Светосавске свечаности широм наше помесне Цркве

[Guest]

СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН САВИНДАН У ДРВАРУ уторак, 28 јануар 2014 09:26

 

И ове године свечано је прослављена слава саборног храма Светог Саве  у Дрвару. Свечану Литургију са почетком у 10:00 часова служио је парох трећи дрварски јереј Зоран Миловац.

Опширније...

[Guest]

ПОСЈЕТА НАЈСТАРИЈЕМ СТАНОВНИКУ ДРВАРА уторак, 28 јануар 2014 09:42

 

На празник првог Архиепископа Српског Светог Саве пароси дрварски протонамјесници Синиша Сердар и Саша Црљић посјетили су најстаријег становника општине Дрвар, баку Ђуку Лукач у селу Љесковица, која у априлу пуни 106 година.

Опширније...

[Guest]

Савиндан у Бихаћу уторак, 28 јануар 2014 14:53

 

На дан када наша Српска православна Црква слави светог Саву, Првог архиепископа Српског, савиндан је прославила и Христова црква у Бихаћу.

Опширније...

 

 

 

[Guest]

Software buy - australia

ПРОСЛАВА САВИНДАНА У ПОДБРДУ И ГРАЦИМА уторак, 28 јануар 2014 14:58

 

 

Прослава Св Саве првог aрхиепископа српског у подбрдско-грачачкој парохији одржана је у духу традиције као и до сада. У школама празник је обиљежен сјечењем славског колача и уз приредбе посвећене Светом Сави.

Опширније...

[Guest]

Савино дјело је утврђени град који на гори стоји

У сали Центра за културу у Андријевици, која је била испуњена до посљедњег мјеста, у недјељу 26. јануара 2014, одржана је Светосавска академија.

Светог Саву, један од највећих празника који слави Српска Православна Црква, сабраном свештенству, монаштву и вјерном народу честитао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

У Светосавској бесједи Преосвећени Епископ је казао да пут спасења није лак, него трновит и без тешкоћа, без крста, тај узвишени пут се не може проћи, као што се ни ратна слава не може добити без боја, рана и без погибија. Највећим вијенцем ратне славе овјенчали су се они који су животе своје положили за своју отаџбину, а Господ Исус Христос је Свој живот положио за спасење цијелог свијета, своју крв пролио је из љубави за нас, за наше спасење. Али, није само пострадао него је васкрсао, јавио се као побједитељ смрти и Он је био тај Кога је завољела душа Светог Саве.

"Он се цио свој живот трудио само једно – да у свом срцу направи мјесто у коме ће обитавати Господ, јер срце људско је тако устројено да буде стан, дом Богу живоме, али од човјекове слободе зависи за кога ће отворити своје срце, да ли ће у своје срце настанити разне похоте, страсти, жеље овог свијета или ће дом срца свог сачувати за Господа Бога живог Творца неба и земље. Човјек као боголико биће увијек тражи Бога“.

"А колико је богочежњивост Светог Саве била дубока видимо и по томе што се он често повлачио од овог свијета, не само да је отишао у Свету Гору, него се повлачио и у светогорску Карејску испосницу гдје је написао Типик монашког подвизавања, а касније када се враћао у своје отачаство повлачио се у студеничку испосницу. Ради кога, ради Бога, а не због тога што није волио овај свијет и људе, него да би своје срце чистио и припремао га за стан Богу живом. И, заиста, у његову душу, његово срце настанио се Господ, Бог мира и љубави, зато је Свети Сава могао савршити тако велика и чудесна, дјела од далекосежног значаја, зато што се испунио истином, мудрошћу, правдом, силом Божјом и, изнад свега, љубављу Божјом. Зато се његова љубав за наш род показала тако величанствена, узвишена и све што је он чинио има далекосежни значај“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Његово Преосвештенство је додао да је Свети Отац наш Сава у потпуности испунио ријечи Христове: "Тако да се свјетли ваша свјетлост пред људима, да виде ваша добра дјела“. Савино дјело, свјетлост Савиних ријечи и дјела, нагласио је Епископ Јоаникије, не могу се помрачити, иако су то многи покушавали да ураде и у наше вријеме.

