"Закон Божији" - уџбеник веронауке протојереја С. Слободскоја са илустрацијама

[marija]

Молитва светитељу

 

Моли Бога о мње свјатии [свјатаја] (име), јако аз усердно к тебје прибегају, скорому помошчнику и молитвеннику (скорои помошчнице и молитвеннице) о душе мојеи.

 

Моли Бога за мене свети (света) (име) јер се усрдно обраћам теби, брзом помоћнику и молитвенику (брзој помоћници и молитвеници) за душу моју.

Аз-ја; усердно - из срца; прибегају - обраћам ти се молитвом.

Осим молитве Ангелу-Чувару, ми смо дужни такође да се молимо и оном светитељу, чије име носимо, јер и он се такође моли стално за нас Богу.

Сваком хришћанину, када се рађа у свету Божијем, при св. крштењу, даје се светитељ да му буде помоћник и покровитељ. Он се брине о новорођеном, као најбрижнија мајка, и чува га од свих невоља и несрећа, које се дешавају човеку на земљи.

Потребно је знати у који дан у години се сећамо свог светитеља (имендан) и знати житије (опис живота) тог светитеља. На имендан ми смо дужни да прославимо њега молитвом у храму и да примимо свето причешће, а уколико због неког разлога, не можемо бити у храму тог дана, тада да се усрдно помолимо код куће.

Молитва за живе

Ми смо дужни да мислимо не само о себи, него и о другим људима, да их волимо и молимо се Богу за њих, зато што смо ми сви деца једног Оца Небесног. Такве молитве корисне су не само за оне, за које се молимо, већ и за нас саме, јер тиме показујемо љубав према њима. А Господ нам је рекао да без љубави нико не може бити дететом Божијим.

Ми смо дужни да се молимо за нашу отаџбину - државу у којој живимо, за оца духовног, родитеље, сроднике, добротворе, православне хришћане и све људе, како за живе, тако и за умрле, зато што су за Бога сви живи (Лук. 20,38).

  Спаси, Господи, и помилуи отца моего духовнаго (име), родителеи моих (имена), сродников, наставников и благодетелеи и всех православних христиан.

 

Спаси, Господе, и помилуј оца мог духовног (име), родитеље моје (имена), сроднике, наставнике и добротворе и све православне хришћане.

Отца духовнаго - Оца духовног тј. свештеника код ког се ми исповедамо; наставников - учитеље; благодетелеи - добротворе, оне који нам чине добро, који нам помажу

[marija]

Молитва за умрле

Упокои, Господи, души усопших раб Твоих (имена) и всех усопших сродников и благодетелеи моих, и прости их всја согрешенија вољнаја и невољнаја, и даруј им Царствие небесное.

Упокој, Господе, душе уснулих слугу Твојих (имена) и свих уснулих сродника и добротвора мојих, и опрости им сва сагрешења вољна и невољна, и даруј им Царство Небеско.

Упокои - насели на спокојном месту, тојест заједно са светима у месту вечног блаженог живота; усопших-уснулих, тако називамо умрле, јер се људи после смрти не уништавају, већ им се душа одељује од тела и пресељава из овог живота, у други, небесни. Тамо они пребивају до времена свеопштег васкрсења, које ће се догодити при другом доласку Сина Божијег, када се по речи Његовој, душе умрлих поново сједине са телом - и људи оживе, васкрсну. И тада ће све примити по заслугама: праведни - Царство Небеско, блажен, вечни живот, а грешници - вечну казну; согрешенија вољнаја - греси, учињени по сопственој вољи; невољнаја - мимо своје воље, принуђавањем; даруј им - дај им; Царствие Небесное - вечни блажени живот са Богом.

Молитва за умрле на гробљу

[marija]

Молитва пре учења

Преблаги Господи! ниспосли нам благодат Духа Твоего Свјатаго, дарствујушчаго смисл и укрепљајушчаго душевнија наши сили, даби, внимаја преподаваемому нам ученију, возросли ми Тебје, нашему Создателју во славу, родителјем же нашим на утешеније, Церкви и отечеству на пољзу.
 

Свеблаги Господе, ниспошљи нам благодат Духа Твог Светог да оснажи наше духовне силе, да би пазећи на учење које нам се предаје порасли Теби, нашем Творцу на славу, родитељима нашим на радост, а Цркви и отаџбини нашој на корист.

