Светосавске свечаности широм наше помесне Цркве

[marko_13]

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У ЈАГОДИНИ

 

 

 

 

У присуству Његовог Преосвештенства Владике шумадијског Г. Јована, јагодинског свештенства, градоначелника Града Јагодина г-дина Ратка Стевановића у препуној сали Културног центра одржана је једанаеста по реду Светосавска духовна академија.

Свечана прослава Светог Саве је отпочела у цркви Светих апостола Петра и Павла где је Преосвећени Владика са свештенством служио празнично бденије. То празнично духовно расположење је пренето у Културни центар, где је свечана сала била премала да прими све оне који су желели да учествују у овом духовно-културном догађају.

Као и претходних година поздравно слово окупљеном народу упутио је епископ Јован рекавши да Свети Сава не долази од године до године, већ је увек са својим народом уколико је народ са њим и са Богом. Говорити о Светом Сави значи говорити о Јеванђељу, јер сва његова мисао од почетка до краја је Христоцентрична. Цело његово биће је дом Божији. Све је давао низашта да би Христа задобио. Зато нам је потребна његова молитва, миротворство и љубав према сваком човеку који носи лик Божији. Цео његов живот био је посвећен проналажењу пута ка Христу, руководећи се речима апостола Павла: ''Не живим ја више, него живи Христос у мени''. Из тог разлога и ми као народ треба да будемо поносни што имамо таквог Првосвештеника и многе светитеље из нашег рода који су тело од тела нашег и крв од крви наше.

Након беседе Његово Преосвештенство је наградио најбољи овогодишњи светосавски темат “Право ходи својим стопама и путеве своје исправљај” Кристине Пешић, ученице трећег разреда Гимназије у Јагодини.

Пошто је лик нашег Светитеља свећа, која увек гори и никада се не гаси, која нас окупља и води ка вечној светлости, управо је и ова свечаност окупила и сабрала целу Јагодину. Од оних најмлађих, деце из вртића, основних и средњих школа, свештенства, професора, наставника локалне власти и многих других.

Након завршетка академије Владика је по традицији гостовао на локалној телевизији Јагодина. Том приликом поздравио је све вернике Епархије шумадијске и честитао им празник поуком да се молимо и да идемо путем Јеванђеља и путем Светог Саве јер је то пут Христов који је он утабао и нас је управо на њега упутио.

Данашњи дан Светог Саве је литургијски прослављен у свим јагодинским црквама, а касније је та прослава настављена и у свим школама, грде су резани славски колачи, како и доликује да се слави наш Светитељ и Просветитељ.

ђакон Далибор Нићифоровић

[marko_13]

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У КЊАЖЕВСКО СРПСКОМ ТЕАТРУ

 

 

 

 

Светосавском академијом у Књажевско-српском театру, у присуству градоначелника Крагујевца, Верољуба Стевановића, председника Скупштине града Крагујевца, Саше Миленића, чланова Градског већа, представника Српске Православне цркве, начелника Школске управе Радојка Дамјановића, директора Књажевско српског театра Воје Лучића, представника основних и средњих школа обележен је Савиндан. Академију је организовао Књажевско-српски театар под покровитељством града Крагујевца и Шумадијске епархије Српске Православне цркве. Светосавску посланицу прочитао је Срећко Зечевић, свештеник у Саборној цркви у којој је подсетио да се у колективном памћењу на самом врху и на крајњој дубини налази духовни праотац, Растко Сава Свесрпски.

Нико не може порећи да између Светога Саве и српскога народа постоје неке тајанствене и неразлучне везе. Они који верују да народи имају душу, морају доћи до закључка да су Срби у Светом Сави препознали себе и своју душу. Од успомене на њега, српски народ се не може растати, зато што је у њему сагледао свој идеал и свој архетип. Ако негде постоји идеја српскога народа ту идеју пред Богом представља Свети Сава Српски - рекао је у посланици свештеник Зечевић.

О симболици и вредностима светосавља у прошлости и данас говорио је Саша Миленић, председник Склупштине града.

У веку незнања и непрепознавања показујемо да знамо и да се препознајемо од којег смо рода и са којих страна, ми кличемо “Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“, да знамо да потврђујемо просвећену будућност као једину шансу и избор љубави, вере и наде ми поновљамо те стихове. Да присвајамо свет као свој завичај и да ту припадност сматрамо истинским лицем човека ми потврђујемо певајући ову химну.

