"Закон Божији" - уџбеник веронауке протојереја С. Слободскоја са илустрацијама

[Зорица екс Милева]

Бог те благословио сестро Лазарице. Дивим се твом труду, заиста треба времена и посвећености за све ово.Хвала ти пуно, ја нисам одустала док нисам све прочитала. Пуно успјеха у даљем раду.

[marija]

Рођење Пресвете Дјеве Марије

Када се приближило време доласка Спаситеља света, у галилејском граду Назарету живео је потомак цара Давида - Јоаким са својом женом Аном. Обоје су били благочестиви људи и познати не само по свом царском пореклу, већ и по смирењу и милосрђу. Сав њихов живот био је испуњен љубављу према Богу и људима. Они су доживели дубоку старост, а децу нису имали. То их је веома жалостило. Али, не гледајући на старост, они нису престајали да моле Бога, да им Он пошаље дете. Дали су завет (обећање) - да ако им се роди дете, да ће га посветити на служење Богу.



У то време, сваки Јевреј надао се, да ће кроз своје потомство бити учесник у царству Месије, тојест Христа Спаситеља. Зато је сваки Јевреј, који није имао деце, био презрен од других, јер се то сматрало великом казном Божијом за грехе. Посебно тешко било је Јоакиму, као потомку цара Давида, јер је из његовог рода имао да се роди Христос.



За трпљење, велику веру, љубав према Богу и једног према другом, Господ је послао Јоакиму и Ани велику радост. Пред крај њиховог живота, њима се родила кћи. По упутству Анђела Божијег, њој је било дато име Марија, што значи на јеврејском "Госпођа, Нада". Рођење Маријино, донело је велику радост на само Њеним родитељима, већ и свим људима, јер је Она била унапред одређена од Бога да буде Мати Сина Божијег, Спаситеља света. Рођење Пресвете Дјеве Марије, празнује се у Св. Православној Цркви, као један од великих празника, 8. септембра (21 септ. по новом).

Тропар празника

Рождество Твоје, Богородице Дјево, радост возвести всеи  вселеннеи: из Тебје бо возсија Солнце правди Христос Бог наш, и разрушив клјатву, даде благословение, и упразднив смерт, дарова нам живот вечнии.

Рођење Твоје, Богородице Дјево, објави радост свему свету: јер од Тебе засија Сунце правде Христос Бог наш, и разрушивши проклетство даде благослов, и уништивши смрт, даде нам живот вечни.


Тропар - главна кратка молитва у част празника; Богородица - Она Која је родила Бога; даровал - дао.

[marija]

Ваведење у храм Пресвете Дјеве Марије

Када је Дјева Марија напунила три године, благочестиви Њени родитељи, спремили су се да испуне своје обећање. Они су сазвали рођаке, позвали вршњаке своје кћери, обукли Је у најлепшу одећу, и праћену народом уз певање духовних песама, повели су Је у јерусалимски храм због посвећења Богу. Њени другови - вршњаци као и Сама Марија, ишли су носећи упаљене свеће у рукама.

У сусрет су им из храма, певајући, ишли свештеници на челу са првосвештеником.



Јоаким и Ана су са побожним молитвама поставили Марију на први степеник степеништа, које воде у храм. Степениште је имало петнаест великих степеника по броју псалама, које су свештеници певали при уласку у храм.



И тада, трогодишња Марија, Сама, без ичије помоћи са стране, успела се уз високе степенике. Тамо је Њу сачекао првосвештеник и благословио Је, како је он увек чинио са свима који су посвећени Богу. А затим, руковођен Духом Светим, он је Њу увео у Светињу над Светињама. То је било најсветије место у храму. Ту нико није имао право да улази, осим њега самог, и то само једном у години. Дух Свети је упутио првосвештеника, да је Марија, изабрана Девојчица, достојна да уђе у најсветије место. Она је унапред одређена од Бога, да постане Мајка Сина Божијег, Који ће отворити људима улаз у Царство Небеско.



Јоаким и Ана, испунивши свој завет, вратили су се кући, а Марија је остала да живи при храму. Тамо се она заједно са другим девицама учила Закону Божијем и рукодељама; много се молила, читала Свето Писмо и строго држала пост.



При храму Божијем Пресвета Марија је живела око једанаест година и постала је дубоко благочестива, у свему покорна Богу, необично скромна и трудољубива.



Пресвета Марија решила је да посвети цео свој живот само јединоме Богу. Зато је дала завет да се никада неће удавати, тојест да ће увек остати Дјевом.



Дух Божији и свети анђели, чували су Божанствену Девојчицу.

Јерусалимски храм

Ваведење (увођење) у храм Пресвете Дјеве Марије празнује Св. Православна Црква 21 новембра (4 дец. по новом). Овај дан сматра се великим празником, који се у црквеним песмама назива предзнаком Божије милости према људима. Од тог празника почиње се певати у цркви, за време јутрења: Христос Рождајетсја...