"Али, као што Господ каже: "Не може се град сакрити кад на гори стоји“, таква је и личност Светог Саве, његово дјело је као утврђени град који на гори стоји, кога видимо из далека. Не запаљује се свијећа да би се ставила у какав суд или под кревет него се износи на видјело да освијетли простор у коме живе. Таква је личност и дјело Светог Саве, оно свјетли, свјетлило је у прошлости, свјетли и у наше вријеме, а ни у будућности неће изгубити ништа од своје свјетлости, него ће та свјетлост да сија и у будућности, можда, још јаче. Ако постоји личност којом бисмо могли представити најљепше што имамо у нашем народу, у нашој отаџбини онда је то Свети Сава. Он је најљепше српско дијете, како је говорио Свети Владика Николај, које се икад родило у српском отачаству“.

"Драга браћо и сестре, желим да кажем да ми превасходно прослављамо Светитеља Христовог, Божјег човјека, њему се молимо, у име његово се сабирамо, а онда га прослављамо и као духовног вођу цијелог српског народа кроз историју, а и у наше доба. Зато су тако лијепа ова наша окупљања, прије свега, зато што прослављамо Светитеља Христовог, Светитеља, и то има велики значај, који је из нашег рода, који је на нашем српском језику проповиједао Јеванђеље, приближио се сваком дому, свакој кући, свакој породици. Он је становао у домовима наших предака, његов дух нас је прожимао нарочито у оним тешким временима када смо се борили за очување слободе, идентитета, вјере, а те кризе нису прошле и данас су оне велике. Зато је веома битно да схватимо поруку Јеванђеља Божјег и поруку Светог Саве“.

"Нека његов празник свима дође на радост и нека његовим молитвама Божји благослов уђе у све домове, а нарочито да се излије на дјецу и омладину, јер је он заштитник свих, а нарочито дјеце и омладине“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

У умјетничком дијелу програма наступили су: етно-група "Траг“ из Бања Луке, црквени хор „Светог Николе“ из Бијелог Поља, народни гуслар Вујадин Добрашиновић, и рецитатори ученици Мишо Лакићевић и Милена Мирчевић.

[Guest]

Прослава Светог Саве у манастиру Ђурђеви Ступови

Светом Архијерејском Литургијом, коју је на празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије, служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, резањем славских колача и даривањем дјеце светосавским поклонима, прослављен је Савиндан је у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу у Светој Архијерејској Литургији саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво катедралног манастира Ђурђеви Ступови.

У литургијској бесједи Владика Јоаникије је подсјетио на житије Светог Саве кога су његови Свети родитељи Стефан и Ана измолили од Господа у већ поодмаклим годинама. Бог им је подарио сина Растка који је постао понос цијелом српском роду, а он се Христу уподобио својим светим животом, и свим срцем, свом душом свом мишљу заволио Господа, да је кренуо Његовим стопама одлучно и неодступно.

"Свети Отац наш Сава је постао узор онима који остављају све у овом свијету, узму крст свој и крену за Господом. Он је млад, тек младић, кренуо за Господом подобно Светом Јовану Богослову, а силна богочежња његовог срца повела га је на Свету Гору Атонску. Та богочежњивост није га остављала до краја његовог овоземаљског живота. Свети Сава није дуго поживио, али је током тих својих шездесет година угодио Господу и уподобио се Светим апостолима Христовим, Светим васељенским учитељима и светитељима и постао, не само духовни вођа цијелог свог народа, него је постао познати светитељ у цијелој православној Васељени. И дан данас је тако“.

"Други православни народи од српских светитеља знају за Светог Саву и Светог Василија Острошког, новог Светог Саву, они који се више интересују знају и још понеког, али је, ипак, Свети Сава свима корјен и ослонац“, истакао је Његово Преосвештенство.

Васељенски Патријарх је у нашем духовном Оцу Сави, додао је Владика Јоаникије, видио сигурну, поуздану личност, која ће бити способна да утемељи помијесну Цркву. Зато су и цар и Патријарх одлучили да ту дужност повјере управо Светом Сави, који је засијао божанским врлинама.