Након беседе и светосавске химне коју је извео Академски камерни хор Лицеум, у уметничком делу уследио је програм који су припремили глумци Књажевско српског театра и Позоришта за децу, наступили су и ансамбли “Смиље“, етно група “Завет“ Центра за неговање традиционалне културе Абрашевић и познати крагујевачки уметник Бора Дугић.

[marko_13]

ДА ЛИ СМО МИ СВЕТОСАВСКИ ИЗДАНЦИ ?      

 

Дођете ли у било коју европску престоницу, наћи ћете многе зграде и институције, а међу њима има једна зграда која се и по својој намени и по својој спољашности разликује од осталих. Зову је Пантеон. Под куполом те зграде у пантеонским пастофоријама почивају мермерна попрсја свих оних личности који су својом славом и својим делом прославили васцели национ коме су припадали и освештали тло које их је одњихало. Ми Срби, за разлику од других немамо пантеон. Све оне личности које су прославиле српски национ и освештали српско тло, нисмо сместили у пантеоне и нисмо их увоштили у воштане фигуре. Статуе Савине и свих величина овог народа не заузимају простор неке од ниша пантеонских.

Али, сместили смо их једино и само, у наше колективно памћење. А у том спремишту нашег колективног памћења на самом врху и у крајњој дубини, налази се наш духовни праотац Растко – Сава Свесрпски.

Нико не може порећи да између Светог Саве и српског народа постоје неке тајанствене и неразлучне везе. Они који верују да народи имају душу, морају доћи до закључка да су Срби у Светом Сави препознали себе, и своју душу. Рекло би се да од његове успомене не могу да се растану, зато што су у њему сагледали свој идеал и свој архетип. Ако негде постоји идеја срспког народа, као што бива у Платоновом свету идеја, онда ту идеју пред Богом представља Свети Сава Српски. Кроз Њега је биће овог народа најбоље видело и предосетило Царство Божије и вечни живот. Кроз њега је наш дух доживео најдубљу катарзу, а мисао највећи узлет. Наша бурна природа, често склона разузданости и деструктивној стихији, Светим Савом се оплемењивала и припитомљавала.

Ми се овде нисмо сабрали да посведочимо своју верност његовој успомени, ово није меморијални скуп или комеморација. Ми смо овде да размислимо и да испитамо себе шта Свети Сава од нас очекује и шта то у нама није више светосавско. Јесмо ли ми заиста светосавски изданци или смо обични задивљали заперци на светосавском стаблу које се полако суши?

Пођимо најпре од оног суштог и суштаственог што га је Савин геније усадио и населио у колективно биће васцелог народа српског. Пођимо најпре од вере, оне једне, свете, саборне, и апостолске вере у нераздељиву, несливену, непроменљиву и неразлучну и једносуштну Тројицу у Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светог. Од вере која нам се преко апостола, Светих Отаца и учитеља Цркве, а посредством охристовљене Византије, и рукодјејем и свештеном руком Савином излила у припремљени сасуд, у племе словенско именом Рашани или Серби, у те прадавне претке наше у ту крв крви наше, и кост од кости наше.

А од те вере правоверне, светосавске, оста ли шта чисто и неоскрнављено и у овим нашим временима.

• Код неких људи вера у Бога подразумева постојање неке БЕЗЛИЧНЕ СИЛЕ, или космичке енергије, која на различите начине делује у природи и руководи, награђује и кажњава човека. Оваква вера је присутна у најразлачитијим облицима, као што су: страх од духова, вила, ношење амајлије,... Већина оваквих људи долази у цркву по савету врачара.
• Други верују да Бог постоји и да је Он Творац света, али свој живот сматрају потпуно независаним од њега. Богослужење доживљавају као вид медитације и за Цркву сматрају да треба још да усавршава своје учење и култ. Од њих често чујемо: Бог мене јесте створио, али моје савршенство се налази у мени самом, и не може ми нико помоћи да га нађем.
• Трећа група људи поима Бога на јуридичкој основи. Човек са таквим Богом комуницира извршавајући његове наредбе и ишчекујући праведни суд. Њему је пријатељ само онај ко испуњава заповести. Између правичности и љубави он се опредељује за правичност. Између жртве за ближњег и испуњење закона, он се опредељује за закон. За њега, вера је систем правила које се морају поштовати, а Бог је сурови и страшни судија који броји сагрешења и презире грешнике. Зато чујемо од њих: Зашто да се причешћујем, нисам никог убио.