Тропар празника

Днес благоволенија Божија предображение, и человеков спасенија проповедание: в храме Божии јасно Дјева јавлјаетсја и Христа всем предвозвешчает. Тои и ми велегласно возопиим; радуисја, смотренија Зиждителева исполнение!
 

Данас је праслика благовољења Божијег, и проповед спасења људи. У храму Божијем јасно се Дјева јавља и Христа свима објављује. Њој и ми велегласно кличемо: радуј се Промисла Творчевог испуњење.





Благоволение - милост; Зиждител - саздатељ.

[marija]

Пресвета Дјева Марија код Јосифа

Када је Дјева Марија напунила четрнаест година, по закону Њој више није било допуштено да остане при храму. Потребно је било или да се Она врати родитељима или да се уда. Јоаким и Ана су до тада већ умрли. Свештеници су Њу хтели да удају, али Марија их је обавестила о свом обећању Богу - да ће остати увек Дјева. Тада су Је свештеници, по упутству Божијем, верили са Њеним даљним рођаком, осамдесетогодишњим старцем Јосифом, да би он бринуо о Њој и сачувао њено девство.

Назарет

Јосиф је живео у граду Назарету. Он је такође потицао из царског рода Давидовог, али он је био човек сиромашан а по занату је био тесар.



Пресвета Дјева Марија, у Јосифовом дому, водила је живот скроман и усамљен, као и при храму. У време слободно од посла, она је читала књиге Светог Писма и молила се Богу.





НАПОМЕНА: Изложење ових кратких података о Рођењу Божије Матере и Њеном детињству, написано је на основу Светог Предања, свето сачуваног у Св. Православној Цркви. (О Св. Предању погледај део IV "О вери и животу хришћанском", у лекцији: "О надприродном Божијем откровењу. О Светом Предању и Светом Писму").

[marija]

Објава Ангела о рођењу Претече

Бог је кроз пророка Малахију, наговестио, да пред сам долазак у свет Христа - Спаситеља има да се јави Претеча, тојест Претходник Спаситеља. Претеча ће бити велики пророк, он ће обавестити људе о скором јављању Христа и припремаће их за примање Христа Спаситеља.









За рођење Претече, Бог је изабрао благочестиве родитеље, рођаке Пресвете Дјеве Марије, свештеника Захарију и његову жену Јелисавету. Они су били већ стари, а нису имали деце. Усрдно су се молили Богу да их избави од такве несреће.



Једном, Захарија је обављао богослужење у храму јерусалимском. Када је ушао у светилиште ради кађења, тамо му се јавио ангео Господњи, стојећи са десне стране жртвеника кадионог - на ком се димио тамјан. Захарија се збунио, и страх је напао на њега.



Ангео му је рекао: "не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја: жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и даћеш му име Јован. Рођење његово донеће радост многима: Он ће бити велик пред Господом, имаће дарове Духа Светога од самог свог рођења и многе људе обратиће Господу Богу. Он ће доћи испред, тојест биће предходник, пред Господом - Спаситељем, по духу и сили, као Илија, и припремаће људе да приме Спаситеља".



Захарија, од радости, није одмах поверовао и рекао је: "а како ћеш ме уверити да ће то бити? Ипак смо ја и моја жена врло стари".



Ангео му одговори: "ја сам - Архангел Гаврило, који стојим пред Богом, и послан сам да говорим са тобом. Зато, што ниси поверовао мојим речима, бићеш нем и нећеш моћи да говориш до тог дана, док се то не догоди".



За то време, народ се молио док је чекао Захарију и чудио се, зашто се он задржао толико у храму, у светилишту. А он, изашавши одатле, није могао да говори са народом и објашњавао им је знаковима. Тада су сви схватили, да је имао виђење у светилишту. По завршетку своје дневне службе у храму, Захарија се вратио у свој дом.



Када је Јелисавета сазнала за велику милост Божију према њима, она је сакривала од људи своју радост са скромношћу и захваљивала се Господу.





НАПОМЕНА: Овај свети догађај описао је у Св. Јеванђељу св. апостол и јеванђелист Лука (Лук.1, 5-25).

[marija]

Благовештење Пресветој Дјеви Марији

Шест месеци после јављања Анђела Божијег Захарији, Арханђел Гаврило је био послан од Бога у град Назарет к Пресветој Дјеви Марији са радосном вешћу, да је Господ изабрао Њу да буде Мајка Спаситеља света.









Анђео јој се јавио у дому праведног Јосифа, када је Марија читала Свето Писмо, дошао је код Ње и рекао јој: "радуј се благодатна! (односно испуњена благодати Божије - дарова Светог Духа). Господ је с Тобом! Благословена си Ти међу женама".