Преблаги - премилосрдни, предобри; ниспосли - пошаљи нам доле (с неба на земљу); благодат Духа Твоего Свјатаго - невидљива сила Духа Светога; дарствујушћаго - који даје; смисл - разумевање; душевнија наши сили - душевне наше способности (ум, срце, воља); даби - да би; внимаја преподаваемому нам ученију - разумели учење које нам се предаје; возросли - порасли, узрасли; Церкви - заједница свих православних хришћана; отечеству - отаџбина, држава, ту где су живели наши претци: прадедови, дедови и оци, тојест Србија; на пољзу - на корист.



Ово је молитва Богу Оцу, Којег ми називамо Саздатељем односно Творцем. У њој ми молимо Њега да нам пошаље Светога Духа, да би Он својом благодаћу укрепио наше душевне силе (ум, срце и вољу) и да би ми, слушајући са пажњом предавано нам учење, узрасли у верне синове Цркве и у верне слуге свог отачаства (отаџбине) и на радост својим родитељима.



Уместо ове молитве пре учења може се читати и молитва Светом Духу: Царе Небески.





*



ПИТАЊА: Каква је ова молитва? На кога се односи? Шта ми молимо у овој молитви? Зашто се Црква назива и отачаством?

[marija]

Молитва после учења

  Благодарим Тебје, Создателју, јако сподобил јеси нас благодати Твојеја, во јеже внимати ученију. Благослови наших начаљников, родителеи и учителеи, ведушчих нас к познанију блага, и подажд нам силу и крјепост к продолженију ученија сего.
 

Благодаримо Ти, Творче, што си нас удостојио благодати Твоје, те смо примили учење. Благослови наше старешине, родитеље и учитеље који нас воде познању добра, и дај нам силу и моћ да продужимо ово учење.

Создателју - Творче, Саздатељу; јако сподобил јеси - удостојио Си нас; благодати Твојеја - невидљиве помоћи твоје; во јеже внимати - да би са пажњом слушали и разумели; благослови - пошаљи милост; к познанију блага - схватање свега доброг; крјепост -здравље, вољу, бодрост; к продолженију - ка наставку, продужетку.



Ово је молитва - Богу Оцу. У њој се ми на почетку захваљујемо Богу, што нам је Он послао помоћ да схватимо предавано нам учење. Затим, молимо Њега да пошаље милост Своју нашим старешинама, родитељима и учитељима, који нам дају могућност да сазнамо све добро и корисно; и на крају, молимо за здравље и вољу, да бисмо са успехом наставили учење.



Уместо ове молитве после учења може се читати и молитва Божијој Матери: Достојно јест.



*





ПИТАЊА: Коме је упућена ова молитва? За шта се захваљујемо Богу на почетку молитве? Шта молимо у овој молитви?

[marija]

Молитва пре јела

  Очи всех на Тја, Господи, уповајут, и Ти даеши им пишчу во благовремении: отверзаеши Ти шчедрују руку Твоју и испољњаеши всјакое животно благоволенија.
 

Очи свију у Тебе се уздају, и Ти им дајеш храну благовремено: Ти отвараш руку Своју, и испуњаваш све живо благовољењем.

(Псал.144, 15 и 16 ст.).





Очи всјех - очи свију; на Тја - на Тебе; уповајут - смотре, обраћају се са надом; пишчу - храну; во благовремении - на време, када је потребно; отверзаеши - откриваш, да би дао; шчедрују - несебичну; всјакое животно - свако живо биће тј. не само људи већ и свих ствари; благоволенија - милости.





У овој молитви ми изражавамо увереност у то, да ће нам Бог послати храну у своје време, јер Он не само људима, него и свим живим створењима подаје све нужно за живот.



Уместо ове молитве пре јела, може се читати молитва Господња: Оче наш.



*



ПИТАЊА: Коме се чита ова молитва пре јела? Шта ми у њој изражавамо? Како се Бог односи према живим бићима?

Молитва после јела

Благодарим Тја, Христе Боже наш, јако наситил јеси нас земних Твојих благ; не лиши нас и небеснаго Твоего Царствија.
 

Благодаримо Ти, Христе Боже наш, што си нас наситио Твојим земаљским добрима; не лиши нас ни Твог Небесног Царства.

