DREN Cornus mas

[ribar]

Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grančice su zelenkastosmeđe i većinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugačko izvučenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i četvoročlani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okićene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme. Raste svuda, a najviše po suvim, sunčanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem.

 

Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pčelinjaka. Najbolje uspeva na krečnjačkim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem.

Sastav: U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, šećera, sluzi i glioksalne kiseline, a u kori ima i smole. od droge se koriste sveži i osušeni plodovi, ređe kora.

Upotreba: Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog čega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lečenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora.

 

Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se kod nas drenjine malo koriste.

Narodna imena: bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

[ribar]

Upotreba drena: Drenjine u fazi potpune ili tehnološke zrelosti postaju crvene  do tamnocrvene, veoma retko žute boje pokožice. U zrelosti poprime slatkasto-kiseli ukus, te se sveže mogu konzumirati kao ukusno voće.

Istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Sadržaj askorbinske kiseline je vrlo visok, zavisno od genotipa i porekla, a može dostići i 97.4–120.4 mg/100 g ploda (Pyrlak i sar., 2003), što je oko dva puta više u odnosu na plod narandže. Veoma je značajno naglasiti da se od drenjina mogu spravljati prerađevine bez aditiva i bez termičke obrade, te tako kompletan sadržaj svih vitamina i hranljivih materija, posebno onih termolabilnih, ostaje sačuvan u prerađevini. Naročito je poznat tzv. mućeni pekmez od drenjina, koji se spravlja bez kuvanja i bez konzervansa, samo uz mešanje određenom tehnikom i uz dodatak šećera

U drvarskom kraju se od drenjine spravlja vrlo kvalitetna rakija – nadaleko poznata „drvarska drenja“, liker  i sok tzv. imber. U Francuskoj i Italiji nekada su od ovog voća proizvodili vino i žele, ili su brali nedovoljno zrele plodove i konzervirali ih u slanoj vodi kao masline. U Rusiji se plodovi drena koriste kao začin za jela od mesa i ribe i u pripremanju supa. U Nemačkoj se kuvaju sa šećerom i sirćetom i dodaju jelima od testa i krompira.

Dren se često zbog velike izbojne snage upotrebljava za žive ograde. Drenovina je vrlo tvrdo, teško i žilavo drvo pa se koristi za različite namene, posebno za izradu delova za mašine izložene naporu – pritisku, npr. delovi i zupci za točkove i zupčanike i za rad u strugarstvu. Nakon adekvatnog sušenja, drvo drena se karakteriše izvanrednom tvrdoćom i zbog ovih povoljnih osobina se koristi u strugarskoj i finoj stolarskoj obradi. Od njega su pravljena koplja Starih Rimljana.

Dren je veoma medonosna biljka koja pčelama daje prve dragocene izvore nektara i polena u vreme kada u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja. U cvetu drena nalazi se dosta nektara, cvetnog praha (polena) i propolisa koji pčele rado sakupljaju. Na jednom stablu drena ima u proseku oko 240.000 žutih cvetića, tako da sa jednog hektara pčele mogu da sakupe i do 20 kg meda (Umeljić, 1999).

Izražena ekološka adaptivnost pruža mogućnost upotrebe drena za protiverozionu zaštitu.

Lekovita svojstva drena: U tradicionalnoj medicini Kavkaza i centralnoj Aziji, dren se koristi više od 1.000 godina. Još u davnom antičkom dobu dren se isticao po svojim lekovitim svojstvima, koja potiču od harmoničnog sadržaja saharoze, tanina, pektina, organskih kiselina, karotenoida, antocijana, vitamina C i E, smola, flavonoida i dr. Prirodni lekovi pravljeni od lista, cveta, kore, koštice i ploda u svežem ili suvom obliku, uspešno su korišćeni za lečenje bolesti grla, boginja, malokrvnosti, bolesti bubrega, šećerne bolesti, u lečenju kožnih povreda, dijareje i mnogih drugih.

Plodovi drena sadrže uglavnom saharozu, pektin, organske kiseline, karotenoide, vitamin C, fenolkarbonske kiseline, katehine i antocijane. Kora žbunova sadrži uglavnom organske kiseline, terpenoide, a ima i smole. Listovi sadrže vitamine C i E, fenolkarbonske kiseline i flavonoide.

Prirodni lekovi napravljeni od listova, cvetova i plodova su u tradicionalnoj medicini upotrebljavani za lečenje bolesti grla, probavnih problema, crevnih poteškoća, boginja, malokrvnosti, melanholije, osipa kože i bolesti bubrega. Svež i zgusnut sok plodova se koristi protiv šećerne bolesti. Lekovi napravljeni od kore i zgusnutog soka se u tradicionalnoj medicini koriste za lečenje kožnih povreda. List drena i prah od sušenih drenjina imaju značaj kod lečenja hemoroida.

Lekovitost drena ne ignoriše ni medicina modernog doba. Naučnici u Rusiji su ustanovili da se meso plodova i ulje iz koštice mogu upotrebiti u lečenju i regeneraciji unutrašnjih i spoljašnjih epidermalnih tkiva. Takođe je utvrđeno da plodovi, kora i listovi pokazuju antimikrobiološku aktivnost prema Staphylococcus aureus, Escherichia coli, Proteus vulgaris i Pseudomonas aeruginosa (Brindza, 2006).

Perspektiva u gajenju drena: Potrošači širom sveta sve više pokazuju interesovanje za prirodne visokokvalitetne plodove, kakve upravo ima dren. Najveći problemi vezani su za prikupljanje, jer kao šumsko voće često raste i na nepristupačnim terenima. Ovaj problem vrlo uspešno može da se reši plantažiranjem sorti i selekcija drena. Plodovi drena, najčešće proizvedeni u uslovima nenarušenih prirodnih zakona, bez primene prskanja zaštitnim sredstvima protiv štetočina i bolesti i bez upotrebe mineralnih đubriva, nemaju ostataka pesticida i zadovoljavaju najstrože standarde proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. Sveži plodovi ove voćne vrste ili prerađevine spremljene bez upotrebe visokih temperatura i konzervansa, mogu se bez bojazni preporučiti za ishranu najmlađeg stanovništva ili osoba narušenog zdravlja.

Proizvodnja drena u arealu njegovog rasprostiranja ima trend rasta zbog dekorativnih osobina i najviše zbog visoke upotrebne vrednosti plodova. U cilju komercijalne proizvodnje drena neophodno je najpre izvršiti selekciju i umnožavanje izdvojenih genotipova iz prirodne populacije, a potom i oplemenjivanje sa ciljem poboljšanja osobina ploda.