Марија се збунила од речи Анђела и мислила је: шта значи тај поздрав?



Анђео је наставио да Јој говори: "не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога. И, ево, Ти ћеш родити Сина и даћеш Њему име Исус. Он ће бити велик, и назваће се Сином Свевишњега, и Царству Његовом неће бити краја".



Марија је у недоумици упитала Анђела: "како ће то бити, када Ја не знам за мужа?"



Анђео Јој одговори, да ће се све то догодити силом Свемогућег Бога: "Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Свевишњег осениће Тебе; зато и рођено биће Свето и назваће се Сином Божијим. И ето, рођака Твоја, Јелисавета, не имајући деце до дубоке старости, ускоро ће родити сина; јер Богy jе могyће све што каже".



Тада Марија са смирењем рече: "Ево слушкиње Господње; нека Ми буде по речи твојој".



И Арханђел Гаврило је отишао од ње.



Благовештење Пресветој Дјеви Марији празнује Св. Православна Црква 25-ог марта (7 априла по новом). Празник Благовештења један је од највећих празника. Реч благовештење значи: добра, радосна вест, вест о томе, да је почело ослобођење људског рода од греха и вечне смрти.

Тропар празника

Дњес спасенија нашего главизна, и јеже от века таинства јавление: Син Божии Син Дјеви бивает, и Гавриил благодат благовествует. Тем же и ми с ним Богородице возопиим: радуисја, благодатнаја, Господ с Тобоју.







Данас је почетак нашег спасења, и објава вечне тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, и Гаврило објављује благу вест. Зато кличемо Богородици и ми с Њим: радуј се благодатна, Господ је с Тобом.







Днес - данас; главизна - почетак


НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Луки гл.1, 26-38.

[marija]

Посета Пресвете Дјеве Марије праведној Јелисавети

Пресвета Дјева Марија, сазнавши од ангела, да ће се Њеној рођаки Јелисавети, жени свештеника Захарије, ускоро родити син, пожурила је да је посети.

Ушавши у дом, Она је поздравила Јелисавету. Чувши тај поздрав, Јелисавета се испунила Светим Духом и сазнала, да се Марија удостојила да буде Мајка Божија. Она је гласно ускликнула и рекла: "благословена си Ти међу женама, и благословен је плод утробе Твоје! И откуд мени таква радост, да је Матер Господа мог дошла код мене?"



Пресвета Дјева Марија је у одговор на речи Јелисаветине прославила Бога и рекла: "велича (прославља) душа Моја Господа, и обрадова се дух Мој Богу, Спаситељу Мом, јер Он погледа (обрати милостиву пажњу) на смерност слушкиње Своје; одсад ће Ме звати Блаженом сви нараштаји (сва људска племена). Тако Ми учини величину Силни, и Свето име Његово; и милост Његова од колена до колена онима који га се боје..."



Око три месеца, провела је Дјева Марија код Јелисавете, а затим се вратила кући у Назарет.



Бог је јавио, такође, и праведном старцу Јосифу о скором рођењу Спаситеља од Пресвете Дјеве Марије. Ангел Божији, јавивши му се у сну, открио му је, да ће Марија родити Сина, по дејству Светог Духа, како је саопштио о томе Господ Бог, кроз пророка Исаију (7, 14). "И надени Му име: Исус (Спаситељ), јер ће Он спасити људе од грехова њихових", рекао је Ангел Јосифу.





НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Луки, гл. 1, 39-56 и Јеванђеље по Матеју, гл. 1, 18-25.

[marija]

Рођење Јована Претече

Праведнима Захарији и Јелисавити, ускоро после посете Божије Мајке, родио се син. Рођаци, и суседи Јелисаветини, радовали су се заједно са њом због такве милости Господње према њој.



Осмог дана, по закону јудејском, требало је дати детету име. Сакупивши се, рођаци и познаници хтели су да га назову Захаријом, по имену оца.



На то, Јелисавета је рекла: "не, него да се зове Јован".



Сви су почели да говоре: "у родбини твојој нема никога, ко би имао такво име", и почели су питати знацима оца, како он жели да назове сина?



Захарија је затражио дашчицу и написао: Јован му је име. Сви се зачудише. И тог трена, отворила су се уста у Захарије, и он је почео, испуњен Духом Светим, да говори и да пророкује прослављајући Бога, о скором доласку Спаситеља и да ће Јован бити Претеча Његов, који ће припремити народ да прими Спаситеља.



Сви који су слушали о том дивном догађају, у страху и удивљењу говорили су за Јована: "шта ли ће бити ово дете?"



А Господ је чувао детенце, и оно је расло и јачало је духом. Затим, Јован Претеча је живео у пустињи, све до дана свог јављања народу.