"А он се божанским врлинама наоружао на Светој Гори Атонској, подвизавајући се у манастиру Ватопеду, потом као ктитор манастира Хиландара, као испосник Карејске испоснице, као ученик духовних Отаца светогораца, као онај који је од младости кренуо за Господом, брзо напредовао и у свему се показао достојним. Њему су повјерили тај тешки задатак да установи Цркву у овим крајевима, који су били несигурни, као што су несигурни и данас, јер се наш народ колебао између истока и запада, између Рима и Цариграда, и у томе што је хтио да се враћа на своју стару вјеру, старе обичаје паганске. Свети Сава, када је дошао као Архиепископ, а прије тога и као архимандрит студенички, много је проповједао Јеванђеље, нарочито као Епископ, насађујући праву, истиниту вјеру. Будући свима образац и владарима и бољарима, племству и простом народу, свештеницима и монасима био је ауторитет равноапостолни и зато је наш народ у то вријеме тако прихватио Јеванђеље Христово, пригрлио вјеру православну да је одмах засијао својом љепотом и својим даровима. Не чуди онда што послије Светог Саве имамо једну велику и преславну поворку Светитеља српских међу владарима, архиепископима, епископима и преподобнима. Свима њима је Свети Сава био и остао узор и учитељ, а тако је и до дана данашњег“.

"Оно што је најљепше код Светог Саве јесте његова богочежњивост неусипна, предубока. Како у псалмима пјева Свети пророк Давид о јелену који тражи изворе воде, тако је и он тражио Бога живог. Његова душа се није могла наситити љубави Божје и зато је, испунивши се Божје благодати и Божје милости, он ту љубав пренио на свој народ и, подобно Господу, жртвовао се за народ. Жртвовао се за вријеме свог земаљског живота и послије упокојења и прослављења. Спаљивање његових Светих моштију можемо схватити као његово посмртно жртвовање за свој народ, а то, дубље гледано, и јесте тако. Мислили су Турци да ће вјеру православну потпуно истријебити ако спале и униште мошти Светог Саве, али, наш се народ тада завјетовао Светом Сави да ће као своје крсно име славити Светитеља Саву“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, завршавајући своју Светосавску бесједу ријечима:

"Свети Сава је толико присутан у нашем народу, у свим српским земљама, а нарочито у Црној Гори, јер је он Божји човјек. Да не говоримо колико има мјеста која су ознамењена његовим именом, колико домова слави Светог Саву, славиле су га и школе у вријеме Петровића у Црној Гори, иако наши данашњи просветари неће да прихвате и наставе да га славе. По њиховом мишљењу Светог Саве никада није било у Црној Гори, а знамо да је он основао двије епископије, тачније три, на подручју данашње Црне Горе. Народ ће то, прије или касније, схватити, а ми не треба ништа друго да чинимо него да идемо путем Божијим, који су нам показали наши Свети Оци, први међу њима је Свети Сава“.

Након Литургије и причешћа вјерних, освештани су и благосиљани славски колачи свечара. Пресјечен је и славски колач поводом имендана монаха Сава Вукајловића, сабрата манастира Ђурђеви Ступови.

Потом је у гостопримници Манастира уприличено пригодно послужење, а Преосвећени Владика је дјецу даривао светосавским поклонима.

[Guest]

САВИНДАН У ЕПАРХИЈИ ВАЉЕВСКОЈ

[Guest]

Прослава св. Саве у Доњем Будачком

понедељак, 27 јануар 2014 17:18 | Написао o.Naum | ПДФ  | Array Штампа Array

 

 

Пута који води у живот, био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, Светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога, да нам дарује велику милост.

На празник св. Саве, првог српског архиепископа, Његово Преосвештенство епископ горњокарловачки г. Герасим служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Богородице тројеручице у Доњем Будачком, уз саслужење јеромонаха Наума.