Тја - Теби; наситил - нахранио; земних Твојих благ - земаљских Твојих блага, тј. оно што смо пили и јели за столом; небеснаго Твоего Царствија - вечнога блаженства, којег се после смрти удостојавају праведни људи.



У овој молитви ми се захваљујемо Богу, што нас је он нахранио храном, и молимо од Њега да нас ни после смрти наше не лиши вечног блаженства, чега смо увек дужни да се сећамо, примајући земаљска блага.





*





ПИТАЊА: Каква се молитва чита после јела? За шта се ми захваљујемо Богу у тој молитви? Шта се подразумева под земаљским блазима? Шта се назива Царством Небеским?

[marija]

Јутарња молитва

 



Тебје, Владико, человјекољубче, от сна востав, прибегају, и на дела Твоја подвизајусја милосердијем Твоим, и мољусја Тебје: помози ми на всјакоје времја во всјакои вешчи, и избави мја от всјакија мирскија злија вешчи и дијаволскаго поспешенија, и спаси мја, и введи в царство Твоје вечное. Ти, бо јеси мои Сотворитељ и всјакому благу Промисленник и Податељ, о Тебје же все упование моје, и Тебје славу возсилају ниње, и присно, и во вјеки вјеков. Амин.
 

Ка Теби, Владико, човекољубче, од сна уставши, прибегавам, и на дела Твоја полазим милосрђем Твојим, и молим се Теби: помози ми у свако време у свакој ствари, и избави ме од сваког зла у свету, и ђаволског искушења, и спаси ме, и уведи у Твоје вечно Царство. Јер Ти си мој Створитељ, и сваког добра Промислитељ и Подаритељ. Сва моја нада је у Тебе. И Теби узносим славу, сада, и увек, и у векове векова. Амин.








Человјекољубче - који волиш људе; подвизајусја - крећем, старам се да учиним; во всјакои вешчи - у сваком послу; мирскија злија вешчи - светско зло (лоше дело); дијаволскаго поспешенија - ђаволско (злог духа) искушење, терање на зло; Сотворитељ - Творац; Промисленник - промислитељ, старалац; упование моје - моја нада; возсилају - узносим.

Вечерња молитва

 

Господи Боже наш, јеже согрјеших во дни сем словом, делом и помишљением, јако благ и человјекољубец, прости ми; мирен сон и безмјатежен даруј ми; Ангела Твојего хранителја посли покривајушча и собљудајујушча мја от всјакаго зла; јако Ти јеси хранитељ душам и телесем нашим, и Тебје славу возсиљајем Отцу, и Сину и Свјатому Духу, ниње, и присно, и во вјеки вјеков. Амин.
 

Господе Боже наш, што сагреших у дану овом - речју, делом и помишљу, као благ и Човекољубив, опрости ми; миран и спокојан сан даруј ми; Ангела Твојега Чувара пошаљи да ме заклања и чува од сваког зла; јер Ти си чувар душа и тела наших, и Теби славу узносим Оцу, и Сину и Светоме Духу, сада, и увек, и у векове векова. Амин.






Јеже - што, у чему; словом - речју; помишљением - мишљу; благ - милостив; безмјатежен - спокојан; посли - пошаљи; покривајушча и собљудајујушча - који заклања и чува.

[marija]

Учите се да читате и молите се на црквено-словенском

Црквено-словенска слова

Црквено-словенска слова која се разликују од српских

crvenilo srcee

[marija]

crvenilo srcee srcee srcee

[marija]

Упоредна таблица бројева

[marija]

nastavak  crvenilo srcee srcee

[marija]

Део трећи - УВОД У СВЕШТЕНУ ИСТОРИЈУ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

Бог вечно живи у љубави. Као што Бог Отац љуби Бога Сина и Бога Духа Светога, тако Бог Син љуби Бога Оца и Бога Духа Светога, а тако и Бог Дух Свети љуби Бога Оца и Бога Сина.



Бог је љубав (1 Јованова 4,8).



Живот у љубави је велика радост, највише блаженство. И Бог је пожелео да и друга бића приме ту радост. Због тога је Он створио свет.



У почетку Бог је створио анђеле, а затим наш земаљски свет.



Нама, људима, Господ је дао разум и бесмртну душу и дао нам је намену: да познајемо Бога и постајемо све бољи и бољи, тј. да се усавршавамо у љубави према Богу и једни према другима и да примамо одатле све већу радост у животу.