У свему овоме нигде се не назире она радост у Духу Светом и она озареност пред светлошћу Васкрсења Христовог. Мало је у свему томе и човекољубља, братољубља и истинског богољубља. А шта нам Свети Сава показује, чему нас је он то научио. Научио нас је основним хришћанским истинама (у својој беседи о Правој вери), да је Бог личност, заједница личности, Оца, Сина и Светога, а не индивидуа или некаква безлична космичка енергија. Наш однос са Богом треба да је синовски, да љубимо Бога свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим, а не само да очекујемо корист од Њега.

Порекло свега Савиног, порекло свега светосавског јесте Богочовек Христос, и све што је светосавско своди се на Богочовечанско, на еванђелско. То многи заборављају који би некако да поцепају светосавље, делећи веру од дела. Или одају пошту светосављу, али без Савине светости и ако је могуће без Христа, или присвајају Савино православље, али примајући га апстрактно и не прихватајући пут којим је Сава у јавном животу ходио. А Савина вера и Савина дела су недељиви. Свети Сава се умом уздизао докле су стизали најумнији људи његове епохе, а срцем до самог престола Божијег. Целим бићем је тежио ка небу, саживљавао се са чудесним васионским световима, откривајући свет као чудесну поему Вечног уметника. У њему је горео пламен вечне божанске љубави. Целог живота је сакупљао „божански мед“, хранио се божанском храном, пио „божанско вино“ и све то несебично давао другом не тражећи признање, плату или награду.

Свети Сава није ходио по свету да прославља српски народ, но да прославља Христа, љубав над љубављу. Сава је правилно схватио да је Христос једино присутан у Цркви.

Он је схватао Цркву као заједницу верних са Христом. Та заједница се остварује на Литургији, евхаристији. У њој не присуствује само Света Тројица, него и Пресвета Богородица са анђелима, светитељима, мученицима, у њој се сједињују небо и земља, прошлост, садашњост и будућност. Сви они и сав космос учествују у Светој Литургији. И ми причешћујући се на Литургији сједињујемо са Христом, и једни са другима. Зато и Свети Сава у народној песми, када објашњава народу разлог због ког је и Немања подизао своје задужбине, вели:

„Да се у њима поји Литургија,

 

Оног света, као и овог“.

А данас, за потомке Савине, шта је Црква? Она је или грађевина, или дом молитве или дом покајања. За неке је пак само обичан споменик културе под заштитом државе. За данашању генерацију Савиних потомака, који је разлог одласка у Цркву.

• Први је због ПОМОЋИ – по оној народној „Без невоље нема богомоље“. Када човек исцрпи остале изворе помоћи – лекаре, врачаре, биоенергетичаре, долази у Цркву да му се читају молитве.
• Други је патриотски. Наиме, последње две деценије у Србији су окарактерисане буђењем националне свести. Како би се истакла разлика у односу на суседе истог словенског порекла, као темељ српског националног идентитета постављена је припадност православљу. Посете таквих људи Цркви нису увек безусловне. Када се њихове политичке вође слажу са црквеном јерархијом и они су ревносни. Када се челници увреде, ревност опада. Од оваквих људи може се чути: „Не причешћујем се док су комунисти на власти и док се не реше проблеми у држави“.
• Трећи одлазе у Цркву због породичне традиције – на питање зашто долази у Цркву, понеко каже: „Зато што су моја мајка и моја бака ишле“. Он тврди да није имао лични сусрет са Христом у Цркви, али верује да је његова мајка или неко од предака знао зашто долази у Цркву.
• Али, има оних који имају прави разлог због којег долазе у Цркву, онај који је и Свети Сава имао, а то је љубав према Христу и Цркви Његовој. Ти људи се искрено радују дану Литургије. Код њих је присутна свест о неопходности припадности Цркви. За њих је Литургија, тајна сједињења и заједнице са Христом.

Према себи Свети Сава је целог живота био строг, а према другима благ. Све што је имао давао је другима – живео је за друге. Код њега је све било универзално, саборно, свечовечанско и свеобухватно – ум, воља, осећања, и љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера.

Свети Сава тај истински горостас духа и духовности, задивљује и фасцинира у свим својим елементима и сегментима живота, како своје савременике тако и нас ововремене. Између осталих сегмената задржаћу се овом приликом на НАЦИОНАЛИЗМУ И ТОЛЕРАНЦИЈИ Светог Саве. 