[Guest]

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У КИСТАЊАМА

 

По устаљеној традицији на празник Св. Саве 27.01.2014.г. у храму Св. Ћирила и Методија у Кистањама служено је вечерње богослужење на којем је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије.После вечерњег богослужења пререзан је славски колач и освећено је славско жито чиме је отпочела свечана академија.
У пригодном програму учествовали су ученици Богословија Света Три Јерарха и полазници православне вјеронауке из Кистања и околине.Надлежни свештеник јереј Слађан Тубић је бираним ријечима поздравио Епископа далматинског Г.Г. Фотија и цијењене госте, истакнувши да је светосавље философија нашег живота која је заснована на духовним вриједностима која су његована кроз и у личности светог Саве.На богослужењу и програму присуствовао је велики број вјерника кистањске парохије и цијелог буковачког краја.На крају програма Епископ далматински Г.Г. Фотије је подијелио пакетиће дјеци која су присуствовала овој свечаности.
У наставку Преосвећени владика обишао је просторије СКД ,,Просвјета" пододбор Кистање која такође прославља своју крсну славу. У пријатном разговору Преосвећени владика се упознао са радом и актовностима овог нашег пододбора .
После посјете СКД ,,Просвјета" приређена је трпеза љубави за све присутне госте у просторијама ЦО Кистање.

[Guest]

Св. Литургија на Савиндан у Требињу

 

У Саборном храму у Требињу, на Светог Саву, служена је Света Литургија уз присуство великог броја вјерног народа.

 

- See more at: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=11207#sthash.nYQMGNFu.dpuf

[Guest]

Света Литургија на Светог Саву у Манастиру Дужи

На Светог Саву у Манастиру Дужи Свету Литургију је служио отац Немања Дражић, уз присуство бројног вјерног народа.

- See more at: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=11216#sthash.BEFJbyB1.dpuf

[Guest]

27. јануар 2014.

Прослава Светитеља Саве у Билећи

Прослава Светитеља Саве је и ове године прошла у достојанственом, православном духу и у богатом садржају посвећеном првом Српском Архиепископу. Свечани пријем у саборишту Црквене Општине, пријем и

више

 

 

27. јануар 2014.

Савиндан у Гацку

Празник Светог Савве, првог српског архиепископа, свечано је прослављен у Гацку. Божанственом Литургијом началствовао је јереј Данило Дангубић. Благословени су крсни хљебови које су на Свету Литургију принијели

више

 

 

27. јануар 2014.

Савиндан у Клепцима

Свети Сава је ове године свечано прослављен у парохији чапљинској служењем Свете Литургије у храму Светог Преображења Господњег у Клепцима. Рецитацијама о Светом Сави најмлађи су након Свете

више

- See more at: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/#sthash.33TBbHRo.dpuf

[Guest]

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У БИЈЕЉИНИ

Категорија: Епархијске новости

У Бијељини као и у цијелој Семберији и цијелој Епархији зворничко-тузланској прослава Светог Саве почела је већ у недјељу 25. јануара. Данас пак, 27. јануара 2014. на сам дан успомене овог нашег светитеља и просветитеља, централна прослава одржана је у храму Светог Георгија у Бијељини.

Свету архијерејску литургију служио је Преосвећени Владика г. Хризостом уз саслужење протојереја-ставрофора Цвике Мојића и Љубе Богдановића, протојереја Зорана Петровића и Жике Мићановића, те протођакона Славољуба Милошевића и ђакона Богдана Стјепановића.

У току Свете литургије старјешина храма Светог Георгија и архијерејски намјесник бијељински протојереј-ставрофор Љубо Богдановић прочитао је светосавску посланицу Његовог Преосвештенства г. Хризостома, а након Свете литургије дјеца су предвођена протојерејем Жиком Мићановићем одржала малу духовну академију рецитовањем пјесама и текстова о Светом Сави.

           

Х Р И З О С Т О М

МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ

ЕПИСКОП ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ

Поводом дана успомене Светог Саве, нашег Првог архиепископа, просвјетитеља и учитеља, свом богољубивом свештенству, свештеномонаштву, монаштву и свим вјерним синовима и кћерима наше Свете Цркве у Епархији зворничко-тузланској, благодат вам и мир од Бога Оца и Сина Његова Јединородног Исуса Христа и Духа Светог Утјешитеља.