Но људи су нарушили вољу Божију - сагрешили су. Својим грехом помрачили су ум, вољу и у тело су унели болести и смрт. Почели су да страдају и умиру. Људи сами, својим силама, већ нису могли да победе грех у себи и његове последице: да исправе ум, вољу, срце и да униште смрт.



То је могао да учини само један и свемогући Бог. Свевидећи Господ знао је све и пре стварања света.



Када су први људи сагрешили, Он им је рекао, да ће у свет доћи Спаситељ - Син Божији, Исус Христос, Који ће победити грех, спасти људе од вечне смрти и који ће их повратити к љубави, к вечном животу- к блаженству.



Сво време од стварања света до доласка Спаситељевог на земљу назива се Старим Заветом, тојест древним (старим) договором, или савезом Бога са људима, којим је Бог припремио људе да приме обећаног Спаситеља. Људи су били дужни да памте обећање (завет) Божије, да верују и надају се доласку Христовом.



Испуњење тог обећања - долазак на земљу Спаситеља - Јединородног Сина Божијег, Господа нашег Исуса Христа, назива се Новим Заветом, јер је Исус Христос, јавивши се на земљи, победивши грех и смрт, закључио са људима нови савез или договор, по ком они могу испочетка примити изгубљено блаженство - вечни живот са Богом, кроз Свету Цркву коју је Он основао.

[marija]

1. СТАРИ ЗАВЕТ

У почетку створи Бог небо и земљу (Пост.1,1).







Стварање неба - невидљивог света




У почетку, пре свог видљивог света и човека, Бог је из ничега створио небо, тојест духовни, невидљиви свет и ангеле.



Ангели - то су бестелесни и бесмртни духови, обдарени умом, вољом и моћима. Бог их је створио безбројно много. Они се разликују међу собом по степену савршенства и по роду свог служења и подељени су у неколико чинова. Највиши међу њима називају се серафимима, херувимима и архангелима.



Сви ангели били су створени добрима, да би љубили Бога и један другог и од таквог живота у љубави имали постојану, велику радост. Но Бог није желео да их насилно принуди на љубав, и зато је Он дао ангелима да слободно изаберу - да ли сами желе Њега да љубе - да живе у Богу, или не.



Један, највиши и најмоћнији ангел, по имену Деница, погордио се својим моћима и силом, одбио је да љуби Бога и да испуњава вољу Божију, и пожелео да и сам постане као Бог. Он је почео да клевеће Бога, свему да се противи и све да одриче, те је постао тамним, злим духом - ђаволом, сатаном. Реч "ђаво" значи "клеветник", а реч "сатана" значи "противник" Бога и свега доброг. Тај зли дух саблазнио је и повукао за собом много других ангела, који су такође постали зли духови и називају се бесовима.



Тада је против Сатане иступио један од највиших ангела Божијих, архангел Михаило и рекао: "ко је раван Богу? Нико, као Бог!" И почео је на небу рат: Михаило и ангели његови ратовали су против Сатане, а Сатана и његови бесови ратовали су против њих.



Али није се могла зла сила одржати против ангела Божијих, и пао је Сатана заједно са бесовима, као муња, доле - у преисподњу, у ад. "Ад", или "преисподња", је место удаљено од Бога, где и сада пребивају зли духови. Тамо, они се муче у својој злоби, схватајући своју немоћ пред Богом. Сви они, по својој не покајаности, тако су се утврдили у злу, да више не могу бити добри. Они се труде да подмуклошћу и лукавошћу саблазне свакога човека, убацујући му лажне мисли и зле жеље, да би га погубили.



Победа светих ангела Божијих над бесовима



Тако је изникло зло у Божијој творевини. Злом се назива све, што се ради против Бога, све, што нарушава вољу Божију.



А сви ангели који су остали верни Богу, од тада у непрестаној љубави и радости живе са Богом, испуњавајући увек вољу Божију. И сада су се тако утврдили у добру и у љубави Божијој, да више никада не могу чинити зло - не могу грешити, и зато се називају светим ангелима. Реч "ангел" значи - "вестник". Бог их шаље да људима пренесе Своју вољу, и због тога ангели примају на себе видљиви, човечији облик.



Свакоме хришћанину Бог даје при крштењу ангела чувара, који невидљиво чува човека током целог његовог земног живота, не остављајући његову душу ни после смрти.