Рођење светог славног Пророка и Претече Христовог Јована празнује се 24-ог јуна (7 јула по новом).





НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Луки гл. 1, 57-80.

[marija]

Рођење Христово

За време Иродовог царствовања у Јудеји, који је био под влашћу Рима, римски император Август издао је наредбу да се направи свенародни попис, у њему подчињеној земљи јудејској.



Јосиф и Дјева Марија потицали су из рода Давидовог, и зато су отишли из Назарета у град Давидов Витлејем. Дошавши у Витлејем, они нису могли наћи за себе места у дому, у гостионици, и зауставише се изван града, у пећини, где су пастири утеривали стоку по кишовитом времену. У тој пећини у ноћи, Пресветој Дјеви Марији се родио Младенац - Син Божији, Христос Спаситељ света. Она је преповила Божанственог Младенца и положила је Њега у јасле, где се ставља храна за стоку.

Витлејемски пастири, први су сазнали о рођењу Спаситеља. Те ноћи они су напасали своја стада у пољу. Одједном им се јавио ангел Божији, и светлост Господња их је обасјала. Пастири су се преплашили.



Ангел им је рекао: "не бојте се! Ја вам јављам велику радост, која ће бити не само за вас, већ и за све људе: данас вам се роди у граду Давидовом (тојест Витлејему) Спаситељ, Који је Христос Господ. И ово вам је знак: наћићете Младенца у пеленама, где лежи у јаслама".

Јављање ангела витлејемским пастирима





И тек што је то ангел рекао пастирима, изненада, јавило се са њим много других ангела. Они су славили Бога и певали: "слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља".



А када ангели отидоше, пастири рекоше једни другима: "хајдемо у Витлејем да видимо, то што се тамо догодило, што нам објави Господ".



И они су, похитавши, дошли у пећину и увидели тамо Марију, Јосифа и Младенца, како лежи у јаслама. Они се поклонише Младенцу и саопштише о томе, што су видели и чули од ангела. А Марија је сачувала у срцу Свом све њихове речи.



После тога, пастири су се вратили својим стадима, славећи и захваљујући се Богу за све, што су чули и видели.

Осмог дана после рођења Спаситеља, Матер Његова и Јосиф, сагласно закону, дали су Њему име Исус, које је било указанао од Господа кроз ангела.





НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Луки, гл. 2, 1-21.

[marija]

Поклоњење мудраца

Још су Јосиф и Пресвета Мајка Божија са Младенцем Исусом били у Витлејему, када су из далеке земље са истока (из Персије или Вавилона) дошли у Јерусалим мудраци.



Мудрацима су се називали учени људи. Они су се бавили посматрањем и изучавањем звезда. У то време људи су веровали, да се приликом рођења великог човека на небу појављује нова звезда. Многи незнабожци, поучени од Јудеја расејаних на све стране, знали су да у свет долази Месија - Велики Цар Израиљски, Који ће покорити цео свет. Зато су чекали, да се, када се тај Цар роди, на небу појави нова звезда. Ти мудраци су били људи благочестиви, и Господ, по милости Својој, дао им је такво знамење - на небу се појавила нова, необична звезда. Увидевши ту звезду, мудраци су одмах схватили, да се очекивани Цар родио. Они су се сакупили и отпутовали у престоницу јудејског царства, Јерусалим, да би тамо дознали, где се тај Цар родио, и да би му се поклонили.



У Јерусалиму, мудраци су почели да питају: "где је Цар Јудејски који се родио? Јер ми смо видели звезду Његову на истоку и дошли смо да се поклонимо Њему".



Цар Ирод, чувши то, узнемирио се: он је био човек веома суров и врло неповерљив. Када је једном посумњао, он је сурово казнио своју сопствену децу. А сада он се посебно преплашио, бојећи се, да би му могли отети власт и предати царски престо новорођеном Цару. И сви житељи Јерусалима узбудили су се, сазнавши ту вест.



Ирод је сабрао себи све свештенике и књижевнике, тојест људе који су изучавали књиге светог писма, и упитао их: "где треба да се роди Христ".



Они одговорише: "у Витлејему јудејском, јер тако је написано код пророка Михеја".



Тада Ирод тајно позове к себи мудраце, сазнаде од њих време појављивања звезде, посла их у Витлејем и рече: "пођите и тамо се добро распитајте о Младенцу, и када нађете Њега, дођите и реците и мени, да бих и ја могао поћи да се поклоним Њему".



Мудраци, саслушавши цара Ирода, пођоше у Витлејем. И поново се та иста звезда, коју су они видели раније на истоку, појавила на небу и, кретала се по небу, ишла је пред њима, показујући им пут. У Витлејему звезда је стала над тим местом, где се налазио рођени Младенац Исус.

