"Закон Божији" - уџбеник веронауке протојереја С. Слободскоја са илустрацијама

[marija]

Египатско ропство

 

У Египту су Јевреји у почетку живели добро. Али нови фараони, дошавши на египатски престо, почели су заборављати Јосифа и његове заслуге. Они су почели страховати од умножавања јеврејског народа, јер су се бојали, да ће Јевреји постати јачи од Египћана и да ће устати против њих. Фараони су почели да их изнурују тешким пословима. Али што су их више изнуривали, тим више они су се умножавали. Тада је један од фараона наредио да се убијају сва јеврејска деца чим се роде.



У то време, када су Јевреји још живели добро, они су почели да заборављају на Бога и почели су примати идолопоклоничке (незнабожачке) обичаје Египћана. Сада, када су почеле муке, они су се сетили Бога и обратили су се к Њему са молитвом за спасење. Милосрдни Господ их је услишио и послао им избављење кроз пророка и вођу Мојсија.

[o aca]

једном речју предивно,заиста хвал ана труду!

[marija]

?????? ????? ????????,?????? ???? ??? ?????!

????? ? ???, ??? ? ?????? ????? ???? ?? ?????? ??? ???? ???? ????????

[marija]

Мојсије

 

Мојсије се родио у једног Јеврејина пореклом из колена Левијина. Мајка је три месеца сакривала сина од Египћана. Али када то више није било могуће, узела је трстену корпу, облила је смолом, положила у њу дете, и поставила корпу у трску, на обали реке. А сестра дететова Мариам, стала је да гледа издалека, шта ће даље бити.



Кћер фараонова, са слушкињама, дошла је да се купа на том месту. Приметивши корпу, она је наредила да је донесу. Када је видела дете како плаче сажалила се над њим и рекла: "то је јеврејско дете".









Мариам је пришла к њој и упитала: "хоћеш ли да ти дозовем дојкињу за њега?"



Царева кћи рече: "Да, пођи и потражи".



Маријам отиде и доведе мајку. Царева кћи јој рече: "узми то дете и одој ми га; ја ћу ти платити". И ова се сагласила са великом радошћу.



Када је дете поодрасло, мати га је одвела код цареве кћерке. Ова га је узела к себи, и он јој је био уместо сина. Она му је дала име Мојсије, што значи: узет из воде.



Мојсије је одрастао на царском двору и научио се свој мудрости египатској. Али он је знао да је Јевреј, и љубио је свој народ. Једном Мојсије је видео како Египћанин бије Јевреја. Он је заштитио Јевреја и убио Египћанина. Други пут, Мојсије је видео како Јевреј бије другог Јевреја. Хтео је да га заустави али тај му дрско одговори: "нећеш ли и мене убити како си убио Египћанина?!" Мојсије се преплашио, видевши, да се за његов поступак зна. Тада је Мојсије побегао из Египта, од фараона у други крај, у Аравију, у земљу Мадијамску. Населио се код свештеника Јотора, оженио је његову кћер Сепфору, и напасао је његова стада.



Једном, Мојсије је отишао са стадима далеко и био је на планини Хорив. Тамо је он видео трновити жбун, који је горео и није сагоревао, тојест био је обухваћен пламеном а није сагорео.







Несагорива Купина





Мојсије је одлучио да приђе ближе и погледа, зашто жбун не сагорева. Ту је чуо глас из средине жбуна: "Мојсије! Мојсије! Не долази овамо; изуј обућу са ногу својих, јер је место на ком стојиш, света земља. Ја сам Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев".



Мојсије је заклонио своје лице, јер се бојао да гледа на Бога.



Господ му рече: "Ја видех страдања народа мојега у Египту и чух вапај његов и идем да га избавим од руке Египћана и изведем у земљу хананску. Иди к фараону и изведи народ Мој из Египта". При томе, Бог је дао Мојсију силу да чини чуда. А пошто је Мојсије био муцав, тојест запињао је у говору, Господ му је дао у помоћ брата његовог Арона, који ће говорити уместо њега.



Жбун, који није сагорео у ватри, који је видео Мојсије када му се Бог јавио, добио је назив: "Несагорива Купина". Он је изображавао стање изабраног јеврејског народа, угњетеног али не и пропалог. Он је био такође праобразом Божије Мајке, Коју није сагорео огањ Божанства Сина Божијег, када је Он сишао кроз Њу са неба на земљу, родивши се од Ње.







НАПОМЕНА: Види Библију, у књ. "Излазак": гл. 2; 3; 4, 1-28.

[marija]

Пасха и излазак Јевреја из Египта

Мојсије је дошао у Египат. У то време тамо је већ царовао други фараон. После разговора са старешинама јеврејског народа, Мојсије и Арон пошли су к цару египатском и у име Божије, затражили су од њега, да он отпусти Јевреје из Египта.

Мојсије Арон пред фараоном

Фараон одговори: "Ја вашег Бога не знам и народ јеврејски нећу да пустим", и наредио је да још више угњетавају Јевреје.



Тада Мојсије, по заповести Божијој, наведе на Египат, наизменично, десет казни, тојест великих несрећа, да би се фараон сагласио да пусти јеврејски народ из земље египатске.



Тако, по речи Мојсијевој, вода у рекама, језерима и изворима претворила се у крв; град и скакавци уништили су растиње; наступила је тродневна тама по целом Египту...



Али, не обазирући се на све ове несреће, фараон још није отпуштао Јевреје; како је која казна престајала, фараон се поново разјаривао и одбијао да их пусти. Тада је наступила последња, десета, најстрашнија казна.



Пре десете казне Господ је заповедио Јеврејима да изаберу за сваку породицу једногодишње јагње (јагањца), да га закољу, испеку и једу са пресним хлебом и горким травама, не ломећи кости; а крвљу јагњади да помажу довратке и горњи праг на вратима. Јевреји тако и учинише.