Говоримо ли о национализму Светог Саве, то неизоставно морамо нагласити, и то без трунке страха, да је тај и такав национализам био на првом месту испуњен истинским човекољубљем, освећеним и посвећеним Витлејемом, а посведочен Голготским жртвовањем и да је препун неискључивости, поштовања и љубави према свима и свакоме. Његов циљ је био да његова земља буде земља слободних, разноликих, и различитих људи који ће међусобно да сарађују. Циљ му је био света, а не велика Србија, јер је земља највећа кад је земља светих и честитих људи. Начело правде, права, слободе, мудрости, љубави уградио је у темеље српске државе. Само тим и таквим здравим национализмом и толеранцијом, Свети Сава је и могао да све своје опоненте оразуми и уразуми и приведе к познанију права. /Тако је моћног и ратоборног угарског краља Андрију разоружао својом племенитошћу и разложношћу и од потенцијалног непријатеља створио истинског пријатеља и савезника. То исто чини и са Бугарским одметником и пустахијом Добромиром Стрезом. Свог највећег критичара, моћног и образованог канонисту Архиепископа охридског Хоматијана, увериће својом разложном речју у исправност својих поступака у вези добијања црквене самосталности. Благодарећи том и таквом национализму, Српски народ се и могао оформити и у политичком, културном и духовном погледу као посебна нација и створити државу на виталним и здравим темељима.

О верској толеранцији Светог Саве на најизворнији начин говоре нам и његови биографи. На путу у Свету земљу Сава је посетио и египатског султана и њихове верске вође. Задивљен личношћу Светог Саве, египатски султан ће рећи да је у Светом Сави упознао првог правог свеца Божијег. А када брат Савин, краљ Стефан прима од папског легата краљевску круну, Свети Сава то не сматра издајом вере отачке, већ поменути чин прихвата као нешто посве нормално и сврсисходно. Само у сусрету са кривоверјем и јеретицима Свети Сава ће као и сви Свети Оци и учитељи Цркве показати одијум и нетрпељивост.

Да ли ћемо претерати ако кажемо да је Свети Сава као онај „Хомо универзалис, Свеукупни човек“, био истински космополита у најбољем смислу те речи. Морамо се за тренутак неизоставно оградити када је у питању ова одредница. Тај и такав светосавски космополитизам није ни онај бољшевичко – марксистички интернационализам, под девизом: „Пролетеру је свака земља отаџбина“, а ни онај космополитизам нових светских поредака, по којима ће цела планета и сви становници њени бити уоборено крдо, под патронатом једног моћника и силника. То је космополитизам заснован на Христовом и светопавловском начелу: „нема Грка ни Римљанина, нема слугу и господара, сви смо једно у Христу Господу“. Тај и такав космополитизам је засољен истинским добротољубљем, човекољубљем и правдољубљем а оврхуњен истинским Богољубљем.

Мора се човек ововремени и овдашњи упитати да ли је све ово могуће? Навикли смо да се у нашој савременој историографији Средњи век квалификује као век мрачњаштва и незнања. Следи сад овде и наша упитаност. Да ли је тај и такав век могао изродити оваквог горостаса пријемчивог, добродошлог и пожељног у свим временима, а у овим нашим болним, посуновраћеним и расчовеченим временима поготову. Данас смо Светог Саву или умртвили или отписали из живота. Он треба да је за нас и садашњост али и будућност, а не само прошлост. Обоготворити прошлост није ништа друго него идолопоклонство, а негирање прошлости је злочин. Ако свете Божије људе попут Светог Саве, посматрамо само као људе прошлости, а не као људе будућности, узоре и идеале којима тежимо, на погрешном смо путу.

Све ово када се споји и сажме, све у једну жижу, биће да је Свети Сава целосним својим делом и свим својим чињењем, изменио целокупни карактер народа свог. Једном полудивљем племену, приспелом са далеких пута на ове Балканске просторе, ово Светило наше ће као добар калемар успети, вођен Небом и премудрошћу Премудрог, да на ту дивљу воћку накалеми младицу која ће давати многородне и преслатке плодове. А уз ту многородну и сласну воћку прикалемиће Свети и премноге украсе у карактеру народном, као што су: правичност, мирноћу, умереност, скромност, страхопоштовање, увиђавност, храброст, чистоту, поштење, исправност, поузданост, пожртвовање, саучешће, савесност, једноставност, благост, великодушност, обзир, несебичност, незавидљивост, доброћудност и вредноћу. Овде ћемо мало да застанемо и да одахнемо, и да свако од нас себе упита. Остаде ли шта од ових карактерних особина које набројасмо, а којима је Свети Сава украсио и украшавао душе предака наших у нама потомцима њиховим?