У то време свети старац Јосиф и Пресвета Дјева Марија са Младенцем живели су у граду, у дому, у који су прешли из пећине, јер је народ после пописивања кренуо да се разилази.



Мудраци су ушли у дом и видели Младенца Исуса са Мајком Његовом. Они се поклонише Њему до земље и принесоше Њему своје дарове: злато, тамјан и смирну (драгоцено, благомирисно уље).



Својим даровима мудраци су показали, да је новорођени Младенац Исус и Цар, и Бог, и човек. Злато су принели Њему као Цару (у виду данка, или пореза), тамјан као Богу (јер тамјан се употребљава при богослужењу), а смирну као човеку, који мора умрети (јер су умрле помазивали и утрљавали тада благомирисним уљима).



После тога мудраци су хтели да се врате у Јерусалим к Ироду, али добили су од Бога у сну наредбу да се не враћају к Ироду. Тада су пошли другим путем, право у своју земљу.

Поклоњење мудраца

Предање је сачувало имена мудраца, који су потом постали хришћани, и то су били: Мелхиор, Гаспар и Валтасар. Спомен на њих св. Црква празнује на дан Рођења Христовог.



Рођење Господа нашег Исуса Христа св. Православна Црква празнује 25 децембра (7 јануара по новом).



Пре тог великог празника ми припремамо себе четрдесетодневним постом, који се назива Божићним постом. Навечерје Рођења Христовог код нас назива се Бадње вече а тог дана, по руском црквеном уставу, се припрема сочиво, тојест кувана прекрупа са медом, и то увече, са појављивањем прве звезде (зато се код Руса овај дан назива сочелником).





НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 2, 1-12.

Тропар празника





Рождество Твоје, Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума: в њем бо звјездам служашчи звјездоју учахусја Тебје клањатисја, Солнцу правди, и Тебје вједјети, с висоти Востока, Господи, слава Тебје.
 



Рођење Твоје Христе Боже наш, обасја људе светлошћу познања (тј. познања истинитог Бога): јер кроз њега (тј. рођење) се они који изучаваху звезде од звезде научише да се Теби клањају, сунцу правде, и да Те упознају, са висине Истока. Господе слава Теби.

Служашчи звездоју - то су овде мудраци, који су изучавали звезде и клањали им се; Тебе вједјети - Тебе знати; солнцу правди и с висоти Востока - тако називамо Исуса Христа, који је просветио људе Својим учењем.



 

Кондак празника





Дјева днес Пресушчественнаго раждает, и землја вертеп Неприступному приносит; ангели с пастирми славословјат, волсви же со звездоју путешествујут; нас бо ради родисја Отроча младо, превечнии Бог.





Дјева данас Предвечнога рађа и земља пећину Неприступном приноси; Ангели са пастирима славослове, а мудраци са звездом путују; јер се нас ради роди као дете, предвечни Бог.





Кондак - кратка песма која садржи у себи историју празничног догађаја; Пресушчественнаго - предвечног, постојећег пре свих векова, тојест заувек; вертеп - пећина; с пастирми - са пастирима; славословјат - певају, славе Бога; Отроча младо - младенац, новорођенче.

[marija]

Сретење Господње

По Мојсијевом закону, сви јеврејски родитељи били су дужни да своје првенце, (тојест прве синове), у четрдесети дан после рођења, донесу у храм ради посвећења Богу. При томе се практиковало, да се у захвалност Богу, принесе жртва. Тај закон је био установљен као сећање на излазак Јевреја из Египта - ослобођење од ропства, на тадашње спасење првенаца јеврејских од смрти.



Да би испунили тај закон Матер Божија и Јосиф донели су младенца Исуса у храм Јесрусалимски, а за жртву принели су два голубића.



У то време у Јерусалиму је живео старац, по имену Симеон. Он је био човек праведан и благочестив, и очекивао је долазак Спаситељев. Њему је било предсказано Духом Светим, да он неће умрети, док не види Христа Господњег. Симеон је дуго чекао испуњење обећања Божијег. По предању он је живео око 300 година. И ето, тог дана, по упутству Духа Светога, он је дошао у храм. И када су Марија и Јосиф донели Младенца Исуса, Симеон је срео Младенца (сретење значи сусрет), узео је Њега на руке и, славећи Бога, рекао: "Сада отпушташ слугу Твог, Владико, по речи Твојој, с миром; јер видеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа - светлост да просвећује незнабожце, и славу народа Твојега Израиља".

Овим речима Симеон са радошћу говори: "сада Ти, Владико, отпушташ мене, слугу Твог (из овог живота у други), по речи Твојој (сагласно Твом обећању), с миром (спокојно), јер су очи моје виделе спасење, које си Ти уготовио за све људе".