Излазак Јевреја из Египта. Заклање јагањаца

Те ноћи ангел Господњи поби све првенце у Египту, од човека до стоке. Он је прошао мимо само тих домова, на чијим вратима је био направљен знак крвљу (првенцем се називао први, тојест најстарији син). По целом Египту подигао се плач. Фараон је призвао тада Мојсија и заповедио му да брзо изађе са народом јеврејским из Египта.



Са Мојсијем је ишло до шесто хиљада људи, не рачунајући жене и децу. Мојсије је узео са собом и кости Јосифове, како је то заповедио сам Јосиф пре своје смрти. Када су Јевреји изашли из Египта, пред њима се јавио стуб, који је дању био од облака, а ноћу од ватре. Он им је указивао пут.



Дан избављења Јевреја из египатског ропства остао је заувек у њиховом сећању. Господ је установио овај дан главним старозаветним празником, који је Он назвао Пасхом. Реч "Пасха" значи: пролазак мимо, или избављење од беде (ангел смрти је прошао мимо јеврејских боравишта). Сваке године, увече тога дана Јевреји су клали и припремали пасхално јагње и јели га са пресним хлебом. Празник овај, продужавао се седам дана.

Јагње пасхално, чијом крвљу су били избављени јеврејски првенци од смрти, праобраз је Самог Спаситеља Исуса Христа, Јагњета Божијег, који је примио на себе грехе света, а Крв Његова избавља све верујуће од вечне смрти.



Сама старозаветна јеврејска Пасха, праобраз је наше новозаветне, хришћанске Пасхе. Како је тада смрт прошла мимо боравишта јеврејских, и они су били ослобођени од египатског ропства и примили су обећану земљу, тако у хришћанској пасхи, Васкрсењу Христовом, смрт вечна је прошла мимо нас: Васкрсли Христос, ослободивши нас од ропства ђаволу, дао нам је вечни живот.



Христос је умро на Крсту у дан, када су клали пасхално јагње, и васкрсао непосредно после јеврејске Пасхе; ето зашто васкрсење Христово Црква празнује увек после јеврејске Пасхе и назива се такође Пасхом.



НАПОМЕНА: Види Библију, у књ. "Излазак" 4, 29-31; с гл. 5 до 13 гл.

[marija]

Пролазак Jевреја кроз Црвено море и друга чуда

Јевреји су се по изласку из Египта упутили ка Црвеном мору. Египћани, сахранивши умрле првенце, почели су да жале што су пустили Јевреје. Фараон, сабравши војску са колима и коњаницима, дао се у гоњење Јевреја. Он их је стигао на обали мора. Видевши иза себе опасне пукове фараонове, Јевреје је обузео ужас. Уместо да моле од Бога помоћ, они су почели да ропћу на Мојсија, што их је извео из Египта. Бодрећи их, Мојсије се у души својој молио Богу. Господ је услишио његову молитву. Стуб од облака поставио се иза Јевреја и сакрио их је од Египћана. Господ је рекао Мојсију: "узми жезал твој, простри руку твоју на море и раздели га". Мојсије је пружио своју руку са жезлом на море. И подигао је Господ силан источни ветар, током целе те ноћи, и раздвојио је воду. И Јевреји су пошли по сувом дну, а вода је била као зид са десне и леве стране. Чувши у логору јеврејском покретање, Египћани су кренули да гоне Јевреје по морском дну и већ су стигли до средине мора. У то време Јевреји су изашли на другу обалу. Мојсије је опет, по наредби Божијој простро руку своју са жезлом на море. Морска вода се слила и покрила кола и коњанике, целу војску фараонову, и потопила је Египћане.



Тада је израиљски народ (Јевреји) са великом радошћу, запевао захвалну песму Господу Богу, свом Помоћнику и Покровитељу.



А Маријам пророчица, сестра Аронова, узела је у руке тимпан, а за њом су ишле све жене са тимпанима, радосне, и запевала је Маријам пред њима: "Појте Господу, јер се високо прослави Он, коња и коњаника његовог бацио је у море".

Маријамнина песма

Пролазак Јевреја кроз Црвено море, чије воде су се раздвојиле и избавиле Јевреје од несреће и ропства египатског, праобраз је крштења, кроз које се ми ослобађамо од власти ђавола и ропства греху.

У време путовања Јевреја из Египта у обећану земљу, Господ је учинио и много других чуда. Једном су Јевреји дошли на једно место, где је вода била горка. Они је нису могли пити и роптали су на Мојсија. Господ је указао Мојсију на дрво. Кад га је он ставио у воду, вода је постала слатка.

То дрво, одневши горчину из воде, било је праобразом Крсног Дрвета Христовог, које одузима горчину живота - грех.



Када је Јеврејима понестало хлеба, понетог из Египта, Господ им је послао хлеб са неба - ману. Она је личила на мала бела зрна, или на ситан град, и имала је укус хлеба са медом. Назив манна, овај хлеб је добио тако, што су Јевреји кад га угледаше први пут, питали један другог: ман-гу (шта је то?), а Мојсије је одговорио: "то је хлеб, који вам Господ даје за храну". Јевреји су прозвали тај хлеб маном. Мана је јутром покривала земљу око јеврејског боравишта за сво време њиховог пута, сваког дана, осим суботе.



А када су Јевреји у пустињи дошли на место, звано Рефидим, где уопште није било воде, они су поново почели да ропћу на Мојсија. По наредби Божијој, Мојсије је ударио жезлом по каменој стени, и из ње је потекла вода.

Мана у пустињи, и вода која је потекла из камене стене, спашавајући тако Израиљћане од смрти, праобраз су истините хране и пића за нас, тојест Тела и Крви Христове, које нам даје Господ у светом причешћу, спашавајући нас од вечне смрти.



У Рефидиму су на Јевреје напали житељи пустиње, Амалићани. Мојсије је послао против њих Исуса Навина са војском, а сам са својим братом Ароном и Ором успео се на оближњу гору, и почео се молити, подигавши обе руке ка небу (образујући собом крст).