 

Умолимо зато, опет и опет, духовног Прародитеља нашег Светог Саву да поново снагом своје молитве, пред Престолом Свевечног Бога у Тројици, васкрсне у нама бар неки од ових украса духовних у карактеру душе наше, како би и ми и по духу и по слову, постали истинска деца светосавска и остали и даље у милости Божијој и ми и потомци потомака наших у све дане до свршетка века, амин.

[marko_13]

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У КРАГУЈЕВЦУ

 

 

 

 

Свети Сава je највећи српски светитељ, утемељивач хришћанства, просвете, културе и свега што вековима краси српско национално биће. Свети Сава је први извадио личну карту српског народа – и од њега знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, на дан Светог Саве српског, служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Крагујевцу, у којој је принео молитве Богу и Светом Сави за спас српског рода. Радост литургијског сабрања заједно са Владиком и свештенством, поделило је доста верника и деце.

На Литургији је светосавску посланицу Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, прочитао јереј Александар Ресимић.

После заамвоне молитве Епископ Јован је извршио обред резања славског колача и освећења славског жита. Домаћин славе Светог Саве је господин Милан Жујић, са својом породицом. По завршеној Литургији чланови Дечјег хора Саборне цркве отпојали су неколико пригодних песама, потом је изведен је краћи рецитал посвећен Светом Сави након чега су најмлађима подељени пригодни дарови.

Домаћин славе је за Преосвећеног Владику Јована и госте уприличио славску трпезу. У поподневним часовима Епископ шумадијски је обишао више крагујевачки основних и средњих школа и пререзао славски колач.

[marko_13]

САВИНДАН У КРАГУЈЕВАЧКИМ УЧИЛИШТИМА      

 

• Otvori galeriju!
•  

 

[marko_13]

СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА У СТАРОЈ КРАГУЈЕВАЧКОЈ ЦРКВИ

 

 

 

 

Ток прослављања Светог Саве у Старој крагујевачкој цркви и у школама које се налазе у подручним парохијама, уверава нас да се овај родоначелник свега што је највредније у српској историји, равноправно поштује и у Цркви и у просветним установама.

Након одслужене свете Литургије у Светотријичном храму, задужбини кнеза Милоша Обреновића, који је најзаслужнији што је у XIX веку Светосавље постало поглед на свет и у Цркви и у школи, деца су својим рецитацијама показала да и у најранијим годинама разумеју величину и значај првог српског архиепископа. А онда су свештеници Старе цркве пожурили да као прави светосавски пастири у школама пресеку славске колаче и учествују на академијама коју су припремили ученици са својим наставницима.

Ове приредбе, показале су, чини се, да млади Светог Саву доживљавају пре свега као богослова и светог оца, који показује пут спасења, а тек после као националног посленика, заслужног за овоземаљске вредности.

Домаћини славске трпезе у цркви били су Бранислав и Биљана Спасић. Скуп свих које је овога 27. јануара окупио Свети Сава, протекао је у атмосфери достојној великог узора и био је још једна прилика да се разговара и размишља о томе како у наше време уградити светосавске вредности.

Мирослав Василијевић, протођакон

[Guest]

Савиндан у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву

    
        
            
        
    
            
    

27.01.2013 - На Савиндан, 27.
    јануара 2013. године, у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, служена је Света
    Литургија и прослављен највећи српски светитељ и просветитељ - Свети Сава, уз присуство великог броја најмлађих светосаваца...
    детаљније

[Guest]

Прослава Савиндана у Подгорини

    
        
            
        
    
            
    

27.01.2013 - Прослава празника
    посвећеног утемељивачу српске културе и духовности – првом српском архиепископу
    Светом Сави ове године је започета још у петак 25. јануара. У Основним школама
    намесништва одржани су пригодни културно-уметнички програми...
    детаљније

[Guest]

Савиндан у Мионици

    
        
            
        
    
            
    