Рођеног Господа, Симеон назива: "светлост да просвећује незнабожце" (идолопоклонике) - тојест сва племена и народе, и "славом народа Својега", тојест Израиља. Постоје два Израиља: старозаветни и новозаветни. У Старом Завету то је био изабран народ јеврејски или израиљски, а у Новом Завету - сав верујући свет хришћански.



А Јосиф и Матер Божија дивили су се речима Симеоновим. Симеон их је благословио и, обративши се Божијој Матери, предсказао Јој о младенцу: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. А и Теби Самој пробошће мач душу", што је значило, да ће Она Сама преживети велику жалост за Сином Својим, када Он буде страдао.



Ту, при храму, била је благочестива удовица Ана пророчица, од осамдесет четири године, служећи Богу постом и молитвом дан и ноћ. И она је препознала Спаситеља и, дошавши, славила је Господа и говорила о Њему свима у Јерусалиму, који је очекивао долазак на земљу Христа Спаситеља.



Испунивши све, што је следовало по закону, Божија Матер са Младенцем и Јосиф, вратили су се свом дому.



Овај догађај, када су свети Симеон и Ана срели и прославили у храму Младенца Христа, ког су донели Божија Матер и Јосиф, назива се празником Сретења Господњег, тј. сусретања Господа; и празнује се у св. Православној цркви, као један од великих празника, 2-ог фебруара (15. фебруара по новом).



Праведни Симеон назива се Богопримцем, тојест оним који је примио на своје руке Бога Спаситеља.





НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Луки гл. 2, 22-39.

Тропар празника

Радујсја, благодатнаја Богородице Дјево, из Тебје бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајаји сушчија во тмје: веселисја и ти, старче праведни, приеми во обијатија Свободителја душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.
 

Радуј се Благодатна Богородице Дјево, јер од Тебе засија сунце правде, Христос Бог наш, просвећујући све који су у тами: весели се и ти, старче праведни, који си примио у наручје Спаситеља душа наших, који нам дарује васкрсење.

[marija]

Јављање ангела у сну Јосифу. Бегство у Египат и убијање младенаца.

Повратак у Назарет

Када је све већ било испуњено по закону над Младенцем Исусом, у храму Јерусалимском, и кад су мудраци већ били на путу кући, Ангел Господњи јавио се Јосифу и рекао: "устани, узми Младенца и Матер Његову и бежи у Египат, и буди тамо све док ти ја не кажем; јер Ирод xоће да нађе Младенца и убије Њега".

Јављање ангела у сну Јосифу

Јосиф је одмах устао, оседлао своје магаре, журно скупио неопходне ствари, узео Младенца и Матер Његову и те ноћи је пошао у Египат. По предању, Јаков, син Јосифов, пратио их је на том путу.

Египат

За то време, Ирод је са нестрпљењем очекивао повратак мудраца. Али када се мудраци нису вратили из Витлејема, он је помислио, да су се мудраци, не нашавши никаквог новорођеног цара, постиђени вратили у Јерусалим, и стишали се.



Али ето, после 40 дана, раширила се вест по Јерусалиму, да је Марија доносила у храм Свог новорођеног Младенца, и да је старац Симеон, долазио у храм да сретне тог Младенца, и да је пророковао о Њему као о Христу.



Тад је Ирод схватио, да су мудраци прозрели његову злу намеру и да се намерно нису вратили к њему. Он се страшно разгневио.

Убијање витлејемских младенаца

Не знајући, како да пронађе Младенца - Христа, цар Ирод дао је ужасну наредбу: убити све младенце, у Витлејему и његовој околини, од две године и млађе. Он се надао, да ће међу тим младенцима бити убијен и Христос. Тако је он прорачунао по времену јављања звезде, о чему је дознао од мудраца. Војници послати од Ирода убили су у Витлејему и околини његовој, четрнаест хиљада младенаца. Свуда се чуо вапај и крик мајки, које су неутешно плакале за својом децом - невиним младенцима, убијеним по наредби суровог цара. То су били први страдалници, који су пролили своју крв за Христа. Ускоро после тога, Ирод је био кажњен са своју суровост. Он је оболео од ужасне болести. Тело његово живо је трулило и поједено је било црвима, и он је умро у страшним мукама.



После смрти Иродове, Ангел Господњи у сну јавио се Јосифу у Египту и рекао: "устани, узми Младенца и Матер Његову и врати се у земљу Израиљеву, јер су умрли ти, који су хтели убити Младенца". Јосиф је испунио наредбу и вратио се са породицом у земљу Израиљеву. Али сазнавши, да у Јудеји царује Архелај, син Иродов, такође суров, као и Ирод, уплашио се да иде тамо. Добивши поново у сну упутство Божије, Јосиф је пошао у Галилеју, у свој родни град Назарет. Тамо је Јосиф остао да живи са Младенцем Исусом и Матером Његовом.