Арон је приметио, да када је Мојсије држао своје руке подигнуте, тада су Јевреји побеђивали непријатеље, а када их је од умора спуштао, тада су Амалићани побеђивали Јевреје. Потом су Арон и Ор поставили Мојсија на камен, а његове руке су држали раширеним. И Јевреји су победили Амалићане.

Мојсије, моливши се са подигнутим рукама, праображавао је собом победнички Крст Христов, чијом силом сада верујући хришћани побеђују видљиве и невидљиве непријатеље.



У Рефидиму Мојсија је посетио његов таст Јотор и довео к њему жену и његове синове.





НАПОМЕНА: Види Библију: у књ. "Излазак": гл. 14-18

[SANJA]

?????? ????? ????????,?????? ???? ??? ?????!

????? ? ???, ??? ? ?????? ????? ???? ?? ?????? ??? ???? ???? ????????

Ne trudiš se uzalud. Evo, i ja ovo ?itam i baš mi se svi?a. Sve je lepo objašnjeno i od velike je koristi nama koji imamo razna pitanja.

Hvala ti! 0442_feel.gif' class='bbc_emoticon' alt='joooj' />

[marija]

Синајско законодавство

Од Црвеног мора Јевреји су све време ишли кроз пустињу. Они су се зауставили на планини Синај (Синај и Хорив - два врха једне планине). Овде је Мојсије узишао на гору, и Господ му је рекао: "Овако реци синовима Израиљевим: ако будете слушали глас Мој, бићете Мојим народом".

Када је Мојсије сишао са горе, он је пренео народу вољу Божију. Јевреји су одговорили: "Све, што је рекао Господ, испунићемо и бићемо послушни".

Господ је заповедио Мојсију да припреми народ за три дана, због примања Закона Божијег.

Трећег дана, који је био педесети дан од јеврејске Пасхе, тојест од изласка Јевреја из Египта, густ облак прекрио је врх горе Синај. Севале су муње, грмео је гром и затрубео је моћан трубни звук. Са планине се подизао дим, и сва она се силно тресла. И изрекао је (тојест, рекао) Господ Свој закон у десет заповести.

По наредби Божијој, Мојсије се попео на гору и провео тамо четрдесет дана и четрдесет ноћи, без хране. Бог му је дао две таблице, или камене плоче, на којима је било написано десет заповести. Поред тога, Господ је дао Мојсију и друге законе, црквене и грађанске. Он је такође заповедио да се направи Скинија, тојест преносиви храм Божији.

Сишавши са горе, Мојсије је све те законе и све, што му је открио Господ на гори Синај, записао у књигу. Тако се међу нама појавило Свето Писмо или Закон Божији.

Десет заповести или наредби, које је Бог дао Своме народу, тачно указују, шта је човек дужан да ради а шта да избегава, ако xоће да љуби Бога и ближње. Ево тих заповести:

I. Аз јесм Господ Бог твои: да не будут тебе бози инии, разве Мене.

1. Ја сам Господ Бог твој: немој имати друге богове, осим Мене.

Ова заповест наређује да љубимо Бога више од свега, и осим Њега, да не дајемо никоме Божанске почасти. Свете угоднике Божије треба такође поштовати, али не тако, као самог Бога, већ као људе угодне Богу више од других, као молитвенике и заступнике наше пред њим.

II. Не сотвори себе кумира и всјакаго подобија, елика на небеси горе, и елика на земли низу, и елика в водах под землеју: да не поклонишисја им, ни послужиши им.

2. Не прави себи идола нити каквог лика, који је на небу горе, који је на земљи доле, и који је у водама под земљом; не клањај им се и не служи им

Пошто је све у свету створио Бог, то се Њему једином треба поклањати и Њега јединог сматрати Божанством. Правити идоле и поклањати им се никако не треба. Поклањајући се светој икони, ми треба да представљамо себи онога ко је изображен (насликан) на њој, и њему да се поклањамо, а не да сматрамо саму икону за Божанство.

III. Не приемли имене Господа Бога твојего всуе.

 

3. Не изговарај име Господа Бога твојега узалуд.

Не треба свето и велико име Божије изговарати празно, у пустим разговорима, а зато ова заповест такође забрањује и да се кунемо узалуд.

IV. Помни дењ субботнии, јеже свјатити јего: шест днеи делаи, и сотвориши в них всја дела твоја, в ден же седмии, суббота, Господу Богу твоему.

 

4. Cећаj се дана суботњег, да га проведеш свето: шест дана ради и сврши све своје послове, а дан седми - дан одмора (субота) да буде посвећен Господу Богу Твојему.

Шест обичних дана у недељи човек је дужан да се труди, ради, и уопште да се брине о свему, што је нужно за његов земни живот. А седми дан треба посветити Богу, тојест одвојити га за Господа, молити се Њему, читати у славу Божију поучне књиге, помагати сиромашнима, и уопште, ради Господа, чинити што је могуће више добра, а не бити у испразности и не чинити зла дела. У Старом Завету тако се празновала субота, а код нас, у Новом Завету, у сећање на васкрсење Христово из мртвих, празнује се недеља (на руском недеља=васкрсење).

V. Чти отца твоего и матер твоју, да благо ти будет, и да долголетен будеши на земли.

 

5. Поштуј оца твојега и матер твоју, да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи.

Дужни смо да љубимо и уважавамо родитеље, слушамо њихове добре поуке и савете, да се бринемо о њима у болестима, да им будемо упориште у старости и нуждама, а такође треба поштовати остале рођаке, старије, доброчинитеље, учитеље, духовне оце и старешине; за то Бог обећава продужење земног живота.

VI. Не убии.

 

6. Не убиј.