НАПОМЕНА - Ово је кратак опис стварања неба - ангелског света - изложен на основу Светог Писма и учења светих Отаца и Учитеља свете Православне Цркве.



Детаљни опис живота ангелског света изложен је код св. Дионисија Аеропагита, ученика св. Апостола Павла и првог атинског епископа, у његовој књизи: "Небеска Јерархија", написаној на основу свих делова Св. Писма, у којим се говори о ангелима.

[marija]

Стварање земље - видљивог света

После стварања неба - невидљивог, ангелског света, Бог је створио из ничега, једном Својом Речју, земљу, тојест твар (материју), из које је постепено саздао сав наш видљиви, тварни (материјални) свет: видљиво небо, земљу и све, што је у њима.

Бог би могао саздати цео свет у једном тренутку, али пошто је Он од самог почетка хтео да свет живи и развија се постепено, зато га није саздао одједном, већ у току неколико временских периода, који се у Библији називају "данима".

Али ти "дани" стварања нису били као наши уобичајени дани, дуги 24 часа. Јер наш дан зависи од сунца, а у прва три "дана" стварања није још било самог сунца, значи, није могло бити ни садашњих дана. Библију је написао пророк Мојсије на древном - јеврејском језику, а на том језику и дан и период времена називали су се истом речју "иом". Али ми не можемо тачно знати, какви су то били "дани", тим пре што нам је познато следеће: " У Господа један дан, је као хиљаду година и хиљада година, као један дан" (2 Петр. 3, 8; Псалм 89, 5).

Свети оци Цркве сматрају да седми "дан" света траје и до данас, а затим, по васкрсењу мртвих, настаће вечни осми дан - вечни будући живот. О томе и пише, на пример, св. Јован Дамаскин (VIII век) :"Сматра се да има седам векова овог света, од стварања неба и земље до општег скончања и васкрсења људи. Јер ако постоји индивидуално скончање - смрт свакога; постоји и опште савршено скончање, када ће бити опште васкрсење људи. А осми век - је будући".

Св. Василије Велики је још у IV веку писао у својој књизи "Беседе на Шестоднев": "Зато назовеш ли њега даном или веком, изразићеш једно и то је јасно".

И тако, на почетку, од Бога саздана земља (материја) није имала ничег дефинисаног, никакве форме, била је неустројена (као магла или вода) и покривена тамом, и Дух Божији се дизао над њом, дајући јој живоносну силу.

НАПОМЕНА. - Св. Библија почиње речима: "У почетку створи Бог небо и земљу" (Пост.1,1).

"У почетку" на јеврејском "берешит" значи "спочетка" или "на почетку времена", јер до тада је постојала само вечност.

"Створио" овде је изражено речју "бара", означавајући створио из ничега - створио; за разлику од друге јеврејске речи "асса", која значи створити, формирати, направити из готовог материјала. Реч "бара" (створио из ничега) свега три пута употребљава се приликом стварања света: 1) у почетку - први акт стварања, 2) при стварању "душе живе" - првих животиња и 3) при стварању човека.

О небу, у правом смислу, даље се ништа не говори, тј. оно је било довршено благоустројавањем. То је био, како је раније изложено, свет духовни, ангелски. Даље у Библији ће се говорити о своду (утврди) небеском, ког је Бог назвао "небо", као подсећање на више духовно Небо.

"Земља беше невидљива и пуста, и беше тама над безданом, и Дух Божији дизаше се над водом" (Пост.1, 2).

Под "земљом" овде се подразумева првобитна још неустројена материја, из које је Господ Бог у шести "дан" устројио или образовао затим видљиви свет - васељену. Та неустројена материја или хаос назива се безданом, као непрегледним и ничим ограниченим пространством, и водом, као водообразном или парообразном материјом.

Тама је била над безданом, тј. сва хаотича маса је била уроњена у мрак, са савршеним одсуством светлости.

И Дух Божији дизаше се над водом: - овде је већ почетак стварања Божијег. По значењу самог израза: дизаше се (јеврејска реч, употребљена овде, има овај смисао: обухватао собом сву материју, као што птица својим раширеним крилима грли и загрева своје птиће), утицај Духа Божијег на првостворену материју треба разумети овако: њој (материји) је саопштена животна сила, неопходна за њено образовање и развитак.