А Младенац Исус растао је, и утврђивао се духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија била је на Њему. Од самих раних дечијих дана Својих, Исус Христос показивао је у Себи необичан разум и дивну светост у свим Својим поступцима.

Назарет

НАПОМЕНА: Види Јевађеље по Матеју, гл. 2, 13-23 и по Луки 2, 40.

[marija]

Дечак Исус у храму

Јосиф и Пресвета Дјева Марија, сваке године су ишли на празник у Јерусалим, у храм Божији. Када се Исусу Христу напунило дванаест година, они су повели и Њега са собом.

Изглед јерусалимског храма у време Спаситеља





По окончању празника Јосиф и Марија пошли су свом дому. А дечак Исус, остао је у Јерусалиму. Јосиф и Богоматер то нису приметили, јер су помислили, да Он иде са рођацима или познаницима. Прошао је цео дан у путу, а увече они су почели да траже Исуса међу рођацима и познаницима, али Њега нису нашли. Тада су се они силно узнемирени вратили у Јерусалим, тражећи Га. Тек кроз три дана, они су нашли Исуса у храму и изненадили су се. Он је седео међу ученим људима (учитељима), слушао их са пажњом, питао их и Сам одговарао на питања. Необичан разум и одговори Његови, све су изненадили.



Пресвета Матер Његова пришла је Њему и рекла: "Сине мој! Што нам тако учини? Ево, отац Твој и Ја, тражисмо Тебе са великим болом".



На то Исус одговори: "Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали, да Мени треба бити у ономе, што је од Оца Мојега?"



Тим речима дечак Исус Христос је показао, да је Њему следовало да буде у храму Божијем и да Он није обичан човек, већ Син Божији, који је дошао на земљу због великог дела, које је Њему поверио Бог Отац.

Дванаестогодишњи Исус у храму међу ученим људима

Они тада нису разумели Његове речи. Али Пресвета Марија сачувала је у души Својој све, што је Он говорио.



После тога Исус Христос пошао је са Јосифом и Мајком Својом и вратио се у Назарет, и био је стално у послушности код њих. Он је помагао Јосифу у пословима, бавио се тесањем, непрестано напредујући у премудрости и узрастајући, и у љубави према Богу и према људима.





НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Луки, гл. 2, 41-52.

[Guest Оливера]

Проповед Јована Претече

Јован, син праведних Захарије и Јелисавете, је од младалачких година наставио да живи у пустињи и тамо је проводио време у посту и молитви. Носио је одећу од камиље длаке и опасивао се кожним појасом. А храна његова били су акриди (дивље растиње) и дивљи мед.

Када је Јован напунио тридесет година, Господ му је наредио да иде у долину реке Јордан и обавести све људе о скором јављању у свету Спаситеља, и такође, да се сви припреме за сусрет са Њим кроз покајање и крштење.

Јован је дошао у земљу јорданску и почео да проповеда: "Покајте се, јер се приближило Царство Небеско", тојест приближило се, настало је време, када треба да се јави очекивани Спаситељ, који ће призивати све у Своје Царство.

Одавно већ Бог није слао јеврејском народу пророке. Од времена последњег пророка Малахије, прошло је више од четиристо година. Зато се, чувши о јављеном пророку Јовану, о његовом дивном животу и проповеди, народ са свих страна сабирао да њега чује. Оне који су веровали речима његовим и кајали се за своје грехе, Јован је крстио у реци Јордану, тојест погружавао их је у воду, полагањем руку својих на главу крштенога. Зато се Јован Претеча назива Крститељем.

При томе, Јован је тражио од свих, да њихово покајање буде искрено и праћено поправљањем себе и добрим делима. Крштење Јованово означавало је, да као што се тело омива и очишћује водом, тако ће и душа човекова који се каје и поверује у Спаситеља, бити очишћена Христом од свих грехова.

Међу онима који су дошли Јовану били су и такви људи, који су сматрали себе праведнима и нису се хтели кајати, а у ствари су били порочни и зли, као на пример, фарисеји и садукеји - вође јеврејског народа. Фарисеји су се гордили својим пореклом од Аврама, хвалили се испуњењем закона и сматрали себе достојним да уђу у царство Месије-Христа. А садукеји нису веровали у васкрсење мртвих и у будући живот. Таквим људима Јован је говорио: "ко вам каза да бежите од гнева који долази?" тојест ко вас је научио, да ви својим силама можете избећи гнев Божији и вечну казну у будућем животу. "Родите, дакле, род достојан покајања", тојест покажите добрим делима покајање своје. "И не мислите и не говорите у себи: имамо оца Аврама; јер вам кажем, да може Бог и од камења овога подигнути децу Авраму. Упамтите, свако дрво, које не рађа добра рода, сече се и баца у огањ".