Под убиством се подразумева не само лишавање живота себе или било ког другог, већ и ако допустимо другом да убије својом наредбом, саветом, помоћју, сагласјем. Том заповешћу се забрањује такође и необуздавање свог гнева и вређање ближњег сваким погрдним речима. Ова заповест наређује да се живи са свима у миру и сагласју, и такође да се кротко односимо према животињама.

VII. Не прелјуби сотвори.

 

7. Не чини прељубе.

Овом заповешћу Господ забрањује мужу и жени да наруше узајамну верност и љубав. Не ожењенима Бог наређује да чувају чистоту мисли и жеља. Прождрљивост, пијанство и уопште свака сувишност и необузданост се такође забрањују том заповешћу.

VIII. Не укради.

 

8. Не укради.

Ништа туђе не узимај без питања ни јавно, ни тајно; не обмањуј при продаји; при свакој погодби разрачунај се праведно; не скривај нађено; сваки посао окончај у обећаном року и чини га по савести.

IХ. Не послушествуи на друга твојего свидјетељства ложна.

 

9. Не говори на другога лажног сведочанства.

Ова заповест забрањује да се лаже, клевеће, говори о људима ружно, да их осуђујемо, а такође да се верује клеветницима. Ова заповест наређује да се увек часно одржи дата реч.

  Х. Не пожелаи жени искреннјаго твоего, не пожелаи дому ближнјаго твојего, ни села јего, ни раба јего, ни рабини јего, ни вола јего, ни осла јего, ни всјакаго скота јего, ни всјего, елика сут ближнјаго твојего.

 

10. Не пожели жене ближњега твога, не пожели дома ближњега твојега, ни поље његово, ни слугу његовог, ни слушкиње његове, ни вола његовог, ни магарета његовог, ни какве стоке његове, и уопште ничега, што припада ближњему твојему.

Ова заповест забрањује да се завиди туђем добру и наређује да ти буде довољно то што имаш. Од зависти се рађаjу лоше жеље, а од лоших жеља - и сва лоша - зла дела.

Закон Божији свако је дужан да зна и испуњава. Ко чува заповести, саздаје себи, осим привремене среће, и вечно спасење.

У сећање на Синајско законодавство Мојсије је установио празник педесетнице.

НАПОМЕНА: Види Библију, у књ. "Излазак", главе: 19, 20, 24, 32-34 и у књ. "5 Књига Мојсијева (Поновљени закони)" гл. 5.

[marija]

Скинија

Јевреји су остали на гори Синај целу годину дана. За то време Мојсије, по наредби Божијој, направио је Скинију, или преносни храм, у виду шатора. Скинија је била направљена од скупих тканина, окачених на стубове. Она је имала три одељења: предворје, светињу и светињу над светињама.



У предворје је улазио народ на молитву; тамо је стајао жртвеник, на ком су приносили жртве, стојала је бакарна умиваоница.



У светињу су улазили свештеници; овде се налазио сто са дванаест хлебова, златан седмосвећњак, или свећњак са седам кандила, и олтар кадиони, тојест жртвеник, на ком су свештеници димили тамјан.



У светињу над светињама, која је била одељена од светилишта завесом, могао је улазити само првосвештеник (архијереј), али и он само један пут у години. У светињи над светињама стојао је Ковчег Завета. Ковчегом, или Кивотом Завета називала се кутија, направљена од дрвета и обложена изнутра и споља златом, са златним поклопцем и са два златна херувима изображена на њему. У Ковчегу Завета, чувале су се плоче са заповестима (таблице завета), чаша са маном, жезал Аронов, а касније и свештене књиге. На двема странама Ковчега, биле су по две златне алке, куда су се провлачиле позлаћене држаље, да би се он могао носити.




Када је Скинија била готова, Мојсије је њу, са свиме што јој је припадало, осветио свештеним миром. При том слава Господња, у виду облака, који је пратио Јевреје на путу, покрила је Скинију, и од тог времена стално се налазила над њом.



За служење при Скинији, Мојсије је, по наредби Божијој, одредио колено Левијино, и поставио за Скинију првосвештеника, свештенике и левите, тојест саслужитеље.

Свештеник. Првосвештеник. Левит

За првосвештеника је био постављен Арон, брат Мојсијев, за свештенике - четири сина Аронова, а остали потомци Левијеви - за левите. Првосвештеник је одговарао нашим епископима (архијерејима), свештеници - јерејима, а левити - ђаконима и саслужитељима. Бог је одредио, да у будућим временима најстарији из рода Ароновог буде првосвештеник, а остали из његовог рода свештеници.



Скинија је праобраз цркве Христове, а такође и Божије Мајке, Која је сместивши у Себи Бога, била као Дом Божији.





НАПОМЕНА: Види Библију, у књ. "Излазак": гл. 25-34; у књ."5 Књига Мојсијева (Поновљени закони)" гл. 10, 13, 16; у књ. "З Књига Мојсијева (Левитска)" гл.1-7,16, 23.

[marija]

Четрдесетогодишње путовање Јевреја. Бакарна змија

Од горе Синај Јевреји су кренули ка обећаној земљи (хананској). У путу Јевреји нису један пут подигли ропот (незадовољство и увређеност) на своје путовање. Господ их је за то кажњавао, али по молитвама Мојсијевим миловао их је.



Чак су сестра Маријам и Арон прекоревали Мојсија за то, што се он женио са етиопљанком, и при том су унизили његово достојанство, као посленика Божијег: Мојсије је био најкроткији од свих људи, и трпељиво је подносио прекор.



Господ је казнио Маријам губом.



Арон, увидевши губу на својој сестри, рекао је Мојсију: "не узми нам за грех, што смо поступили глупо и сагрешили".



Тада је Мојсије ватрено молио Бога, да исцели сестру. И Господ јој је послао исцељење, али тек после тога, што је она провела седам дана затворена изван логора.



Када су Јевреји дошли до границе обећане земље, у пустињи Фаран, по наредби Божијој Мојсије је послао извиднике (уходе) да осмотре обећану земљу. Изабрано је било дванаест људи, по један из сваког колена. Међу изабранима били су и Халев, из колена Јудиног, и Исус Навин, из колена Јефремовог.