27.01.2013 - Празник Св. Саве
    и ове године прослављен је у Мионици, у храму Св. Вазнесења Господњег, на најсвечанији
    и најрадоснији начин... По завршетку Св. Литургије пререзан је славски колач...
    детаљније

[Guest]

Свети Сава у Убу

    
        
            
        
    
            
    

27.01.2013 - Поводом празника
    Светог Саве, у суботу са почетком у 19 часова, одржана је свечана Светосавска
    академија у Музичкој школи „Петар Стојановић“, у сарадњи са Градском библиотеком
    „Божидар Кнежевић“, Архијерејским намесништвом тамнав-ским и Црвеним крстом Уба...
    детаљније

[Guest]

Епископ Милутин служио на Савиндан у Покровском
храму у Ваљеву

    
        
            
        
    
            
    

27.01.2013 - На дан Светога Саве,
    првог Архиепископа и Просветитеља српског, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски
    Господин Милутин, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Покрова Пресвете Богородице...
    детаљније

[Guest]

Епископ Милутин у школи Св. Саве у Попучкама

    
        
            
        
    
            
    

27.01.2013 - Основна школа у Попучкама
    која носи име Архиепископа и првог српског просветитеља Светог Саве, обележила
    је пригодном свечаношћу, своју славу. Овај дан, у част првог српског јерарха,
    улепшало је и присуство Архипастира наше Епархије...
    детаљније

[Guest]

ПРОСЛАВА ДАНА СВ.САВЕ У ШИПОВУ

            

        

        

        

 

        понедељак, 28 јануар 2013 07:29    

Дан

Св.Саве, посвећен утемељивачу српске цркве и школства, свечано је

пропраћен културно-духовним манифестацијама у граду Шипову. Свечани

програм почео је још у сриједу (23.01.2013.г.) светосавском изложбом

ликовних радова и осталих умјетнина које су приредили умјетници овога

поднебља.

Грађане Шипова је посебно обрадовала Светосавска академија која је

одржана (26.01.2013.г) у дому културе "Никола Кокошар" гдје је

организована приредба, рецитације, пјесме и приче посвећене Светом Сави.

На крају академије присутнима се обратио градоначелник Шипова

господин Милорад Ћирко који је између осталог рекао:

        

            Опширније...

[Guest]

    
        
        

ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ У КЉУЧУ УОЧИ СВЕТОГ САВЕ
            
        
        
        

    

        понедељак, 28 јануар 2013 07:42    

Када
упитате старије православне Србе из Кључа, али и остале Кључане,ма које
вјере да су,који је то догађај спадао међу најважнија дешавања прије
рата у овом лијепом граду,сви ће вам редом рећи да је то био Црквени
сабор на празник Светог Саве,који је сабирао људе из Кључа,али и из
околних,ближих и даљих страна.
Био је то заиста прави црквено-народни
догађај,који је на посебан начин осликавао животну идилу нашег
човјека,његов менталитет,саборност,једноставност живљења и наравно
радост у срцу и души,јер човјек је заиста човјек,само у заједници са
Богом и људима.

        
            Опширније...

[Guest]

        

ПРОСЛАВА СВЕТОГА САВЕ У ПЕТРОВЦУ 2013.г.
            
        
        
        

    

        понедељак, 28 јануар 2013 16:20    

Свети
отац Сава први архиепископ и просвјетитељ српски свечано је прослављен у
храму светих апостола Петра и Павла у Петровцу. Свету архијерејску
литургију служио је његово преосвештенство епископ                     
бихаћко-петровачки господин  Хризостом. Преосвећеном владици Хризостому
саслуживали су свештеници парохија петровачких: протојереј Милан
Перковић и  јереј Здравко Богојевић,  те ђакон Никола Перковић.
У
бесједи преосвећени владика је након прочитаног еванђеља- зачала ''о
богатом младићу'' честитао свој светосавској дјеци и свом српском народу
крсну славу Светога Саву и указао на значај св. Саве за српски род и
истакао:
''... чусмо како богати младић пита Господа: шта да чини
да наслиједи живот вјечни? Он пита, али, када доби одговор на постављено
питање отиде тужан и жалостан јер бијеше веома богат. За разлику од
њега наш млади Растко Немањић иако управитељ Хума и Захумља, богат,
славан и од славних родитеља рођен великог жупана Рашке Немање и мајке
Јелене не пита шта да чини, већ отиде и учини!

        
            Опширније...