Зашто иста чоколада нема исти укус у Србији и ЕУ?

[Пг]

 

 

Belgija ima fantasticnu kuhinju, belgijska cokolada je najbolja, najskuplja i najcenjenija u svetu cokolada.

Belgijska piva su poslastica. 

 

Нисмо се разумјели.

Причао сам за никшићко док се код нас прозиводило(прије 7, 8 година).

Мој отац био у контроли и каже да је то што је ишло у иностранство било мед, мислећи под тим на то колико је питко, а не пиво! Док је ово за наше тржиште било осредње.

 

Нема државе која нема националну кухињу, зар не, али ја сам причао за оно што обичан смртник, а два пута сам био у Бриселу и Шарлои, може да поједе с ногу. Пошто ништа нисам нашао од брзе храна купио сам неку кобасицу из продавнице и још смо неког меса купили у другим продавницама. То, ако се то може месом назвати, нема укуса!

 

Чоколада је феноменална, али је прескупа. 30е је она мало већа, слична бомбоњери.

Нека, хвала. Али, о томе и причамо. Замисли да ту чоколаду, за коју мислим да ни онај најпробирљивији не би нашао ману, донесемо код нас и да је продајемо рецимо 35 евра. Па, ко би то купио?!

 

Слажем се са Кордунашем да поједине производе плаћамо чак и скупље него у матичној земљи, тј. тако бар пише да одатле долазе, а да им квалитет није ни упола добар.

[Justina]

ja ne znam za čokolade baš,jer ih ne konzumiram mnogo,nisam stručnjak, ali znam da mnogi proizvodi se razlikuju  i to ista robna marka...

međutim nije ni kod tebe justina baš sve krasno, imate izuzetno loše povrće i meso....

 

Pa ja to sve znam.

Meso kupuem samo kod mog Turcina, a i povrce, mada je i to povrce iz nekih plastenjaka.

Problem je veliki sa povrcem jer je potrosac navikao da jede paradjaz cele godine ( i ne samo

paradajz) i onda se gaji u plastenjacima pa niti ima ukus , niti miris, samo voda.

Pa isto je i kod nas. Povrce je nase fanatsticno samo ako ga kupujes u sezoni i kod seljaka

na pijaci ( ili ga gajis sam). I nase meso ( piletina, svnjetina) puno je hormona i otrova.

Pa kako inace da kilogram pilecih bataka kosta dva evra? Ta masovna proizvodnja

sve je unistila, ali smo za to mi krivi jer je danas nemoguce zamisliti obrok bez mesa.

[Justina]

Нисмо се разумјели.

Причао сам за никшићко док се код нас прозиводило(прије 7, 8 година).

Мој отац био у контроли и каже да је то што је ишло у иностранство било мед, мислећи под тим на то колико је питко, а не пиво! Док је ово за наше тржиште било осредње.

 

Нема државе која нема националну кухињу, зар не, али ја сам причао за оно што обичан смртник, а два пута сам био у Бриселу и Шарлои, може да поједе с ногу. Пошто ништа нисам нашао од брзе храна купио сам неку кобасицу из продавнице и још смо неког меса купили у другим продавницама. То, ако се то може месом назвати, нема укуса!

 

Чоколада је феноменална, али је прескупа. 30е је она мало већа, слична бомбоњери.

Нека, хвала. Али, о томе и причамо. Замисли да ту чоколаду, за коју мислим да ни онај најпробирљивији не би нашао ману, донесемо код нас и да је продајемо рецимо 35 евра. Па, ко би то купио?!

 

Слажем се са Кордунашем да поједине производе плаћамо чак и скупље него у матичној земљи, тј. тако бар пише да одатле долазе, а да им квалитет није ни упола добар.

 

Tako je, svaki narod na zemaljskoj kugli pravio je kuhinju od njemu dostupnih sastojaka.

Zato Indusi i Kinezi sve sitno seckaju da bi bilo gotovo za 5 minuta jer nemaju sporete, rerne,

u Indiji ljudi nemaju ni struju. U Japanu takodje pa jedu sirovu ribu.

Inace, moje je zapazanje da je svaki covek jako konzervativan sto se kuhinje tice. Svakome je najbolje

i najukusnije ono sto je jeo kao dete i nekako vecito nosi taj ukus u sebi.

Ima u Beogradu dve radnje koje po belgijskom receptu prave cokoladu ( to su cokoladne bombone)

i bogami cena je takodje oko 7 evra za sto grama.

[Пг]

 

nace, moje je zapazanje da je svaki covek jako konzervativan sto se kuhinje tice. Svakome je najbolje

i najukusnije ono sto je jeo kao dete i nekako vecito nosi taj ukus u sebi.

 

 

Врло могуће.

Кад сам се после Белгије и Француске дохватио Рима и у продавници видио сендвич са пршутом...

У тој витрини није ништа остало! Цијена и за наше услове пристојна, а пршута врхунска.

 

Знам да су људи са стране, бар ови које сам ја упознао, одушевљени са нашом храном.

 

 

ma u Beogradu dve radnje koje po belgijskom receptu prave cokoladu ( to su cokoladne bombone)

i bogami cena je takodje oko 7 evra za sto grama.

 

И, како им иде продаја? Зар ико купује по тој цијени?

Ја знам да праве вафле, али појма немам има ли то икакве везе са Белгијом, или како ли се то исправно зове код нас, у кнез Михаиловој, и да им је цијена око 3 евра. Ја их не волим, али свратих једном због брата, иако носим горак укус од Белгије кад смо три платили 17е, а писало је да је 1е(нисмо знали да је то без прилога) и уопште нису лоше. Напротив.

[Милан Ракић]

  И, како им иде продаја? Зар ико купује по тој цијени?

 

Једна је у тзв. новом "Меркатору", друга између оне две црквене продавнице у Булевару, а преко пута цркве Светог Марка. Јесте скупо и већина света не купује свакодневно, али може да буде рецимо фини поклон за неку даму-жену, девојку, сестру, мајку. По ценама гледано, није за свакодневну употребу, барем за добар део народа... Са друге стране, обзиром на положај трговина у граду (Меркатор и Булевар), те цене закупа-значи да је произвођачу исплативо и да се купује... Успут, преко пута Бановине у "српској Атини" има једна цвећара, у којој сам жени купио неке чоколаде са целим печеним бадемима... Коштала сеу, чини ми се 400 динџи комад, у питању је такође кућна радиност, али је производ фини и уз букет цвећа, буде леп поклон за вољену особу...