У стварању света, подједнако, су учествовала сва три Лица Пресвете Тројице: Отац, Син и Свети Дух, као Троједини Бог, Једносуштни и Нераздељиви. Реч "Бог" на том месту постављена је у множини - "Ело-гим", тј. Богови (у једнини Елоах или Ел значи Бог), а реч "створи" - "бара" постављена је у једнини. На тај начин изворни јеврејски текст Библије, у првим својим редовима, указујући на једносуштност Лица Св. Тројице, говори да је било овако:" у почетку створише Богови (Три Лица Св. Тројице) небо и земљу".

О томе је тако јасно речено у псалмима: "Логосом (Речју) Господњим створише се небеса, и духом уста Његових - сва војска њихова" (Пс. 32, 6). Овде под "Логосом" сматра се Бог Син, "Господњим" - Бог Отац и под "Духом уста Његових" - Бог Дух Свети.

Син Божији, Исус Христос, у Јеванђељу директно се назива "Логосом" (Речју): "У почетку беше Логос... и Логос беше Бог... Све кроз Њeгa постаде, и без Њeгa ништа не постаде што је постало". (Јован 1, 1-3).

Посебно је важно за нас да знамо да би било немогуће стварање самог света, да није у почетку било добровољне жеље Сина Божијег да прими крсну жртву за спасење света: "све је Њиме (Сином Божијим) и за Њeгa саздано; и Он је пре свега, и све Њим постоји. И Он је глава Тела Цркве; Он је почетак, првенац из мртвих, да у свему Он има првенство; јер је било благоугодно Оцу, да у Њeмy обитава свака пуноћа, и да кроз Њeгa измири све са Собом, учинивши мир кроз Њeгa, Крвљу Крста Њeгoвoг, и на земљи и на небу" (Колош.1, 16-20).

И рече Бог : "Нека буде светлост!" И би светлост. И назва Бог светлост дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро. То је био први "дан" света.

[marija]

Беседа о првом дану стварања

Први чин стварања Божијег било је стварање светлости: "и рече Бог: да буде светлост. И би светлост. И виде Бог светлост, да је добра, и растави Бог светлост од таме. И назва Бог светлост дан, а таму ноћ. И би вече и би јутро: дан један" (1, 3-5)



Може се учинити чудним, како је првог дана стварања могла да се појави светлост и да се смењују дан и ноћ, када још није било сунца и других светила небеских. То је давало повод атеистима XVIII в. (Волтер, енциклопедисти и др.) да се исмевају над Св. Библијом. Али ти несрећни безумници нису ни слутили да ће се то подсмевање из незнања - окренути против њих самих.



Светлост по својој природи је савршено независна од сунца (примери су ватра и електрична струја). Светлост се само после, по вољи Божијој, усредсредила, и то не сва, на светила небеска.



Светлост је последица колебања етра који углавном настаје од сунца, али који може бити произведен и на многе друге начине. Ако се првобитна светлост могла јавити пре сунца и била, као на пример, светлост садашњег поларног сјаја, као резултат сједињења двају супротних електричних токова, тада је очевидно морао постојати и моменат, када је та светлост постајала, достигла највећи блесак и затим се опет смањила и готово престала. И тако, по библијском изразу, постојали су дани и ноћи, могли су бити и вече и јутро, пре него што се јавило сунце, служећи заправо као мерило за одређивање тих делова времена.



Неки тумачи указују, да древнојеврејске речи "ерев" и "вокер" - вече и јутро - означују такође "мешање" и "поредак". Св. Јован Златоуст говори: "крај дана и крај ноћи (Мојсије) је јасно назвао једним даном, да би установио неки поредак и доследност у видљивом (свету), и да не би било никаквог мешања".



Произилази да заувек запамтимо, да у науци не може бити границе познања: што више наука зна, тим више се пред њом открива област непознатог. Зато наука никада не може да каже своју "последњу реч". То се и потврдило већ много пута и још више се потврђује у садашњем времену.



Свега неколико десетина година уназад наука је имала своју "последњу реч". Наука је установила то, што потиче још од филозофске хипотезе древногрчке мисли, наиме: такозвана праоснова материје, која се садржавала у најситнијој мртвој материјалној тачки, апсолутно недељивој (ни под каквим видом). Услед тога и био је одређен научни назив те материјалне тачке, као основне материје, "атом", што и значи на грчком "недељив".