Послани људи су прошли сву земљу и осмотривши је, вратили су се кроз четрдесет дана. Они су донели са собом винову лозу са гроздом, коју су тамо одрезали, која је била тако добра, да су је носила два човека на мотки. Они су донели такође и плод шипка и смокава. Сви они су хвалили плодност земље. Али десет људи, од дванаест послатих (осим Халева и Исуса Навина) смутили су народ, говорећи: "народ који живи у тој земљи, је силан и градови су им велики и силно утврђени... не можемо ми ићи против тог народа, он је силнији од нас. Тамо сми видели такве дивове, да смо пред њима ми мањи од скакаваца".



Тада су Јевреји подигли вапај и почели да ропћу на Мојсија и Арона, и да говоре: "Зашто нас Господ води у ту земљу, да би смо пали од мача? Жене наше и деца наша постаће робље непријатељу. Није ли нам боље да се вратимо у Египат?"



Исус Навин и Халев су наговарали народ да не устају против воље Господа, јер Сам Господ ће помоћи да се завлада земљом, коју Бог обећа њиховим оцима.



Али Јевреји су се договорили да побију камењем Мојсија, Арона, Исуса Навина и Халева; да поставе новог старешину и врате се назад.



Тада се слава Господња јавила у виду облака у Скинији, пред целим народом. И рече Господ Мојсију: "докле Ми тај народ неће веровати при свим знамењима, која Сам му показао? Реци им у Моје име: како сте говорили ви гласно Мени, тако ћу вам и учинити. У пустињи овој пашће тела ваша, и сви ви, који сте роптали на Мене, нећете ући у земљу, на којој Сам се заклео да вас населим, осим Халева и Исуса Навина. Ујутру се окрените и идите у пустињу к Црвеном мору. Децу вашу, о којој сте говорили, да ће они постати робље непријатељима, Ја ћу увести у земљу обећану, а ваша тела пашће у тој пустињи. По броју од честрдесет дана, колико сте осматрали земљу, понећете казну за грехе ваше - четрдесет година, годину за дан, да би сазнали, шта значи бити остављен од Мене".



Десет ухода, који су својим злим причама о земљи узмутили народ, тог трена су били погођени смрћу пред Скинијом.



Но Израиљћани, чувши осуђивање греха свог, се нису хтели подчинити наредби Господњој и ићи на указан им пут, већ су почели да говоре: "ево, ми ћемо поћи на то место, о ком је говорио Господ, јер ми сагрешисмо" - тј. овим речима они су заправо говорили: "сада ћемо поћи и узећемо земљу обећану. Кајемо се за своје грехе, зашто нас кажњавати 40 година". Мојсије им рече: "Зашто преступате наредбу Господњу? То ће бити безуспешно". И остао је са Ковчегом Завета Господњег у логору.



Израиљћани су се, против воље Божије дрзнули попети на врх горе где су живели Амалићани и Хананеји - и били су разбијени и побегли су.



И пошли су се сељакати 40 година у пустињи Аравији. Али и за то време, милосрдни Господ их није остављао Својом милошћу и послао им је многа чуда.



Ускоро после осуђености на четрдесетогодишње лутање, међу Јеврејима је изникла нова узрујаност. Неки Јевреји (које је предводио старешина једног од племена, Кореји) били су незадовољни тиме, што је свештенство представљено само племеном Ароновим. Али Господ их је казнио - земља, отворивши се, прогутала је бунтовнике.



Да би прекинуо спор међу Јеврејима, коме припада свештенство, Мојсије, по наредби Божијој, наредио је свим старешинама да донесу свој жезал и да га положе преко ноћи у Скинију. Следећег дана су увидели, да се жезал Аронов расцветао, пустио пупољке, дао цвет и родио бадем. Тада су сви признали Арона првосвештеником.



По наредби Божијој, жезал Аронов био је положен пред Ковчегом Завета.



Једном, за свој ропот на Бога, Јевреји су били кажњени појављивањем мноштва отровних змија, које су уједале народ, тако да су многи умирали. Јевреји су се покајали и молили Мојсија да се помоли за њих Богу. Господ је заповедио Мојсију да направи бакарну змију и обеси је на стуб. И ко је од уједених са вером гледао на бакарну змију, тај је остао жив.

Та бакарна змија, служила је као праобраз Христа, Спаситеља. Христос је распео са Собом на Крсту све наше грехе, и ми сада, гледајући са вером на Њега, исцељујемо се од грехова својих и спасавамо се од вечне смрти.



За време четрдесетогодишњег лутања, сви одрасли Јевреји који су изашли из Египта, су умрли, осим Исуса Навина и Халева. Поникло је ново поколење, којем је било суђено да ступи у обећану земљу.



Последње године лутања умро је и Мојсије. Пре своје смрти, он је поставио за вођу уместо себе Исуса Навина.

НАПОМЕНА: Види Библију, у књ.. "Бројеви": гл. 11-14; гл.16-17; гл. 21, 4-9; и у књ. "5 Књига Мојсијева (Поновљени закони)" 1,19-46.

[marija]

Улазак Јевреја у обећану земљу

Господ је помогао Исусу Навину да уведе јеврејски народ у обећану земљу. При ступању у ту земљу, Јевреји су морали да пређу реку Јордан. По упутству Божијем, Исус Навин је наредио свештеницима да унесу Ковчег Завета у реку. И тек што су умочили ноге у воду, кад река се раздвојила, а вода, текућа од горњег краја, зауставила се као зид, а нижи део реке отекао је у море, и сав народ је прешао по сувом дну.



После прелаза кроз реку Јордан, требало је узети град Јерихон, око ког су биле веома високе и тврде зидине. Исус Навин, по наредби Божијој, наредио је свештеницима следеће: предвођени војницима и у пратњи народа са Ковчегом Завета - обилазити град у круг у току седам дана: шест дана - по једном, а у седмом дану пронети Ковчег седам пута.



