treba imati ljubavi, strpljenja i zelje za misionarenjem, malkice dara i mnogi ce slusati i citi, jer ljudi su, a pogotovo mladi (iz iskustva govorim) zeljni Hrista.

[marija]

Pita me grupa mladih nakon jednog mog predavanja sledece Kako ste tako lepo predavali, sigurno verujete u to sto govorite.

A ja im onako smejuci se odgovorim, pa naravno da ne verujem nebih mogao ni govoriti.  I uz casicu rakije i suvo meso (bio je mrs, zima negde sredina februara) ostanemo gotovo citavu noc, oni pitaju ja odgovaram, malo se , salimo, zapevamo i po koju pesmu i eto ti gotovo svi oni prisli Crkvi sa zeljom da zive liturgijskim zivotom.

Dakle treba imati ljubavi, strpljenja i zelje za misionarenjem, malkice dara i mnogi ce slusati i citi, jer ljudi su, a pogotovo mladi (iz iskustva govorim) zeljni Hrista.

što na žalost ?esto ne dostaje, koliko god mi to bilo teško priznati

[Милица]

Ево једног примера из живота...

Пре неколико дана крене нека прича типа: дали познајем неког из Рожаја, тамо приватно праве неке брвнаре па треба сазнати ко и детље око тога, а не мора да буде неко баш одатле може негде из околине, може из Новог Пазара...

Ја кажем можемо да питамо у Ђурђевим ступовима, и тада крене прича погрешним током.

Као, јел то у оном фенси манастиру? Откуд фенси, у ком то смислу?

Кажу, тамо возе џипове и имају најскупље телефоне...

Ја рекох како, била сам тамо нисам ништа приметила...

А то није толико ни важно...

и ту се већ изнервирам, како људи примете нешто лоше,

и како о томе причају,

а толико има добрих ствари које се знају о том манастиру и кренем да набрајам,

све у блику питања зашто се није поменуло ово или ово...

Распитам се после ја мало па сазнам да имају један неки старији ѕип јер ничим другим не може да се попне уз брдо кад завеје, као и да су телефоне добили од Телекома...  Опет кажем, није ми то важно, али баш ме је занимала прича из другог угла, а не представа случајних посетилаца... А они кажу ја се љутим кад чујем истину,

тако ми срце поскочи на ту реч. Еј... истина... Па Бог је Истина... онда ми тешко ту реч да чујем употребљену за нешто неважно...

Баш ме нешто потресао тај разговор...

Кад људи који су понекад мало привирили у православље мисле да знају довољно о томе

и довољно да те осуде.

[Guest Alefshin]

Правило бр 1 мисионарења-увек остати хладне главе и срца јуначког!

[Драган άσημος :)]

Свештеник Иван рече да ни једно питање овдје, на овом форуму, није глупо па ме тиме охрабри.

Може ли се рећи да неко вјерује, док не почне да исповједа дјелом и рјечју, може ли неко да исповједа док не почне да живи по вољи Божијој, може ли неко да почне да живи по вољи Божијој док не повјерује?

[suza]

sad imam pitanje dalije potrebno dami ispovedamo svi  recju mislim pa imaju svestenici  zato dalije nama kao narodu dovoljno da slusamo poslusamo  u crkvi  stase propoveda i dase pomolimo  Bogu  za spasenje  ili sta znam za sve  ,dalije to dovoljno od  naroda koji nisu u crkvi manastirima  u sluzbi 

[sasluzitelj]

nema vece radosti za nas pravoslavne no da svedocimo istinu Bozije radosti

[PD]

Ja takodjer imam taj problem kako da objasnim nekom sta osecam i zasto verujem....nekad jos uvek se javi onaj djavolji crv sumnje ali on polako vene u meni. Mnogo puta mi se desi da ne znam kako recima iskazati to blazenstvo koje osecam u dusi, posebno nakon Sv. Liturgije. Ne mogu naci reci da nekom objasnim i pomognem na putu ka Bogu spasitelju. To je valjda zato sto sam vernik u povoju... klapklap

[o Goran P]

??????? ??? ???? ???? ?? ??? ????? ?? ??????? ???? ? ?? ???? ????? ??? ?????? ?????? ??????????. ??????? ?? ????? ?? ??? ??? ???? ??????? ???? ?? ???? ???? ???????? ?? ????.

?? ?? ???? ??????...

????? ??? ? ???????? ? ????? ?? ???????? ? ???? ????????? ?? ?????? ????? ? ??????? ?????????, ?? ?? ???? ???. ??? ???? 1997 ?. ?? ?????? ??? ?????? ? ???????? ?????? ? ?? ?? ??? ??? ???? ?????? ?? ????? ? ????? ???????????? ?????. ??? ??? ?? ?????? ?? ????????? ? ???? ?? ???????? ???? ?? ???? ? ????? ? ??? ????? ???? ????????? ? ??? ????? ?????? ??????????? ????? ?????????. ????? ?????? ???? ??? ??? ??????? ?? ??????? ? ???? ????? ?????? ?? ???? ? ??????? ??????? ? ? ???? ??????? ? ???????????? ????. ???? ?? ????? ???? ? ?????? ???????? ???? ?? ?? ?????????? ?? ???? ?????? ?????? ????? ???????????.   

Postoji mišljenje da kada se krstimo mi postajemo vernici.Krštavamo se  kao deca, kumovi ve?inom  formalno ispovedaju veru  a mi ostajemo  nesvesni šta smo primili-kako bi i bili kada smo bili bebe.Ti si živeo mada kršten ali ti nisi bio uistinu nanovo rodjen.Taj preokret se desio u Ostrogu.Da se nekim slu?ajem nisi obreo na takvom mestu ostao bi možda nevernik do kraja života kao i mnogi koji su formalno kršteni.Ukoliko bi se vodilo ra?una o kvalitetu a ne kvantitetu kandidata za krštenje, imali bi više nanovo rodjenih nego mrtvoridjenih hriš?ana.Liturgija oglašenih nije uzalud uvedena u praksu Crkve.

[suza]

o Gorane  ponekad cujem izjavu  medju mozda koji su se krstili  kasnije  sa vise godina  da se treba jos jednom krstiti  ko nije  svestan bio krstenja,moji roditelji su  me krstili kad sam  mala bila  kao sto rekoste beba, nikad se nebi jos jednom krstila jel krstenje je za mene  jednom dovoljno bilo  ,a negde me to tako pomucuje , price kad cujem , mislim ako neko se i deset puta krsti dzaba  ce mu to sve biti ,tako sa tim mislima se  sablaznim i  nikako da shvatim mene sto tako pomislim  isto tako ljude mlade sto su tek krsteni da tako misljenje imaju  , staje to sto dovodi do toga misljenja  da bi se trebalo jos jednom krstiti  svesno ili ako neko ima duhovnog oca svestenika monaha  ,pronasao da cvrsto tvrdi da samo  taj neko je  tu da sve izvede  na put jel mnogi imaju duhovnike  a ne svi iste ,tako da me u dvoumicu dovede  akobi mozda  duhovnik moj bio po Bozijoj volji  znam da  ce i to biti kad dodje vrijeme za to kao  i drugi sto imaju neko  nekog svestenika vladiku  monaha ,e sad onda  se javi neko sto samo tvrdi daje njegov duhovnik  za to na zemlji ,malomi to nekako  dovodi stvarno u dvoumicu zbog svega  ,nadam se daste shvatili sta ocu sa tim  da pitam ako ne  napisite mi molim vas ,pokusacu jos jednom drugacije  da pitam ako smem ,svako dobro