Драга дјецо духовна у Христу Господу, срећна нам и благословена наша заједничка Крсна слава Свети Сава.

Сви ми имамо своје породичне славе и славимо их у кругу породица и пријатеља. Данас, пак, ми Срби славимо СВЕТИТЕЉА који је Крсна слава сваког Србина, прије свега вјерујућих Срба, али и оних који се тренутно другачије осјећају или изјашњавају.  Једна од посебности нашег духовног и националног идентитета управо је Крсна слава, а посебно Крсна слава на националном нивоу. Зато, данас:

''Ускликнимо радосно и у радости узвикнимо,

Светитељу Оче Саво, ми духовна дјеца твоја,

Величамо свето име и успомену твоју''

Ускликнимо радосно и величајмо заједно свето име и успомену Светога Саве! Кад год славимо спомен Светог Саве или поменемо име његово сјетимо се  оне пророчке ријечи да је ''диван Бог у светима својима"! Диван је и предиван Бог у нашем духовном оцу и светитељу Сави, који нас данас и увијек представља пред престолом Божијим и који се данас и увијек моли за нас. Будимо и ми, данас и увијек, дивни пред Богом и Светог Саве достојни синови и кћери, дјеца његова духовна.

Историју Српског народа можемо дијелити на ону до Светог Саве и ону послије Светог Саве. О томе најјасније говори тропар Светог Саве у којем се вели:

''Светитељу Саво, дошавши у Рашку, био си наставник и учитељ пута који води у живот вјечни! Прво си отаџбину своју просветио, препородивши је Духом Светим, и попут племените маслине посадио си посвуда свеосвећена твоја чеда.''

До Светог Саве, ми српски народ били смо као стадо без пастира и као народ на путу без путовођа. Они са истока из тадашње Охридске архиепископије са свега три епископа и то у Расу, Призрену и Липљену, којима смо номинално и црквено припадали, нису се довољно бринули нити трудили око нашег духовног напретка. Они, пак, са Запада из Рима гледали су само како да нас полатине и придобију за унију са папизмом.  И тако смо у том, слободно можемо констатовати, ''старом завјету'' наше историје били стадо без пастира. У том мрачном периоду наше историје овим нашим етничким и духовним просторима царовали су: јерес богумила и разноразна сујевјерја која смо донијели са собом из старе постојбине.

Видје Бог наше духовно ропство и милостиво погледа на нас. Изабра Господ младог принца Растка Немањића, сина Немањина и Анина, као некада Мојсија на Синају и срце његово испуни љубављу и ревношћу за монаштвом, а што се круниса његовим бјегом на Свету Гору Атонску, како би се тамо духовно припремио за призив Божији да га пошаље народу своме као архипастира. Упали Бог у срцу његовом племениту љубав и ревност за његов народ, за нас његов српски народ, браћо и сестре.

У Светој Гори Атонској, у тој чудесној школи поста и молитве, врлине и смирења припреми се монах Саво за његово духовно пењање до ''врха Синаја'', а то је до достојанства Првог архиепископа Цркве Божије у Рашкој и околним српским земљама.

Сава монах, пун благодати и љубави према Богу и свом роду потпуно се предаде монашком подвигу и у духовну борбу са непријатељем нашег спасења. Својим подвигом задиви све ондашње велике светогорске пустињаке и духовнике који се питаху: који је овај младић и одакле је? Кад чуше да је то ''син великог жупана Немање од Рашких земаља'' хваљаше Бога и мољаше се за њега да га Бог благослови и уздигне као свијећу која високо гори и свијетли своме народу. Уистину Бог услиши њихове молитве и свога изабраника  благослови изобилним даровима како у Кареји гдје се даноноћно мољаше, тако и у Ватопеду гдје дочека свога старог родитеља и прихвати га у свом загрљају, а највише у светом манастиру Хилендару гдје га прослави као игумана.