После тога зидине јерихонске су се обрушиле до темеља, при трубном звуку свештеника и громком клицању целог народа. И Јевреји су узели град.

Рушење зидина Јерихонских

Код града Гаваона десила се велика битка са народом земље хананске. Јевреји су победили непријатеље и натерали их у бегство, а Бог је послао са неба град од камења на оне који су бежали, тако да их је више погинуло од каменог града него од мача јеврејског.



Дан се приближио крају, а Јевреји још нису окончали победу над непријатељима. Тада је Исус Навин, помоливши се Богу, громко ускликнуо пред народом: "заустави се сунце, и не дижи се месече!"



И сунце се зауставило, и није наступила ноћ, док Јевреји нису поразили непријатеље.



Уз помоћ Божију Исус Навин је за шест година освојио сву обећану земљу и разделио је жребом између дванаест колена јеврејског (израиљског) народа.



Уместо Левија и Јосифа делове земље добили су два Јосифова сина: Манасија и Јефрем. Левијино колено служило је при Скинији и издржавало се скупљањем десетине (десети део) од прихода целог народа.



Пре своје смрти Исус Навин заветовао је Јевреје да строго чувају веру у истинитог Бога и да служе Њему у чистоти и искрености.

Овако је била распоређена Обећана земља

између дванаест колена Израиљевих







НАПОМЕНА: Види Библију, "Књига Исуса Навина" и књ. "5 Књига Мојсијева (Поновљени закони)"гл. 27.

[marija]

Беседа о чуду Исуса Навина

Приповедање св. Библије о Исусу Навину, "који је зауставио сунце", једно је од омиљених места за нападање и оспоравање од стране безбожника. Али најновија истраживања и открића науке, а такође археолошки радови, обављени у Месопотамији, с несумњивошћу потврђују историјску поузданост свих библијских догађаја.



Чувени енглески научник, археолог Артур Хук (умро у 1952 г.) дотиче се питања о чуду Исуса Навина, и говори: "Пре свега да будем јасан: нема места за поставку питања - да ли је Бог могао учинити такво чудо; питање је пре ово - да ли га је учинио Бог... ако ми било ко каже, да су чуда немогућа, он ми предлаже да прихватим теорију, да онај ко је саздао васељену нема силу да прилагоди касније део од Њега сазданог, због сопствених циљева; иначе он тврди - онај ко је саздао целину, тобоже не може изменити њен део.



То је потпуно бесмислено!



При детаљном испитивању текста, ми откривамо, да у њему постоји неколико важних мисли, којима је могуће користити се, као подацима са астрономске тачке гледишта. Ствар је у следећем. У то време, када је за човека, стојећег на путу, који води ка гори веторонској, сунце било видљиво над Гаваоном, а месец над долином аиланском, тада је киша "великог камења" падала са неба између веторонског пута и Азека, и дан и ноћ су били продужени скоро за 24 сата.



Сада обратимо пажњу на речи Исуса Навина у његовој молитви; у њој ми налазимо, да је прозба била буквално следећа: "буди, сунце, безмолвно (тихо, спокојно) над Гаваоном". Овде наведена јеврејска реч "дамам", значи - "бити тихим, или бездејственим". Тако, на пример, у псалму 29, 13, читамо: "Да слави Тебе душа моја и да не замукне" - "дамам". Наиме ова реч је употребљена у јеврејском оригиналу, у сва три случаја горе наведеног записа Исуса Навина, где ми читамо "стој", "заустави се", или "стајало".



Наука је доказала, да светлост има вокално својство; другачије речено, брзо колебање или дрхтање у етерским таласима, које и представља светлост - изазива посебан звук, али наше уши немају довољно опремљена чула, да би га разабрали. Постоји мишљење многих научника, да дејство сунца на земљу њу приморава да се окреће око своје осе.



Да би дан могао бити продужен, по жељи Исуса Навина, окретање земље око своје осе - ако прихватимо ту теорију као правилну - морало се, до неког степена, задржати. При томе би ова појава могла бити последица неутрализације умањења, или, у неком виду, притивдејства у процесу утицаја сунца на земљу.



Одатле произилази, да се речи Исуса Навина налазе у тачном сагласју са открићима савремене науке: "сунце, буди тихо, или бездејствено".



Ако је стога, утицај сунца привремено био смањен, земља се морала окретати знатно лаганије, и дан је морао бити дужи.



Велики астроном Њутн је доказао, да би окретање земље могло бити успорено савршено неприметно за њене становнике.



Затим А. Хук саопштава, да му је један искусни научник у Копенхагену саопштио, да је имао неку слутњу, поводом "великог камења", које је падало са неба, које је Аморејанце довело у збрку. Он је предпостављао под камењем реп или одређени део велике планете, која је пришла на одговарајуће растојање од земље. Овај научник је исказао своје убеђење, да ако би било учињено испитивање на указаном месту, тада би било откривено камење метеорског порекла.



Ми имамо овде, могуће, објашњење целог чудесног догађаја.



Познато је, да небеска тела показују својство узајамног магнетног привлачења, и неће бити без основа предпоставити, да је приближавање велике комете у сферу утицаја земље, могло у значајном степену, бити препрека за деловање сунца на земљу.



Може ли овде бити места за контра-привлачење? - мислим - говори А. Хук - да нам ни један научник то не може рећи. Али, у сваком случају, приметно је то, да је та киша метеорског камења  - која је могла бити реп неке огромне комете - морала бити у вези са поремећајем у процесу окретања земље око своје осе.



Научник Мануил Великовски такође утврђује, не без основа, да је комета која је прошла близу Земље, постала планета Венера. Он сведочи, да древни хиндуски документи, а такође и египатска писменост, познавајући постојање планета а односећи се на четврто хиљадугодиште пре Рођења Христовог, не спомињу Венеру. Са друге стране, вавилонски записи, који се односе на хиљаду година пре Рођења Христовог, говоре о појави нове планете, као о "јарком светилу, придруженом другим светилима". Од тог времена у астрономским радовима почиње да се помиње планета Венера.