Слушајући такве речи, народ га је питао: "шта нам је чинити?" А Јован одговори: "ко име две хаљине, тај нека да једну оном ко нема, и ко има хране, нек чини исто тако", тојест пре свега будите добри.

К њему су дошли цариници, скупљачи пореза, и упитали су: "учитељу! шта да чинимо?" Цариници су сакупљали порез за Римљане. Власт римску Јудеји су мрзели. Осим тога, неки од цариника су узимали више од прописаног и угњетавали су народ. Јудеји су презирали све царинике и сматрали су их недостојним да уђу у царство долазећег Христа. А Јован им је говорио: "ништа не узимајте сувишнога, већ узимајте само, што је наређено".

Питали су такође и војници: "а шта ћемо ми чинити?" Често се дешавало, да су војници, назадовољни платом, отимали туђу имовину, злостављали сиромашне људе и клеветали друге због своје користи. Јован им је одговорио: "никога не злостављајте, не клевећите и будите задовољни својом платом".

Многи су тада мислили за Јована - није ли он Христос Спаситељ? Али Јован је објавио, да он није Христос. "Ја вас крстим водом", говорио је он, "али за мном иде Силнији од мене", тојест ускоро после мене јавиће се Тај, Кога ви очекујете -Христос, "Којему ја нисам достојан одрешити ремена на обући Његовој" - ја сам недостојан бити чак и Његовим слугом, и скидати са њега обућу, "Он ћe вас крстити Духом Светим и огњем", односно крштење, које ће Он дати, ће опалити грехе ваше, као огањ, и даће вам дарове Духа Светога.

И много другог проповедао је свети пророк Јован Претеча, поучавајући народ који је долазио к њему.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 3, 1-12; по Марку, гл. 1, 1-18; по Луки, гл. 3, 1-18: по Јовану, гл.1, 15-28.

[Guest Оливера]

Крштење Исуса Христа

У то време, када је Јован Претеча проповедао на обалама Јордана и крстио људе, Исусу Христу навршило се тридесет година. Он је такође дошао из Назарета на реку Јордан к Јовану, да би примио од њега крштење.

Река Јордан

А Јован је себе сматрао недостојним да крсти Исуса Христа и почео је Њега да спречава, говорећи: "Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени?"

Али Исус му одговори: "остави сада", тојест не спречавај ме сада, "јер тако нам треба испунити сваку правду" - испунити све у Закону Божијем и показати пример људима".

Тада се Јован повиновао, и крстио Исуса Христа.

 

Крштење Господње

По обављеном крштењу, када је Исус Христос излазио из воде, одједном су се отворила (открила) над Њим небеса; и Јован је видео Духа Божијег, Који се у виду голуба спустио на Исуса, а са неба зе зачуо глас Бога Оца: "Ово је Син Мој Љубљени, Који је по Мојој вољи".

Тада се Јован коначно уверио, да Исус јесте очекивани Месија, Син Божији, Спаситељ света.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље по Матеју, гл. 3, 13-17; по Марку, гл. 1, 9-11; по Луки, гл. 3, 21-22; по Јовану, гл. 1, 32-34.

Крштење Господа нашег Исуса Христа празнује се у Светој Православној Цркви, као један од великих празника, 6-ог јануара (19 јануара по новом). Празник Крштења Господњег, такође се назива празником Богојављења, јер је за време крштења Бог јавио (показао) Себе људима, да Он јесте Пресвета Тројица, наиме: Бог Отац говорио је са неба, оваплоћени Син Божији се крстио, а Дух Свети сишао је у виду голуба. А такође, при крштењу, први пут људи су могли видети, да се у лицу Исуса Христа јавио не само човек, већ у исто време и Бог.

Дан пре празника је установљен пост. Тај дан се у руској цркви назива сочелником. Као успомена на то, што је Спаситељ Својим крштењем осветио воду, и на тај празник се освећује вода. На сочелник освећује се вода у храму, а на сам празник у реци, или већ на другом месту, где се захвата вода. Поворка поводом освећења воде назива се Крсним ходом на Јордан.

Тропар празника

Во Јордане крешчајушчусја Тебје Господи, Троическоје јависја поклоненије. Родителјев бо глас свидетељствоваше Тебје, возљублљнаго Тја Сина именуја, и Дух, в виде голубине, извјествоваше словјесе утвержденије. Јавлеисја Христе Боже, и мир просвешчеи, слава Тебје.

За време Твог крштења у Јордану засведочено је поклоњење Светој Тројици. Јер глас Очев сведочио је о Теби, назвавши Те љубљеним Сином, а Дух у виду голуба објављиваше истинитост тих речи. Христе Боже који си сејавио и свет просветио, слава Ти.

Извествоваше словесје утверждение - потврдивши истинитост тих речи: јавлеисја - јавивши се; мир просвјешчеи - свет просветивши.