Бог га изведе из Хилендара и управи ход његов ка Никеји, граду на обали Мале Азије у ком привремено сједиште и уточиште нађоше од латина из Цариграда прогнани Цар Теодор Ласкарис и Патријарх Цариградски Мануил Сарантен. Бог га посла и упути к њима, као некада Мојсија Фараону, да им изложи  тежак положај његовог народа и да затражи од њих да у Рашку и друге околне земље народа српског пошаљу епископе који ће ''пасти народ свој''. И гле, и цар Теодор и патријарх Мануил једногласно и без много двоумљења 1219. године одлучише:  да Рашкој и околним српским земљама дају црквену самосталност, тј. аутокефалност Цркви Божијој. Али, и више од тога, ова два богомудра мужа одлучише да управо њега, монаха Саву Немањића пошаљу Народу српком као Првог архиепископа, учитеља и духовног водитеља. Благословише га да пође српском народу као Мојсије јеврејском у Египту и да га поведе путем спасења, да га изведе из пустиње мрака и незнања у којем пребиваше, ка свјетлости новог живота и познања истине. Овим почиње други и то свијетли период нашег народа,а посебно наше Цркве.

И тако вољом Божијом и надахнућем Светога Духа 1219. године земља Рашка и њене околе земље: Босна, Захумље, Дукља, Травунија и Паганија добише црквену самосталност (аутокефалију) на челу које стајаше архиепископ Сава Немањић, који понесе титулу „Архиепископ свим српским и поморским земљама". Патријарх му уручи архијерејски жезал и грамату о посвећењу. Аутокефалност нове архиепископије, тј. Српске Православне Цркве значила је да ''будући српски аркиепископи не морају више долазити Цариградском патријарху ради посвећења, већ га могу рукоположити његови епископи''. Напослијетку, Свети Сава је уз сагласност Цареву добио од Патријарха и Синода Цариградске патријаршије томос о аутокефалности Цркве Божије у Рашкој и њој припадајућим околним рашким земљама. 

''Завршивши успјешно велики посао у Никеји Свети Сава се преко Свете Горе и Солуна вратио у Рашку. Из Хилендара је повео један број својих ученика монаха за будуће епископе у Србији. У Солуну се задржао једно вријеме због састављања „ Законоправила" црквено-државног законика по коме се управљало и у држави и у Цркви све до проглашења Душановог законика. У Рашку је стигао крајем 1219. или почетком 1220. године. Прва Савина брига била је да спроведе организацију Српске Цркве. Поред три старе епархије оснива још осам нових епископија: жичку - са сједиштем у манастиру Жичи (овдје је било сједиште Српске архиепископије); зетску - у цркви Св. Арханђела Михаила на Превлаци у Боки Которској; хумску - у цркви Св. Богородице у Стону; дабарску - у цркви Св. Николе у Бањи код Прибоја на Лиму; моравичку - у цркви Св. Ахилија у Ариљу; хвостанску - у цркви Богородице Хвостанске или Малу Студеницу у близини Пећи; будимљанску - у цркви Св. Ђорђа или 'Ђурђеви Ступови' у Будимљу код Берана; топличку - у цркви Св. Николе код Куршумлије. Сједишта старих епископија била су: рашке у цркви Св. Петра у Расу код Новог Пазара; призренске у цркви Св. Богородице у Призрену; липљанске у цркви Св. Богородице у Липљану, касније у манастиру Грачаници. Прва Српска архиепископија имала је укупно 11 епархија. Сви новопостављени епископи добили су по један примјерак - препис „ Законоправила", којим су се управљали у руковођењу својим црквама и манастирима.''

Имајући оваквог духовног оца и учитеља, управитеља и путовођу, који нас је и као народ и као Цркву увео у свету Заједницу Цркве Божије, ми српски народ иако на вјетрометини историје, његовим молитвама постојимо и опстајемо непоколебљиви у својој Православној вјери, у свом српском и светосавском идентитету. 

Та наша светосавска и православна постојаност још више добија на значењу кад знамо кроз каква смо све историјска искушења прошли, кроз силна ропства  отоманског и аустроугарског царства, хрватско-усташке, њемачко-нацистичке, комунистичко-атеистичке и америчко-шиптарске творевине на Балкану током 20. вијека. 