Ипак за ове догађаје, који су описани у књизи Исуса Навина, астрономија захтева факте, а историја потврђује, да се то заиста, имало десити.



Проф. Тотен у Америци је врло детаљно испитивао тај предмет, с астрономске тачке посматрања, и резултате је дао у математичком израчунавању. Показује се да су се, само једном, сунце, месец и земља налазили у положају, подобном опису у књизи Исуса Навина. Радећи на својим израчунавањима, и обухватајући време од наших дана до времена Исуса Навина, професор сматра, да се мора доћи до закључка, да су цели дан и ноћ, односно двадесет четири сата, били додати светској историји.



Е. Мандер, научник при Королевској Обсерваторији у Гринвичу - том запаженом центру астрономске науке и испитивања, такође је објавио рад на том предмету. Он је утврдио време дана, када се та чудесна појава десила, утврдивши тачно место, на ком је Исус Навин морао тада да се налази.



Али, то још није све. Треба обратити пажњу на структуру библијског текста: "стајало је сунце насред неба, и није хитало к западу скоро цео дан". Израчунавања професора Тотена установљују, да се време светске историје повећало тачно за двадесет четири часа, међутим, томе времену Исуса Навина може се приписати само повећање од двадесет три часа и двадесет минута, како је и речено у Писму -"скоро цели дан".



Зато, по астрономским израчунавањима, у поменутих двадесет и четири сата недостаје још четрдесет минута. Овде опет имамо образац тачности светих страница Библије. У 4 књизи о Царевима, гл. 20, 8 -11, ми читамо, да је по молитви цара Језекије Господ дао знамење кроз пророка Исаију - сенка сунчевих сати вратила се уназад на десет степени. "Десет степени" равнају се као четрдесет минута. Тих четрдесет минута и попуњавају са тачношћу до минуте, тајанствено повећање од двадесет четири часа у историји наше планете, о којима говори професор Тотен.



Погледајмо сада, шта говори историја о продуженом дану и ноћи Исуса Навина - каже научник А. Хук.



Постоје три древна источна народа, који су сачували своје историјске податке - и то: Грци, Египћани и Кинези. Сви они имају предање о једном необично дугом дану. Грк Херодот, који је назван "оцем историје", 480 година пре Рођења Христовог саопштио је, да су му неки египатски жреци показивали записе о продужењу једног дана и ноћи, много изнад двадесет четири сата. У древним кинеским записима директно се утврђује, да се овај догађај догодио за време цара императора Јо, и у кинеским родословним списима је указано, да је тај император царовао у Кини - у време Исуса Навина.



Лорд Кингсбороу, предузевши специјално испитивање првобитних индијанаца у Америци, установљава, да Мексиканци, који су достигли висок степен цивилизације, давно пре него што су Европљани открили Америку - имају предање, да је сунце "стајало непомично" цео дан, и да је то било у години, коју они називају "седам кунића". А година "седам кунића" одговара тачно том времену, када је Исус Навин са Израиљћанима освојио Палестину.



На тај начин, ми имамо доказе истинитости библијског приповедања, независне једне од других, који не подлежу никаквој сумњи - старих Грка, Египћана, Кинеза и Мексиканаца. Утврђивање таквог низа сведочанстава се не може не сматрати за апсолутно последњу реч.



То потврђују - говори научник М. Великовски - Финске, Јапанске, Перуанске и друге легенде.



"Једном - саопштава А. Хук - један човек ми је, после моје лекције о овом предмету рекао: "у вези тог феномена, ја сам дужан да се подчиним ставу науке, али ја не могу допустити, да се све то десило само по молитви једног човека".



Можда то може смућивати и друге. Зато се ја сада користим приликом, да запазим, да то чудо баца своју изузетну светлост на тајну праве молитве.



Бог је, наравно, знао од почетка, да се тај догађај морао десити, али Он је такође знао и то, да ће се Исус Навин морати молити. Исус Навин будући у општењу са Богом, као "сарадник" Његов (2 Кор. 6, 1) био је побуђен да се моли тако, да су његови планови били сагласни са плановима Божијим. Молитва је била карика између Исуса Навина и величанствене појаве, коју је Бог намеравао да допусти. Ако Исус Навин не би био у свези са Богом, он би, могуће, спремио своју војску за ноћни напад, и у том случају, продужени дан био би за њега погибељан.



Око нас чине се дела Божија, и једно од Његових безбројних средстава Он увек може прилагодити за љубав наше нужде (Филип. 4, 19). Бог чини то не путем мењања Његових премудрих планова, већ посредством побуђивања нас (ако смо "вођени Духом Божијим" - Рим. 8, 14) да ми прилагодимо наше залутало "ја" и променимо наша неразумна дела, одговарајући предодређеним и Божанствено-савршеним намерама Творца. Тада, ми добијамо одговор на наше молитве. Огледи су доказали, да људи, који се највише посвећују Богу и са живом спремношћу се одричу од својих планова, ради планова Божијих - увек добијају одговор на своје молитве, и ти одговори се готово граниче са чудом".



Тако говори велики научник, археолог, професор Артур Хук.





(Састављено највећим делом по књизи "Поузданост Библијских чуда" А. Хука и др.)

[marija]

Судије

После смрти Исуса Навина Јевреји, окружени незнабожцима (идолопоклоницима), често су заборављали на Бога и почињали су да се клањају идолима и да се предају пороцима. Због тога их је Бог не једном лишио Своје помоћи и предавао их је у руке суседних незнабожачких народа. Такве несреће су уразумљивале Јевреје и приморавале их да се опет сете Бога. И када су се они кајали, Господ им је слао избавитеље, који су их ослобађали од непријатеља и владали су њима. Ти изабраници Божији називали су се судијама. Укупно међу Јеврејима било је четрнаест судија.