Али најновија научна достигнућа допустила су научницима да испитају и ту тачку материје, која је до сад сматрана за "мртву" тачку материје.



При свој својој сићушности атом се није показао као најситнија материја, већ представља цео "планетарни систем" у минијатури. Унутар свакога атома налази се његово "срце" или "сунце" - атомско језгро. Атомско "сунце" - језгро или једро, окружено је "планетама" - електронима. Планете - електрони се окрећу око свог "сунца" са чудовишном брзином - 1.000 билиона обртаја у секунди. Свако атомско језгро - "сунце" је наелектрисано позитивним наелектрисањем. Атомске "планете" - електрони наелектрисани су негативно. Услед тога атомско језгро привлачи ка себи електроне и држи их на путањама окретања по законима окретања планета око сунца у пространству васељене. При томе свет који нас окружује има толико различитих видова атомских "планетарних система", колико постоји атома (тј. 96), сагласно таблици елемената Мендељејева.



И даље, савремена електронска физика установила је, да атомска језгра, без обзира на њихову тешко замисливу сићушност, имају такође саставна тела. Атомска језгра састоје се из такозваних протона и неутрона, сједињених међу собом у одређеним везама и бројевима. Каква их то непозната сила сједињује и повезује!?



Тако се откриће науке о структури атома претвара у откриће савршенства стварања света Премудрим Творцем, и у корену, савршено мења знања о материји. Таква материја, како је разумеју материјалисти, не постоји.



Савремена наука је установила, да првобитна основа материје јесте енергија, а првобитни вид енергије јесте светлосна енергија. Сада постаје јасно, зашто је у почетку стварања материје Бог створио светлост.



На тај начин, први редови Библије, за наше поколење, јесу најлепше сведочанство Богонадахнутости Свете Библије. Јер како је могао знати Мојсије, да је стварање света требало почети са светлошћу, када је наука то усвојила тек у нашем ХХ веку ?



Тако је писац стварања - Мојсије, по Божанственом Откровењу, открио тајну стварања твари - материје, невидљиву било ком од људи у тим давним временима.



А откриће атомске енергије, "живота атома", у наше време јесте само нови доказ Божанствене истине!



"Дивна су дела Твоја, Господе, све си премудрошћу својом створио!"



У другом "дану" света, Бог је створио свод (утврду) - то непрегледно пространство, које се простире над нама и окружује земљу, тојест небо које ми видимо.

[marija]

Беседа о другом дану стварања

Друга стваралачка заповест образује свод. И рече Бог: да буде свод (утврда) посред воде да раставља воду од воде; и би тако. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом. И назва Бог свод небом. И увиде Бог, да је добро. И би вече, и би јутро: дан други (ст. 6-8). Свод је ваздушно пространство, или видљиво небо. Настанак свода, или видљивог неба може се представити овако. Неизмерна громадна маса првостворене водене материје, распала се знаком Божијим, на милионе одвојених лопти (сфера), које су се завртеле око својих оса и полетеле свака по својој засебној орбити.



Пространство, образовано између тих лопти постало је чврсто; пошто је у том пространству кретање новостворених светова утврђено Господом на тачним и неизмењивим законима гравитације, тако што се они не сударају међу собом и нимало се не мешају један са другим у свом кретању. Вода над сводом – то су новостворене водене лопте које су потом очврснуле, и четвртог дана творења заблистале и заискриле горе, над нашим главама; а вода под сводом – то је наша планета - земља која се простире под нашим ногама. Све је то још носило назив воде, јер у другом дану стварања још није добило тврдо устројство и чврсту форму.



Достојно је пажње објашњење великог учитеља цркве, св. Јована Дамаскина, који је живео у VIII веку. У ирмосу 3-е песме 5-ог гласа он говори: "Учврстивши на ничему земљу заповешћу Твојом и обесивши је незадрживо тежећу". Тако је св. Јован Дамаскин открио научну истину много векова пре него што је она постала поседом науке.



У трећем "дану" света Бог сабра воду, која је под небом, на једно место - појавило се суво. И назва Бог суво земљом, а сабрања водена морима. И рече земљи да пусти из себе биљке, траву и дрвеће. И покри се земља травом, и разноврсним растињем, и дрвећем које рађа род.