Знајући то и свјесни своје духовне, национале и морале одговорности, драга дјецо духовна – богољубиво свештенство и благочестиви народе Богочуване нам Епархије зворничко-тузланске, уздигнимо се високо и слиједимо свети пут Светих Немањића, а прије свега Светог оца Саве. Прије свега поклонимо сву своју љубав своме Српском роду и нашој Светосавској Цркви, као Свети Сава. Он је цијелог себе посветио и дао своме роду и Цркви.

Посебно и изнад  свих овоземаљских вриједности имајте, чувајте и уздигните своје породице, своју дјецу.  Дјеца су најузвишенији дар и благослов Божији, дар освећења родитеља и породице, узданица и понос народа.

Погледајте како све више светосавских школа, оних школа које је Свети Сава оснивао и отварао остају пусте и нијеме без дјечије граје.

Погледајте само како нам предивна села и насеља остају сабласно пуста, а урбане средине све рјеђе и средине тешког преживљавања.

А Свети Сава нас је другачије учио и у аманет  нам оставио наше школе, наше цркве и нашу Отаџбину да је чувамо, унапређујемо и оплеменимо животом, љубављу и сваким добром.

Желећи вам  срећан и благословен САВИН-ДАН благосиљамо вас да овај свети аманет Светог Саве испуните, те срећни и благословени Светосавци будете.

СРЕЋНА НАМ КРСНА СЛАВА СВЕТИ САВА!

Ваш у Христу Господу понизни Епископ зворничко-тузлански

                                        + ХРИЗОСТОМ

Дано у Нашој резиденцији

     у Тузли/Бијељини

О Савин-дану 2014. године     

 

[Guest]

[Guest]

СВЕТИ САВА ПРОСЛАВЉЕН У ЦЕНТРУ ЗА ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ У БИЈЕЉИНИ

Категорија: Епархијске новости

Прослава Светог Саве, духовног покровитеља свих наших школа и просветних завода прослављен је у свим Основним и Средњим школама и Високошколским заводима Епархије зворничко-тузланске. У дијелу Епархије у Федерацији БиХ, прослава Светог Саве одржана је у светим храмовима.

У бијељинском Центру за високо образовање данас је било свечано и радосно. Домаћини данашњег светосавског славља у Центру били су декани Педагошког факултета и Факултета пословне економије.
У 12:00 часова у здање Центра стигао је Преосвећени Владика г. Хризостом са пратњом и у холу Педагошког факулета благословио је славско кољиво и прелеомио славски колач.
Након благосиљана кољива и ломљења славског колача, домаћине је поздравио пригодном бесједом:

Поштована господо декани, професори, доценти, асистенти и студенти,
Даме и господо,