[marija]

Гедеон

Међу судијама, Гедеон се прославио тиме, што је са малом војском, уз помоћ Божију, избавио Јевреје од непријатеља Мадијана, који су угњетавали Јевреје седам година. Јевреји су морали да се скривају од њих у кланцима и утврђењима. Таква несрећа натерала је Јевреје да размисле и обрате се Богу. Тада им је милосрдни Господ послао избавитеља у виду Гедеона.



Једном се Гедеон спремао да бежи од непријатеља и тресао (млатио) је пшеницу, да би се снабдео хлебом за пут. У то време јавио му се Ангел Господњи и наредио да сабере војску против непријатеља. Гедеон, испунивши заповест Божију, почео је да сабира војску и сабрао је 32 хиљаде војника. После тога Гедеон се обратио Богу с молбом да му да знамење (доказ), да ће Господ стварно кроз њега спасти народ израиљски. Гедеон се молио овако: "Господе! Ево ја ћу метнути овде на гумно стрижено руно. Ако роса буде само на руну, а на свој земљи буде суво, тада ћу знати, да ћеш Ти спасти Израиља мојом руком".



Молитва Гедеонова је била услишена. Следећег дана, уставши рано, Гедеон је узео да цеди руно и исцедио је из руна, покривеног росом, целу чашу воде".



Али Гедеон се опет обратио у молитви Господу: "Господе! Не разгневи се на мене, да проговорим још једном: дај да буде суво само на руну, а на свој земљи да буде роса".



Бог је услишио и другу молитву Гедеонову, и учинио тако те ноћи: само на руну било је суво, а по свој земљи била је роса.

Јављање Ангела Гедеону





Тада је Господ рекао Гедеону: "народа (војске) са тобом је сувише много, Ја нећу да предам Мадијане у руке њихове, да се не погорди Израиљ пред Мноме и не каже: моја рука спасила ме је". Затим је Господ наредио Гедеону да пусти кућама све који су бојажљиви и неодлучни. И вратило се кућама 22 хиљаде људи, а Гедеону је остало 10 хиљада људи.



Господ је изнова рекао Гедеону: "још је много народа", и наредио је Гедеону да их поведе све на воду. По упутству Божијем, Гедеон их је разделио, оне који су пили воду приносећи длан руке, од оних, који су пили устима нагнути над водом. Оних који су пили дланом руке, остало је три стотине људи.



И рече Господ Гедеону: "са тих триста ћу вас спасити".



Гедеон је узео са собом 300 војника, залиху хране и трубе, а остале је пустио кућама.



Те ноћи Бог је наредио Гедеону да уђе у логор Мадијана. Мадијани и Амалићани су се распоредили у долини у таквом броју, као скакавци, и њиховим камилама није било броја, и било их је много, као песка на обали морској.



Гедеон се са својим слугом Фаром, пробио у логор Мадијана и чуо, како један војник говори другом свој сан, како се по логору мадијамском котрљао округли јечмени хлеб, дошао је до шатора, и ударио у њега тако да је шатор пао, претурио се и расуо.



На то је други војник одговорио: "то није друго него мач Гедеона, којем ће Бог предати у руке Мадијане". Гедеон се веома охрабрио.



Вративши се у свој логор, Гедеон је разбудио своје војнике, дао свакоме лампу покривену бокалом и трубу. Разделио је све на три одреда, и наредио да окруже непријатељски логор и раде оно што ће радити његов одред и да вичу: "мач Господа и Гедеона".

Победа Гедеонова

Када су сви били на местима, Гедеон је наредио свом одреду да разбију бокале и са запаљеним светиљкама затрубе у трубе и вичу: "мач Господа и Гедеона!" То су урадила и друга два одреда.



На Мадијане је напао такав страх и ужас, да су они у великој пометњи и мраку почели да убијају један другога и, на крају, почели су да беже.



Гедеон их је разбио потпуно, и са огромним пленом се вратио кући као победник.



После те победе Израиљћани су понудили Гедеону и његовим потомцима царску власт над собом, али он је одбио и рекао: "ни ја нећу владати вама, ни син мој; Господ ће владати вама".

[marija]

Самсон

Судија Самсон био је познат по необичној, натприродној сили. Он је од самог рођења свог, по поуци ангела Господњег, био посвећен од својих родитеља Богу и у знак тога није смео да шиша своју косу. Једном га је у пољу напао млади лав. Самсон је ухватио лава за чељуст и растргао га - као јаре. Много пута непријатељи израиљски, филистимљани, су покушавали да га ухвате, али увек безуспешно. Један пут он је покидао са себе чврсту ужад, којом је био свезан; други пут помоћу магареће чељусти избио је хиљаду филистимљана; трећи пут он је однео на својим леђима врата филистимског града Газе, у ком су хтели да га држе у заробљеништву.






На крају, једна филистимљанка по имену Далида, коју је он заволео, сазнавши, да је његова сила и крепост у његовој дугој коси, за време сна га је ошишала и предала га у руке филистимљанима.



Они су га ухватили, ископали му очи и ставили га у тамницу. Оковавши га двема бакарним веригама, запослили су га и да ради у тамници. А коса на Самсоновој глави почела је полако да расте, и заједно са њом почела се враћати и његова снага, као што се и душа његова чистила покајањем од својих заблуда. Једном су филистимљани довели Самсона за време празника на свенародно исмевање у свој незнабожачки храм и смејали су се над њим. Самсон је замолио дете, које га је водило за руку, да га доведе поред два стуба, на којима се држало сво здање, да би се наслонио на њих.



Помоливши се Богу, он је упро у стубове рукама и избацио их из свог места. 3дање се обрушило. Под развалинама здања погинули су сви филистимљани који су били тамо, а са њима и сам Самсон.





Погибија Самсонова