Дозволите, да Вас на почетку овог Нашег обраћања срдачно поздравим и пожелим Вам срећну Крсну славу Светога оца нашег Саву – САВИНДАН. Нека Бог молитвама Светог Саве благослови ваш рад, ваш Универзитет, а посебно ваша два факултета овдје у Бијељини : Педагошки и Економски.
Такође, желим Вам срећну и благословену Нову 2014. годину молећи се Богу и Светом Сави за ваше добро здравље, срећу и научни напредак.
Ево нас у дану успомене Светог Саве – Савиндану. Вјерујем да нема човјека Србина а да није чуо за Светог Саву, нашег Првог архиепископа, истинског просветитеља и учитеља народног, оснивача самосталне (аутокефалне) Цркве, миротворца, али и великог ПЕДАГОГА и МУДРОГ ЕКОНОМА.  Али, ми њега прије свега славимо због његовог светог и врлинског живота, због тога што је он Свети, а потом и због његових светих и историјских дјела која је учинио за Српски Народ и нашу Српску Православну Цркву.
Поменусмо Светог Саву као нашег великог ПЕДАГОГА и МУДРОГ ЕКОНОМА повјерене му благодати! То истичемо како би ви који се бавите педагогијом и економијом што боље разумјели Светог Саву и разлоге зашто га обељежавате као своју Крсну славу.
Свети Сава је примарно био ПЕДАГОГ. Кад то кажем онда сагледавам Светог Саву како преузе наш народ 1219. године, и како он као педагог дијете узе нас за руку, и изведе нас из мрака средовијековне заосталости и уведе нас у златни период историје српског народа. Свети Сава изведе српски народ на пут просвијећености, на пут познања Истине која је откривена и дата у Христу Исусу, који је за себе рекао ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ''! Свети Сава нам је показао тај ПУТ. Он нас је извео на тај ПУТ којим ми ево непрестано осам вијекова идемо.
До Светог Саве имали смо само тројицу Епископа (владика) и то грка у Липљану, Расу и Пећи, али нити су они разумјели наше претке, нити су наши преци њих разумјели. Рекао бих и више од тога, да нас они као варварски народ, како су нас у то вријеме и Грци и латини називали, који је ушао у њихову ељиноцентричну  империју, нисмо били добродошли. Ми смо били варварски тривали, тако су нас звали, и тако су се и односили према нама, а што је увелико допринијело нашем историјском и културолошком заостајању у односу на  Грке и латине тог времена. То је највише засметало младом принцу Растку Немањићу, монаху Сави, те он узе на себе велику и историјску обавезу и одговорност да нас изведе из тог и таквог стања и да нас учини народом хришћанске цивилизације и културе. То је била педагошка улога Светог Саве.
Друга његова велика улога била је у мудром управљању Српском Црквом, али и Српском средњовјековном државом Рашком, и другим средњовјековним државама у којима је живио српски народ и то у Босни, Зети, Захумљу, Травунији, Паганији и Диоклији. Претпостављам да сте сви чули Христову причу о талантима. Наиме, у тој причи поента је у томе да ЧОВЈЕК домаћин прије одласка на далеки пут дозива своје слуге и даје им таланте (сребрене новце) да са њима раде, односно тргују и зарађују. Знајући добро способност савкога од њих једноме даде 5 таланата, другоме 2, а трећем 1 талант. Након извјесног времена ЧОВЈЕК домаћин долази са далеког пута и позива слуге своје да положе рачуне за примљене таланте. Онај први што је добио 5 таланата дође и донесе још 5  зарађених, тако и онај други донесе још два зарађена таланта, док онај трећи који је примио један таланат дође и са гнушањем рече ЧОВЈЕКУ домаћину: господару, знао сам да си тврд човјек; да жањеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао, па се побојах и отидох те сакрих твој таланат у земљу и ево ти твоје!!!  На ове и овакве ријечи ЧОВЈЕК домаћин реагује на начин да прекорава свога незахвалног слугу, али и додаје: узмите од њега таланат и дајте онима који имају, а њега као ''незахвалног слугу баците у таму најкрајњу''.
Свети Сава је примио пуноћу таланата од Бога и радећи са њима као мудри и добри слуга Божији умножио их је и због тога је био похваљен ријечима: ''Добри и вјерни слуго! У маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити!'' Да, управо тако, Свети Сава је као ДОБРИ и ВИЈЕРНИ економ божанских добара показао нама пут и начин како ми као српски народ морамо живјети и радити, а то је да све од Бога и родитеља примљено и наслијеђено добро сачувамо и умножимо многоструко – дупло, али и да знања која примамо и добијамо умножимо на општу корист свога рода, своје отаџбине! И то нам је показао Свети Сава. Он не само да је мудро радио и старао се за своју Цркву и Отаџбину, већ је и више од тога: дао себе самога за ту исту Цркву и отаџбину.

Уистину је велики и величанствен примјер Светог Саве од кога се увијек учимо и на кога би се требали угледати, али сигурно и примјер којега неки не прихватају и одбацују као и онај трећи слуга који да би оправдао своју лијеност и незахвалност, односи се непримјерено према своме господару.   
Подсјећајући вас на ове двије узвишене службе Светог Саве као педагога свога народа и мудрог економа благодатних добара, још једанпут све вас поздрављам и захваљујем на позиву, гостопримству и стрпљењу.
Срећна вам Крсна слава Свети Сава.

                Еп. Хризостом